Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Живот протиче као тешки, давно започети сан: они који, као Насрадин-хоџа, стриц-Ниџо, Станић, познаник из кланца, или учитељица Антонија, желе да га поправе, јесу племенити сањари
Његови поправљачи живота само су сањари и добричине, који свуд око себе осећају безизлаз и зид, и, попут Насрадин-хоџе, падају у фаталистичка расположења: Ето, Велики, џабе је, џабе, видим и ја сам, нема тога млина који сиротињи
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ Кад год је Насрадин-хоџа слао ђака по воду увек га је најпре истукао, па му тек онда дао крчаг у руке и послао по воду.
21. С (разрешено: Стеван Сремац): Насрадин хоџа, његове досетке и будалаштине у причама, Београд 1952 (треће издање, до првога нисмо могли доћи), ПОДАЦИ О
1923?). 97. ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ: Забележио Стеван Сремац, књижевник. С. Сремац је о Насрадин-хоџи приредио и издао збирку шала, досетки и лакрдија године 1894; та књига је поново издата 1922, па по трећи пут
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ЈЕ ЗЛО 155 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ 156 6) РАЗНО 157 В) ДИЈАЛОШКЕ 164 Г) ПОСЛОВИЦЕ-ПРИЧИЦЕ 168 О БИЉУ 169 О ЖИВОТИЊАМА 170 О НАСРАДИН-ХОЏИ 173 О ТУРЦИМА 174 О ЦИГАНИМА 176 О СВЕШТЕНИМ ЛИЦИМА 178 О ЖЕНАМА 180 О НАШИМ ЉУДИМА 184 О РАЗНОМ 188 ИИИ
— Говори се и: „Моја кућица моја слободица“. О НАСРАДИН-ХОЏИ Јеси ли ти падао с тавана? — Питао Насрадин хоџа љекара, кога су му били дозвали да га лијечи, кад је пао с
— Говори се и: „Моја кућица моја слободица“. О НАСРАДИН-ХОЏИ Јеси ли ти падао с тавана? — Питао Насрадин хоџа љекара, кога су му били дозвали да га лијечи, кад је пао с тавана, па се убио.
Кад кућа гори, барем да се човек огрије. — Приповиједа се како је рекао Насрадин хоџа кад су му казали да му је кућа изгорела, и покућство и имање — све да су људи разграбили: Штета што нијесам био
— Рекао оџа кад је увече вадио исто јутро посађени лук. Да бог да! али како ја знам... — Насрадин хоџа у некаквој врлети сјекао велику букву за дрва, па кад види да ће буква да му падне низ брдо, он одозго привеже
Виђевши то све, Насрадин хоџа заметне сјекиру на раме и пође кући, а кад у путу сустигне некаквог човека, запита га није ли онуд ђе путем виђео
гледао шта је он са својим магарцем урадио, одговори му: да је мало прије онуд прошао и однио кући товар дрва; онда Насрадин рече: „Да бог да! — али како ја знам, не носи он више дрва“. Промеће се као хоџа кроз поњаву.
— али како ја знам, не носи он више дрва“. Промеће се као хоџа кроз поњаву. — Приповиједа се да је Насрадин-хоџу карала жена да не сједи беспослен него да се промеће, тј.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ДИЈЕЛИ ОВНОВЕ 323 НАСРЕДИН У БОСТАНУ 324 НАСРУДИН И ПАС 325 НАСРЕДИН МИРИ КАВГАЏИЈЕ 326 НАСРЕДИНОВ МУДРИ ЗЕЦ 327 НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА 333 ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И
Одоше орачи весели к себика, а хоџа се насмије, поглади браду и рече жени: — Да не има луда, како би мудри живили? НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ Дошао некакав Француз у Стамбол и пријавио се у царски двор.
у томе тражењу каже му неко за Насрадин хоџу, вели: ако му он не погоди шта мисли, други нико не море. Брже цар пошље слуге по Насрадина.
Брже цар пошље слуге по Насрадина. Тражили су га дуго, ниђе га стићи. А Насрадин сваки би дан узјахô магарца па ишао некуд по Стамболу, куд он хоће, а тај дан пустио Насрадин магарцу на вољу, да га
А Насрадин сваки би дан узјахô магарца па ишао некуд по Стамболу, куд он хоће, а тај дан пустио Насрадин магарцу на вољу, да га носи куд магарац хоће.
Једва у нека доба нађу га царске слуге и кажу му да га цар одмах зове себи. Насрадин окрене магарца, па управи царскоме сарају.
Еле, како му недраго, Насрадин сјаше с магарца, привеже га за авлинска врата, па пред цара. Каже му цар шта је и како је и зашто га је звао.
Уђе Насрадин у једну одају и сједе на миндерлук. Док ето ти Француза и сједе према њему. Никога више нема у соби, да их не помета у
Француз погледа у Насрадина па заокружи руком испред себе попут круга, а Насрадин опет руком као да пресијеца круг на пола. Опет Француз руком исред онога круга.
Опет Француз руком исред онога круга. уздигнутим прстом горе, миче руком неколико пута, а Насрадин опет руком озгор као да шта просипа по оном кругу.
Чуди се Француз, па потеже јаје из џепа, а Насрадин комадић сира, па према њему. Скочи Француз па управо цару. — Погоди — вели — све што гођ сам мислио, и сад турчи ме
Изиђе Француз, и цар зовне Насрадина, па га похвали и упита га како погоди Французу мисли. — Хм, врло ласно, — вели Насрадин.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Има си дућан!“ Ех, много данас мука па за дућан!... А питујеш ли: што си има у дућан?... Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше си, нек’ си је код мене!...