Obradović, Dositej - BASNE
kako god dete: koliko više rasti, sve to većma biva ili pametnije i bolje, ili luđe i gore: ako se na dobro upućuje, nastavlja, uči i prinuđava, s vozrastom rasti u njemu razum i dobrodjetelj, i tako malo pomalo postane čovek blagonaravan i
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Jedan poruku nosi važnu (pre veka kralj ga poslao), drugi okreće vola na ražnju svak nastavlja svoj posao. Ustima ko je pre pola veka (a žedno ih razjapio) prineo lonče mleka sad ga do dna iskapio!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Šta se čini, čudo te i ovo malo bog još daje. — A batalio se, brate, dakako! — nastavlja kapetan. — Eno, pre nekih godina, znam — prođe starešina.
— O, vi'te, molim vas! — skromno se čudi Pupavac, a putnik još oduševljenije nastavlja: — Ili na primer, kakav čiča Nikola Poprda umesto da pritegne samaricu na konja, on ti je odreši sasvim.
— O, vi'te, molim vas! — još se čudi Pupavac. — Pa da vidite, kad gađaju u nišan — nastavlja putnik. — Smešna je to stvar kad čiča Tašan istegne svoj veliki, negda alevi i sa plavom kićankom a sad ugasito mrk,
— Znam već, onaj dušman... — zausti Strahinja, pa samo odmahnu rukom. — Nema mi već života... — nastavlja Radojka kroz plač. — Vala, ni meni!... — prihvati Strahinja... — Idem u svet, pa šta bog da! — Kuda, bolan?
— A, bogami, i pobili — dodade Đilas polako. — Tek nikad se nismo onako dušmanski razišli — nastavlja Purko, čineći se i ne čuo Đilasa — kao onomad na Ivanjdan... — Batali, kmete, bogati! — dočeka ga čiča Mirko.
— Mahni se, Purko! — veli mu Strahinja i otresa rukom. — Šta mahni se! — nastavlja Purko, a dolazi sve više u vatru. — Evo ovde u Zarožju svak bi ti dao, ko kćer, ko sinovicu, je li, braćo?
— Hoćemo, hoćemo, Purko!... Hvala ti! — povikaše oni. — Kad zapevaju prvi petli — nastavlja Purko — eto i nas s vođevinom, ako bog da! — I treba!... Daj, bože!... — odgovoriše gosti uglas.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Turčin raširio zenice pa netrenimice gleda u Marinka. A Marinko nastavlja: — Eto, to je plan... Ivan će povući za sobom Popoviće, Sević Beliće, Belići Šokčaniće...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I Anoka ćuti, ali stegla rukom svoju rođenu butinu, i nokti upadaju u meso. Đeda opet istim glasom i mirnim licem nastavlja: — Ja neću to, dok sam ja živ! Ne dam ja da je moja kuća ma za koje moje dete robija...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Moj Proko — nastavlja Gliša, a glava mu pala od žalosti na grudi, — da je sreće da ti menikana ovako piješ za spokoj duše, a ne ja tebikana!
Juca, frajla Juca. Baš je ona neka Juca. Pudaruša jedna! — Pa kaz’o je još i to šta vole da jede — nastavlja Erža svoj raport. — Pa, mora da kaže siroma’; vidi i sam di je zapao međ paore! — veli gđa Persa.
— Pa, mora da kaže siroma’; vidi i sam di je zapao međ paore! — veli gđa Persa. — Pitala ga milostivna — nastavlja Erža — vole li »pokenes«... — O, paoruša jedna! I ona zna šta je »pokenes«! — A on kaže da vole gužvaru sa sirom!
— O, paoruša jedna! I ona zna šta je »pokenes«! — A on kaže da vole gužvaru sa sirom! — nastavlja Erža. — Pa mora, siroma’! Daj, misli u sebi, ma šta, samo da ne ostane gladan. Bome, piškote mu i neće spremati!...
! — Da, da, imate pravo — veli Pera, pa nastavlja dalje. — Vi tu mislite na one romane gde se iznose ljudi kakvih nigde nema, i doživljaji kojih ne može biti u realnosti;
« — »Jeste, — odgovara i gavran. — Dosad je brijao tuđe brade, a odsad neće smeti ni svoju.« A Šaca kao opet nastavlja: »Julo! Neka vam bog oprosti, vi ste me do ovoga doveli; al’ ja ću se opet zato za vas bogu moliti!
Tražite đavola noćom, — nastavlja Nića, pošto se dobro namestio na klupi — a posle vam ča-Nića kriv kad stanu vile da igraju po leći; kriv vam ča-Nića,
Ali, šta je tu je; fala bogu kad nije i gore! — Ha-aaaa! — zeva i nastavlja. — Čisto me već zabolela glava od ovi’ silni’ misli. Daj da se to malo prilegne i prodrema, evo već i petli!
— ’Ajde, nemoj mi tu... i tako ne znam ni di mi je glava od puta i silna truckanja. — Bili smo k’o u arištu — nastavlja gđa Persa. — Melanija samo sedi pa plače...
— No, to mi se dopada! — veli ljutito pop Ćira, a popadija doliva ulje na plamen gneva pop-Ćirina, pa nastavlja: — »Bolje«, poručuje mi ona po Erži, »neka pazi ona«, to jest ja da pazim, »neka pričuva ona onu njenu princezu...
— ... a za rešeto je avlija a ne sokak, — nastavlja pop Ćira. — A ne izneti ga nasred sokaka, kao da je sokak vaš spahiluk,...
I zar mislite, — okrenu se gđi nataroševici, — da sam je umirila?... Bože sačuvaj! — nastavlja Gabriela. — Tek onda se zgrane, pa stane da đipa i da praska.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ja neznam sigurno jesam li budan, jer san se nastavlja i kad oči krvave otvorim. I ja se uvek bojim i neiskazano više bojim se sna otvorenih očiju...
Afrika
da ih gledam, ona zastaje, i naglo, mašući rasklimatano, udara ravnomerno rukom svoje dete po leđima, a onda bezbrižno nastavlja da radi. Treba dete sačuvati od pogleda koji mu može doneti zla. Na ulici razgovaraju crne žene između sebe.
Ceo ovaj mladi svet radi, oduševljeno, stiče novo bogatstvo. Sami za sebe kažu: „Bogati smo!“ Piroga nastavlja brzakom do Monge. Selo mnogo veće, zgrade trošnije, starije, ulepljene zemljom što se sasušuje i otpada.
Po našoj stazi, dok prelaze s jedne strane šuma na drugu, nastavlja se promenada zverinja. Svaki čas zeleno oko košute, žuto hijene i ogromno električno pantera.
Trećih pet franaka, koje oni neće da prime. I vesele se nastavlja istom zahuktalošću, istim lupanjem tam–tama, istim ritmičnim trešenjem svih svatova.
To je u stvari jedino stila radi a igra se nastavlja sasvim ozbiljno. Za dva ugla dalje nalazi se drugi bar za crnce, skoro sasvim identičan prvom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
austrijske, već i do sada odveo nekoliko oficira, svojih rođaka, i da se moljakanje za apšit, iz austrijske vojske, nastavlja. Ali u Vijeni nisu slušali Engelshofena.
Oni su držali, kod „Zlatnog jelena“, jednu od najraskošnijih soba, a tog jutra, kad se ova priča o Isakovičima nastavlja, prvi su se budili.
Sedeo je na svojoj čatrnji, snužden, ne znajući kuda će. Život mu je bio postao mrzak. Eto tu se ova priča nastavlja. Trifunova deca bila su razbuđena rano, umivena – ali nisu plakala.
Gospoža Kumrija bila je rođena godine 1720, a te godine, kad se ova priča nastavlja, bila je tek uzela svoju trideset i drugu. Bila je deset godina u braku.
Dosadilo mu da čeka, pa je nestao. Ona nastavlja put, bratu, u Rosiju. A biće sigurno povratka, i Drekovu. Ma ko on bio, ma kud otišao, neka Bog plati ono što je za nju
Njegovi bratenci imaju decu, pa će uobraziti da se njihov život nastavlja, u deci, da je to njihov život, isti život, koji traje večno. On to uobraženje nije imao.
Da se bio probudio na bregu, na livadi, na steni, bio bi se sigurno strmoglavio, kao da se san nastavlja, i da mu se ništa ne može desiti, i ne može pasti. Međutim, i na tom prenoćištu, našli su ga bili neki zli dusi.
Nego Bog! Petar je pričao da Trifun sad već mirno pominje, ono što je bilo. Videv da Pavle nastavlja da se sprema i da ga sluša, ćutke, Petar onda, valjda da bi ga odobrovoljio, stade da priča, kako Trifun tvrdi da je –
Aha! Veli, ekselencijo, to je duga priča. Ali onaj nastavlja, te pita li, pita. Pita i mene. Ja mu rekoh da sam ja pisan za korneta, na Ševičevoj listi, a bilo mi obećano,
Znači da je umrla? Znači da se samo to mažakanje nastavlja? Znači da mu je postala kao i svaka druga žena? Tu mladu ženu je, pri toj pomisli, jeza prelazila.
Nešto je, ne zna zašto, na ovom putu, izgubila, Život se nastavlja, oni će otići iz Kijeva, na naselja, ali prava njihova ljubav je umrla i nije više ono što je bila.
Ona, kaže, odlazi, u Mirgorod, u jedan novi život, koji je čeka, i koji se na prošli nastavlja, ali sad zna da one velike ljubavi, o kojoj je sanjala, između muža i žene, nema.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sada zbog Arbanasa, koji su se uvukli između dve srpske grupe, moravsko stanovništvo počinje sa selom Slivovom, pa se nastavlja u Drgovcu i Labljanu (ovo poslednje je arbanaško selo sa nekoliko srpskih porodica).
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
traže njuše traže Svu zemlju raskopaju Nađu li srećni svoju ruku Ili nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj glavi Zemlju
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Aljoša? NOVAKOVIĆ (nastavlja čitanje): „Toga dana kad ću ja poći na put, Aljoša mi je izjavio da ima samoubilačke namere, rekao mi je čak izrikom da
milione!... SPASOJE (zanosno): Milione! ĐURIĆ: U takvom jednom času kad već dogledamo te milione... SPASOJE (nastavlja):...
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Muško dete je, kaže se, „kućni stožer“, ono nastavlja porodičnu lozu i stara se da se ne ugasi „krsna sveća“. Zato, ako u braku i ima dede, ali nema muške, brak opet nije
godine Aleksije Vezilić je pisao: „Rijetka mati imejet sina pervoroždenia, koji ne bi nosio čarodejstva potajna“, pa nastavlja: „Na djetja nezlobnae mnoge kese vešajut, v kojih kosti različe i proče ušivajut, da bi majci živio, mnogo leta vidio,
kraj njega stoji anđeo i šali se s njim. U toj šali kad mu rekne: ’umrijeće ti otac’, djetetu i nije toliko žao, već nastavlja smijeh, ali kad mu rekne: ’umrijeće ti mati’, ono se na mah zaplače.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Skupštine, protiče kraj starog hotela »Union« i uliva se u podzemni dragstor, odakle pod drugim imenom, kao Nušićeva, nastavlja kao ponornica prema Robnoj kući, da bi se na kraju utopila u terazijski vrtlog.
– Bilo bi isto. – Vraga bi bilo isto! Pufko gleda Bel Amija kako preskače ogradu kafane, i, dok nastavlja da sedi, zna da ne bi bilo isto, zna da neće biti isto. »Dobro je ovako...« misli dalje. »Ovde je dobro.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ono što je uzeto sa dečje strane, što se nastavlja na Petit i Koču, bez sumnje je dragocenije. Biće da sam se, u okviru jednog kratkog ogleda, previše zadržao na
Ali i njihove su sanjarije tom životu neophodne, bar onoliko koliko i surovost s kojom se nastavlja. Čak i lažovčina Martin, koji ume da, za časak, odvede slušaoce u Neki lepši svet, da im dočara ukus drukčijeg
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Duhovno usamljen, ali u prostom narodu mnogo i rado čitan, on nastavlja prekinutu crkvenu tradiciju u srpskoj književnosti.
I u Srbiji i u Vojvodini javni život se budi, i nastavlja se ono što je nasilno prekinuto 1849. Prvu reč u narodu sada uzima omladina.
Popovića nijedan od boljih pisaca, sem Zmaja sa Šaranom, nije se tim književnim rodom bavio. Kosta Trifković nastavlja prekinutu tradiciju.
srpski časopis, uspešno produžuje svoj naučno-književni rad; Brankovo kolo (od 1895) namesto Javora i Stražilova nastavlja tradiciju vojvođanskih književnih časopisa; Srgj u Dubrovniku, od 1902.
Sremac, Stevan - PROZA
«, a ovaj nastavlja započeto, ili počinje drugo nešto, opet tako važno, da im priča. Eto tako je provodio vreme Jova pre podne, to jest do
Da ima ko da sedne pa da beleži! A ja da se majem pod starost, nema, priko, smisla! — nastavlja Jova tumarajući i tražeći nešto po sobi.
— Ja sam ti, priko, taj, — nastavlja Jova —: za dobro sam dobar ka’ ovaj zalogaj! — reče i pokaza praseću glavu — da me oližeš, priko!
Jova je zadovoljan bio s njom, i uvek je hvalio. Pa tako i danas na Božić, puna mu usta njene hvale, pa nastavlja: — Dobra kućanica, to ti, priko više vredi nego ova puna soba dukata.
— More, a zar je, opet, kod mene i kod drugoga cveće! — teši ga Paja. — Ne znam već više, boga mi ti kažem — nastavlja Jova — ni kojim sokakom da udarim. Dođe mi, priko, pa... da se luftbalonom šetam po varoši...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Deder da mi malo pobolje oslušnemo šta ovaj tu bobonji kao baba iz kace. — Pa tako — nastavlja Sava — da vam pravo kažem, s mrtvima ja i nemam bogzna kakva razgovora, slaba je od njih vajda, a sveci ...
— Idem u Banat, za boljim ljebom. Šta ćeš, dođoše takva vremena. — E, nek sam to čuo — nastavlja kalajdžija svoju malopređašnju misao — nije mi sad žao što sam ostao bez svoga kruva i zanata.
Kad bi sve gotovo, Mikan prezrivo iskrivi lice: — Fina staretinarnica, to ti je. Komandant samo hukne i nastavlja: — Tamo iza muzeja, u lapidarijumu, nalazi se u dvorištu njihova baterija, a pod arkadama su složene granate.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Pa i jedan drugom da izađemo u susret... (Zastane, očekujući da Hasanaga nešto kaže. Kako Hasanaga ćuti, beg nastavlja.) Na žalost, ovih dana udajem sestru. Valjda si čuo. HASANAGA: Načuo sam ponešto, priča se. Nisam se raspitivao.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Mito, sinko... — I, kao da je nešto prekinula pa sada nastavlja, poče da ređa: „Zašto, sinko? Što nas ostavi, otide? Što se bar ne izbolova (ma da je godinu dana ležao), te majka da
Lalić, Ivan V. - PISMO
ljubav ih je zazvala iz tame Što dubi senku ispod ovih veđa — Ljubav što slepa je za posledice, Vidovita za sve što nastavlja je: L'amor che move іl ѕole e l'altre ѕtelle. Paslika raja?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Maman izigrava kockicu leda: — Baš me briga: biće to njen muž i gotovo! — Onda, ostaje još jedna stvar... nastavlja matori. — Kako će me zvati? Mislim, ako me zove po imenu, odakle mu pravo na takvu intimnost, balavcu jednom?
— Sasvim dobro, sasvim... — mrmlja matori — samo nastavi, dopada mi se; sve više mi se dopada taj tip! Maman nastavlja: — Dalje: sedi pre podne kod „Tri grozda“, posle podne spava, i to u pantalonama koje su mu uvek izgužvane.
ispravlja ga ona, već pomalo izbačena iz koloseka. — A, sladak je on, taj Kokan nastavlja matori da talasa. — Njega su do osme godine hranili isključivo bananama i ananasom!
Njegovi su svi O. K. kao i obično. — Uzgred budi rečeno ... — nastavlja matori obraćajući se meni — da nemaš negde koju cigaru?
Kao, ako nisi ti, onda nema veze! — To sam ja! — kažem. — A ko je tamo? — Ajd pogodi! — nastavlja glas. — Ajd pogodi ko je! Kako da pogodim ko je kad pola Jugoslavije telefonira na taj način! Normalna stvar!
Pravi humor pod vešalima! — Ima duha! — izjavljuje matori, a zatim odmah nastavlja. To su, dakle, ti čuveni žurevi mlade generacije! Imate pravo, deco!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Hvala, gospodine, i doviđenja. — Doviđenja i hvala vama. — Dobar provod. Nebo je sasvim pokriveno. Kiša nastavlja istim kapljama. Talasi koji se odbijaju o čamac šalju nam vodu neštedice.
On prestaje da kuje kad naiđem da bi me gledao. Čim ga pozdravim zastidi se i brzo nastavlja svoj rad. Dva koraka od njega, takođe pred vratima drugi kuje kotao sužen na sredini.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tako i bolesnik gleda u snu sebe zdrava i vesela... trči, juri nekoga ili podiže ogromne terete... Probudi se i nastavlja na javi takve iste pokrete, ali ga žigne ljuti bol, i on odmah saznaje svoju gorku nevolju: nema više zdravlja, ni veselja.
Predsednik ga ne čuje, ali se doseća šta odgovara, pa nastavlja: — Gospodine, kapetan nam veli — i predsednik pokaza rukom desno do sebe, Gojko ugleda kapetana i bi mu malo
A ona ga gleda... gleda i čudi se toj iznenadnoj živosti njegovoj, tim čudnim pričama... — Pazite samo, nastavlja on, gledajući je živo, sevajući vatrenim očima i govoreći brzo, uzbuđeno: u drugoj gimnaziji razboli mi se gazda.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
” SOFIJA: To je, ako niste znali, nemački pisac! JELISAVETA: Zar misliš da to gospodinu nije poznato? MAJCEN (nastavlja sa čitanjem): „...po gradovima uže Srbije, uključujući i Banat... protivpožarne mere...
Da li ovde postoji inspicijent? (Izlazi prema reci) GINA: Ovoga bi sevap bilo okaditi! (Prilazi koritu i nastavlja da pere veš) BLAGOJE: Biće da se to negde gladno napilo! SIMKA: Šta da pije, kad nema šta ni da jede?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Posle, reklamu lepog boksera Karpantijea, koji je fabrikant posuđa. Posle se komad nastavlja. A posle, svi večeraju javno i poštuju sebe.
Ali ne onako divlje kao Bonar. Premostivanja i prelučivanja tačaka teže najviše ga zanimaju. Nastavlja ono što su pre, u početku futurizma, Trubeckoj i drugi počeli. Ali već oni koji idu za njim došli su do ornamenta.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Dabome, da izađeš! DANICA (veselo otrči). XV PREĐAŠNjI, bez DANICE JEVREM (šeta zabrinuto i nastavlja red misli koje je Danica svojim dolaskom prekinula): A nije da kažeš da ne bih umeo ništa reći.
(Ode do Ivkovićevih vrata i oslušne, ode i do drugih pa proviri i opet se vrati Sreti.) Čitaj lakše! SRETA (nastavlja):... i javno se s njom sastaje na očigled celog građanstva, a na porugu javnoga morala.
SVI: Tako je! XXIII PAVKA, PREĐAŠNjI PAVKA (uletela je sva zajapurena): Jevreme! JEVREM (maše joj rukom da ćuti i nastavlja): Hoćemo li, braćo, vladu koja je narod upropastila i dalje da pomažemo? Ne, nećemo... SVI: Nećemo!
PAVKA: Nisam! JEVREM: E, eto, to je narodno oduševljenje kad gomila viče, a ne zna zašto viče. MLADEN (nastavlja): Viču ljudi, viču deca, viče narod, viču panduri, svi viču.
SPIRINICA: Eto ti sad, opet otkud je to politika? SPIRA: Nego šta je? SPIRINICA: Ovo su izbori! MLADEN (nastavlja): Pred kafanom kod „Ujedinjenja” svira muzika, toči se pivo, pije se... JEVREM: Jesu li to naši što piju? MLADEN: Naši.
I bacaju se za njim mezetom, krastavcima, jajima... JEVREM (više sebi): A kafedžija sve to beleži! MLADEN (nastavlja): A njini uzeli drugu muziku pa idu kroz varoš i pred Jelisijevim dućanom upalili bure od katrana pa se iskupio svet i
VIII IVKOVIĆ PREĐAŠNjI IVKOVIĆ (vraća se u svoju sobu, seda i nastavlja pisanje). PAVKA (vadi iz džepa ključ od dućana): A zar ne bi mogao usput da obiđeš malo dućan? JEVREM: Taman!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Kuku, ćata, anatema ga bilo! — ču se sa više strana od iznenađene publike. A ćata Pera nastavlja posle male pauze: Smir’te se! Skin’te mi se s vrata! U poslu sam, žuriti se moram!
— Alal ti vera! Kodža vreme prođe, sutra si imam poslu. Dosta se naliste, nesam ni ja Krsmanovik! A ćata opet nastavlja: Biram zrake vrelog sunca — Pletem bič — Da išibam ovaj svet! i pokaza rukom po sakupljenima u kafani. — Kuku, majko!
A oni pa što pisuju novine, iskaju leba bez motiku, pa si svašto pisuju. — Slušajte dalje. Ima još! — veli Sreta i nastavlja čitanje: »Iz Londona javlja 4. novembra »Corr. Bureau«: Ministar marine u Rio de Žaneiru nije ubijen nego je teško ranjen.
E ubiše go, e ne go ubiše! He, he! — Pa de ti sad! — veli zlovoljno Sreta i nastavlja: »Ministri su svi internirani. Čuje se da je u Braziliji proklamovana republika pod predsedništvom maršala Todora
— Osilio se bezakonik, grdan majci, — nastavlja Mića, — pa neće da zna ni za boga ni za dušu. A ljudi ka’ i ljudi, trpeli dok se moglo, to njegovo tirijanstvo; sve ka’
Niko ne odgovara. Sreta nastavlja. — Braćo učitelji, jedini napredni elementi i jedini prijatelji narodni! Smemo li mi biti ravnodušni!?
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Drugi deo, onaj što naiđe posle prvog, nastavlja svoje putovanje i zadrži se u drugoj vodi na koju naiđe, i to tako ide po redu, kao kad kakav komandant raspoređuje
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I ono prasence gledaj da dobro urediš i donesem, da ne zaboraviš! — Hoću, nano! — ljubi je sin u ruku. — I — nastavlja Magda — nemoj Staja (njegova žena) da pogaču prepeče. Neka gleda da je | od čistog brašna.
Pandurović, Sima - PESME
Tada miriše doba ranog maja; I kao da se, neprimetno, prosto, Na Ideal što je u sećanju ost’o Nastavlja tiho jedan san bez kraja.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Osim toga“, nastavlja Gospod obrativši se sinu, „ovu lomnu goru pod nama, gdje te lako veselo primiše, gdje ljudi, od vajkada krv liju radi
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Gazda (kao kroza san pita): — Ko to tuda tapa? — Ja, kume, ja — (odgovara onaj). — Ne ukradi ’čela mojih! — (nastavlja gazda). — Neću, kume, ne dao bog!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Daleko bilo! (Cmilja se vraća za šank. Mile ulazi, uzima stolicu, stavlja je kraj odškrinutih vrata, i tako nastavlja da sluša govor.) STAVRA: A i ti uđe? MILE: Pa valjda vidiš koliki je to pljusak! STAVRA: A onaj tamo ne prekida?
(Nastavlja da prevrće stolice i da čisti. Na vratima se čuje snažno lupanje.) CMILjA: Zatvoreno je, fajront! JAGODA: Odringlavaj
CMILjA: Šta da radim? Da sipam? STAVRA: Naravno da sipaš! Narudžbina je narudžbina! (Stavra nastavlja da čita novine. U vratima se pojavljuje Prosjak.) IKONIJA: Ko je to tamo u vratima? CMILjA: Onaj prosjak!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ugljen zacvrča, ali ne potonu. — Je li Čvrlja Ožegova? — nastavlja Controna. — Je li Žlandra Ćukova?... Je li Vrlja Kukumarova?... Je li Čandrljoka Kokina?
Ćosić, Dobrica - KORENI
u belom dimu snega i vetra Mijat jedna umiruje ugojene vrance što, njišteći, tuku kopitama u sanke, a jutro se nastavlja mislima poslednjih nesanica. u ove trenutke jutra odlazio bi sankama u Palanku da dovede sina školca.
Najglavnije je ne biti sentimentalan, samo sentimentalan ne biti, ne, nikako, onda... idejama je kraj. Nastavlja se prošlost. Uspomene ga obuzele. Neće da misli. Sanke škripe. Nekada, onda... uvek, za svaki Božić, sankama kući.
Ika raznosi rakiju, zbunjeno i usiljeno se osmehuje, i u hodu nastavlja da viče: „Ječam žnjela Gružanka devojka...“ A onda se u očajanju pripi uz Cigane, moli ih da prestanu i započnu njegovu
Sada oseti stid i zbog reči i zbog tadašnjeg uzbuđenja. Samo stid. Bez prekida se razgovor nastavlja, jasan po smislu, po neku rečenicu sam dodaje i lepo vidi mesec u prozoru i Vukašinovo lice, i oseća strah što sutra
Apsandžija ne spušta rezu. Vrata, i sebi preteška, klate se i krckaju, krckanje se nastavlja u jezi umiranja što dugo traje, a nema ruke da ga odloži, da zaustavi zvonko kidanje i gnječenje suvih žilica, jer Andra,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
„Srpska posla“, mrmlja Gospodar Jevrem i nastavlja pored kuća koje ne prepoznaje a, pravi Obrenović, ne priznaje da je ojađen.
I, evo, uporne nedoumice opstaju u vekovima: nemoćan pred njima, Gospodar Jevrem nastavlja da jaše pored kuće u kojoj je živeo Milan Rakić. Još jedan ugao i Gospodar ustavlja konja pred malom obućarskom radnjom S.
O tome bi on sa Skerlićem, ali njega nema i Gospodar Jovan nastavlja svoj put pored niskih i čvrstih zgrada. Kada pređe Kapetan-Mišinu ulicu, siđe sa pločnika i pođe sredinom kolovoza, ka
Čudi se i nastavlja da posmatra taj svet oko sebe koji izgleda drukčiji od njegovog. Poučen iskustvom sopstvene smrti, kije siguran da li
i ribom, koje su se nizale jednim od četiri sokaka, onim što je vodio ka Dunavu (to je sada Dubrovačka ulica koja nastavlja, do obale, Ulicu Sedmog jula), ali i iz neke praznine što je pretila svima, sa otvorenih nebesa.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Kada se“, nastavlja gospođa Lavoazije svoju priču, „Lagranž preselio ovamo iz Berlina gde ga je Fridrih II bio postavio, kao naslednika
„Iskustva i znanja“, nastavlja on, „koja sam stekao svojom uporednom anatomijom omogućila su mi da delokrug svojih ispitivanja znatno proširim.
„Uhvatili ste zekana za uši!“ Faradej se smeši i nastavlja: „Još veći efekat se pokazao kada sam u svoje kalemove umetnuo komad mekog gvožđa, ili kada sam oba kalema namotao na
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda zastaje malo, sa rukama na leđima, i grize gornju usnu, pa posle desnom rukom nastavlja da šamara po levom obrazu kad burma zazvekne po zubima ili zakači za dugme od naramnice; onda kratko naređuje dežurnom
onaj kome kliče, ali to predstavlja neku vrstu bunta, za koji mu se ništa ne sme, i zato u inat i neumorno nastavlja: — Živio prestolonaslednik a... a... a... Đorđe!
Posle se pukovnik okreće zidu i nastavlja po stoti put da pročitava jednu istu stranicu Krajcerove sonate, pa ga strašno pritiska i muči ova najnovija bruka
— Sve je u intensivnom lečenju — daje svoje završno mišljenje učitelj, pa se posle razgovor nastavlja u poverenju, sasvim tiho, šaputanjem.. u paviljonu šestom ima dve obične plehane peći.
— Sramota je da su tako pisali, — ljuti se narod — sramota je! — A sad, braćo, — nastavlja onaj — a sad da govorimo malo o unutrašnjoj politici. — Da govorimo — kaže jedan seljak.
Ali ne možemo biti svi jednaki, kao klinci iz fabrike. — Ne možemo zaista — slaže se narod. — Jest — nastavlja Ilija Ilić — ne možemo, ne možemo; ali što je priroda razdvojila, ljudi su dužni da približe. i ljudi su se udružili.
Šta Vi mislite o tom pronalasku, i jeste li poznavali čuvenog Šapčanina Žagora? — Nisam ni njega. — Šteta — nastavlja Iketa.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A Ana potvrđuje, skamenjena lica. Jedva primjetna izmjena pogleda između Ane i bolničara, i bolničar nastavlja, zanatski strpljiv: — He, što ćete, kod nas je tako red!
koji za suštinu stvari nema baš nikakve važnosti) ubrzo opet pridigla: otresla prašinu s lakata i koljena, i partija se nastavlja. I partija se vječito nastavlja. Partija koja se zove politička povijest narodâ.
I partija se vječito nastavlja. Partija koja se zove politička povijest narodâ. (Države, pored toga, kad nemaju pametnijeg posla, i presudnijih
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Aja, što ja znam, to mora biti. — Vala i meni se nešto predskazivala neka graja, — nastavlja Mirkov sused, Cvetko opančar — jednako mi sepija pucka: okreni ovako, ona — cak! okreni s druge strane, opet — cak !
Ala joj sevaju oči, pos’ joj njen! — viče mu jedan pijan žandarm. — A, hoće da ostane udovica — nastavlja Mitar. — Udaće se ona, ne brigaj ti... — Da hoće i tebe ’nako da pomiluje Kralj, kao nju!... — Vin-na ovamo!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Dok on nastavlja da usavršava i rekonstruiše, njegova koncentracija slabi i on gubi iz vida osnovna načela. Rezultati mogu da se postignu
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
električna struja to jest kretanje električnog opterećenja kroz provodnike ne prestaje na površini provodnika već se nastavlja u neprovodnoj sredini kao kretanje Faradejevih linija sila, kao kretanje elektriciteta.
sadržane u elastično napregnutim kracima, u energiju sadržanu u masama krakova savija krakove na suprotnu stranu i nastavlja savijanje dok kretanje krakova ne prestane, tako će i moment pokretnih električnih linija sila nastaviti da napreže
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Učini dobro, pa se ne kaj!... —Ali je prosjačenje strogo zabranjeno. Gospoda se tuže da im sirotinja dosađuje, — nastavlja ozbiljno policaj. Zatim pokaza Cveti put izvan varoši i kaza oštro: — Odmah da mi se makneš ispred očiju!...
— i obrne se na drugu stranu. — Ustani! Da si druga žena, bila bi to dosada učinila! — nastavlja Marko i stoji nad njom. —A što ću ti? —Ništa, ma volja me je da ustaneš! — i stade je potezati s postelje.
Šalili se, pa što je u tome zla? Onako to drugdje dođe, — nastavlja isprekidano. — Čovjeka ponese um, pa ne može da izdrži... Takav je čovjek...
Eto, otkako sam sišao, nijesam se još pravo ni bogu pomolio. —Spavaj! —Ne mogu, odgovara on, i odmah nastavlja: —A gore, kod nas, kod onih starih krstova, — bog zna ko ih je dizao!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
“ iz „Putnika“, poznat po tome što je zbunjivao savremenike56, jednostavno nastavlja, razvija u šestoj strofi „Vuka II“: Po večeri jednoj ipak izađoh iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju,
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA: Kažem ja, znam ko je. RAKA (nastavlja čitanje): „Taj Ni-ni-ko inače je jedan napudrovan praznoglavić, koji se zaljubljuje u svaku mandarinku dok je na vlasti,
Posle one neprijatnosti, koja mi se desila u vašoj kući...” ŽIVKA: A on što se zavlači kod sobarice! VASA (nastavlja): „...
” ŽIVKA (nestrpljivo): Ko je, tako ti boga? VASA: Čekaj, molim te. ŽIVKA: Čitaj, čitaj brzo! VASA (nastavlja): „I smatram za dužnost da vam ga saopštim...” ŽIVKA (kipti od nestrpljenja): Ama, ne zaobilazi, Vaso, nego čitaj ime!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
što bi se od Bogdana Popovića možda manje očekivalo, to je takođe precizan opis poezije koja posle Dučića i Rakića ne nastavlja artistički napredak, ne diže na viši stepen pesničku veštinu, nego pre izgleda kao opadanje: „Najzad uznemirenost,
Petrović, Rastko - AFRIKA
da ih gledam, ona zastaje, i naglo, mašući rasklimatano, udara ravnomerno rukom svoje dete po leđima, a onda bezbrižno nastavlja da radi. Treba dete sačuvati od pogleda koji mu može doneti zla. Na ulici razgovaraju crne žene između sebe.
Ceo ovaj mladi svet radi, oduševljeno, stiče novo bogatstvo. Sami za sebe kažu: „Bogati smo!“ Piroga nastavlja brzakom do Monge. Selo mnogo veće, zgrade trošnije, starije, ulepljene zemljom što se sasušuje i otpada.
Po našoj stazi, dok prelaze s jedne strane šuma na drugu, nastavlja se promenada zverinja. Svaki čas zeleno oko košute, žuto hijene i ogromno električno pantera.
Trećih pet franaka, koje oni neće da prime. I vesele se nastavlja istom zahuktalošću, istim lupanjem tam–tama, istim ritmičnim trešenjem svih svatova.
To je u stvari jedino stila radi a igra se nastavlja sasvim ozbiljno. Za dva ugla dalje nalazi se drugi bar za crnce, skoro sasvim identičan prvom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
On se više i ne stara da ispravlja Peru, jer se već zamorio vičući. A Pera, kao da je željan razgovora, nastavlja: — Jeste li ranjeni? — Nisam. — A gde?
— Pera sruči u grlo čašicu konjaka. Mljasne ustima, podnese čašicu da mu se dolije i nastavlja: — Kad malo dalje, drugi laf. Hitro digne pušku — on zauzima stav kao da mu je puška u ruci — pa nišani, nišani... Dum!
— Ja mislim, sad će lovac da pogine — namiguje kapetan „Fikus“ i doliva Perinu čašu. Pera nastavlja: — Znaš... a lovac podigne pušku. — Pa nišani... — Nišani... — dobacuju ostali.
— Naravno. I smrt lebdi nad zemljom od praiskonskoga početka — nastavlja Ljubisav. — Male i prvobitne amebe svojim ljigavim nastavcima uništavaju plodne ćelije mnogih drugih bića.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Meni se čini” — nastavlja dalje J. Maksimović — „da je P. P. Šapčanin n mnogo docnije bio predmet Zmajeve naročite pažnje.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sudac: Ti to, Davide, pokazuješ rukom na me? Pazi-de se!... David (nastavlja mirno): Da sam ja lud, ja bi' bio u ludoj kući, a ne bi se danas razgovarô s carskim ljudima. Ama, zar nije tako?
! Jadna li ti i prežalosna majka tvoja! Ima, ima i za tebe zakona u 'voj zemlji; nemoj misliti da nema! Sudac (nastavlja): Isti je Jolpaz Davidov upropastio Davidu Štrpcu čitavu njivu kuruza... David: ...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA (čita ozgo): „Marice, dušo moja!” JEROTIJE: Aha, je l' ti sad miriše na promincle? ANĐA (nastavlja čitanje): „Primio sam tvoje slatko pismo i izgubio sam ga stotinu puta”.
ANĐA (čita dalje): „Jedva čekam srećan čas da pritisnem...” JEROTIJE (prestravi se): Šta da pritisne? ANĐA (nastavlja): „Poljubac na tvoja usta”. JEROTIJE: Čudo ne kaže: da udarim pečat na tvoj raspis.
(Trgne se.) Ama, gospodine Vićo, šta je ovo? (Čita dalje.) „Lokomotiva, okrug, trt, trt, trt”... (Pogleda u Viću pa nastavlja.) „zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop!” (Prestaje.) Budiboksnama, šta je ovo?
Prema saznanju i tragu do sada uočenome”... JEROTIJE: Aha, aha!... VIĆA (nastavlja): „... u tome se srezu sada nalazi izvesno sumnjivo lice”... JEROTIJE: Upamti, gospodine Vićo, „sumnjivo lice”.
u tome se srezu sada nalazi izvesno sumnjivo lice”... JEROTIJE: Upamti, gospodine Vićo, „sumnjivo lice”. VIĆA (nastavlja): „... koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma”...
(Opšta tišina. On ih posmatra, i pošto prošeta dva-triput razmišljajući nastavlja.) Stvar nije prosta i moramo svi ozbiljno da razmislimo kako ćemo priteći državi u pomoć.
Već sam i zaboravio za tebe. Daj ovamo! (Uzima krpu i obavija je sebi oko glave.) MILADIN (nastavlja kazivanje): Pa taj Josif, iz sela Trbušnice, uvraća tako češće kod mene u dućan...
” (Vići.) Gde je držao ovo? VIĆA: U unutrašnjem džepu od kaputa. KAPETAN (nastavlja diktiranje): „...nađenih kod optuženoga u naročitom unutrašnjem džepu od kaputa”. Jesi l' zapisao?
VIĆA: To je sramota, da jedna gospođica, ćerka našeg starešine... KAPETAN (nastavlja): Izgrdi tog istog starešinu. VIĆA: To je drugo. KAPETAN: Zašto drugo? VIĆA: Ono je više vaša, familijarna stvar.
” KAPETAN: Eh, na zdravlje! ŽIKA (nastavlja čitanje): Lice koje ste vi uhvatili, verovatno je jedno od takvih, stoga ga sprovedite u Beograd pod strogom stražom,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Gorski vijenac počinje kao pesnička vizija, nastavlja se kao političko-istorijska drama, prelazi dalje u venac epskih slika iz narodnog života, a završava se prizorima
Najzad, Dušan Kovačević (1948) nastavlja tradiciju Nušićeve, beogradske komediografije: Maratonci trče počasni krug (1973), Balkanski špijun (1983); Sveti
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Ne znam. Samo i ti znaš: ona voćka što rano sazre, rano opada. — Eh — i dalje uporno, ljutito, nastavlja — pa ja, što ovoliko živim, sigurno luda, pusta sam bila?!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dorotej je znao, jer je najveći među vidarima u čitavoj župi.“ Ponovo ćuti. Briše prstima krajeve usana. Nastavlja tiše. „Umirući ratnici su ga vapajem dozivali, ali on ih nije čuo. Gde je bio?
“ Upravlja pogled u ivicu stola, dugo ga ne pomera, diše užurbano, a onda se smiruje i nastavlja podsmešljivo. „Sada on stoji ovde pred nama, skrušeno i nevino.
Tako se to nastavlja, dok nas ne zabole vilice i trbusi. Pomislim da je naše izgnanstvo iz manastira najlepša stvar koja nam se mogla
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ - „Zvezdano je nebo,“ nastavlja Tiho, „večna knjiga, ispisana Božjom rukom. Visoki je zadatak nauke da uzmogne tu knjigu pročitati.
Stanković, Borisav - TAŠANA
KATA (iznenađeno): Kako: ostavili te samu? Pa ti si ovde u svojoj kući, i kako onda da si sama? TAŠANA (nastavlja): Da, ostavite me samu.
MIRON A, ja, da... Imaš pravo... Jest. Svet je... TAŠANA (nastavlja pokazujući na zid, zastore i ukrase i povešano oružje pokojnikovo): Pa ovo!
TAŠANA (raspoložena): Hajde, hajde. Ti kada počneš, sve jedno te jedno. STANA (nastavlja još oduševljenije): A što mi je milo, što je ove hadžije deda Miron toliko izgrdio.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Posle ćeš me i tako varati — šali se — neka se bar sad zna šta je moje a šta tvoje. — E, mi tutori — nastavlja se razgovor — mi znamo i drukčiju gospa Nolu.
Posle sam se još — nastavlja gospa Nola — udala u ovu situ i masnu zemlju, i za matora muža, pa, šta će drugo, zavolela sam jesti, i pothranila
Puna joj kosa inja, dugo je vrebala komšiku. Vešta u onom glasnom šapatu, nastavlja: — Šta li to može biti? Doktor je ozbiljan čovek, a za Julicu se nikada ništa nije čulo. Markiz?
Pavle je pričao o svom daljem obrazovanju. Nastavlja muziku, i mnogo mu je poraslo muzičko iskustvo. Uči engleski, i već je dobro u literaturu ušao, i taj mu se jezik i
od toga glava, on šeta kraj Tise, skine šešir i dobro mu čini vazduh i svežina po čelu i temenu, i glavobolja prođe, i nastavlja se čitanje i život jednim okom. Primetiše prvo đaci: da „gospodin Kalenić žmuri i čita”.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
On ga odvede učitelju mesnom i preporuči ga da osobito za njega brigu vodi, nastavlja ga i čuva. Ko je bio učitelj, dobro zna šta je sveštenikova preporuka za učitelja u malom mestancu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Dim, gospodine! — odgovara Milan pouzdano. — Dim, dobro... recimo, videćeš dim, — nastavlja profesor pomalo zbunjen. — Videćeš, recimo, dim kad se lađa dimi, ali šta ćeš da vidiš ako se lađa ne dimi?
Je li tako? Svi ćute, jer ne mogu da zamisle kako to Živko obasjava i čime obasjava. — Ali — nastavlja profesor — Zemlja, na svome putu oko Sunca, u jednome trenutku nađe se izmeđ' Sunca i Meseca... eto ovako!
— Pa onda — nastavlja direktor i fiksira profesora zemljopisa — ne mogu da se setim, ali bilo je stihova i o drugoj gospodi nastavnicima...
Zinuo sam i gledao ga. Ceo sam se pretvorio u znak pitanja i divljenja. — Vi ne možete da me razumete! — nastavlja on. — Pa da, malo čudno izgleda da ja kao muž, ali...
– vrišti Ilija Vukićević i mlatara kroz vazduh dugim rukama. – I da je samo izostavio sebe pa ni po jada – nastavlja Radoje i lupa pesnicom o sto – nego je uveo sebe u mlađi spisak generacije, one što dolazi za nama, pa se pravi lud i
– Uha, gde ti ode! Ne može to! – graknuše nekolicina. – Molim gospodina Borisava da me ne prekida – nastavlja gospar Sima sa puno mirnoga dostojanstva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Zamislite samo ovu scenu — nastavlja Reljić. — Klisura... Levo ponor, desno krš. Put toliko uzan da točak topa ide samom ivicom.
A trećepozivac kao da hoće da pojača ovu misao, nastavlja hladno: — Noću se dignu u bunilu i vatri, pa onako goli pođu i nabasaju na vodu. Oni najlakše svrše.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (uzbuđen, uzrujan): da jest... Jest... KOŠTANA (nastavlja): A kad ti vidim dve oči, Dve tamne oči, dve noći, Kail sam mnogo na tebe, Ja da te vodim za sebe, Pa kud mi
Zlato neka nosi zlato a ne stara suva kost! Pevaj! KOŠTANA (nastavlja pesmu): More, dajte meni tuj mutnu vodu, Da pijem, ago, da spijem...
I prva noć plakanje, druga noć plakanje i cel vek plakanje... KOŠTANA (grca). MITKA (nastavlja): I od rabotu ruke će ti ispucav, lice će ti pocrni, oči će ti se isušiv... Će prosiš, pa će se raniš!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Iza njega pominje se od 1472. drugi smederevski sandžak Ali-beg Mihaloglu, koji nastavlja borbe s despotom Vukom, Jakšićima n Mađarima. Oba Ali-bega slila su se u narodnom predanju u jednu ličnost.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
pričaju i smiju se, a kad u širokim bukvama zašumi vjetar, dječacima se čini da se to, dolje u Gaju, još uvijek nastavlja davno minula bitka između silnih begova i mrka hajduka. – Predaj se, Jovanče! – ječi sa svih strana.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ti li će za Zonu pesnu da poješ?!... Što si gu ti pa da možeš da poješ?! Pote oborio oči, pa se stidi. — Paa... — nastavlja kalfa Kote — ti li si gu videja kad si ona, demek, presvukuje košulju i čiček-anteriju u bašču?!...
Ovoj će magare, — nastavlja oduševljeno Jordan kad bude golem, s čaršiju — em beogradsku — da drma; ubavo da zapantiš ovaj moj sagašnji reč, Perso! .
Sol ručam, majke... — uverava ih tetka Doke, a oni se oboje ljute. — Bre, bre, bre! — nastavlja Doka. ’Vidoste li, mori, našoga Manču kako si znaje ubavo što valja?!...
— Mori, koj ne pita briči li se vladika. Ja si s domaćicu zborim! — veli im doka preko ramena, pa nastavlja dalje mirnim tonom. — Ta ako iskate priliku za vaše Zone, e, ja si imam jednu priliku... pa za toj i iskoči’ sag do vas.
U svaku ma’alu ima si po jednu na koju je frljija merak... — Dosta de! — prekide je Zamfir, ali tetka Taska ipak nastavlja: — ... Onoj mu treba za kef, a ovo naše pa za pare... i što iska da si ulegne u čorbadžijsku, potakvu familiju...
— E, dosta sag, Taske!... — preseče je domaćin. — E, biva li toj od esnaf-čoveka? Red li je? — nastavlja tetka Taska. — I Zona, i Kalina, i druga inka!... Pa biva li, majke?!...
— More, znam ja sve to, — nastavlja Milisav, držeći na donjoj usni cigaricu, a u isto vreme praveći novu — pa zato i lajem toliko.
Svi mu odobravaju, vele da je sve tako kao što on kaže, poručuju čokanjče lincure, a on opet nastavlja. — Pa tako je s ovim sad.
Da gu izgubim, batalija bi’ i duvan i čurenje!... — Tabijat ti takav, hadžijo! — ... Pa ete mi se — nastavlja hadži-Zamfir razgledajući cigarluk o kome je reč — ništo sag batisala: spade gu prsten, i srma se pokidala, pa i ne