Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
како год дете: колико више расти, све то већма бива или паметније и боље, или луђе и горе: ако се на добро упућује, наставља, учи и принуђава, с возрастом расти у њему разум и добродјетељ, и тако мало помало постане човек благонараван и
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Један поруку носи важну (пре века краљ га послао), други окреће вола на ражњу свак наставља свој посао. Устима ко је пре пола века (а жедно их разјапио) принео лонче млека сад га до дна искапио!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје. — А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.
— О, ви'те, молим вас! — скромно се чуди Пупавац, а путник још одушевљеније наставља: — Или на пример, какав чича Никола Попрда уместо да притегне самарицу на коња, он ти је одреши сасвим.
— О, ви'те, молим вас! — још се чуди Пупавац. — Па да видите, кад гађају у нишан — наставља путник. — Смешна је то ствар кад чича Ташан истегне свој велики, негда алеви и са плавом кићанком а сад угасито мрк,
— Знам већ, онај душман... — заусти Страхиња, па само одмахну руком. — Нема ми већ живота... — наставља Радојка кроз плач. — Вала, ни мени!... — прихвати Страхиња... — Идем у свет, па шта бог да! — Куда, болан?
— А, богами, и побили — додаде Ђилас полако. — Тек никад се нисмо онако душмански разишли — наставља Пурко, чинећи се и не чуо Ђиласа — као ономад на Ивањдан... — Батали, кмете, богати! — дочека га чича Мирко.
— Махни се, Пурко! — вели му Страхиња и отреса руком. — Шта махни се! — наставља Пурко, а долази све више у ватру. — Ево овде у Зарожју свак би ти дао, ко кћер, ко синовицу, је ли, браћо?
— Хоћемо, хоћемо, Пурко!... Хвала ти! — повикаше они. — Кад запевају први петли — наставља Пурко — ето и нас с вођевином, ако бог да! — И треба!... Дај, боже!... — одговорише гости углас.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. А Маринко наставља: — Ето, то је план... Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И Анока ћути, али стегла руком своју рођену бутину, и нокти упадају у месо. Ђеда опет истим гласом и мирним лицем наставља: — Ја нећу то, док сам ја жив! Не дам ја да је моја кућа ма за које моје дете робија...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Мој Проко — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!
Јуца, фрајла Јуца. Баш је она нека Јуца. Пударуша једна! — Па каз’о је још и то шта воле да једе — наставља Ержа свој рапорт. — Па, мора да каже сирома’; види и сам ди је запао међ паоре! — вели гђа Перса.
— Па, мора да каже сирома’; види и сам ди је запао међ паоре! — вели гђа Перса. — Питала га милостивна — наставља Ержа — воле ли »покенес«... — О, паоруша једна! И она зна шта је »покенес«! — А он каже да воле гужвару са сиром!
— О, паоруша једна! И она зна шта је »покенес«! — А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа. — Па мора, сирома’! Дај, мисли у себи, ма шта, само да не остане гладан. Боме, пишкоте му и неће спремати!...
! — Да, да, имате право — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема, и доживљаји којих не може бити у реалности;
« — »Јесте, — одговара и гавран. — Досад је бријао туђе браде, а одсад неће смети ни своју.« А Шаца као опет наставља: »Јуло! Нека вам бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет зато за вас богу молити!
Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи — а после вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића,
Али, шта је ту је; фала богу кад није и горе! — Ха-аааа! — зева и наставља. — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли. Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли!
— ’Ајде, немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања. — Били смо к’о у аришту — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...
— Но, то ми се допада! — вели љутито поп Ћира, а попадија долива уље на пламен гнева поп-Ћирина, па наставља: — »Боље«, поручује ми она по Ержи, »нека пази она«, то јест ја да пазим, »нека причува она ону њену принцезу...
— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,...
И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?... Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ја незнам сигурно јесам ли будан, јер сан се наставља и кад очи крваве отворим. И ја се увек бојим и неисказано више бојим се сна отворених очију...
Африка
да их гледам, она застаје, и нагло, машући расклиматано, удара равномерно руком своје дете по леђима, а онда безбрижно наставља да ради. Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе.
Цео овај млади свет ради, одушевљено, стиче ново богатство. Сами за себе кажу: „Богати смо!“ Пирога наставља брзаком до Монге. Село много веће, зграде трошније, старије, улепљене земљом што се сасушује и отпада.
По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња. Сваки час зелено око кошуте, жуто хијене и огромно електрично пантера.
Трећих пет франака, које они неће да приме. И веселе се наставља истом захукталошћу, истим лупањем там–тама, истим ритмичним трешењем свих сватова.
То је у ствари једино стила ради а игра се наставља сасвим озбиљно. За два угла даље налази се други бар за црнце, скоро сасвим идентичан првом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
аустријске, већ и до сада одвео неколико официра, својих рођака, и да се мољакање за апшит, из аустријске војске, наставља. Али у Вијени нису слушали Енгелсхофена.
Они су држали, код „Златног јелена“, једну од најраскошнијих соба, а тог јутра, кад се ова прича о Исаковичима наставља, први су се будили.
Седео је на својој чатрњи, снужден, не знајући куда ће. Живот му је био постао мрзак. Ето ту се ова прича наставља. Трифунова деца била су разбуђена рано, умивена – али нису плакала.
Госпожа Кумрија била је рођена године 1720, а те године, кад се ова прича наставља, била је тек узела своју тридесет и другу. Била је десет година у браку.
Досадило му да чека, па је нестао. Она наставља пут, брату, у Росију. А биће сигурно повратка, и Дрекову. Ма ко он био, ма куд отишао, нека Бог плати оно што је за њу
Његови братенци имају децу, па ће уобразити да се њихов живот наставља, у деци, да је то њихов живот, исти живот, који траје вечно. Он то уображење није имао.
Да се био пробудио на брегу, на ливади, на стени, био би се сигурно стрмоглавио, као да се сан наставља, и да му се ништа не може десити, и не може пасти. Међутим, и на том преноћишту, нашли су га били неки зли дуси.
Него Бог! Петар је причао да Трифун сад већ мирно помиње, оно што је било. Видев да Павле наставља да се спрема и да га слуша, ћутке, Петар онда, ваљда да би га одобровољио, стаде да прича, како Трифун тврди да је –
Аха! Вели, екселенцијо, то је дуга прича. Али онај наставља, те пита ли, пита. Пита и мене. Ја му рекох да сам ја писан за корнета, на Шевичевој листи, а било ми обећано,
Значи да је умрла? Значи да се само то мажакање наставља? Значи да му је постала као и свака друга жена? Ту младу жену је, при тој помисли, језа прелазила.
Нешто је, не зна зашто, на овом путу, изгубила, Живот се наставља, они ће отићи из Кијева, на насеља, али права њихова љубав је умрла и није више оно што је била.
Она, каже, одлази, у Миргород, у један нови живот, који је чека, и који се на прошли наставља, али сад зна да оне велике љубави, о којој је сањала, између мужа и жене, нема.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сада због Арбанаса, који су се увукли између две српске групе, моравско становништво почиње са селом Сливовом, па се наставља у Дрговцу и Лабљану (ово последње је арбанашко село са неколико српских породица).
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
траже њуше траже Сву земљу раскопају Нађу ли срећни своју руку Или ногу или било шта На њих је ред да гризу Игра се наставља живо Све док има руку Све док има ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у својој глави Земљу
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Аљоша? НОВАКОВИЋ (наставља читање): „Тога дана кад ћу ја поћи на пут, Аљоша ми је изјавио да има самоубилачке намере, рекао ми је чак изриком да
милионе!... СПАСОЈЕ (заносно): Милионе! ЂУРИЋ: У таквом једном часу кад већ догледамо те милионе... СПАСОЈЕ (наставља):...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Мушко дете је, каже се, „кућни стожер“, оно наставља породичну лозу и стара се да се не угаси „крсна свећа“. Зато, ако у браку и има деде, али нема мушке, брак опет није
године Алексије Везилић је писао: „Ријетка мати имејет сина перворождениа, који не би носио чародејства потајна“, па наставља: „На дјетја незлобнае многе кесе вешајут, в којих кости различе и проче ушивајут, да би мајци живио, много лета видио,
крај њега стоји анђео и шали се с њим. У тој шали кад му рекне: ’умријеће ти отац’, дјетету и није толико жао, већ наставља смијех, али кад му рекне: ’умријеће ти мати’, оно се на мах заплаче.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Скупштине, протиче крај старог хотела »Унион« и улива се у подземни драгстор, одакле под другим именом, као Нушићева, наставља као понорница према Робној кући, да би се на крају утопила у теразијски вртлог.
– Било би исто. – Врага би било исто! Пуфко гледа Бел Амија како прескаче ограду кафане, и, док наставља да седи, зна да не би било исто, зна да неће бити исто. »Добро је овако...« мисли даље. »Овде је добро.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Оно што је узето са дечје стране, што се наставља на Петит и Кочу, без сумње је драгоценије. Биће да сам се, у оквиру једног кратког огледа, превише задржао на
Али и њихове су сањарије том животу неопходне, бар онолико колико и суровост с којом се наставља. Чак и лажовчина Мартин, који уме да, за часак, одведе слушаоце у Неки лепши свет, да им дочара укус друкчијег
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Духовно усамљен, али у простом народу много и радо читан, он наставља прекинуту црквену традицију у српској књижевности.
И у Србији и у Војводини јавни живот се буди, и наставља се оно што је насилно прекинуто 1849. Прву реч у народу сада узима омладина.
Поповића ниједан од бољих писаца, сем Змаја са Шараном, није се тим књижевним родом бавио. Коста Трифковић наставља прекинуту традицију.
српски часопис, успешно продужује свој научно-књижевни рад; Бранково коло (од 1895) наместо Јавора и Стражилова наставља традицију војвођанских књижевних часописа; Сргј у Дубровнику, од 1902.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
«, а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича. Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до
Да има ко да седне па да бележи! А ја да се мајем под старост, нема, прико, смисла! — наставља Јова тумарајући и тражећи нешто по соби.
— Ја сам ти, прико, тај, — наставља Јова —: за добро сам добар ка’ овај залогај! — рече и показа прасећу главу — да ме олижеш, прико!
Јова је задовољан био с њом, и увек је хвалио. Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља: — Добра кућаница, то ти, прико више вреди него ова пуна соба дуката.
— Море, а зар је, опет, код мене и код другога цвеће! — теши га Паја. — Не знам већ више, бога ми ти кажем — наставља Јова — ни којим сокаком да ударим. Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дедер да ми мало побоље ослушнемо шта овај ту бобоњи као баба из каце. — Па тако — наставља Сава — да вам право кажем, с мртвима ја и немам богзна каква разговора, слаба је од њих вајда, а свеци ...
— Идем у Банат, за бољим љебом. Шта ћеш, дођоше таква времена. — Е, нек сам то чуо — наставља калајџија своју малопређашњу мисао — није ми сад жао што сам остао без свога крува и заната.
Кад би све готово, Микан презриво искриви лице: — Фина старетинарница, то ти је. Командант само хукне и наставља: — Тамо иза музеја, у лапидаријуму, налази се у дворишту њихова батерија, а под аркадама су сложене гранате.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Па и један другом да изађемо у сусрет... (Застане, очекујући да Хасанага нешто каже. Како Хасанага ћути, бег наставља.) На жалост, ових дана удајем сестру. Ваљда си чуо. ХАСАНАГА: Начуо сам понешто, прича се. Нисам се распитивао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „Зашто, синко? Што нас остави, отиде? Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да
Лалић, Иван В. - ПИСМО
љубав их је зазвала из таме Што дуби сенку испод ових веђа — Љубав што слепа је за последице, Видовита за све што наставља је: Л'амор цхе мове іл ѕоле е л'алтре ѕтелле. Паслика раја?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Маман изиграва коцкицу леда: — Баш ме брига: биће то њен муж и готово! — Онда, остаје још једна ствар... наставља матори. — Како ће ме звати? Мислим, ако ме зове по имену, одакле му право на такву интимност, балавцу једном?
— Сасвим добро, сасвим... — мрмља матори — само настави, допада ми се; све више ми се допада тај тип! Маман наставља: — Даље: седи пре подне код „Три грозда“, после подне спава, и то у панталонама које су му увек изгужване.
исправља га она, већ помало избачена из колосека. — А, сладак је он, тај Кокан наставља матори да таласа. — Њега су до осме године хранили искључиво бананама и ананасом!
Његови су сви О. К. као и обично. — Узгред буди речено ... — наставља матори обраћајући се мени — да немаш негде коју цигару?
Као, ако ниси ти, онда нема везе! — То сам ја! — кажем. — А ко је тамо? — Ајд погоди! — наставља глас. — Ајд погоди ко је! Како да погодим ко је кад пола Југославије телефонира на тај начин! Нормална ствар!
Прави хумор под вешалима! — Има духа! — изјављује матори, а затим одмах наставља. То су, дакле, ти чувени журеви младе генерације! Имате право, децо!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Хвала, господине, и довиђења. — Довиђења и хвала вама. — Добар провод. Небо је сасвим покривено. Киша наставља истим капљама. Таласи који се одбијају о чамац шаљу нам воду нештедице.
Он престаје да кује кад наиђем да би ме гледао. Чим га поздравим застиди се и брзо наставља свој рад. Два корака од њега, такође пред вратима други кује котао сужен на средини.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете... Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља.
Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља: — Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало
А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама... — Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
” СОФИЈА: То је, ако нисте знали, немачки писац! ЈЕЛИСАВЕТА: Зар мислиш да то господину није познато? МАЈЦЕН (наставља са читањем): „...по градовима уже Србије, укључујући и Банат... противпожарне мере...
Да ли овде постоји инспицијент? (Излази према реци) ГИНА: Овога би севап било окадити! (Прилази кориту и наставља да пере веш) БЛАГОЈЕ: Биће да се то негде гладно напило! СИМКА: Шта да пије, кад нема шта ни да једе?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
После, рекламу лепог боксера Карпантијеа, који је фабрикант посуђа. После се комад наставља. А после, сви вечерају јавно и поштују себе.
Али не онако дивље као Бонар. Премостивања и прелучивања тачака теже највише га занимају. Наставља оно што су пре, у почетку футуризма, Трубецкој и други почели. Али већ они који иду за њим дошли су до орнамента.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Дабоме, да изађеш! ДАНИЦА (весело отрчи). XВ ПРЕЂАШЊИ, без ДАНИЦЕ ЈЕВРЕМ (шета забринуто и наставља ред мисли које је Даница својим доласком прекинула): А није да кажеш да не бих умео ништа рећи.
(Оде до Ивковићевих врата и ослушне, оде и до других па провири и опет се врати Срети.) Читај лакше! СРЕТА (наставља):... и јавно се с њом састаје на очиглед целог грађанства, а на поругу јавнога морала.
СВИ: Тако је! XXИИИ ПАВКА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (улетела је сва зајапурена): Јевреме! ЈЕВРЕМ (маше јој руком да ћути и наставља): Хоћемо ли, браћо, владу која је народ упропастила и даље да помажемо? Не, нећемо... СВИ: Нећемо!
ПАВКА: Нисам! ЈЕВРЕМ: Е, ето, то је народно одушевљење кад гомила виче, а не зна зашто виче. МЛАДЕН (наставља): Вичу људи, вичу деца, виче народ, вичу пандури, сви вичу.
СПИРИНИЦА: Ето ти сад, опет откуд је то политика? СПИРА: Него шта је? СПИРИНИЦА: Ово су избори! МЛАДЕН (наставља): Пред кафаном код „Уједињења” свира музика, точи се пиво, пије се... ЈЕВРЕМ: Јесу ли то наши што пију? МЛАДЕН: Наши.
И бацају се за њим мезетом, краставцима, јајима... ЈЕВРЕМ (више себи): А кафеџија све то бележи! МЛАДЕН (наставља): А њини узели другу музику па иду кроз варош и пред Јелисијевим дућаном упалили буре од катрана па се искупио свет и
ВИИИ ИВКОВИЋ ПРЕЂАШЊИ ИВКОВИЋ (враћа се у своју собу, седа и наставља писање). ПАВКА (вади из џепа кључ од дућана): А зар не би могао успут да обиђеш мало дућан? ЈЕВРЕМ: Таман!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. А ћата Пера наставља после мале паузе: Смир’те се! Скин’те ми се с врата! У послу сам, журити се морам!
— Алал ти вера! Коџа време прође, сутра си имам послу. Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! А ћата опет наставља: Бирам зраке врелог сунца — Плетем бич — Да ишибам овај свет! и показа руком по сакупљенима у кафани. — Куку, мајко!
А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. — Слушајте даље. Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Цорр. Буреау«: Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен.
Е убише го, е не го убише! Хе, хе! — Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани. Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодора
— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу. А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’
Нико не одговара. Срета наставља. — Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни! Смемо ли ми бити равнодушни!?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Други део, онај што наиђе после првог, наставља своје путовање и задржи се у другој води на коју наиђе, и то тако иде по реду, као кад какав командант распоређује
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесем, да не заборавиш! — Хоћу, нано! — љуби је син у руку. — И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече. Нека гледа да је | од чистог брашна.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тада мирише доба раног маја; И као да се, неприметно, просто, На Идеал што је у сећању ост’о Наставља тихо један сан без краја.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Осим тога“, наставља Господ обративши се сину, „ову ломну гору под нама, гдје те лако весело примише, гдје људи, од вајкада крв лију ради
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Газда (као кроза сан пита): — Ко то туда тапа? — Ја, куме, ја — (одговара онај). — Не укради ’чела мојих! — (наставља газда). — Нећу, куме, не дао бог!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Далеко било! (Цмиља се враћа за шанк. Миле улази, узима столицу, ставља је крај одшкринутих врата, и тако наставља да слуша говор.) СТАВРА: А и ти уђе? МИЛЕ: Па ваљда видиш колики је то пљусак! СТАВРА: А онај тамо не прекида?
(Наставља да преврће столице и да чисти. На вратима се чује снажно лупање.) ЦМИЉА: Затворено је, фајронт! ЈАГОДА: Одринглавај
ЦМИЉА: Шта да радим? Да сипам? СТАВРА: Наравно да сипаш! Наруџбина је наруџбина! (Ставра наставља да чита новине. У вратима се појављује Просјак.) ИКОНИЈА: Ко је то тамо у вратима? ЦМИЉА: Онај просјак!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Угљен зацврча, али не потону. — Је ли Чврља Ожегова? — наставља Цонтрона. — Је ли Жландра Ћукова?... Је ли Врља Кукумарова?... Је ли Чандрљока Кокина?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у белом диму снега и ветра Мијат једна умирује угојене вранце што, њиштећи, туку копитама у санке, а јутро се наставља мислима последњих несаница. у ове тренутке јутра одлазио би санкама у Паланку да доведе сина школца.
Најглавније је не бити сентименталан, само сентименталан не бити, не, никако, онда... идејама је крај. Наставља се прошлост. Успомене га обузеле. Неће да мисли. Санке шкрипе. Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући.
Ика разноси ракију, збуњено и усиљено се осмехује, и у ходу наставља да виче: „Јечам жњела Гружанка девојка...“ А онда се у очајању припи уз Цигане, моли их да престану и започну његову
Сада осети стид и због речи и због тадашњег узбуђења. Само стид. Без прекида се разговор наставља, јасан по смислу, по неку реченицу сам додаје и лепо види месец у прозору и Вукашиново лице, и осећа страх што сутра
Апсанџија не спушта резу. Врата, и себи претешка, клате се и крцкају, крцкање се наставља у јези умирања што дуго траје, а нема руке да га одложи, да заустави звонко кидање и гњечење сувих жилица, јер Андра,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
„Српска посла“, мрмља Господар Јеврем и наставља поред кућа које не препознаје а, прави Обреновић, не признаје да је ојађен.
И, ево, упорне недоумице опстају у вековима: немоћан пред њима, Господар Јеврем наставља да јаше поред куће у којој је живео Милан Ракић. Још један угао и Господар уставља коња пред малом обућарском радњом С.
О томе би он са Скерлићем, али њега нема и Господар Јован наставља свој пут поред ниских и чврстих зграда. Када пређе Капетан-Мишину улицу, сиђе са плочника и пође средином коловоза, ка
Чуди се и наставља да посматра тај свет око себе који изгледа друкчији од његовог. Поучен искуством сопствене смрти, кије сигуран да ли
и рибом, које су се низале једним од четири сокака, оним што је водио ка Дунаву (то је сада Дубровачка улица која наставља, до обале, Улицу Седмог јула), али и из неке празнине што је претила свима, са отворених небеса.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Када се“, наставља госпођа Лавоазије своју причу, „Лагранж преселио овамо из Берлина где га је Фридрих ИИ био поставио, као наследника
„Искуства и знања“, наставља он, „која сам стекао својом упоредном анатомијом омогућила су ми да делокруг својих испитивања знатно проширим.
„Ухватили сте зекана за уши!“ Фарадеј се смеши и наставља: „Још већи ефекат се показао када сам у своје калемове уметнуо комад меког гвожђа, или када сам оба калема намотао на
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда застаје мало, са рукама на леђима, и гризе горњу усну, па после десном руком наставља да шамара по левом образу кад бурма зазвекне по зубима или закачи за дугме од нарамнице; онда кратко наређује дежурном
онај коме кличе, али то представља неку врсту бунта, за који му се ништа не сме, и зато у инат и неуморно наставља: — Живио престолонаследник а... а... а... Ђорђе!
После се пуковник окреће зиду и наставља по стоти пут да прочитава једну исту страницу Крајцерове сонате, па га страшно притиска и мучи ова најновија брука
— Све је у интенсивном лечењу — даје своје завршно мишљење учитељ, па се после разговор наставља у поверењу, сасвим тихо, шапутањем.. у павиљону шестом има две обичне плехане пећи.
— Срамота је да су тако писали, — љути се народ — срамота је! — А сад, браћо, — наставља онај — а сад да говоримо мало о унутрашњој политици. — Да говоримо — каже један сељак.
Али не можемо бити сви једнаки, као клинци из фабрике. — Не можемо заиста — слаже се народ. — Јест — наставља Илија Илић — не можемо, не можемо; али што је природа раздвојила, људи су дужни да приближе. и људи су се удружили.
Шта Ви мислите о том проналаску, и јесте ли познавали чувеног Шапчанина Жагора? — Нисам ни њега. — Штета — наставља Икета.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А Ана потврђује, скамењена лица. Једва примјетна измјена погледа између Ане и болничара, и болничар наставља, занатски стрпљив: — Хе, што ћете, код нас је тако ред!
који за суштину ствари нема баш никакве важности) убрзо опет придигла: отресла прашину с лаката и кољена, и партија се наставља. И партија се вјечито наставља. Партија која се зове политичка повијест народâ.
И партија се вјечито наставља. Партија која се зове политичка повијест народâ. (Државе, поред тога, кад немају паметнијег посла, и пресуднијих
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Аја, што ја знам, то мора бити. — Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак !
Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. — А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... — Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... — Вин-на овамо!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Док он наставља да усавршава и реконструише, његова концентрација слаби и он губи из вида основна начела. Резултати могу да се постигну
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
електрична струја то јест кретање електричног оптерећења кроз проводнике не престаје на површини проводника већ се наставља у непроводној средини као кретање Фарадејевих линија сила, као кретање електрицитета.
садржане у еластично напрегнутим крацима, у енергију садржану у масама кракова савија кракове на супротну страну и наставља савијање док кретање кракова не престане, тако ће и момент покретних електричних линија сила наставити да напреже
Ћипико, Иво - Приповетке
Учини добро, па се не кај!... —Али је просјачење строго забрањено. Господа се туже да им сиротиња досађује, — наставља озбиљно полицај. Затим показа Цвети пут изван вароши и каза оштро: — Одмах да ми се макнеш испред очију!...
— и обрне се на другу страну. — Устани! Да си друга жена, била би то досада учинила! — наставља Марко и стоји над њом. —А што ћу ти? —Ништа, ма воља ме је да устанеш! — и стаде је потезати с постеље.
Шалили се, па што је у томе зла? Онако то другдје дође, — наставља испрекидано. — Човјека понесе ум, па не може да издржи... Такав је човјек...
Ето, откако сам сишао, нијесам се још право ни богу помолио. —Спавај! —Не могу, одговара он, и одмах наставља: —А горе, код нас, код оних старих крстова, — бог зна ко их је дизао!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
“ из „Путника“, познат по томе што је збуњивао савременике56, једноставно наставља, развија у шестој строфи „Вука ИИ“: По вечери једној ипак изађох из тишине, Иђах још једном горући истоме пријатељу,
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА: Кажем ја, знам ко је. РАКА (наставља читање): „Тај Ни-ни-ко иначе је један напудрован празноглавић, који се заљубљује у сваку мандаринку док је на власти,
После оне непријатности, која ми се десила у вашој кући...” ЖИВКА: А он што се завлачи код собарице! ВАСА (наставља): „...
” ЖИВКА (нестрпљиво): Ко је, тако ти бога? ВАСА: Чекај, молим те. ЖИВКА: Читај, читај брзо! ВАСА (наставља): „И сматрам за дужност да вам га саопштим...” ЖИВКА (кипти од нестрпљења): Ама, не заобилази, Васо, него читај име!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
што би се од Богдана Поповића можда мање очекивало, то је такође прецизан опис поезије која после Дучића и Ракића не наставља артистички напредак, не диже на виши степен песничку вештину, него пре изгледа као опадање: „Најзад узнемиреност,
Петровић, Растко - АФРИКА
да их гледам, она застаје, и нагло, машући расклиматано, удара равномерно руком своје дете по леђима, а онда безбрижно наставља да ради. Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе.
Цео овај млади свет ради, одушевљено, стиче ново богатство. Сами за себе кажу: „Богати смо!“ Пирога наставља брзаком до Монге. Село много веће, зграде трошније, старије, улепљене земљом што се сасушује и отпада.
По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња. Сваки час зелено око кошуте, жуто хијене и огромно електрично пантера.
Трећих пет франака, које они неће да приме. И веселе се наставља истом захукталошћу, истим лупањем там–тама, истим ритмичним трешењем свих сватова.
То је у ствари једино стила ради а игра се наставља сасвим озбиљно. За два угла даље налази се други бар за црнце, скоро сасвим идентичан првом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он се више и не стара да исправља Перу, јер се већ заморио вичући. А Пера, као да је жељан разговора, наставља: — Јесте ли рањени? — Нисам. — А где?
— Пера сручи у грло чашицу коњака. Мљасне устима, поднесе чашицу да му се долије и наставља: — Кад мало даље, други лаф. Хитро дигне пушку — он заузима став као да му је пушка у руци — па нишани, нишани... Дум!
— Ја мислим, сад ће ловац да погине — намигује капетан „Фикус“ и долива Перину чашу. Пера наставља: — Знаш... а ловац подигне пушку. — Па нишани... — Нишани... — добацују остали.
— Наравно. И смрт лебди над земљом од праисконскога почетка — наставља Љубисав. — Мале и првобитне амебе својим љигавим наставцима уништавају плодне ћелије многих других бића.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Мени се чини” — наставља даље Ј. Максимовић — „да је П. П. Шапчанин н много доцније био предмет Змајеве нарочите пажње.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац: Ти то, Давиде, показујеш руком на ме? Пази-де се!... Давид (наставља мирно): Да сам ја луд, ја би' био у лудој кући, а не би се данас разговарô с царским људима. Ама, зар није тако?
! Јадна ли ти и прежалосна мајка твоја! Има, има и за тебе закона у 'вој земљи; немој мислити да нема! Судац (наставља): Исти је Јолпаз Давидов упропастио Давиду Штрпцу читаву њиву куруза... Давид: ...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА (чита озго): „Марице, душо моја!” ЈЕРОТИЈЕ: Аха, је л' ти сад мирише на проминцле? АНЂА (наставља читање): „Примио сам твоје слатко писмо и изгубио сам га стотину пута”.
АНЂА (чита даље): „Једва чекам срећан час да притиснем...” ЈЕРОТИЈЕ (престрави се): Шта да притисне? АНЂА (наставља): „Пољубац на твоја уста”. ЈЕРОТИЈЕ: Чудо не каже: да ударим печат на твој распис.
(Тргне се.) Ама, господине Вићо, шта је ово? (Чита даље.) „Локомотива, округ, трт, трт, трт”... (Погледа у Вићу па наставља.) „зора, кундак, владика, фењер, свастикин бут, бубањ, печат, пензија, поп!” (Престаје.) Будибокснама, шта је ово?
Према сазнању и трагу до сада уоченоме”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха!... ВИЋА (наставља): „... у томе се срезу сада налази извесно сумњиво лице”... ЈЕРОТИЈЕ: Упамти, господине Вићо, „сумњиво лице”.
у томе се срезу сада налази извесно сумњиво лице”... ЈЕРОТИЈЕ: Упамти, господине Вићо, „сумњиво лице”. ВИЋА (наставља): „... које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”...
(Општа тишина. Он их посматра, и пошто прошета два-трипут размишљајући наставља.) Ствар није проста и морамо сви озбиљно да размислимо како ћемо притећи држави у помоћ.
Већ сам и заборавио за тебе. Дај овамо! (Узима крпу и обавија је себи око главе.) МИЛАДИН (наставља казивање): Па тај Јосиф, из села Трбушнице, увраћа тако чешће код мене у дућан...
” (Вићи.) Где је држао ово? ВИЋА: У унутрашњем џепу од капута. КАПЕТАН (наставља диктирање): „...нађених код оптуженога у нарочитом унутрашњем џепу од капута”. Јеси л' записао?
ВИЋА: То је срамота, да једна госпођица, ћерка нашег старешине... КАПЕТАН (наставља): Изгрди тог истог старешину. ВИЋА: То је друго. КАПЕТАН: Зашто друго? ВИЋА: Оно је више ваша, фамилијарна ствар.
” КАПЕТАН: Ех, на здравље! ЖИКА (наставља читање): Лице које сте ви ухватили, вероватно је једно од таквих, стога га спроведите у Београд под строгом стражом,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Горски вијенац почиње као песничка визија, наставља се као политичко-историјска драма, прелази даље у венац епских слика из народног живота, а завршава се призорима
Најзад, Душан Ковачевић (1948) наставља традицију Нушићеве, београдске комедиографије: Маратонци трче почасни круг (1973), Балкански шпијун (1983); Свети
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Не знам. Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. — Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доротеј је знао, јер је највећи међу видарима у читавој жупи.“ Поново ћути. Брише прстима крајеве усана. Наставља тише. „Умирући ратници су га вапајем дозивали, али он их није чуо. Где је био?
“ Управља поглед у ивицу стола, дуго га не помера, дише ужурбано, а онда се смирује и наставља подсмешљиво. „Сада он стоји овде пред нама, скрушено и невино.
Тако се то наставља, док нас не заболе вилице и трбуси. Помислим да је наше изгнанство из манастира најлепша ствар која нам се могла
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Звездано је небо,“ наставља Тихо, „вечна књига, исписана Божјом руком. Високи је задатак науке да узмогне ту књигу прочитати.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАТА (изненађено): Како: оставили те саму? Па ти си овде у својој кући, и како онда да си сама? ТАШАНА (наставља): Да, оставите ме саму.
МИРОН А, ја, да... Имаш право... Јест. Свет је... ТАШАНА (наставља показујући на зид, засторе и украсе и повешано оружје покојниково): Па ово!
ТАШАНА (расположена): Хајде, хајде. Ти када почнеш, све једно те једно. СТАНА (наставља још одушевљеније): А што ми је мило, што је ове хаџије деда Мирон толико изгрдио.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
После ћеш ме и тако варати — шали се — нека се бар сад зна шта је моје а шта твоје. — Е, ми тутори — наставља се разговор — ми знамо и друкчију госпа Нолу.
После сам се још — наставља госпа Нола — удала у ову ситу и масну земљу, и за матора мужа, па, шта ће друго, заволела сам јести, и потхранила
Пуна јој коса иња, дуго је вребала комшику. Вешта у оном гласном шапату, наставља: — Шта ли то може бити? Доктор је озбиљан човек, а за Јулицу се никада ништа није чуло. Маркиз?
Павле је причао о свом даљем образовању. Наставља музику, и много му је порасло музичко искуство. Учи енглески, и већ је добро у литературу ушао, и тај му се језик и
од тога глава, он шета крај Тисе, скине шешир и добро му чини ваздух и свежина по челу и темену, и главобоља прође, и наставља се читање и живот једним оком. Приметише прво ђаци: да „господин Каленић жмури и чита”.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Он га одведе учитељу месном и препоручи га да особито за њега бригу води, наставља га и чува. Ко је био учитељ, добро зна шта је свештеникова препорука за учитеља у малом местанцу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Дим, господине! — одговара Милан поуздано. — Дим, добро... рецимо, видећеш дим, — наставља професор помало збуњен. — Видећеш, рецимо, дим кад се лађа дими, али шта ћеш да видиш ако се лађа не дими?
Је ли тако? Сви ћуте, јер не могу да замисле како то Живко обасјава и чиме обасјава. — Али — наставља професор — Земља, на своме путу око Сунца, у једноме тренутку нађе се измеђ' Сунца и Месеца... ето овако!
— Па онда — наставља директор и фиксира професора земљописа — не могу да се сетим, али било је стихова и о другој господи наставницима...
Зинуо сам и гледао га. Цео сам се претворио у знак питања и дивљења. — Ви не можете да ме разумете! — наставља он. — Па да, мало чудно изгледа да ја као муж, али...
– вришти Илија Вукићевић и млатара кроз ваздух дугим рукама. – И да је само изоставио себе па ни по јада – наставља Радоје и лупа песницом о сто – него је увео себе у млађи списак генерације, оне што долази за нама, па се прави луд и
– Уха, где ти оде! Не може то! – гракнуше неколицина. – Молим господина Борисава да ме не прекида – наставља госпар Сима са пуно мирнога достојанства.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Замислите само ову сцену — наставља Рељић. — Клисура... Лево понор, десно крш. Пут толико узан да точак топа иде самом ивицом.
А трећепозивац као да хоће да појача ову мисао, наставља хладно: — Ноћу се дигну у бунилу и ватри, па онако голи пођу и набасају на воду. Они најлакше сврше.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (узбуђен, узрујан): да јест... Јест... КОШТАНА (наставља): А кад ти видим две очи, Две тамне очи, две ноћи, Каил сам много на тебе, Ја да те водим за себе, Па куд ми
Злато нека носи злато а не стара сува кост! Певај! КОШТАНА (наставља песму): Море, дајте мени туј мутну воду, Да пијем, аго, да спијем...
И прва ноћ плакање, друга ноћ плакање и цел век плакање... КОШТАНА (грца). МИТКА (наставља): И од работу руке ће ти испуцав, лице ће ти поцрни, очи ће ти се исушив... Ће просиш, па ће се раниш!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Иза њега помиње се од 1472. други смедеревски санџак Али-бег Михалоглу, који наставља борбе с деспотом Вуком, Јакшићима н Мађарима. Оба Али-бега слила су се у народном предању у једну личност.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
причају и смију се, а кад у широким буквама зашуми вјетар, дјечацима се чини да се то, доље у Гају, још увијек наставља давно минула битка између силних бегова и мрка хајдука. – Предај се, Јованче! – јечи са свих страна.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ти ли ће за Зону песну да појеш?!... Што си гу ти па да можеш да појеш?! Поте оборио очи, па се стиди. — Паа... — наставља калфа Коте — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу и чичек-антерију у башчу?!...
Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо! .
Сол ручам, мајке... — уверава их тетка Доке, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. ’Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...
— Мори, кој не пита бричи ли се владика. Ја си с домаћицу зборим! — вели им дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас.
У сваку ма’алу има си по једну на коју је фрљија мерак... — Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка Таска ипак наставља: — ... Оној му треба за кеф, а ово наше па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџијску, потакву фамилију...
— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин. — Е, бива ли тој од еснаф-човека? Ред ли је? — наставља тетка Таска. — И Зона, и Калина, и друга инка!... Па бива ли, мајке?!...
— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову — па зато и лајем толико.
Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањче линцуре, а он опет наставља. — Па тако је с овим сад.
Да гу изгубим, баталија би’ и дуван и чурење!... — Табијат ти такав, хаџијо! — ... Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не