Jakšić, Đura - PROZA
pramenovima kruži belo kao sneg čelo; gledam mu u velike grahoraste oči, i samo kad me on pogleda, a ja se osvrnem nastranu i, kao da sam nešto kriva, ja ga ne smedoh gledati.
Kad je nju video arhimandrit, on ostavi nastranu brojanice, lice mu se zažarilo, a u očima mu se rasplamtaše želje i strasti, pa, i nehotično, duboko uzdahnuvši,
On se trže, kao da ga je zmija ujela... Posle je prekorno pogleda i ode nastranu... Na drugoj mračnoj strani golemoga hodnika sedi na jednoj klupici stari Sremac i dobri učitelj.
Obradović, Dositej - BASNE
No zasad neka nastranu što o nami drugi misle i govore; razmotrimo pače što mi sami o sebi mislimo i mudrujemo; za ovim vesma mnogo stoji, a
No neka njih nastranu, hajdemo mi k našem lepšem i boljem poslu. Dobrodjeteljni i vredni čovek može imati neke slabosti i pogreške, koje i sam
Može vrlo lasno i hoće tada kad svi ostavimo predanija čelovečeska nastranu, iz kojih se ništa ne rađa nego kavga i mrzost, a primimo čistu Hristovu nauku, iz koje bi se rodio sveti mir i slatka
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Marta je to kao iz mode pustila. Soka je zovnu nastranu. — Ako boga znate, otsecite te nokte, jer to Ljuba strašno mrzi; ako primeti, može i odustati!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kaže da je materi dao sve novce, a mati te novce što je od njega dobila nastranu metnula, nije ni krajcare potrošila, pa se ne slaže sa očinim računom. Uzme ga na reč oštrije.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Evo tebi sto žutijeh dukata što sam ih metnuo nastranu; uzmi ih i pođi na put, da vidiš i druge gradove. Ali slušaj, još nešto: Čuvaj se dobro crvene brade!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Tu se, vi’š, isprućio kol’ki je dug. — Što reče? — ’Ajd’ ovamo sa mnom. I Sreta uze ćir-Đorđa nastranu, pa odoše u mutvak, odakle isteraše dremljivoga i gluvoga aščiju Leftera, nekog daljeg rođaka ćir-Đorđevog, da pročitaju
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pun dece, internat spava: kuća Diše na prozore kao na pluća. Spava Mikica čelom nagore, Spava Steva čelom nastranu. Internatski mačor spava najgore, To jest gore, na tavanu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sad vidješe drugo čudo. Kad je konj dopro do njeke vrbe, preplaši se, pak poskoči malko nastranu, a u taj mah Bukar mu uplete prste u grivu, pa skoči na nj, polegnu se i potjera ga u sav trk krajem ostrva, te ga
Najzad, pošto mu milije bješe vjerovati da je stric izabrao nastranu pokoru, nego da je šenuo pameću, povjerova ono prvo.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ĆERIM (opet se maša noža, a gunđa): Ana sana, pezevenk! ISAK (meće ruku na pištolj, a šapuće s Ćerimom): Nastranu, kažem, sad će planuti, A dosad jošte nije slagao!... ĆERIM (škripi zubima): Zmijo pogana!... Svud si mi na putu!...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Suvotna je, bog zna šta će od sjemena biti? — i baci je nastranu. — Niknuće, — veli Maša — iz tvoje dobre ruke, da tvrdi kamen siješ .... — Ko veli?
već nekakva debela čovjeka, blijeda u obrazu, otpuštena podvojka, i bi mu odvratno, gadno, i, okrenuvši glavu, pljune nastranu. —Je li sve? — ponovi gazda.
On odluči da se zauzme da sve bude učinjeno po njegovoj volji. Diže se i zovnu susjeda nastranu, te mu potiše reče da se ne brine, da će on govoriti sa župnikom. — Neka s vama pođe i Jure! — opazi naglas susjed.
U putu k svojoj kući srete se s njime. Javi mu se, i oba mladića odu nastranu. — Išćem vas da vas pozdravim i podmirim... — reče Jure i izvadi iz džepa spremljeni novac.
Zateče je u kući. Držala je u ruci kitu podzimna cvijeća. Kad ga je ugledala, okrete se nastranu, a on se jedva uzdrža da ne zaplače. Tako stajahu, i na zadnjem oproštaju ne mogoše jedno drugome reći ni riječi.
— i besvjesno dohvati je za ruku. Devojka, uzbuđena, pogleda nastranu, pa najednom osjetivši njegovu ruku, trže se i poodmače. — Nemojte me mučiti! — reče i ne pogledavši ga. — Zašto?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
one zemlje, što je i grad na njegovo ime sazidat, kakva je lepa, vrlo za njom zaželi, uze je za ruku, odvede i uvede je nastranu u potaju, te je silom obleža. I više ne pusti je iz dama od sebe. Poče moliti svoga oca da mu je uzme za njega.
svakoga ih oprlji preko usta, i iz onoga plamena glas neki čudan vrlo golemo glasovit čujaše se da govori: »Stan’te svi nastranu, i da se nijedan ne pokusi darnuti se u što k telu!« I od toga straha svi preblenuše i popadaše k zemlji poklanjajući se.