Јакшић, Ђура - ПРОЗА
праменовима кружи бело као снег чело; гледам му у велике грахорасте очи, и само кад ме он погледа, а ја се осврнем настрану и, као да сам нешто крива, ја га не смедох гледати.
Кад је њу видео архимандрит, он остави настрану бројанице, лице му се зажарило, а у очима му се распламташе жеље и страсти, па, и нехотично, дубоко уздахнувши,
Он се трже, као да га је змија ујела... После је прекорно погледа и оде настрану... На другој мрачној страни големога ходника седи на једној клупици стари Сремац и добри учитељ.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но засад нека настрану што о нами други мисле и говоре; размотримо паче што ми сами о себи мислимо и мудрујемо; за овим весма много стоји, а
Но нека њих настрану, хајдемо ми к нашем лепшем и бољем послу. Добродјетељни и вредни човек може имати неке слабости и погрешке, које и сам
Може врло ласно и хоће тада кад сви оставимо преданија человеческа настрану, из којих се ништа не рађа него кавга и мрзост, а примимо чисту Христову науку, из које би се родио свети мир и слатка
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Марта је то као из моде пустила. Сока је зовну настрану. — Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, није ни крајцаре потрошила, па се не слаже са очиним рачуном. Узме га на реч оштрије.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ево теби сто жутијех дуката што сам их метнуо настрану; узми их и пођи на пут, да видиш и друге градове. Али слушај, још нешто: Чувај се добро црвене браде!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. — Што рече? — ’Ајд’ овамо са мном. И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пун деце, интернат спава: кућа Дише на прозоре као на плућа. Спава Микица челом нагоре, Спава Стева челом настрану. Интернатски мачор спава најгоре, То јест горе, на тавану.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сад видјеше друго чудо. Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко настрану, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк крајем острва, те га
Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЋЕРИМ (опет се маша ножа, а гунђа): Ана сана, пезевенк! ИСАК (меће руку на пиштољ, а шапуће с Ћеримом): Настрану, кажем, сад ће планути, А досад јоште није слагао!... ЋЕРИМ (шкрипи зубима): Змијо погана!... Свуд си ми на путу!...
Ћипико, Иво - Пауци
— Сувотна је, бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је настрану. — Никнуће, — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш .... — Ко вели?
већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне настрану. —Је ли све? — понови газда.
Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи. Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. — Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед.
У путу к својој кући срете се с њиме. Јави му се, и оба младића оду настрану. — Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац.
Затече је у кући. Држала је у руци киту подзимна цвијећа. Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче. Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи.
— и бесвјесно дохвати је за руку. Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. — Зашто?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
оне земље, што је и град на његово име сазидат, каква је лепа, врло за њом зажели, узе је за руку, одведе и уведе је настрану у потају, те је силом облежа. И више не пусти је из дама од себе. Поче молити свога оца да му је узме за њега.
свакога их опрљи преко уста, и из онога пламена глас неки чудан врло големо гласовит чујаше се да говори: »Стан’те сви настрану, и да се ниједан не покуси дарнути се у што к телу!« И од тога страха сви пребленуше и попадаше к земљи поклањајући се.