Afrika
Sadio Konolagare mandali Djana. Djeli Keule -a Kana Be Tulona Kormandi Kana nata. Felefeng Ve Tulona. Četvrta pesma. Amaru Tulomte Kele Sa dijandio Ba So Kadi Kadolo ulo Mandila. Ke ne me djandor da.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
dok sednem na karuce, pa se izvalim ovako (sedne nebrižljivo na stolicu), kako će mi druge zaviditi! A moja kumača i Nata Mišina pući će od jeda. (đipi, pa podskakuje.) Blago meni, blago meni! (Odlazi.) UGLED 4.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Eno mlada, puna i čista lica, Nata gazda-Milenkovih. Ona se uvek, svake nedelje, sa ocem i maćehom vraća iz crkve. Otac ide iza njih, nasmejana, puna lica,
Ali Nata to ne primećuje. Sva srećna što je tako otac svuda vodi, ide ona, a ne zna da on to čini sve zbog maćehe joj, što nije
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Teča Panta rodbina gospa-Živkina Mile, njegov sin Soja, raspuštenica Teča Jakov Sava Mišić Prvi žandarm G-đa Nata Stefanović Drugi Učiteljica engleskog jezika Prvi poslužitelj Policijski pisar Drugi iz ministarstva Anka, služavka
ŽIVKA: E, nemoj tako da kažeš. Znam, pričala mi je gospa Nata, kaže: kriza, a moj muž ministar, pa ništa, miran, ubio ga bog, kao da nije kriza, a ja, nesrećnica, zbunila se kao
Bar je žena vaspitana, otac joj je bio činovnik Glavne kontrole. Ali gospa Nata! No, teško zemlji kad je doživela da ona bude ministarka!
DARA: Pa što si navukla zlato na njega? ŽIVKA: Nego! Kakvo je to pitanje? Zar gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Roksa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam!
ŽIVKA (zabavljajući se, vrlo radoznalo): A ko je to bio? NINKOVIĆ: Ja. ŽIVKA: Vi? A je l' gospa Nata bila otmena? NINKOVIĆ: Još kako! ŽIVKA: A ko je bio njen? NINKOVIĆ: Opet ja. ŽIVKA: Pa, kako to...
ŽIVKA: A znaš li ti, Vaso, šta ja mislim, koja me je zmija ujela? VASA: Ne znam. ŽIVKA: Niko drugi nego gospa Nata. Ruku bih u vatru met'la, ako to nije njeno maslo. VASA: A što misliš da je ona? ŽIVKA: Pa preotela sam joj onoga.
Tako mu reci!... XI ANKA, PREĐAŠNjI ANKA (dolazi spolja): Gospođa Nata Stefanović želi... ŽIVKA: Ko more?... ANKA: Gospođa Nata Stefanović, ministarka.
XI ANKA, PREĐAŠNjI ANKA (dolazi spolja): Gospođa Nata Stefanović želi... ŽIVKA: Ko more?... ANKA: Gospođa Nata Stefanović, ministarka. ŽIVKA (popravlja je): Bivša ministarka. ANKA: Da!... ŽIVKA: Otkud ona!
Skrhala vrat dabogda i kad joj je palo na pamet da dođe. XII NATA, ŽIVKA, VASA NATA (dolazi): Dobar dan, dobar dan želim, gospaŽivka.
Skrhala vrat dabogda i kad joj je palo na pamet da dođe. XII NATA, ŽIVKA, VASA NATA (dolazi): Dobar dan, dobar dan želim, gospaŽivka. ŽIVKA: Ju, slatka moja gospa-Nato, baš vam hvala što naiđoste malo.
Otkad vas nisam videla, pa baš kažem: što li mi se to gospođa Nata odbila? NATA: Nije, boga mi, nego, verujte, ne mogu daa da'nem dušom od raznih sednica.
Otkad vas nisam videla, pa baš kažem: što li mi se to gospođa Nata odbila? NATA: Nije, boga mi, nego, verujte, ne mogu daa da'nem dušom od raznih sednica.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sadio Konolagare mandali Djana. Djeli Keule -a Kana Be Tulona Kormandi Kana nata. Felefeng Ve Tulona. Četvrta pesma. Amaru Tulomte Kele Sa dijandio Ba So Kadi Kadolo ulo Mandila. Ke ne me djandor da.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Groblje je kronika grada, a grobari su vrsta lokalnih novina. Grobarka Nata dočekuje i izveštava i one koji veruju u bapske priče i one koji ne veruju.
Jedared, mala spletkara dodade i ovo: — Bila juče kod mame gospojica Nata, i pitala za tvog tatu i za tebe. Je li, Soko, je l' i ona htela da se uda za tvog tatu kad je bio udovac? — Htela je!
— Ogradu ipak namestiše. Tad se prvi put pojavila, da ostane celo posle podne, gospojica Nata, ćerka Pantelije činovnika. Ogradu namestiše kako niko nikada nije: samo s jedne strane, prema Savinom kućerku.
Pantelija Rajić i jeste i nije bio činovnik. Bio je u sudu, u arhivskom odeljenju pisar. Žena njegova i kćer Nata glasile su se „činovničke”, a Pantelija je govorio: pisar u sudu.
— Dođeš mu nekako kao daska preko one rupe na mostu, kako si maločas rekao — zasmeja se Nata. — Uvek si nekako mnogo tačan, kao da uvek smrtnu kaznu potpisuješ... Ali dobro je i tako.
Gospojicu ću ja poslušati, ako nešto ustreba kad dođe vaš red da čistite... Nata Rajić ga preseče potpuno van tona, nečovečno, lažno: — Gospojicu sasvim izostavite!
Vadili ste silan krompir, a rupe ostavljali. — Nata je govorila što nije videla, i što nije ni bilo. Na Bajićevima se opažalo, čak i na Savinoj ženi, da ih je nešto mnogo
Na Bajićevima se opažalo, čak i na Savinoj ženi, da ih je nešto mnogo zabolelo. Nata je bila bar sedam, osam godina starija od Mirka. Zapravo, već počela da matori.
I kako je svako imanje nesreća, Nata izgubi svaki zdrav pogled u život. Fantazira dalje: „Prosci će obijati vrata, a ja — malo se poigrati s njima, a,
Oni iz varoši ne traže mladu na Kašikari; a Gornjovarošani ne gledaju s poverenjem u gospojice. Za tri godine Nata je imala tri prosca — sve ih je sa zadovoljstvom i prezirom odbila.
počeo da igra vrlo važnu ulogu u životu Rajićevih, a kasnije, videće se, igraće izvesnu ulogu i u životu Bajićevih. Nata je osetila da je i taj orah imanje, i branila ga kao lavica.
da vidi koliko je roda na granama koje su „prelutale kud ne treba”, pa otišao kući da referiše, pa se vratio da kaže: Nata dopušta da oberu plod te godine, šteta njihova nije velika.