Африка
Садио Конолагаре мандали Дјана. Дјели Кеуле -а Кана Бе Тулона Корманди Кана ната. Фелефенг Ве Тулона. Четврта песма. Амару Туломте Келе Са дијандио Ба Со Кади Кадоло уло Мандила. Ке не ме дјандор да.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
док седнем на каруце, па се извалим овако (седне небрижљиво на столицу), како ће ми друге завидити! А моја кумача и Ната Мишина пући ће од једа. (ђипи, па подскакује.) Благо мени, благо мени! (Одлази.) УГЛЕД 4.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових. Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве. Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица,
Али Ната то не примећује. Сва срећна што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Теча Панта родбина госпа-Живкина Миле, његов син Соја, распуштеница Теча Јаков Сава Мишић Први жандарм Г-ђа Ната Стефановић Други Учитељица енглеског језика Први послужитељ Полицијски писар Други из министарства Анка, служавка
ЖИВКА: Е, немој тако да кажеш. Знам, причала ми је госпа Ната, каже: криза, а мој муж министар, па ништа, миран, убио га бог, као да није криза, а ја, несрећница, збунила се као
Бар је жена васпитана, отац јој је био чиновник Главне контроле. Али госпа Ната! Но, тешко земљи кад је доживела да она буде министарка!
ДАРА: Па што си навукла злато на њега? ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам!
ЖИВКА (забављајући се, врло радознало): А ко је то био? НИНКОВИЋ: Ја. ЖИВКА: Ви? А је л' госпа Ната била отмена? НИНКОВИЋ: Још како! ЖИВКА: А ко је био њен? НИНКОВИЋ: Опет ја. ЖИВКА: Па, како то...
ЖИВКА: А знаш ли ти, Васо, шта ја мислим, која ме је змија ујела? ВАСА: Не знам. ЖИВКА: Нико други него госпа Ната. Руку бих у ватру мет'ла, ако то није њено масло. ВАСА: А што мислиш да је она? ЖИВКА: Па преотела сам јој онога.
Тако му реци!... XИ АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА (долази споља): Госпођа Ната Стефановић жели... ЖИВКА: Ко море?... АНКА: Госпођа Ната Стефановић, министарка.
XИ АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА (долази споља): Госпођа Ната Стефановић жели... ЖИВКА: Ко море?... АНКА: Госпођа Ната Стефановић, министарка. ЖИВКА (поправља је): Бивша министарка. АНКА: Да!... ЖИВКА: Откуд она!
Скрхала врат дабогда и кад јој је пало на памет да дође. XИИ НАТА, ЖИВКА, ВАСА НАТА (долази): Добар дан, добар дан желим, госпаЖивка.
Скрхала врат дабогда и кад јој је пало на памет да дође. XИИ НАТА, ЖИВКА, ВАСА НАТА (долази): Добар дан, добар дан желим, госпаЖивка. ЖИВКА: Ју, слатка моја госпа-Нато, баш вам хвала што наиђосте мало.
Откад вас нисам видела, па баш кажем: што ли ми се то госпођа Ната одбила? НАТА: Није, бога ми, него, верујте, не могу даа да'нем душом од разних седница.
Откад вас нисам видела, па баш кажем: што ли ми се то госпођа Ната одбила? НАТА: Није, бога ми, него, верујте, не могу даа да'нем душом од разних седница.
Петровић, Растко - АФРИКА
Садио Конолагаре мандали Дјана. Дјели Кеуле -а Кана Бе Тулона Корманди Кана ната. Фелефенг Ве Тулона. Четврта песма. Амару Туломте Келе Са дијандио Ба Со Кади Кадоло уло Мандила. Ке не ме дјандор да.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Гробље је кроника града, а гробари су врста локалних новина. Гробарка Ната дочекује и извештава и оне који верују у бапске приче и оне који не верују.
Једаред, мала сплеткара додаде и ово: — Била јуче код маме госпојица Ната, и питала за твог тату и за тебе. Је ли, Соко, је л' и она хтела да се уда за твог тату кад је био удовац? — Хтела је!
— Ограду ипак наместише. Тад се први пут појавила, да остане цело после подне, госпојица Ната, ћерка Пантелије чиновника. Ограду наместише како нико никада није: само с једне стране, према Савином кућерку.
Пантелија Рајић и јесте и није био чиновник. Био је у суду, у архивском одељењу писар. Жена његова и кћер Ната гласиле су се „чиновничке”, а Пантелија је говорио: писар у суду.
— Дођеш му некако као даска преко оне рупе на мосту, како си малочас рекао — засмеја се Ната. — Увек си некако много тачан, као да увек смртну казну потписујеш... Али добро је и тако.
Госпојицу ћу ја послушати, ако нешто устреба кад дође ваш ред да чистите... Ната Рајић га пресече потпуно ван тона, нечовечно, лажно: — Госпојицу сасвим изоставите!
Вадили сте силан кромпир, а рупе остављали. — Ната је говорила што није видела, и што није ни било. На Бајићевима се опажало, чак и на Савиној жени, да их је нешто много
На Бајићевима се опажало, чак и на Савиној жени, да их је нешто много заболело. Ната је била бар седам, осам година старија од Мирка. Заправо, већ почела да матори.
И како је свако имање несрећа, Ната изгуби сваки здрав поглед у живот. Фантазира даље: „Просци ће обијати врата, а ја — мало се поиграти с њима, а,
Они из вароши не траже младу на Кашикари; а Горњоварошани не гледају с поверењем у госпојице. За три године Ната је имала три просца — све их је са задовољством и презиром одбила.
почео да игра врло важну улогу у животу Рајићевих, а касније, видеће се, играће извесну улогу и у животу Бајићевих. Ната је осетила да је и тај орах имање, и бранила га као лавица.
да види колико је рода на гранама које су „прелутале куд не треба”, па отишао кући да реферише, па се вратио да каже: Ната допушта да оберу плод те године, штета њихова није велика.