Upotreba reči našoj u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Izgledaše kao četa divljih Avara, s tom jednom razlikom što u našoj gomili ne beše nijednog ratnika. Starci, žene, deca — iz takoga se društva sastojao naš tabor, koji se i na najmanji

valjda, dosetio, pa mi skoro izmenjenim glasom stade nabrajati uzroke zašto tako čini: „Vidiš, Grlice“, veli, „ima u našoj Kikindi mnogo ljudi što skapavaju od gladi, pa čovek kâ nije rad da i drugi doznadu da u njega ima novaca i hrane: svet

i haramije, pa da budemo mirni kod svojih kuća i da uživamo mirno naše gorkim znojem stečeno imanje, a ne da nas u našoj rođenoj kući napadaju, pale i haraju?...

Sad kažite vi meni da li je to čist posao? Kažite da nije to najbezobraznije šurovanje? Depešu pojesti! Ako tu našoj sumnji nema političkih osnova, onda, gospodo, da se ne zovem više rođak Mate klozera i njegovog brata, presvetloga cara

Obradović, Dositej - BASNE

„Čuvaj guske kad ih lisica ispoveda i kad im kurjak propoveda”, veli jedna ingleska poslovica. Mi smo taki u ovoj našoj koži da i sami sebi ne valja sasvim da verujemo.

” Naravoučenije Kakvi smo mi ljudi na ovoj našoj zemlji? Hajde da se pravo jedan drugom ispovedimo i da već ne tajimo da smo svakojaki i čudnovati! Kako to?

Mal' ne umre' od gladi! Proklete šume! Ništa ti nejma da valja u ovoj našoj Dalmaciji! Ni drveta ne može čovek naći na kom bi se lepo i ljucki mogao obesiti!” Jošt jednu, pak neću više.

Biti dobrodjeteljnim kako bi hoteli i kako znamo da su mnogi bili, to često, za slabost našu, nije u našoj vlasti, ali ljubiti i u drugima razum i bogoljubna dela, njima želiš upodobiti se, za tim čeznuti i nastojati, to možemo,

Ova sredstva sostoje se u zdravom i čistom razumu, trudoljubiju i blagonaraviju. Ima takovih mesta na zemlji našoj gdi je vsegdašnja zima, i gdi se ljudi hrane ili s ribom morskom ili s lovom životinja; ove iste ljude da hoće ko da ih

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

I to mogu slobodno kazati da u našoj nuriji, — sva sela koja crkvi u Brankovinu idu — niko na kakav drugi sud nije išao niti je kavge bilo.

On pošlje to pismo Hadži-Mustafa-paši u Beograd. Posle nekog vremena dođe jedan pašin kavaz u Brankovinu našoj kući na konak, i sve se tajno sa mojim ocem razgovara.

Dobismo top, sad tko jako mi Srbi! Kažemo našoj vojsci da nam je ćesar iz Beča poslao, ali da svaki ćuti i taji. Veće narod uveri se, da mi imamo sporazumije s

da bi on (vezir) iskal jedinago činovnika, il̓ mi da ištemo ot austrijskoga dvora, kotori bi svedokom bio na pogodbi našoj, da ako bi mi rebeliju učinili, ili Turki nam po pervomu svojemu običaju zulumi djelat, to da avstrijski dvor,

Šta je to prema našoj vojsci, među nama, a nije u gradu! A mogli smo (tim načinom) i celu godinu mirni biti od napadanja turskoga, rastežući

” Ja kažem da jesu. „Da vidim”, veli. Usta Boža i u našoj mladoj arhivici nađe i donese i nekoliko pročita. „Nađi” veli „brat-Đuričino polnomoščije, i pročitajte mi”.

Kazao sam da smo na Vračar izišli s vojskom 1804. godine, 6. maja. U našoj vojsci bio je Živan Petrović iz Kalenića koji je bio kako moga oca Alekse, tako i naš glavni buljubaša; i svagda se

Govorim Nedobi, da sovetuje šta ćemo. Pitao grafa, graf dozvolio da načinimo prošenije po našoj volji, i damo preko knjaza Volkonskoga imperatoru. Načinim, odnesem g. Nedobi, no kaže: „Vrlo je golemo.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

sedeo u kući Nikolinoj i uveliko se razgovarao o balu, o ženskinjama, o nakitu, pa tek reče: — Baš bi dobro bilo da i našoj Savci kupimo jednu iglu dijamantsku. Devojka je od ovakve kuće — neka ima nakita. — Pa ne branim — reći će Nikola.

— Ne mogu, dešo! — odgovorila bi mu Miona uzdahnuvši. — Ama što ne možeš, snaho? u našoj kući. bilo bi ti i lakše i rahatnije...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ja sam te malenog cucao na mojim kolenima!... Ja sam te... ja te i danas volim kao svoje dete!... Nemoj!... Našoj grešiti duše o neopojan grob i o svog najboljeg druga!... Evo, ja čiča Ivan, molim se tebi kao svemogućem bogu!...

Treba mu seme zatrti onako isto kao što on naše htede!... — Treba, treba!... — Onda, braćo, priđimo bliže braći našoj!... Izmešajmo se s njima! I hajduci se izmeštaše s ustanicima. — Stojane! — okrete se Stanko Čupiću — primaš li nas?..

Svaki, pa i najslavniji primer istorijski, mi možemo s ponosom pogledati, jer smo ih po nekoliko imali u našoj istoriji...

Već je treći dan kako ono Turaka što osta u životu presaldumi, jer ih je mnogo ostalo na našoj strani u poljani... Stanku senuše oči radošću. Zavrzan i Surep stali i raširili ruke kao da bi nekog hteli zagrliti.

Dučić, Jovan - PESME

Nigde ni pustoš nije sama, Svud srce ljudsko sebe seje, Svud se useli ljudska čama — Sve se na našoj krvi greje. Svuda gde dođe bol čoveka, Ispuni ponor koji zjapi: Od jedne suze tisuć reka!

Još si uz nas, sveta majko, koju muče: Sve su tvoje munje u mačeva sevu, Sve u našoj krvi tvoje reke huče, Svi vetri u našem osvetničkom gnevu.

BREGALNICA Opraćemo tobom oči našoj deci, I čelo proroka u trenuti sudnje, Reko koja posta u mačeva zveci Svetlom međom izmeđ istine i bludnje.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

On, kaže mama, posle te naše nesreće bio je prvo ušinuo leđa vukući onu noć vodu, pa je sutradan poguren došao našoj kući i — smejao se! Kaže: „Vide li ti, seka-Soko, našu limunaciju!

” Ali bolest osvajaše. Lekar u našoj varošici diže ruke, ali mu tada kazaše ljudi da mu se to samo navlači belo na oko, i da to mogu beogradski lekari da

Mama ih posluži, a ja sam, opet, Đorđu pravio i palio cigare. Pušili smo, tako smo mnogo pušili, da se u našoj velikoj sobi ništa nije videlo, i šetalica od sata kao da se laktovima gurala kroz debeo dim.

Ostavi se, brate, tako ti ove naše nejači, proklete karte! Znaš da smo mi na našoj grbini i krvavim znojem stekli ovo krova nad glavom, pa zar da me kojekake izelice iz mog dobra isteraju?...

Sve ide kao u nesrećnoj kući, a novci se troše kao kiša. Počeše, bogme, oni njegovi pajtaši dolaziti i našoj kući. Zatvore se u veliku sobu, upale po nekoliko sveća, zveči dukat, puši se duvan, klizi karta, a naš momak Stojan

O, ova ruka! Da mi je da je se sit naljubim, kad ona spava, kad me ne vidi! Šta je bilo u našoj kući za vreme dok sam bio u školi — ne znam...

Odavno je već bilo zvonilo na večernje. Dan se kloni svojemu kraju, a u našoj duši ista ona pučina nigde kraja da vidiš, samo se oblaci sve gušće gomilaju.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— A ona je Vlainja, a moj Miša je Srbljin k’o gođ i sam što sam, a i svi u našoj vamiliji, a imelo joj se Tinkuca, kasti: Tinka.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Znate, ja sam čovek koji se ne nameće; gde me rado primaju, tamo idem. — Ja mislim da ste vi u našoj kući uvek rado primljeni. — Sad vidim. — Mislim da se nećete kajati što ste k nama došli. — Tako bi’ i sam želeo.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Zašto mora da propadne? Šta govorite? — Zato, što je našoj rasi malo jedna Albanija. Treba bar tri. Jednu je imala, a drugoj juri u susret, sigurno, pouzdano.

Afrika

Glavobolja. Vraćam se na brod da se malo odmorim pa la ponovo iziđem. Idem u crnačke ulice, čije su kuće kao u našoj Paliluli, jednospratne, okrečene i sa dubokim dvorištima po kojima gamiže svet crne dece i žena.

Negde beskrajna gora u plamenu, praćena praskanjem drveta i dernjavom ptica što odleću. Po našoj stazi, dok prelaze s jedne strane šuma na drugu, nastavlja se promenada zverinja.

i ja za sebe, a u onu preko puta ići će Mej sa svojim ocem, sestricom i svojim crncima; u ostale naše sluge. U našoj je takođe toliko prašine, mahovine, insekata, mrtvih zmija i ugaraka, da boj, pre no što razvije postelje i stolove,

Mladić im je preveo prvu pesmu. Oni su udarali veslima o vodu i pažljivo ga slušali; zatim su pevali. I U ovoj noći našoj Došao prosio: — Me, hoćeš li biti mojom? — Do ove godine, Do ovog dana, možda, Do ovog časa.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

MIŠIĆ: Gospodična, smem li slobodno s vama koju reč probesjediti? KATICA: Našto to, gospodin Mišić, vi ste našoj kući najprijatniji gost. MIŠIĆ: Ova reč „najprijatniji“ daje mi povod ono izjaviti što bi inače teško izreći mogao.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

glasno, da oni, Isakoviči, znaju da ih je on branio u Beču, a da je i pri razvojačenju Potiskog krunskog okruga bio na našoj, serbskoj, strani. Znaju da ih nije dao ni kraljevstvu hungarskomu, lako.

Svi nas regulišu. Da kuće i kućišta po koncu nabijamo i dudove sadimo! Rešili da čak i po crkvama našim, u našoj Serviji, grečeski popovi grečeski zavijaju i slave Boga, a mi, serbski, samo da aminujemo.

Lažu nas i varaju! Treba mreti, kažu, za Hrista. Pričaju dželebdžije Malenice, u Temišvaru, da u Serviji našoj, sad, ni ptice ne pevaju. Da je tišina po popaljenim selima bila tolika, da se samo sove, noću, čuju.

Da je tišina po popaljenim selima bila tolika, da se samo sove, noću, čuju. Pusta je Servija, Đurđe. Marame se crne, u našoj Crnoj Bari, u groblju ne viju, nego uz put, po drveću. Leševe ne sahranjuju, nego ih psi glođu.

Teodosije - ŽITIJA

Daj nam, po tvojoj dobroti, da dobijemo još jedno muško čedo, koje će biti uteha duši našoj i tobom naslednik naše države i žezal starosti naše, na koga ćemo položiti ruke i počinuti.

“ Zato i vi u svemu budite smerni i blagodarite svesilnoga Boga s Davidom, govoreći: „Jer u smernosti našoj pomenu nas Gospod, i izbavi nas od neprijatelja naših, ne na luk ili mišicu svoju uzdajući se pego na Boga koji čini

Jedino nam nedostaje što nemamo svoga arhiepiskopa, da u našoj zemlji osvećuje i uči u Gospodu. Zbog toga još molim milosrđe vaše, krotosti, da nam u ovom ispuniš molbu, da svetome

molbu, da svetome ocu vaseljenskom patrijarhu Carstvo ti naredi da jednoga od moje bratije osveti za arhiepiskopa zemlji našoj, radi osvećenja našeg i pohvale vašeg blagočašća.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Oni su dobili specijalne osobine po kojima se približavaju panonskom tipu. Svi drugi krajevi, predstavljeni na našoj karti, nesumnjivo pripadaju dinarskom tipu. Srbi čine tri četvrtine ovog tipa. Glavne psihičke crte.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Kladim se da će taj čitavu noć visiti gore na našoj slanini. Taj ti ne lovi miševe! — Ne boj se ti ništa za slaninu! — guknu Brko.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

koja traži od države koncesiju za isušivanje svih močvari, podvodnih terena, jezera i uopšte svih vodenih taloga u našoj kraljevini.

Reći ćeš: zašto smo i njih uvukli u konzorciju kad su obični agenti? Zato, gospodine, što našoj državi, našim novčanim zavodima i našoj čaršiji, ne imponuje preduzeće u kome nije po jedan Švarc ili Rozendolf.

Zato, gospodine, što našoj državi, našim novčanim zavodima i našoj čaršiji, ne imponuje preduzeće u kome nije po jedan Švarc ili Rozendolf.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

i ne bi se udala za onog groznog čoveka koga sad moram da nazivam ocem, iako je on meni otac koliko sam i ja brat našoj mački.

Moji su strogo svesni. Sada sam bio tu, okružen mrmorom starica iznad koga se čuo piskutav glas popa. Govorio je o našoj budućnosti iza smrti, o svemu što ćemo imati kad umremo. Osećao sam kako mi je utroba teška i bljutava od svega toga.

govorili o stotinu drugih stvari koje nas nisu interesovale: o novom dečjem vrtiću, eksperimentalnoj nastavi fizike u našoj gimnaziji, trci dvogodaca koja je pomerena za 25. maj i drugim sličnim, uzbudljivim temama.

Rekao sam samo da mi je Rašida nešto kao ljubav, ali on to nije mogao da shvati. U našoj školi nije naročito popularno reći da ti je neko ljubav, jer to ispred tebe gotovo redovno stavlja jedan apsolutni minus

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Vi niste katolik, pa znate, kako smo mi stari ljudi, mi hoćemo sa našom familijom da živimo i umremo u našoj veri. — Pa vera tu ne smeta ništa. Frajla Lujza zadržala bi svoju veru i kod nas.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

vradžbina za plodnost žene treba tražiti u velikoj želji da se ima porod, kao i u krajnje nepovoljnom položaju nerotkinje u našoj patrijarhalnoj kulturi.

U našoj kulturi jedina ženska uloga koja izaziva poštovanje i sveopštu naklonost jeste materinska uloga. Dok prema majci postoji

Znamo da je široko rasprostranjeno verovanje da je najveći greh ne ispuniti želju trudnoj ženi, te se u našoj patrijarhalnoj kulturi povlađuje ćudima trudnice.

Poznato je da u našoj mitologiji, kao i u narodnim pesmama jabuka predstavlja erotski simbol, a istovremeno i znak ljubavi, naklonosti.

na dete i njegov razvoj, onda bismo mogli izdvojiti neke karakteristične crte narodne psihologije razvoja ličnosti u našoj kulturi. Pre svega, dete se posmatra uglavnom kao još — neodrastao čovek. Dete — nejako, nerazumno, neposlušno itd.

“; „Da Bog da ti pâs po pásu poginuo!“ ili „Pusto ti ostalo!“ Ovo je još jedan dokaz da se u našoj patrijarhalnoj kulturi na porod, tačnije na muški porod gleda kao na svetinju i da je najveća nesreća ostati bez muških

čime se naš narod kune može se sa pouzdanošću razotkriti sistem najvažnijih vrednosti koje se bezuslovno poštuju u našoj patrijarhalnoj kulturi, jer čovek se uvek kune onim što mu je najdraže, najdragocenije i najsvetije: Bogom, čašću,

’ (porod, četvoronožno i rod u zemlji)“²⁸. Ove zakletve jasno otkrivaju da u našoj patrijarhalnoj kulturi nema veće nesreće nego ostati bez poroda, bez produžetka loze.

³⁶ U mnogim krajevima žena za muža kaže „moj čovek“ ili „on“, a muž za svoju ženu „ona“ ili „žena mi“. U našoj patrijarhalnoj kulturi žena prihvata svoj inferiorni položaj, a vlastitu potčinjenost mužu na bezbroj načina ritualno i

Kada se govori o položaju deteta u našoj patrijarhalnoj kulturi, neophodno je ukazati na bitnu razliku između položaja ženskog i muškog deteta.

Prema svojoj propisanoj ulozi, otac u našoj tradicijskoj kulturi nipošto ne uzima u ruke malo dete, niti ga oblači, ljulja, hrani, retko ga nosi, a još ređe miluje

Važna uloga oca u vaspitanju jeste kažnjavanje dece. Dok majka, babe i dede mogu biti popustljivi prema deci, u našoj patrijarhalnoj kulturi otac mora biti strog i katkad nemilosrdan.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

« Zaboravio sam da kažem i to da su našoj ulici neprestano menjali imena sve to vreme, a pošto smo stanovali na prvom spratu, pri tom su nam uvek ulazili u

Jad i beda — što se lepo videlo i po našoj odeći, a naročito po pantalonama usjajenih tureva i prosenjenih kolena. A, ipak, sanjali smo Evropu!

Matavulj, Simo - USKOK

Njen je čovjek osrednjeg stanja, osim svoje plate ima malo imanje. — Koje bi u našoj zemlji bilo veliko, ja mnim — doda Krcun. — Daj bože vijeka i zdravlja, naći će se način da joj se javiš.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Danas, više nego ikada, pisanje stihova svodi se na veliku opkladu opstanka u svetu: kosmička drama i drama poezije u našoj su se eposi zaoštrile i približile. Ars poetica XIX i HH veka ne opeva svet; ona ga stvara.

Takozvana primenjena poezija nikad u našoj sredini nije bila na visokoj ceni; ona može da opstane jedino u kulturno samouverenim zajednicama.

Sa Vučovom dečjom trilogijom nagovešten je program dekolonizacije deteta; taj program je, u Našoj sredini, bar do sada, jedino u poeziji naslućen i postavljen.

Posle godinu dana, ispostavilo se da takav časopis nije potreban našoj sredini: novac, nužan za njegovo održavanje, uskraćen nam je.

Zbog toga što me (majka) uputila da postanem zreo čovek, koristan našoj socijalističkoj zemlji, treba da joj se zahvalim... za njen praznik i za moju srećnu budućnost, nadahnutu njenom ljubavlju..

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ZELENIĆKA: Ah, dim tuđeg elementa davio nas je mnogo godina! No danica je i našoj narodnosti svoje bagrjanošarno lice pomolila, samo ne treba ni mi da spavamo.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

u obnovljenoj Srbiji, uvek željan da što više nauči i što više koristi svojoj »miloj naciji« i »slobodnoj miloj materi našoj Srbiji«, on je zadovoljno proveo poslednje godine života. Umro je, posle kratke bolesti, krajem marta 1811.

Dositej Obradović je sa razlogom hvalio ovog »učenog i dostahvalnog muža« i njegovo »userdnjejše otečestvu i svoj naciji našoj dobroželanije«. ALEKSIJE VEZILIĆ Rođen 1753.

On hoće narod da otrgne od »monašeskog vospitanija, koje se nesrećom do danas voobšče svoj deci našoj pripodaje«, od verskih predrasuda (»korist popova /leži/ u gluposti puka«, veli on), i traži modernu prosvetu,

Upućena narodu, »ljubeznoj prostoti našoj«, pisana narodnim jezikom i u stihovima slabim i primitivnim, ali tečnim i čitkim, ta dela su imala mnogo čitalaca i u

godina ova dva, docnije ljuta protivnika bili su tako bliski jedan drugom da mu je u jednom pismu Karadžić govorio »o našoj partiji«.

Grčića i na gotovo sve slabe pesnike šezdesetih godina.] 1861. Danica je tvrdila da je »Branko dao sadašnji život našoj književnosti«. Od 1860. do 1890. izišlo je desetak izdanja njegovih pesama.

Putopisi su od interesa kao jedan od najranijih pokušaja te vrste u našoj književnosti, ali književne vrednosti nemaju.

Te sveže pesme, sa izvesnim realizmom, rani su počeci seoske poezije i verizma u našoj književnosti. Isto tako intimnu lepotu imaju njegove melanholične pesme u kojima je predosećao svoju ranu smrt.

sluh, ali nema pesnika neposrednijih i iskrenijih osećanja, koji više govore našem srcu i onom što je najintimnije u našoj duši. MILETA JAKŠIĆ Sinovac Đure Jakšića, Mileta Jakšić rođen je 1869, u Srpskoj Crnji, u Banatu.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Pitala te, hm! Imao si da ćutiš, pa kvit. Sljedećeg proljeća, bujnog i kišovitog, sljez u našoj bašti rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije.

Kod Babića se peče rakija, a ja ovde kod tebe džaba tupim zube — iskreno priznaje Sava i diže se da pođe. U našoj kući, otkad se zna i pamti, nikad niko nije imao sata, nit je ko znao da po njemu čita vrijeme.

Sljedećeg Miholjdana pobratim Petrak ne pojavi se na našoj slavi. Djed se zabrinu. — Da nije bolestan, bog ti ga vidio?

TI SI KONj U našoj kući svaki član familije imao je svoje goste. Stricu Nidži dolazili su srpski dobrovoljci, američki rudari i nekakvi

Nema ga. To si ti, samo ti, a i ja s tobom. Hm, nema?! ...Pa zaista nema takvog dječaka u čitavoj našoj dolini. Nit sam ga vidio ni čuo za njega. Ta ne dolazi džabe Petrak baš našoj kući. Ja sam tu, ja ...

Pa zaista nema takvog dječaka u čitavoj našoj dolini. Nit sam ga vidio ni čuo za njega. Ta ne dolazi džabe Petrak baš našoj kući. Ja sam tu, ja ...

Jedne godine, o Miholjdanu, našoj slavi, nađoše se zajedno kod nas u gostima slikar bradonja, Petrak samardžija i djedov rođak Sava, nekadašnji poznati

Oko izbora i traženja najmenika u našoj kući baktali su se djed i stric Nidžo, samo je iz godine u godinu stričeva uloga bila sve vidljivija, jer je djed

Tih dana, iza Burćeva, kad se Rade s Brdara već bio ustoličio u našoj kući, stric Nidžo motao se okolo nakostriješen kao mačka pred psom-uljezom.

Jednom tako, uz kukuruzovo branje, nakupi se u našoj kući čitav buljuk raznih potukača. Najprije stigoše, u društvu, slikar bradonja i Petrak samardžija (našli se u Cazinu,

Izvedren i ubijelio, čak i podgojen, on stiže jednog predvečerja našoj kući, nađe djeda na drvljaniku i s njim se dvaput poljubi.

Te večeri Drmogaća se kasno vratio našoj kući. Prespavao sam i njegov dolazak i rani odlazak, u samu zoru. Ujutru, kad sam se probudio, sve je već bilo pusto i

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I tako mi besmo svi skupa, zajedno. Koliko puta ti kod nas, igrajući se, umorna, u našoj toploj sobi, naslonjena na kolena moje matere, zaspiš. U tom dođe sa rada tvoja mati.

vladike i ljude za narodnu stvar, koji su u ono strašno vreme dolazili i nalazili pomoći i sigurna skloništa u našoj kući. — Eh, ne znam što me čeka, a sve znam što prođe! Ne gledaj ti mene, čedo. Nana je tvoja stara.

što su dobili, — odmah i ja otišao tamo, i onda s teškom mukom da bi me ona našla i u drugoj mahali, a kamo li u našoj. Zato tada ni iz sobe ne izlazim.

— Ovamo, bre! — odjednom se ču ispred naše kapije. Majka skoči. Suza joj se skotrlja. Na našoj kapiji uđe zanoseći se, sa zavaljenom šubarom, naš č’a Jovan, ortak i pobratim pokojnog oca, a za njim, tiskajući se,

— De sad! To da svirite... — I počne da im priča o nama, našoj kući, ocu, s kojim je on jeo so i hleb, i tolike godine ortak bio: kako se kod nas nekad po tri dana pevalo, veselilo.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

da nam ne čine nikakva zla, da nam opraštaju naše slabosti i pogreške, da nas ljube i poštuju i da nam pomogu u potrebi našoj. To isto i mi smo dužni svima ljudma na svetu. Ovo je sav zakon i proroci.

Kostić, Laza - PESME

« — Al' manuše bela krila, progovori moja vila: »Kuda jezdi? —- Našoj zvezdi!« — Reč se ori po prostori, po zvezdanom vedrom visu, zvuci bili — pa i nicy.

I mirni mesec ćuti nad mirnih grobovi', a ja ga, dušo, pitam o našoj ljubavi; o tvojoj duši, dušo, o veri njezinoj, a mesec se osmenu, u zlobi večitoj; — na mesec sam ti pružô, a ti si

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milorad Panić-Surep SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA Sadržaj O NAŠOJ NARODNOJ PRIPOVECI I OVOJ ANTOLOGIJI 2 PRIPOVETKE 9 TAMNI VILAET 10 BAŠ-ČELIK 11 AŽDAJA I CAREV SIN 27 U LAŽI SU

IZVORIMA I PRIPOVETKAMA 288 IZVORI 289 PODACI O PRIPOVETKAMA 291 SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA O NAŠOJ NARODNOJ PRIPOVECI I OVOJ ANTOLOGIJI Blesak narodne poezije krajem XVIII i početkom XIX veka bio je tako zasenio oči

Priđemo li s te strane našoj narodnoj priči, naša ljubav za nju naići će na ne mala iznenađenja. Ovo, naše vreme, kao nijedno ranije, u stanju je da

Uporedimo li to sa savremenim nastojanjima u našoj, i svetskoj, umetničkoj prozi; sa eksperimentima savlađivanja vremena i prostora, sažimanjem instinkata, a naročito sa

To i jest razlog što će u svakoj antologiji narodnih pripovedaka udeo iz Karadžićeve zbirke uvek biti pretežan (u našoj iznosi punu polovinu).

4. Ono što smo nastojali da održimo kao vezivno tkivo u našoj Antologiji, to je razvojna nit mišljenja i bogaćenja motivima narodnog pripovedača, razume se onako kako na taj proces mi

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

kako je stiglo pismo na našu vlast od nekog neimenovanog, i sto dukata, da se ovo kao nagrada dade onoj u varoši našoj, za koju se osvedoči da je dobra žena. MAKSIM: Taj je morao, siroma, poluditi, pa ne zna šta radi.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Jest! Ali ako Sreti dođe ćud, pa okupi batinom? Oho, milostivu gospođu batinom? To ne ide, zašto bi našoj gospođi dosad bila leđa kao čivit. Bože moj, da nešto prođem obučena sokakom.

PERSIDA (smeje se): Znaš šta je, Stevo, Ja sam metnula malo opiuma našoj gospođi u limunadu, pak valjda je sirota Pela morala popiti.

Ovo neka se i sa mnom zbude! Sreta nek ostane u našoj kući, i ja kako ga usmotrim taki će mi na pamet pasti njegov kratak kaiš, i s otim ću se zadržati da nigda takovo što

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ovako, ne vredi! Neće mi verovati. Ma, ne! Ne zezam vas, na časnu reč! Da samo znate koliko ste popularni u našoj školi! Ulazite maksimalno u modu, keve mi! Jesam li ambiciozna? Čekajte da razmislim!

Strašno zezanje — provališka! Pisala bih, na primer, o tome šta smo učili u školi o našoj domovini. Najpre vas tako nauče da vam je otadžbina najlepša na svetu, onako, potpuno bez veze!

To je, ukratko, priča o tome kakav je čovek bio deda Gavrilo. Ali, vratimo se našoj staroj kući, koju je na jedvite jade podigao još posle onoga rata, „odvajajući od usta“, kao što često ima običaj da

„Na žalost, on je nepoznat čak i u svojoj ulici — kaže papa Žan-Pol — ali, ako želiš da i dalje ostaneš u našoj kući, Simon i ja bismo bili presrećni!

Uhvatila ga tvrdoglavica od visine. Znate, sve drame u našoj kući dešavaju se uglavnom zbog toga što smo svi strašno tvrdoglavi. (Zamislite, rođeni smo svi u znaku Ovna!).

Setih se svoga matorog i iznenada mi postade jasno zašto više ne sedi uveče po kafančugama, nego pijucka sam samcat u našoj kuhinji. „Tri šešira“ izgledaju stvarno mnogo čarobnije kada ih se čovek samo seća.

slučaju, ako u istoriji ne bude nekom nepravdom zabeležen kao funkcioner, javna i društvena ličnost, drug Top će u našoj literaturi ostati svakako prvi čovek koji je jedanput zauvek rakrstio sa preživelim ostacima jednog malograđanskog

Ali, čim sam isfurala napolje iz te Tifanijeve diskoteke, počeh ponovo da razmišljam o Mišelinu i o našoj vreći za knjavanje.

Najzad pravi muškarac! Umalo mi juče nije riknula Eustahijeva truba. Spava mi kod nogu, jer, kao što znaš, u našoj kući nema dovoljno mesta za normalne krevete, kao kod ostalog sveta. Sve se nešto kao rasklapa.

Treća stvar: taj sedmi u mesecu ostavlja strašne traume u meni. Zašto? Tada se, naime, poklapaju dve stvari u našoj familiji: kao po pravilu, ostajemo švorc i, kao po pravilu, na vrata baš tada zvoni onaj tip što naplaćuje kiriju.

Kao da je inspektor Skotland jarda, sistematski počinje da istražuje svaki božji ćošak u našoj kući. Izbacuje knjige sa polica, zaviruje u slanik; podiže tepihe i pretresa džepove starih pantalona. Naravno — čabar!

I evo je, stiže s najnovijom zbirkom pakosnih detalja o našoj daljnoj ožalošćenoj porodici. Za njom, u ogromnim količinama, stiže i lova. Matori otvara vrata nogama.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

baroni, šta li ste, uklonite se od nas smesta, jer smo mi ljudi prosti, ne umemo da vas čestvujemo, pa vas možemo po našoj prostoti i u gvožđe okovati. Tebi pak, ćerko (Mariji), evo polutina od one sume koju mi je taj tvoj baron odneti hoteo.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Adresa: Prokop, kod čika-Krle TREBA NAM ŠAPTAČ Potreban šaptač u našoj školi za neke đake.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

se polju, i cela priroda ćuti, I listak poslednji vene od zimskog studenog daha Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku drema.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Vojske i putnici preko nas prolaze, niko da k nama dođe. Heće više lepih gradova biti na zemlji našoj. Noći dugačke želimo i šume duboke gde ima vida i bez očiju.

Njima ostavljam zlatnik sa svojim likom dok spavaju na dnu izbe, milostinja odlučuje o našoj sudbi. Strina me lučem osvetljava, idem nizbrdo i ležem posred puta: pružam sam sebi ruku, ali ne vredi, odlazim,

da izneveravamo prvobitni govor prirode u stvaranju; mi samo ponavljamo nejasnost koja je u prirodi jezika, mada je u našoj prirodi da jedino jasnost razumemo.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Nju neprijatno iznenadi susret sa Agatonom i Simkom i zbuni se, te strpa paket u šlafrok). SIMKA: Gle, otkud ti u našoj sobi? SARKA: Htela sam, znaš, da obrišem prašinu... ama, nije, kakvu prašinu, šta ja govorim?

ADVOKAT: To ste dobro uradili. AGATON: Umem ja to, a i moram se naći pri ruci našoj rođaki. Ona je dobra i skromna devojka, ne bi ona umela da se nosi sa alama i vranama, a tetka je stara, slaba, nije

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Iz te grupe izdvoji se jedan konjički oficir i pođe ka našoj bateriji. Zaustavi ga potporučnik Aleksandar. — Druže, gde su Austrijanci? — Evo ih odmah iza brega... — Kako, kako!

Ali niko ga ne pogodi i on se izgubi među kukuruze da javi strašnu vest. Na našoj obali je veselo raspoloženje. Vojnici se razišli po kukuruzu i biraju sveže purenjake.

Neki se dočepaše mosta bežeći ka nama... Panika obuze i vojnike na našoj obali. Neke komore i municione kolone, koje su bile spremne za prelaz, okretoše unazad i u besomučnom naletu, bez

I u ovoj našoj nevolji osećali smo neko zadovoljstvo kada na vreme umaknemo, a onaj „puca u vetar“. Samo, dangubili smo mnogo oko

o, firija drakuluj! — i Jankulj briše šajkačom hladne graške znoja. Naše raspoloženje umuče kad negde u blizini našoj ruknuše eksplozije razornih zrna, da se zemlja zatrese. Zasu nas sitno komađe zemlje sa nastrešnice. — Poče razornom...

I još stavili beo čaršav. A podnarednik Trailo zaključuje: — Ih, što nisu negde u blizini našoj! Pitamo ga, zašto. — Tako, imalo bi da nema... Jer u ratu se krade. Vrlo često iz nužde, a nekad po navici.

da smo trenutno zapali u mučan položaj, ali možemo se tešiti da smo imali i strašnijih iskušenja, pa smo, zahvaljujući našoj srčanosti i našim vođama, sve to prebrodili. Drugovi!

Ako li se pokvari jedan točkić, mašina odmah ne funkcioniše... Zagrozili su našoj pozadini i svi mi moramo da se povlačimo bez borbe.

Nekad bi samo pritisla dušu teška tuga za propuštenim danima mladosti. Jednoga dana sedimo u našoj kantini, kad upade kapetan Stanojčić. — Ej, palaferijo!...

Lično je gospođa „kapetanica“ sutradan spremila ručak. Posle svršenih poslova u bateriji požurili smo našoj kući. Na stolu je bilo puno cveća i sva je soba mirisala.

Dejstvo je poražavajuće. Smederevo su Nemci već zauzeli i borbe se vode sada na našoj strani. Slušamo i ćutimo... Imamo utisak kao da smo razapeti, a nešto moćno i teško navalilo se na naša slaba pleća...

Tada bi započela dejstvo i neprijateljska artiljerija. I niko nije mogao pomoći našoj bateriji, jer je neprijateljska artiljerija gađala sa takve daljine da ni pucanj topa ne čujemo.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

dvanaest puta, Dvanajst puta sestra udovica; Ako će je udati za Sunce, I Sunce je naglo i žestoko, Pripaliće seji našoj lice — Daćemo je Munji iz oblaka, Kad zagrmi, daleko se čuje, A kad pukne, svak (se) boji za se. 9.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik. Ocevi i braća i sestre behu sram. Osveti, majci našoj, nek se ori cik. Raji, riti, dište kosovski hram. A suncu i manastirima ugušite poj. Kadife i svile nek nestane draž.

Popeo se, pevajući, na orman. Bio je s uma sišao. Umro je u ludnici, u onoj našoj staroj beogradskoj ludnici, gde su po tri ludaka išla, na dva kreveta. Kad ga je moja mati posetila, poznao je sestru.

Zato, i kad bih mogao da pretpostavim čitaoca koji nije cinik, ne bih mogao da pokažem one vrednosti u našoj najnovijoj lirici, koje ja, lično, držim da su vrlo velike.

Socijalizam, na primer, mi ne bismo širili lirskim pesmama! I tako, o toj našoj književnoj „kritici“, koja je često apsurdna, mi ne govorimo.

Kad bih mogao celoj slovenskoj duši, svoj našoj takozvanoj „rođenosti za patnju“, da dam jednu jedinu injekciju latinizma – ali da ne dobijem Arcibaševljevo prase.

IV PARIZ (2) Mora se pisati satira. Gorko u našoj sudbini je najviše, to, sad, ovde, vidim: da nevidljiv, i divan, uticaj vesele mladosti (tvrdim da od njega zavisi čar

Kako da pišem o politici Treće Republike, i o barometru franka, kad bih morao pisati pri tome, o našoj reparacionoj komisiji ovde? Odustajem. Pisaću, vrlo kratko, o pozorištima. U njima vrvi svet, i gleda toalete.

A posle je pričao da se Marko ženi, i poludeo je. To svakako ne škodi mnogo našoj skulpturi – ili vidovdanskoj etici... Da pređem na ovogodišnje reprezentativne izložbe pojedinih naroda.

Sve sam im to govorio samo zato jer su rado govorili takve stvari, i jer su me pitali o našoj književnosti, ali me nisu razumeli, i mislili su da, i dalje, govorimo o španskim misticima.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Drago mi je! — rekoh iznenađen ovom neočekivanom visokom posetom. — Vi ste prvi put sada u našoj zemlji, gospodine? — upita me. — Prvi put. — Vi ste stranac? — Stranac. — Došli ste nam kao poručeni, verujte!

— Zar se ne sme to reći? — Sme, ali bi meni škodilo. — Kako škodilo, zašto? — Zato što se u ovoj struci, ovde u našoj zemlji, ne trpe školovani ljudi.

— Ja to pitanje, gospodine, neću ostaviti, jer to mi, najzad, nalaže dužnost koju imam da činim prema našoj miloj otadžbini kao sin njen.

Uostalom, i bole je što više, a glavno je da smo svi u osećanju i mislima složni, dišemo jednom dušom kad je pitanje o našoj miloj otadžbini.

A to je bar lako u našoj zemlji. I, što je glavno, svet se na to toliko navikao da čak, iako je sve ropski poslušno, sa čuđenjem raspituju: „Šta?

Ni o čemu se sad više ne govori i ne piše u našoj zemlji, već samo o tom srećnom slučaju koji će uskoro nastupiti. — A vi ste na svaki način spremili sve što treba da

— Pa našto onda skupština? — Ta je l' vam kažem, samo radi forme, koliko da se kaže da u našoj zemlji ima i toga, i da vlada izgleda parlamentarna. — E, sad tek razumem!

zlatnim slovima, jer taj znameniti dolazak čini epohu u našem državnom životu; tvoj dolazak donosi srećnu budućnost našoj miloj Stradiji. U ime cele vlade, u ime celog naroda, ja te pozdravljam kao spasitelja našeg, i kličem: živeo! „Živeo!

Put nije lak, ali moramo savladati junački sve prepone, kad znamo da nas ovaj mučni put vodi sreći našoj. Neka nam Bog milostivi sačuva vođu od svaka zla da bi nas i dale ovako uspešno vodio!...

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Čuveni Despić beše počinio tolika čuda i zadao takav strah celoj našoj okolini, da su mu pripisivane i takve osobine, koje nadmašuju granice čovečje mogućnosti.

Mi smo bili najposlušniji narod, ako ne baš u celom svetu, ono sigurno u našoj državi. Bojali smo se Boga i slušali smo vlast — to nam je bila deviza u životu..

Dakle, pre svega, o našoj prosveti. Blagodareći dugovečnu životu, veliku iskustvu, masi znana i nečuvenoj energiji našeg preuzvišenog gospodina

A zašto; zar to mora da propadne? I tek sad, razmišljajući malo po malo, čiča Pera se seti da u našoj blagoslovenoj zemlji ne može biti nikakva nasilja, i svačije pravo i dobro mora biti zaštićeno.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM (diže se, govori malo odvažnije): Poštovana gospodo i braćo predstavnici narodni, u našoj zemlji ima raznih nepravilnosti. Budžet, na primer, nije u ravnoteži prema svima građanima... Dok... ovaj... .jedan kraj.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

I posle, zar je jedno selo u našoj dragoj Srbiji u dlaku iste te sreće i sudbine bilo kao i ovo o kome je reč! Možete, vala, uzeti koje god hoćete selo —

Beše mehana po planu, ako je još i to nužno i da vam napomenem u ovoj našoj veseloj zemlji gde je i danas još mnogo štošta bez plana, dok se jedine kafane i mehane već od nekih trideset godina

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

K njima ne dolaze oni u svili, zlatu i srmi: Obućari pomažu narodu da pregrmi Teške godine, a u našoj državi Sve su godine zle i svi su dani rđavi!

Jer seljaci ispod gore Jelice Misle da su bistri kao pčelice, I da nije čudo što je Vesela U prestonici dičnoj našoj uspela.

Pojilo na pašnjaku je što i kruna na grbu! Mnogi će na našoj slici najviše voleti vrbu, I precrtavati je, a neke će Oduševiti žaba koja s lokvanja krekeće.

Srbija, Crna Gora i Bosna Drže da je promaja smrtonosna. Kako li je bilo našoj svetini Vekovima, na balkanskoj vetrometini. Gde danju i noću duva odasvud A ne znaš koga da goniš na sud?

Rakić, Milan - PESME

dok blješte na zapadu boje I veče kao crno krilo pada, Kao u školjci huku morskih vala U našoj duši, gde će odsad rasti Niz crnih beda i staračkih zala, Prigušen šumor nekadanje strasti...

A mi, kao dvoje siročadi, sami, U svežoj tišini prirode i noći Osećamo jasno, sa tugom i stravom, Da u našoj duši nema više moći, Da ustrepti silno pred lepotom pravom.

Sva nam je staro, sve poznata tema, Nestala ljubav spram novih otkrića, U duši našoj više mesta nema Za nov utisak od stvari i bića.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Dokle Turci sve njih savladaju, mnoge će se bule ocrniti; borbi našoj kraja biti neće do istrage turske ali naše... Nâda nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke; nadanje se naše

Ko je ovaj plamen raspalio? Otkud dođe ta nesrećna misâ o prevjeri našoj da se zbori? Nijesmo li braća i bez toga, u bojeve jesmo li zajedno? Zlo i dobro bratski dijelimo.

Pandurović, Sima - PESME

VOJNIČKI RASTANAK Našoj majci javi da idemo, Vrâne! Nas će tući oganj, snegovi i kiše. Otadžbini svojoj u prolećne dane Doći ćemo s vencem

Otadžbini svojoj u prolećne dane Doći ćemo s vencem pobede na glavi, Ili nikad više, ili nikad više! Vrâne, našoj majci da idemo javi.

Kroz dane u dane i kroz vek u vek Naći ćemo, ipak, mir željen i drag, Našoj dugoj boljci još jedini lek, I istine jedne neutrven trag. PREDVEČERNjI PUT Dugo smo na teškom putu, verna.

Pa ipak ću ti nešto tiho reći, — Prvu reč što ikad od mene je pala: Znaj da ljubav treba našoj zemnoj sreći; I ja sam, zbilja, jednom za nju znala. A malo sreće, to je život sav.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „U našoj zemlji pomiješani su Česi i Njemci. Česi su Slaveni, znaš, to će reći otprilike kao Rusi. A ovaj je čovjek Njemac — ama

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

). Naročito su, po narodnom shvatanju, teške: majčina, kumova i devojačka kletva. Kletva je našla velike izraze i u našoj narodnoj lirskoj i epskoj poeziji.

GOVORNIH IZRAZA Osim ovih osnovnih i najkarakterističnijih vrsta govornih izraza doslovnog i prenesenog značenja, u našoj govornoj upotrebi nalaze se i druge reči-izrazi, rečenični obrti i manje i veće stilske, naročito tonske tvorevine,

). V) GOVORNIŠTVO ZDRAVICE U našoj narodnoj književnosti, naročito u poeziji, očuvane su pesme i frazeološka građa u vezi sa napijanjem.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Makar ti šta car kazao, kad se vratiš ne osvrći se dok našoj kući ne dođeš.” Na to se ona skloni pa pođe k paru. Kad dođe u carev dvor, sluge je ne htenu odmah pustiti pred cara,

Sveti Sava - SABRANA DELA

iskušenjem, da je kriv ne samo božastvenom telu i krvi Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Bogomateri Gospođi našoj Dobročiniteljki, nego i pod anatemom da bude, kao što reče božastveni apostol, i kletvu da ima Z18 svetih i bogonosnih

da se spominju; još i panihide po predanom činu, kao što se i u sinaksaru zapoveda, i o umrlim svetim ocima i braći našoj, kada se kome dogodi, ili smrt, ili pomen ranije počivšoj braći našoj u zapisani mu dan.

zapoveda, i o umrlim svetim ocima i braći našoj, kada se kome dogodi, ili smrt, ili pomen ranije počivšoj braći našoj u zapisani mu dan.

GLAVA 34 O slanju na pregledanje imanja Pošto, dakle, u nemoći našoj hodeći i imanja malo stekosmo, onda treba i o tome da se brinu iguman i ekonom.

otpevavši pogrebne pesme i drugo dostojno zbrinuvši, ništa ne izostavljajući, najčistije od svega treba prema stranoj našoj braći čistotu ukazati, da i mi čistu i bogatu milost za njih od Boga primimo.

A setivši se još nečega, prekinuću reč. GLAVA 40 O bolnici i o bolničarima Rekoh gore nešto malo o bolesnoj braći našoj. Igumanovoj volji naloženo je sve što se tiče brige o njima. Jer treba i o njima više znati.

Duha i proklinjemo da ne pripadne telu Svetome i krvi Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Bogomajci Vladičici našoj Dobročiniteljki, i pod anatemom da bude, kao što reče božastveni apostol, i kletvu da ima 318 otaca, i naslednik da

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

u petoj godini vozrasta pokazivala [je] osobitu krasotu i ostroumije i da je živila, bila bi sovršeno podobna materi našoj. | I danas tuži mi srce spominjući ju. Žalim je koliko da je juče umrla.

„Kad se ti budeš ženio“, reku mu, „na tvom veselju putnike i goste veži, a ne u našoj kući i o našem veselju! I tako ti ga isteraju iz kuće i avlije, a meni reku da se ja nimalo ne bojim.

Ali, s druge strane, ovo me teši i obnadeždava što sad veća čast znamenitiji[h] u naciji našoj, kako sveštenstvo, tako i mirjani, imaju oči otvorene i nećedu već ni kroz naočari, jošt manje kroz tuđe oči da

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— To su bapske — prekide ga ljekar, gotovo ljutito. — Nisu to bapske — reče pristav, koji je dotle ćutao. — Barem po našoj viri nisu...

iskraj poslenika, a već ne samo što svak znađaše kud bi se dio, nego bi se u to doba pjevale pjesme „o jedroj Jelici, našoj lipoj kmetici!...

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Taj krik — da nije vrh tišine Što se ko usov u nas ruši Il neki bat u našoj duši Kad bol se vine? O miso rije Moj duh i kao smrt me gleda: Sve to što biva — da san nije Zaspalog nečeg usred

Ćosić, Dobrica - KORENI

Zar je malo u Srbiji onih koji su svršili neke škole, pa su propali u našoj, vašoj političkoj hajdučiji? Ko je od toga imao koristi? — zastade. Seti se prizora s puta: ...

„Mijat ga našao prilepljenog na našoj vratnici“, približi lampu očevom licu. „Znam“, Aćim zgužva hartiju. „Ima ih puno po selu.

I nastavih ti ja, Adame, da gazim po ovoj našoj kaljogaži između tri reke. Ko ne steče u buni i špekulaciji a nešto mu se hoće, ide u činovnike.

Kad neko ima mnogo krvi, onda mu pijavice stavljaju da odmale. Našoj žgoljavoj Srbiji pijavice nisu trebale. Knjaz reče da treba, a mi juriš na nizame i Čerkeze, pa posle i na Bugare.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Devojčica se pažljivo zagleda, nabra obrve, ali nije mogla da pogodi ko bi to mogao biti. — Takve devojčice nema u našoj ulici! — reče na kraju. — Pogledaj joj malo bolje nos i oči! — Joj! — vrisnu devojčica i šakom zatisnu usta.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog

Popa, Vasko - KORA

našega smeha Zmija sklupčana u dnu ogledala Da li ću moći da te sklonim Iz tvoga lica u moje Evo ga treća je senka U našoj izmišljenoj šetnji Neočekivani ponor Između naših reči Kopita što tutnje Pod svodovima naših nepaca Da li ću moći Na

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Taj moj spis našao je lepa prijema ne samo u našoj, već i u stranoj lepoj literaturi. Moje delo doživelo je tri srpska i dva nemačka izdanja.

a sebi samom za prijatnu razonodu, kada sam pisao svoje delo „Kroz vasionu i vekove“ koje je našlo lepa prijema u našoj i stranoj čitalačkoj publici.

“, potvrdi Teokritos. „Ti si, Kalimaše“, nastavi Zenodotos, „svojim katalogom spisa prikupljenih u ovoj našoj biblioteci, udario široke temelje bibliografiji i istoriji književnosti i proslavio se svojim himnama.

Radeći nekoliko meseci u ovoj našoj velikoj biblioteci, prikupio sam sve izveštaje o totalnim pomračenjima Sunca i Meseca, sredio ih i ispitao pre no što

Neki spisi, koje smo želeli da prevedemo, bili su zastupljeni u našoj biblioteci nepotpunim ili unakaženim rukopisima, a nekih onde uopšte nije bilo.

„Ovo je“, reče, „moja desna ruka, Fra Đirolamo, odličan poznavalac grčkog jezika i grčke literature, sačuvane u našoj biblioteci; on će ti biti pouzdan vodič u ovom duhovnom svetu, probuđenom iz hiljadugodišnjeg sna“.

Mešen, koji do sada nije učesvovao u našoj diskusiji, uze reč: „Pri mojim geodetskim snimanjima u Pirinejima našao sam iz isturenih položaja starih glečerskih

k znanju saopštenje naše domaćice, a gospodinu predavaču zahvaljujemo što nam je održao svoje spirituelno predavanje, a našoj predsednici što mu je“ - on baci pogled na penušavi šampanjac „dodala ne manje spirituelan epilog!

„Jeste, dragi gospodine! I to ne samo ono o kojem sam vam sada govorio i koje je neposredno prethodilo našoj sadanjoj fauni, već ceo red starijih životinjskih carstava koja su se odmenjivala na licu Zemljinom“. „Kako to?

Pas se prvi pojavi u našoj sredini, pozdravi dečicu mahanjem repa, a mene lajanjem. Ali had ga oslovih po imenu i pomilovah ga on uvide, i po

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Naprotiv, misli na to i to će te brže podići... A kad se vratimo s puta sve će u našoj kući biti uređeno. Bašta u vinogradu biće pravi raj.

Bilo je dana kad je sve drugo bledilo pred grižom naše nemirne savesti zašto nismo bolji bili u mladosti. U našoj generaciji, ti znaš, mali je broj onih, zaista srećnih, što mogu reći da su mladovali čisto.

„Batali, mislim, šta brineš, čoveče božiji, saveznici su jači, spremniji, bogatiji. Pravda je na našoj strani“, i opet naručim čašu vina.

Zar klonuti pred jednim ipak slabijim stvorom od nas? Zar dozvoliti da se svet podsmeva našoj slabosti, našem mekuštvu, našem kukavičluku?

koristeći praznik, kao što sam rekao, išao samo na izlet i da bi popio nekoliko čaša friške kisele vode u poznatoj našoj banji u blizini prestonice.

Na izvršenje. Ja pozdravih i pođoh da izvršim ovo mučno naređenje. — Najmanji vojnik u našoj četi redov Obrad. Dostanić bio je ljubimac komandirov, moj i cele čete.

Povodom ovog slučaja naređeno je našoj četi da razoruža nekoliko sela oko Tirane. Jedno poslepodne, za vreme dok su se vojnici odmarali, pozva me naš tumač,

je kad bilo takog veselja i radosti u Albaniji kao u bogatom domu moga prijatelja, odakle smo se, posle venčanja, krenuli našoj kući u Kašare. Usput smo pevali i klicali, a svirali nam tiranski čočeci.

Zanoćili smo na kiši. Vojnici su podizali sebi šatore, ali o našoj komori nije moglo biti ni reči. Ona je se, bez sumnje, zaglibila negde na Kosovu, i gazda Mladen Popović, njen komandir,

Pred nama je, kao na vežbalištu, bio razvijen ceo puk. Napred streljački strojevi, pa onda rezerve svih vrsta, i u našoj neposrednoj blizini pukovska rezerva, bataljon majora Ilije Petrovića.

Ali ja okrećem glavu od ove borbe u čiji sam ishod više nego uveren. Ja sam rad i hoću da ti dobiješ ovo pismo o našoj jučerašnjoj borbi i pobedi.

komada, u kojima je Lepir Aleksa igrao manje no ipak vidnije uloge, ali sa Lepirom mi ovde završavamo, i njega u ovoj našoj priči neka čitaoci više ne traže. Onda dođoše na red Cvetićeve Cveti.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Nadvojvoda je sa svojim ađutantom prenoćio u našoj kući, i sutradan, kad se vrijeme nešto stišalo, nastavio svoj put.

Još dugo pošto joj je prestala ta mljekovita funkcija, ostala je u našoj krvi da se brine oko mene. Nekad dojilja, sad mi je postala dadilja i društvo. I to najmilije društvo.

A to je, možda, još više. Bez onoga što nas veseli, nekako se može. To je voće na našoj trpezi: prijatno je, no ne mora baš da bude. Ali s onim što se iščekuje već je malo drukčije.

Ona pokazuje na ovu ili na onu stranu, ili uvis, s određenom i čvrstom tendencijom, ili pak ravno nizdol, prema našoj kotvi u Zemlji, saglasna s našom zemaljskom gravitacijom.

Cinizam, kažu. Eto: zapažamo pojave koje se nameću našem oku i našoj pažnji, spontano, sasvim automatski, i razmišljamo o njima.

Baš „liberalan fratar”, kako su vas zvali u našoj blagovaonici. Sjećam se kako ste se onih izbora angažirali za mog djeda, kao liberalnog kandidata, i neprilika koje

Čovjek se rađa s vokacijom za boema kao i za bilo što drugo, pa se i ta vokacija kao i druge očituju od malih nogu u našoj spremnosti na žrtvu zbog nje. U nekom ozbiljnijem smislu, uvijek mi je bilo prilično indiferentno kako tavorim.

— I takvih ima vrlo mnogo u svim strukama. — Ipak me nećete razuvjeriti! Kod nas, u našoj struci, ta nabubrelost svog slijepog i golog ja, golog i čistog od svakog drugog svojstva, odlike ili sposobnosti, već

tog osnovnog pelivanskog i zanatskog momenta, vjerujte mi da ni najveća umjetnička senzibilnost ne može da uspije u našoj struci. Jedan primarni pelivan i jedan senzibilan umjetnik zašiveni u istoj vreći; — eto to je idealna formula.

na naša pogrbljena pleća kao tanko zimsko sunce koje obasjava ali ne grije, i ona ne uspijeva da razgali pejzaž ruina u našoj grudi.

A to već a priori nisam volio. (No nisu li nam možda želje dane baš kao kazna zato što nemamo volje?) Jednom se u našoj blagovaonici pričala ova plutarhovska anegdota kojoj su svi se mnogo divili: nekakav general ili glavnokomandujući, ne

To su duboko i suštinski različite stvari. Veliki je osjećaj jedna čest vasione u našoj grudi. Ne valja se prepadati nagonskog neprijateljstva i tuđosti koje veliki osjećaji pobuđuju prema nama u srcima

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Što god nađete novca, da uzmeš sve ti, pa da doneseš pravo meni. Ja ću se posle sa njima nakusurati po našoj pogodbi, ali im ti ne daj ni pare. — Jesi li i Radovanu kazao to za novce? — Jesam.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— Zlo i naopako, — odgovori on — nikad se više nećemo moći našoj kući povratiti! — Pa mažemo se mi i ovdje ovako tajno sastajati i lijepo življeti. Tako je i bilo.

A jedna najstarija ovca roguša reče: — Ma, fala da je tebe, bože, da mi je znati po našoj smrti đe će ove naše jadne kože?

Žena mu reče: — Nemoj dunja, jazuk je, valjaće našoj đeci dojduće zime, nego mu ponesi smokava jedan košic: milije će caru biti no dunje.

jera me nije stio puštiti tebi dok mu ne obećah da ćemo dar dijeliti, a ja sam mu obećao sve osim jednoga, stoga po našoj pogodbi njegovijeh je devedeset i devet štapova.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

među šupljim stabljikama i sjajno sam napredovao sa tom pucaljkom, ali su moje aktivnosti prekinuli razbijeni prozori u našoj kući i ja sam bio bolno obeshrabren.

U našoj novoj kući nisam bio ništa drugo nego zatočenik koji je kroz prozorske zastore posmatrao nepoznate ljude. Bio sam toliko

Da je u našoj moći da je poremetimo kad god i gde god poželimo, ovu snažnu bujicu, neophodnu za život mogli bismo da kontrolišemo

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ostali svet prestajao bi da za nas postoji; pojavljivao bi se u našoj svesti kada je rana zora najavljivala, kako bi se to nama dečacima činilo, božansku zapovest: ”Neka bude svetlost” i

Izgledao je baš onako kako sam zamišljao da izgleda karlovački patrijarh. Neobično je ličio na sv. Savu na ikoni u našoj crkvi u Idvoru. Isti snežni pramenovi kose, rumeno lice i blažen pogled koji je zračio iz dva sjajna plava oka.

“ - reče radosno. Onda mi ispriča kako se pre trideset godina sprijateljio sa mojim ocem i da je često bio gost u našoj kući, kada god bi ga njegova torbarska putovanja nanosila u Idvor.

Ništa se nije dogodilo a da nije u našoj mašti dobilo slično tumačenje. Talasi kroz koje je plovio naš brod prelivali su se u divnoj fluorescentskoj svetlosti,

Nijednoj drugoj zemlji podsticanje i razvoj nauke, na najvišem nivou, nije tako važno kao našoj zemlji. I nigde se ne bi osetio blagotvorniji uticaj...

” Zatim nas je pozvao da ”slavimo doba kada su se pojavile velike misli u našoj nauci i iskažemo poštovanje velikim ljudima koji su ih izrekli i dokazali njihovu tačnost.

Intelektualna i duhovna disciplina koja je, prema Vajtu, tako potrebna našoj naciji, sigurno je jedan od ideala ovih ljudi od nauke. Pomenuću sada još dva druga ideala.

Svaka prirodna pojava ima dva kraja: jedan koji je u našoj svesti, a drugi na nekoj zvezdi koja uživa u bujnoj snazi svoje mladosti.

mladoženja i sjajno sunce, tako isto i svaka aktivnost na zemlji, svaka prirodna pojava, jednim krajem ukotvljena u našoj svesti, potiče od daha života nekog nebeskog mladoženje, neke plamteće zvezde.

mobilisan naučni potencijal Sjedinjenih Država, koji će, radeći sa tako uzvišenim idealima, jednog dana uspeti da u našoj demokratiji stvori respekt za usluge koje joj čini visoko obrazovani um.

Uspomena na njega će nas uvek bodriti u veri da je našoj blagoslovenoj zemlji predodređeno da postane prva idealna demokratija sveta.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

gotovo preokreta, kada se tuđi stih uzima da bi se na domaći sasvim zaboravilo, govori o izvesnom diskontinuitetu u našoj poeziji, svejedno što je inače književna evolucija deljiva, diskretna, a ne kontinuirana i jednolika.

Prvi put su u našoj lirici rima i rimovanje, opkoračenje cezure i opkoračenje stiha, kao i prenos i kontraprenos rečenice iz strofe u strofu,

To je jezgro prilično rasprostranjeno u našoj narodnoj lirici i nalazimo ga u različitim pesmama. Dobilo je ulogu gotovog obrasca ili formule koja se od pevača do

To je, razume se, ukrštanje protivnosti u nama, u našoj tragičnoj ljudskoj sudbini, kao i u moćnoj prirodi, u obrtanju točka njenih neprekidnih, kružnih promena.

Jer Ivo Andrić je – mogli bismo reći – pisac, kulture, tj. pisac koji je više no bilo ko drugi u našoj književnosti zaokupljen čovekovim nastojanjem da po meri svoga uma dovede u red svet u kome živi.

Nije slučajno što ga kritičari ponekad nisu razlikovali od glavnog junaka romana Petra Pajića. Može se peći da je u našoj književnoj kritici razjašnjen odnos između ova dva lika.

Kada im pak sa nove strane priđemo, našoj pažnji neće promaći da se u četiri navedena stiha san na rubu proleća, pre no što novo leto nastane, uzajamno

nas, i na kraju one čudnovate oči u poslednjoj kvinti, to očigledno nije više samo jezička pukotina nego i pukotina u našoj ustaljenoj (kanonizovanoj) slici sveta, koju je Disova pesma najavila, a učiniće je dovoljno vidljivom mladi pesnici s

“ Teško da se u svoj našoj poeziji, osim kod Nastasijevića, može naći toliko dramatičan a tako subliman sveti brak, koji se odmah i

Najmanje, međutim, što se za njih može reći jeste da naviru iz izvesne pukotine koja je načinjena na našoj ustaljenoj slici sveta.

stihu koji ćemo navesti pesnik je očigledno pomoću tropa erotskoj strani ela dodao prisenak kosmičkoga, što je u našoj poeziji dvadesetih godina bilo pomalo i pomodno: „Njena dojka otisak vaseljene ima.

Ali to nisu obične, nego osobite informacije koje, skupa uzete, čine najduže pamćenje u ukupnoj našoj kulturi. Pesnikov odnos prema jeziku – o kome se tako mnogo i sa tako različnih stanovišta pisalo – zapravo je odnos

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

RISTA (polaskan): Kažu! ČEDA: Ama, šta kažu, vidim ja! Dopašćeš se ti našoj Dari. A veliš, je li, ona se tebi dopada? RISTA: Dopada mi se. ČEDA: I ništa ti ne smeta što je ona tuđa žena?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Samoj Nečistoj krvi, koja se 1910. godine pojavila, Jovan Skerlić je odmah jasno odredio mesto u našoj književnosti rekavši da je to „snažno izveden moderan roman, jedan od najboljih i najpotpunijih romana u srpskoj

Tih godina je izgledalo, verovatno više no bilo kada ranije u našoj književnosti, da valja smanjivam razlike među žanrovima; da se, štaviše, žanrovske konvencije mogu ukloniti.

Prestao je, prvo, da obraća ma kakvu pažnju na razmeštaj naglašenih i nenaglašenih slogova ; mada ovaj razmeštaj u našoj versifikaciji i ne igra tako važnu ulogu kao na nekim drugim jezicima.

Uporno”. Poslednji se slučaj se u našoj današnjoj lingvistici naziva parcelacija rečenice, tj. njeno komadanje. 292 Evo dva primera iz Seoba: (1) „Mrzeli su je

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

— Zar on da se dade Putu na kom nema zakona ni pravde. Šta se nama pati, to mi Srbi znamo, Al’ u patnji našoj ponosa imamo, A taj ponos ne dâ da primimo dara Koji braću našu hoće da obara.

nam braća na prelomu pate, Teško im je reći: pomozi nam, brate Al’ mi razumemo i ko zbori nemo — Budućnosti našoj mi to dugujemo.

Oko hrama svetinje nam Biće bedem živi: Slozi našoj, žrtvi našoj Nek’ se svako divi! Srpstvo ćemo sloške branit’ Od napada ljuta; Dižuć’ Srpstvo, krčićemo Daljoj meti

Oko hrama svetinje nam Biće bedem živi: Slozi našoj, žrtvi našoj Nek’ se svako divi! Srpstvo ćemo sloške branit’ Od napada ljuta; Dižuć’ Srpstvo, krčićemo Daljoj meti puta!

Miljković, Branko - PESME

ODBACIVANjE SUMNjE Nekoga sveta teške sene pale Robe napornog brega i zlih vesti Dockan je da posumnjamo u ono što je u našoj svesti Celoga života reči su nas krale.

Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja; Uspomena traje u nameri zloj. Cveće nas ogovara; šuma se prikrada Našoj nakaznoj samoći. Nema tajne. Svirala se ruga. Rugoba i čežnja Izjednačiše se pred kraj leta.

POHVALE (1955) POHVALA BILjU I Došle su iz jednog sažetog dana nepoznate i poznate Snebivljive u našoj upotrebi mnogobrojne biljke Čine vidljivom liniju kojom se graniči izmišljeno i stvarno Svuda gde ima minerala i vazduha

Petrović, Rastko - AFRIKA

Glavobolja. Vraćam se na brod da se malo odmorim pa la ponovo iziđem. Idem u crnačke ulice, čije su kuće kao u našoj Paliluli, jednospratne, okrečene i sa dubokim dvorištima po kojima gamiže svet crne dece i žena.

Negde beskrajna gora u plamenu, praćena praskanjem drveta i dernjavom ptica što odleću. Po našoj stazi, dok prelaze s jedne strane šuma na drugu, nastavlja se promenada zverinja.

i ja za sebe, a u onu preko puta ići će Mej sa svojim ocem, sestricom i svojim crncima; u ostale naše sluge. U našoj je takođe toliko prašine, mahovine, insekata, mrtvih zmija i ugaraka, da boj, pre no što razvije postelje i stolove,

Mladić im je preveo prvu pesmu. Oni su udarali veslima o vodu i pažljivo ga slušali; zatim su pevali. I U ovoj noći našoj Došao prosio: — Me, hoćeš li biti mojom? — Do ove godine, Do ovog dana, možda, Do ovog časa.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Aranđela (položaj na našoj granici na putu od Gramade Aleksincu) i da su se niške straže na Popovoj Glavi uzrujale i počinju bivati nemirne (a pre

na Supovac sigurno su preduzeti u celji da zabave srpsku aleksinačku vojsku, dok Ejub dovrši svoj marš i pribere se na našoj granici ispred Aleksinca, na desnoj obali Morave, odakle bi prebacio mostove preko Morave, stupio ca Sajibom u svezu,

Očekuje se da će Turci sutra ponoviti napadaje i starati se da prevale preko maloga Jastrepca (planina na našoj granici, više Aleksinca, na levoj obali Morave). Naši gubitci prilični — artiljerija se odlikovala.

Ali baš kad htedoh amo poći, stade da se diže dim od Katunske strane, baš na samoj našoj granici; izgleda kao, da je upaljena Špartaljeva mehana na drumu i jedan kraj sela Katuna. — Tako!

— Bogme biće da odstupaju naši, tutnjava se približava s turske strane našoj — reče jedan vojnik. — Vojske su se bile spustile u kukuruzna polja i zašle za brdnjake, te se nije moglo videti ko

3 avgusta stadoše se dimiti sela oko svetoga Aranđela i Pirkovca. Čerkezi su dakle stigli, a time ujedno našoj banjskoj vojsci pokazan i pravac kojim će okrenuti Turci od Knjaževca.

Nijednoga teškoga ranjenika ne ostavismo Turcima, a bilo ih je u našoj grupi četiri. Izneli smo čak i jednoga ubijenog Rusa: »da ga Turci mrtvoga ne pogane« — kao što rekoše njegovi zemljaci.

Otac M. baš je bio u toj reči, kad se otvori jako puškaranje na našoj prednjoj liniji; jedna granata zapišta i udari baš pred nas. Dođe i druga, treća. Otac M.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Da izbere dvoma nama Kutak ubavi, Mirno mesto međ zvezdama Našoj ljubavi. Još se moli Bogu tamo, Blag da oprosti, Što ću ljubit’ tebe samo Cele večnosti.

Izliti celo srce Nije u našoj vlasti; — Nagađaj, ljubo moja, To što sam hteo kasti! HHHVIII Nagizdaću te dušo, Rumenim pesmama, A opasaću tvrdo

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

“ Pri polasku pozdravismo se. „Hvala vam, braćo!“ — uzvikuje razdragani komandant, kao da smo mi došli po našoj ličnoj volji da mu pomognemo. Oko podne vratili smo se kod svojih četa. Na vrhu se razlama bugarska artiljerija.

Otvorih oči. Ispred vojnika bio je pukovnik Jovan. Govorio je: — Čestitam, vojnici. Sada se nalazimo u našoj slobodnoj zemlji. Kapija Slobode otvorena je... Ispravite ovu piramidu i na nju pobodite zastavu slobode. Živela Srbija!

Bili smo ostavljeni na milost i nemilost neprijatelju. U ovoj našoj nevolji oblivao nas je ipak zračak sreće, jer ni bugarska artiljerija nije mogla da dejstvuje.

Prasak pušaka u našoj pozadini sve se jasnije čuje. Kao da Bugari odstupaju. Vojnici se neprestano migolje, naročito oni koji su se okrenuli

naći će nas odmah. Nalazimo se na pragu svoje zemlje. Oni vrhovi planina koje gledamo već toliko, pružaju se u našoj otadžbini. Druga je ovo godina kako uzalud priželjkujemo da jednom već krenemo.

— Ima čitavih pukova koji su se iz osnova obnavljali ljudima po tri, četiri puta. U svesti našoj pojavljuje se vizija te beskrajne kolone ubijenih ljudi. A druga ogromna množina čeka strpljivo da i na njih dođe red.

Obično je to činio kad je ljut. Nas trojica gledali smo ga oštro, jer se radilo o našoj glavi. Luka prekide ćutanje. — Sila boga ne moli... Da idemo. Komandant nas pogleda.

Dakle, i njima je teško, mislio sam. Osetio sam neko zadovoljstvo zbog svoga straha... U blizini našoj učestaše puščani pucnji. Kuršumi su fijukali.

Izveštavam o tome komandira. Sad je trebalo skratiti daljinu. Ali ova objavnica je otvorena prema našoj pozadini, i ja sam se stao okretati osmatrajući gde bih mogao da se sklonim.

Daću vam vojnika da vam ponese stvari i pokaže put... Bila je zora kad sam se približio našoj osmatračnici na Katuncu. Sunce se rađalo... Luka i Vojin bili su tužni.

Pred nama je neprijatelj, a gore nebo. Sve je nedostižno i neshvatljivo. Na našoj osmatračnici zavladala tišina. I posilni se čak pritajili. Obuzima me neka muka.

Iz rukava virila mi je vojnička košulja. Kada sam predveče otišao da se javim našoj delegaciji, sreo sam tamo jednoga pešadijskoga potporučnika, svoga druga sa univerziteta, koji je bio na službi u

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

U našoj i inače malenoj književnosti, gde su pravo svečani trenuci tako proređeno usamljeni a pustolinski razmaci među njima zjape

sa mnogo više prisne sljubljenosti sa predbrankovskim vremenom nego što je to do danas bio slučaj, roniti po našoj zanemarenoj književnoj prošlosti pre Branka, ne prateći u tolikoj meri konkretne poetske sudbine u njoj radi njih samih

Za svestrano i potpuno razumevanje svega onoga što se u našoj poeziji dešavalo pre Branka Radičevića a sa osobitim obzirom na njega ona, neizbežno i potpuno prirodno, nije i ne može

Ni ova ovde nije bez tih nedostataka. Zato, ko bi samo po njoj hteo suditi o uzrocima mnogih pojava u našoj književnosti od pre stotinu i dvesta godina, kao i o nesumnjivoj krizi u kojoj se ta književnost nalazila neposredno uoči

kojoj se ta književnost nalazila neposredno uoči pojave Brankovih pesama; ko samo po njoj hteo zaključivati šta se sve u našoj tadašnjoj književnosti pokušavalo i kojim sve pravcima nemirno kretalo, našao bi se pred dosta oskudnim a sasvim

U našoj književnosti nikada nije bilo toliko znalaca stranih jezika kao u ovo doba: nikada pentaglotija nije u nas cvetala tako

Čini mi se da je to mišljenje potpuno neodrživo; i priznajem: da Sarajlijinu pojavu u našoj književnosti, a naročito divljenje toj pojavi, nisam u stanju razumno objasniti ni sebi ni drugima.

A Pačić nije makar ko u našoj staroj poeziji, i daleko od toga. Iako jedan Vukov dopisnik, a bez ikakve sumnje i Vuk sam, imaju za njega samo prezriv

No ne! To je davno bilo, povjest sada mrtva, A ljubovi našoj živa podobaje žrtva. Poj koja je sreća onog koji ljubljen ljubi, Jogunasti kako dane u pustoši gubi; Kako ljubov, kud god

Kakva vojna, oko nas? Polk černi nek' se množi; v sram će pasti. Čista sovest nama štit. Trpenje krepko grudi našoj oklop. Pijeride! lek vaš skor. Glas lire vaše balzam nežnom serdcu; S pesnom vašom jači duh.

smo čuli, ljudi vele, Da imade tamo, tamo Na istoku dosta zlata, I ko tamo stigne samo, Imaće ga kao blata; Kâ u našoj, u prokletoj, Nije u toj zemlji svetoj!

aprila 1941. izgoreo. Može biti — dobro bi bilo ako se varam — da danas u našoj zemlji, a možda i nigde na svetu, ne postoji više ni jedan jedini primerak ove Orfelinove knjižice.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VUKSAN (za sebe): Jest o nama, O ceni našoj — Kô pošto bi nas bolje prodao? Pa opet hvala mu!... Kakvi smo mi, Mogao nas je i pokloniti.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— „Trebalo bi, kaže, na Majdance 'nako junački ršum učiniti; jer dosta su i oni nami i ovoj našoj svetoj ćabi jada zadali. Dobro to, veli, znaš, šta bi ti, kaže, govorio!“ — „Znam, ama kako ćemo?“ — „Lijepo“, veli.

— E, ne mereš, brate, drukčije. Ovo je jerusalimsko vjenčavanje. Devet puta valja obići oko kotla. Tako je to na našoj svetoj ćabi. Obiđoše devet puta. — E, sad si vjenčan; ama 'nako jerusalimski vjenčan! Sad ponesi rakiju!

'Vala carevini, našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu, što sam i ovo malo snage očuvô! Vala im đe čuli i ne čuli!...

Sudac: Ja ovom čovjeku ne znam ništa! David: Što, gospodine, što sam ja skrivio našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu, pa da im je draži ovaj brezakonik i odmetnik od mene?

Bolan, bolan, ja bi' krvi svoje utočio ovom sudu i našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi, pa zato vam ovo i kažem. Nego vi odma', ovog časa, udarite tel na carstvo da se ta djeca

sela Meline, kotara Banje Luke, okružlja Banje Luke, zemlje Bosne, a kućne lumere četrdeset sedme, zahvaljuje se carevini, našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu što su ga svega oslobodili i, štono vele, kô prst ogolili: 'Vala im, đe

Novci su iz carske kase. Plaća ti se šteta. David (meće novce u kesu): E, 'vala carevini, našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu!

Bolan, bolan, ja bi' krvi svoje, iako je snažna otrovna kô zmiski ijed, utočio našoj premilostivoj 3emljanoj Vladi... Sudac: Kako, kako? David: Sve polako... Sudac: Čovječe, ne razumijem te!

Bojić, Milutin - PESME

O, dokle će tako ironija mozga Lutati i mreti poput snežna prama! Lozama je našim salomljena rozga, U buktinji našoj nestalo je plama: Herostrati mi smo bez faklje, bez hrama.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

V. Geteu i F. Šileru, prema nemačkom i evropskom klasicizmu i predromantizmu, prema našoj narodnoj poeziji. Iz te škole potekao je i jedan pesnik trajne vrednosti, Jovan Sterija Popović (1806-1856).

Jakšić, Đura - PESME

A u njemu vere ima; Pa mi dođe kradimice S one strane Tisovice, Potkaza mi turske zveri: Da su noćas u nameri Našoj kuli oganj dati, Na nas mučki napadati... Kol’ko ih je?... Pobro ne zna!...

Buljubaša ne izusti, Zasiktaše noži ljuti, Zazvečaše puške tanke, Crne puške belgijanke: „Buljubašo, žena beži, A u našoj krvi leži Krv kosovska, krv junaka, A krv taka Ne zatrepta od Turaka!...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

To je jedan od veoma čestih slučajeva spajanja starih i novih verovanja. — Kao u ovoj našoj tragovi obožavanja bora sačuvani su i u ukrajinskoj narodnoj pesmi: »Oj, u šumi, u šumi dvanaest borova, Pod borovima

Prema verovanju našega naroda, l. je i sredstvo za iznalaženje vampira (SEZ, 66, 1953, 190 id i 200). U jednoj našoj narodnoj pesmi, koju pevaju žene u kolu i koja dopunjuje pesmu navedenu u »Rečniku«, l.

U jednoj našoj basmi protiv probadi u grudima kao da sama reč lan, koja se mnogo puta ponavlja, ima spasonosnu snagu: »Poseja̓ lan,

Ćipiko, Ivo - Pauci

su pozvani da vode narod i da budu njegovi pretstavnici, a pri ovakovoj nevolji ne znadu što da rade, već se prepiru o našoj nekadašnjoj veličini, prošlosti, historiji...

— Nisi se nigda prilagodio životu, radu. — Prilagodio! — nastavi doktor i glasno se nasmije. — Tebi se čini da u našoj volji stoji sreća! Kušao sam da radim, ali nisam mogao izdržati.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

A možda je to taj izmislio, želeći valjda da podgreje i onako uzavrelu legendu o našoj iščezloj dragani. Jedva smo čekali da se vratimo u Vratimlje.

Svi severni gradovi u našoj blizini nepomični su i u miru, posade su tamo. — Koji gradovi? — Pa, Paramun, Subjel, Zlostup, Kozjak, Borač,

Ilić, Vojislav J. - PESME

Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog

O Febe, bledi Febe, Ti svetli u samoći... Suzama molim tebe: Svetli nam, bledi Febe, U bračnoj našoj noći. Vi zvezde na visini, Vidite l' moju tugu? Ja plačem u tišini...

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

doduše, niukoliko pravilima estetike i arhitekture, ali zato pretstavljaju verno postepeni razvitak egzaktnih nauka na našoj Velikoj školi i Univerzitetu. Knjige leže, u slikovito raspoređenim gomilama, i po stolovima i po samom podu.

Vedra a mlaka zvezdana noć spustila se nad Sredozemnim morem. Na našoj lađi spava cela posada, sem stražara na katarkama i na tornjevima lađinim; i sami veslači su zadremali, pa u polusnu

A to zato što se za njihov dnevni red brine od sveg srca naš dragi kolega, slavni matematičar i prvi ribar u celoj našoj zemlji.

DOGAĐAJ, NOVA JEDNA TEMA ZA PREPISKU Beograd Jedan neočekivani događaj daje, bar za neko vreme, nov pravac našoj astronomskoj prepisci. Šta li se to desilo?

Zato su i Carigrad i njegova nošnja tako šareni. U našoj sali vladao je drugi ton. Patrijarh i desetak episkopa, svaki u svojoj stolici, sa visokim kamilavkama pokrivenim

Kada se nebo zarumenilo, meni je svanulo u glavi da se pri našoj reformi radi u stvari o rešenju ovog zadatka: Valja ostvariti takav kalendar koji odgovara potpuno sadanjem stanju

Nije čudo da ga je Todor vrlo poštovao, o čemu svedoči i jedan veliki lep portret, Mitropolitov koji se u našoj porodici do danas očuvao.

Razume se da su te pojave drukčije nego na našoj Zemlji, i da su neopisano raznovrsne. Raznolikost sunaca, različita otstojanja ohlađenih nebeskih tela od onih koja ih

No sme li se kazati da među njima nema svetova sličnih našoj Zemlji? I kada se jednom uvidi da, ne samo na Zemlji, nego i na drugim nebeskim telima, ima čvrstoga tla, brda i

Sa kakvim uspehom, to doznam tek na ispitima. No kako ću u ovoj našoj prepisci, a bez upotrebe šestara, lenjira i više matematike, uspeti u tom poslu, to je drugo pitanje.

svi gosti jedu dobro, a piju još bolje, mi sedimo blizu levog krila trpeze, u veselom nekom društvu; i Kepler je tu, u našoj blizini.

To je u ono doba, kad još ne beše železnica, a u našoj okolini ni pravih drumova, bilo veliko preimućstvo. Ali kad prozvižda prva lokomotiva pored Dalja, izgubi ta radnja svoj

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

ali su tek decenijama posle njegove smrti (1923), zaslugom Milana Ševića, sabrane u zbirku poezije za decu Dobre knjige našoj deci.

Na kitnjastoj lipi našoj Žuto granje ćuti, drema; Pod strehom se gnezdo roni, Jer u njemu laste nema. „Kud je ot'šla ta crnojka?

). Dela: Pesme 1869. i posmrtno izdanje pesama za decu Dobre knjige našoj deci 1923. (priredio Milan Šević). Petar Despotović (1847–1917) bio je učitelj, dečji pesnik i romanopisac.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Tamo ti bilo milije, nego li kod nas, i u našoj veri. SAROŠ Nema tu naša i vaša... Anadolac nesam. Ovde sam se ja rodio i odrastao.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— Uh, Nano, ne znate vi šta je trk i galop po ovoj našoj ravnici! Konj da sam, a ne jahač, pa bih bio srećan. Kakve galije po moru!

Paula je nekako uhvatila koren u našoj kući: zna nam sve tajne, i sva čuda, i nekako nam je postala tutor, ali vrlo uslužan tutor.

Čovek čoveku smeta na sto načina, vidljivih i nevidljivih. Ja to posmatram u razredu, i u našoj kući. Moj otac, veseo prirodan čovek, on je trebao mene voditi. Moja mati smeta, i smetaće dok je živa...

— Dosta tog obožavanja! i ta luda reč se pre frau Roze nikad nije čula u našoj varošici. Čudovište od žene, i ona baš izmislila „obožavanje”. Muka čoveka da uzme!

Kako je ovde tiho. Toliki svet tu živi, i mrtva tišina. A u jednoj porodici od nekoliko članova, nikad mira... U našoj kući, svemu je kriva sirotinja. A siroti smo zato što nas je mnogo na jednom očevu vratu.

U našoj porodici je sve još problem, a eto i Svetislav već na universitetu. Kako ćemo isplivati... šta će biti ako otac umre.

da ostane mator momak i bez dece — ali veruj mi, ja više ne bih hteo biti gospodin Joksim ni u Parizu, a kamo li u našoj varošici na Tisi... A sad o tebi, druže. Muči me stalno tvoj položaj i tvoje sirotovanje.

Voleo ju je, ali se nikada s njom nije savetovao ni o čemu. — Imaš ti dosta i suviše posla u našoj kući, i kad čuješ drukčiji razgovor, bolje sama izađi, jer ti se i od slušanja može zabuniti glava.

” A bolešljiv doktor-Milutin, koji se uvek šalio, rekao bi: „Ovaj naš Marko, to je pravo zlatno ostrvo u ovoj našoj bari.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

« Primetiti valja da je našoj irojkinji svojstveno bilo brzo govoriti, koje malo promukle reči njene izdavaše kao kad u proleće prvi put izdaleka

— — Mi, dakle, našoj Čimpeprič čestitamo i radujemo se da je i ona postala mlada gospoja. »Mlada gospoja? Gospodin spisatelj, mi molimo, i

— No da dođemo k našoj Čimpeprič. Ona je tako smerna i filosofskim duhom bila tronuta da jeza svejedno držala ili je mladom ili milostivom

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

U 2 časa i 32 minuta izvršili smo napad na druge tri guske. Borba se vrlo pravilno razvijala i klonila se našoj pobedi, ali — kao što to obično u strategiji biva u takvim prilikama — ministar vojni nije predvideo savezničku pomoć

To sam isto posle dokazivao i našoj kuvarici. A zagrlio sam n poljubio i berberina. Jer, posle prvih manifestacija radosti i uzbuđenja, setio sam se i prve

U našoj dečjoj mašti su sad već sve gospođe u varoši ličile na nule, a sve cifre kraj njih na njihove muževe. Čak su nam pojedini

Nekako, po našoj dečjoj logici, to nije bilo dovoljno reći: „kad bi neko pošao“, jer to znači „kad ne bi pošao“ da ne bi ni bilo dokaza

U našoj gimnaziji postojao je jedan globus, koji je godinama stajao na ormanu u direktorovoj kancelariji, ali je taj globus izg

Vaša država, nije li ona voljna učiniti izjavu našoj državi, da je ona, vaša država, voljna živeti u dobrim susedskim odnosima sa našom državom?

Pa ipak, matematici kao nauci ja bih želeo da odam ovde i jedno duboko priznanje. Ona je ta koja je našoj mladoj književnosti dala mnogi i mnogi dragoceni talenat i ona je ta koja je mladoj našoj pozorišnoj umetnosti dala

Ona je ta koja je našoj mladoj književnosti dala mnogi i mnogi dragoceni talenat i ona je ta koja je mladoj našoj pozorišnoj umetnosti dala mnogog i mnogog velikana, kojim se ta umetnost danas ponosi.

to bezdušna mera, ta treća konjugacija, najbolje se vidi po teškim posledicama koje učenje latinskog jezika ostavlja na našoj omladini. Žalosno je po koji put pogledati tu decu osuđenu da uče latinski.

ja sam taj koji je i dao povoda ovoj ljubavi, jer se praktikant prvo sa mnom upoznao, a ja sam ga tek predstavio našoj služavki. To je poznanstvo bilo sasvim slučajno. Ja sam bio pred kućnim vratima u naručju kuvaričinom.

O, kakvih ti tu sve razgovora nije bilo, da me je koji puta bilo sramota pogledati u oči našoj služavci. A bivalo je da sam se po koji put i ja umešao u razgovor, za koji slučaj praktikant je imao spremne bonbone

Sastali smo se u našoj bašti i seli na travu, a iz duša nam se otimao duboki uzdah strasti i čežnje. Ja izvadih iz džepa kutiju sa palidrvcima.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Pojavi se sveža rana kao uzorana brazda na levoj slepoočnici. — Dobro je, nije ušlo duboko. A u neposrednoj blizini našoj se krši i lomi, i mi, drhtavim rukama, vezujemo grubi zavoj oko glave ranjenika.

Proboj je vršen čas na jednom, čas na drugom delu fronta, a u našoj pozadini nije bilo nikakvih rezervi. Odstupali smo bez borbe sa jednog položaja na drugi.

I zamisli, dok se u Bugarskoj vršila uveliko mobilizacija i koncentracija trupa na našoj granici, mi smo sedeli, dvesta kilometara daleko, na jednoj poljani, i obavljali službu po svima mirnodopskim pravilima:

Zagledasmo ga i mi, ali niko ne može da ga pozna. Bio je to jedan od onih dorata bez belege, kakvih je samo u našoj bateriji bilo oko pedeset. Onda nam naredi da se vratimo u bateriju i da se raspitamo.

Govorio je o gostoprimstvu njihovu. On se zahvaljuje i najzad požele, da im istom merom vratimo u slobodnoj našoj zemlji. Potom se diže. Ja zauzeh stav „mirio“ da bih krišom ugurao u džep čakšira preostalo parče hleba.

A ja potrčah u pravcu kuda pobeže magacioner. Ugledah zaklon i sa ostalima skočih u rupu... U našoj blizini prolomiše se eksplozije. Učini nam se kao da čujemo jaukanje, neku viku...

Neko reče da se ostrvo i grad naziva Krf. Po zalivu je rojilo od čamaca, motornih i na vesla, i mnogi su žurili ka našoj lađi. Oni iz čamaca nudili su svoju robu, limune, pomorandže, deset, dvadeset za dinar, pune kotarice za bagatelu.

Posmatrali smo zanemeli. U našoj svesti pojavi se vizija bojišta, mrtvih, ranjenih. I jedna misao, koja je dotle podsvesno tinjala, pod uticajem ovoga

— Pa šta radi ovaj komandir? — viknu ljutito komandant, misleći na komandira jedne baterije u našoj neposrednoj blizini. — Četiri bugarska eskadrona nastupaju, a on se još trtka tamo.

Jureći ka drumu odakle ću se uspeti na taj breg, čujem ubrzanu puščanu paljbu negde u našoj pozadini, preko puta železničke stanice u Banici.

Poslužioci na rukama izvlače topove i kare. One sa polomljenim rudama ostavljaju. Na brežuljku, u blizini našoj, pojavi se, odstupajući, naš streljački stroj. Jedan pešadijski oficir, sav potamneo, dotrča: — Bežite, evo ih Bugari.

Petrović, Rastko - PESME

Sad daleki svitaj produbljuje zeleni istok, I Atlantik je toliko širok i duboko je u našoj žudnji tako, Šarloiku i Odiseju da zapevamo, kad bi ko plako.

čija prlji me vrela sačma Zalud me mleko tvoje blaži i vraća moć Osećam da se budi ono što tako davno začma U krvi našoj, majko, u praotaca noć Neumitno, đonom ću gaziti polja ječma I pijan od besa juriti kroz ravnicu tu krečnu Jezika

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— prošaputa jedan od Caričinih doglavnika. — Čak i kada bismo za tri dana uspeli da uništimo cveće u našoj Nebeskoj carevini — ono bi k nama prešlo iz susedstva! Pružio bi se neki podzemni koren, neka loza, preletelo seme...

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Niko nas neće moći gledati. Sami, kod nas i u našoj bašti igraćemo. STANA (otimajući se): Neću, Vaska, neću! (Plačno): Sami smo kod kuće. Otac ljut, prek...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

NARODNIH JUNAČKIH PESAMA 1 POSTANAK, RAZVOJ I KARAKTER EPSKE POEZIJE 2 ISTORIJSKE PRILIKE I EPSKA POEZIJA U NAŠOJ ZEMLjI 6 PESME DUGOG I KRATKOG STIHA 11 PESME STARIJIH VREMENA 103 1 ŽENIDBA DUŠANOVA 104 2 ŽENIDBA KRALjA

ISTORIJSKE PRILIKE I EPSKA POEZIJA U NAŠOJ ZEMLjI Kad je započeto stvaranje naših epskih pesama ne može se tačno znati, jer prve jasnije vesti o njima imamo tek

U tim slikama ima i paganskih i hrišćanskih elemenata, ali više paganskih. No, uopšte uzevši, religiozne predstave u našoj epici imaju veoma malo mesta. One su tu više kao nekakav ukras.

Rđom kapô dok mu je kolena! Taj poklič, predavan od veka veku, od kolena kolenu, razlegao se po celoj našoj zemlji kao nemilosrdna poruka, kao strašna opomena, rastao i granao se i najzad bio izliven u gvozdene, uništavajuće

To će, izgleda, biti pre svega. No, bilo kako bilo, Marko je najizrazitija ličnost u našoj narodnoj poeziji, pa i u poeziji nekih drugih balkanskih naroda koji su vekovima živeli u sličnim prilikama kao naš

Tako su se Turci za sve vreme svoje vladavine osećali u našoj zemlji kao nezvani gosti. Nisu bili sigurni ni u svojim gradovima, a van njih — na drumovima koji su, najčešće, vodili

— Mali Radojica nije manje hrabar, a mnogo je vitalniji, jedan od najvitalnijih tipova u našoj epici, prožet bezgraničnom verom da može i da mora ostati živ, živ i slobodan.

Osvajač je sve nemirnije živeo u našoj otadžbini. Smrt ga je vrebala sa svake strane: u gori, na polu, na putu kod kuće, kad je usamljen i kad je u društvu, po

onemoćali otac ispraća ga sa strepnjom i tugom, sa blagoslovom koji predstavlja jedno od najuzbudljivijih mesta u celoj našoj junačkoj poeziji: Pođi, sine, pošô u dobri čas! Tamo, sine, dobre sreće bio!

Bilo je došlo vreme da prestane tursko gospodstvo i da „druga postane sudija“. LEPOTA IZRAZA U NAŠOJ EPSKOJ POEZIJI Velike viteške i moralne vrednosti koje su izražene u našoj junačkoj poeziji nesumnjivo su njena

LEPOTA IZRAZA U NAŠOJ EPSKOJ POEZIJI Velike viteške i moralne vrednosti koje su izražene u našoj junačkoj poeziji nesumnjivo su njena najveća lepota.

U istoj meri upotrebljen je direktni govor i u našoj narodnoj književnosti uopšte i u epskoj poeziji posebno. Ima i takvih epskih pesama koje su cele u dijalogu: Marko

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Živ me strah pojeo u ovoj pećinetini. —A šta ćemo sad? — zabrinu se Jovanče. —Rekli smo da nikom ne pričamo o ovoj našoj pećini. Mačak iskosa pogleda u Lunju. — Sad smo gotovi, ona će sve ispričati. Znam ja kako se djevojčice rastorokaju.

Svakodnevno se govorilo o ratu koji se sve više rasplamsava i primiče našoj zemlji. Početkom aprila otišao je u vojsku i Nikoletina Bursać.

Mačak s mukom proguta pljuvačku i šanu: — Eto ih, bogami, ovamo! Šta ćemo sad? — Hajdemo bliže našoj pećini. Upadnu li oni u šumu, mi ćemo šmugnuti pod zemlju. — Uh, toga se nijesam ni sjetio!

te njegove riječi, starac lagano ustade, skide šešir s glave i reče svečano i tiho: — Da joj odamo počast dobroj našoj, dragoj školi. Kao na neku prećutnu komandu, svi dječaci ustadoše i skidoše kape.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ruke imaš, da ih pružiš na podavanje. Ušla si na veselje tvoga gospodina, ama i naše si veselje, ti sama u našoj griži. Kade si nam za potrebu na zemlji, ti, naš grad velikoga cara, mesto tvrdo koje će nas od svakoga zla

A da rečemo evo sad, krošto li nam to Bog dade i postavi svakom nam u glavi na našoj pameti svagdašnjega budna na oprezu sudca, — našu svest osećnju?

Da smo o dobru mudri, a o zlu ludi. Dobro činjenje to stoji u našoj volji činiti ili zlo; a koje god dobro steći ili zla dopasti, to na našoj volji nije.

Dobro činjenje to stoji u našoj volji činiti ili zlo; a koje god dobro steći ili zla dopasti, to na našoj volji nije. Dok se dim ne podnese, dotle se vatre ne mož' nagrejati. Čovek se u bedi i brizi kali.

je sa štapkom podpirati se, negoli s rukami razmahivati, polako šetanje svrh trčanja zadušna, liše uz vetar (a nikad na našoj kapi bez njega nije s mnogih strana).

« Nego li i mi, ako smo i zemljani slabi ljudi ovi ujedno š njime angleski glas da preuzmemo. Takvu pohvalu našoj hodatajici večne nam radosti slatku pesmu izgovaramo donoseći k njojzi ovo angelsko pozdravljivanje..

Duševna su krila naše misli. Eto, vidite, kakva je to Bog sasma laka krila dao našoj duši. I ne samo krilatu što ju je učinio, ama i okatu, da može vrlo nadaleko videti. Njene su oči naš razum.

U našoj crkvi on je temelj i svrh ćoškova je sklopac. Ko se reče na njega popuzne pasti zgruhaće se, a na koga li sobori se on te