Obradović, Dositej - BASNE
Za takova naši Srblji običavaju reći: „Bolje da je mrtav nego što je živ; našto mu taki život?” A Dalmatini vele: „Ni za što nije nego za kaluđere”, jer kod njih prosjak i kaluđer jedno znači.
Ode oni, nađe nekakve rogove, pak eto ti ga s svrdlom i sikirom. „Dobro da nosiš rogove, — veli mu međed — a našto svrdao i sikira?“ „Kako našto? Da ti probušim čelo i nabijem rotove.” „Da mi probušiš čelo?
„Dobro da nosiš rogove, — veli mu međed — a našto svrdao i sikira?“ „Kako našto? Da ti probušim čelo i nabijem rotove.” „Da mi probušiš čelo? Kako ćeš mi bušiti čelo, bušile ti vrane oči!
„A našto ti to?” — reče mu mitropolit. — „Kako našto? Da se protežem u krevetu kad mi popovi jutrenju čate, da odande m i r v s
„A našto ti to?” — reče mu mitropolit. — „Kako našto? Da se protežem u krevetu kad mi popovi jutrenju čate, da odande m i r v s j e m vičem, i da blagoslivljam!
vladjeniju, gdi se za dobrodjetelj počituje sve što je polezno i razumno i govoriti i delati: onde se nimalo ne vidi našto u dobrim delam tajna.
Ko nikom nije blagodaran na slatkoj ljubovi i prijateljstvu, pokazuje da niti koga ljubi, niti ga ko ljubi, a našto mu taki život? No, budi blagodarenije bogu, ovakovih čudovišta malo je u naturi.
od zakona graždanskoga, i ovo je zakon večan: da se svašto i svaki toliko ceni koliko valja i vredi, ni manje ni više. Našto su onim poslednjim, ištećenim i poraboštenim Atinejcem i Makedonjanom prva njihovih starih viteštva i dobrodjetelji razve
Tako i mi, gdi je potreba i gdi možemo najkraćim putem i uprav doći, našto namokoliti. „P o k a ž i m i o t d j e l t v o j i h v j e r u t v o j u”, — premudro veli apostol, — ovo je
Vešti koje se mogu s pametnim izjasniti rečma, našto tu kavga, anateme i sila oružja? Svet i istina evangelska nije se s silom niti s oružjem rasprostrla ni raširila, nit
Pokaži ljudma sve prijatnosti i blaženstvo čistote srca i narava, da blaženi budu na zemlji! No našto mi ovo vosklicanije, za koje će mi se (može biti) mnogi posmejati?
Vrba, gledajući da trn svakom koji pokraj njem prođe za haljine zakvača, upita zašto on tuđe odjejanije k sebi vuče, i našto bi mu baš da i ima to.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
; ali to sve badava, Vesa neće da pristane nego jednako pita: „Šta je to, i našto će to izaći?” Opet ja siroma počnem mu s početka govoriti, kako car hoće da namesti u Beograd za vezira
” — Na to Vesa rekne: „Brate, ja hoću, no ne znam našto će to izaći”. — „Našto izašlo da izašlo” — poviče Leontije, — „hoćemo da se tučemo!
” — Na to Vesa rekne: „Brate, ja hoću, no ne znam našto će to izaći”. — „Našto izašlo da izašlo” — poviče Leontije, — „hoćemo da se tučemo!
— „Našto izašlo da izašlo” — poviče Leontije, — „hoćemo da se tučemo! A zar je Fočić mislio našto će izaći, kad je knezove isekao?” — Onda Vesa zovne mene napolje i izađe sa mnom u mrak.
Begu Novljanina i Fočića Osman-agu iz Bosne, i što će im Afiz-pašin Omer-aga iz Niša, i zašto kupe jabansku vojsku, i našto će im ta vojska?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Onako spleten, pruži ulaznicu jednom od gostiju, našto se neki nasmejaše i zgledaše, a to ga još više zbuni, te obori oči i smotri na ulaznici »broj 25«.
Zamišljen bijaše okrenuo u šupu, pa došav do vrata trže se i obazre da ga ko ne vidi, našto se kafedžijina sluškinja glasno zakikota. On se vrati, i pođe uz basamake. »Prstenovana, svadba, 25 groša, darovi!
Dučić, Jovan - PESME
Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno — Našto samo suze, našto boli samo? I šta da ikad žali srce jadno, Kada je sve naše, sve što osećamo!
Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno — Našto samo suze, našto boli samo? I šta da ikad žali srce jadno, Kada je sve naše, sve što osećamo!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On potrča i babama i lekarima, i ne žaljaše ništa govoreći: „Našto mi, brate, i ruke kad očiju nemam?” Ali bolest osvajaše.
Potresa me... Ali ne!... Našto sva ta komendija? Našto pretvaranje, našto laganje sebe sama? Došlo mi čisto da plačem!
Potresa me... Ali ne!... Našto sva ta komendija? Našto pretvaranje, našto laganje sebe sama? Došlo mi čisto da plačem! Kakav jedan „sistem”, kakvo „filozofisanje”!
Potresa me... Ali ne!... Našto sva ta komendija? Našto pretvaranje, našto laganje sebe sama? Došlo mi čisto da plačem! Kakav jedan „sistem”, kakvo „filozofisanje”!
Ja, kao najstariji medicinar, usudio sam se dati mu jednu lekciju, posle koje mi je on pretio da će me zvati na duel našto mu je Vidak duvandžija — udario šamar! Neko kuca na moja vrata. Ana me zove na večeru. Tvoj pobratim III PISMO . .
Ah, pobratime, znaš li kaka joj je ručica! Od to doba bilo je stotinu takih sitnurija. Ja ti ih ne pričam — našto? Rèsumè14 je da smo nas dvoje prijatelji. O, šta mi ona koješta nije pričala!
)15 Nu našto sve to? Igra, luda igra! Ja sve manje radim i sve se više zanosim njome. Pošlo je sve budiboksnama. No još nisam toliko
S jedne strane bilo mi je nepravo što sam opravio ono pismo — ta našto? mislio sam se, ja znam najbolje kakav ću odgovor dobiti; s druge, opet, činilo mi se sve: dobro će biti.
Nu našto da ti pričam to? Ti i sam možeš zamisliti šta rade dvoje „zaljubljenih”. Čas se zavadimo posle se opet pomirimo, pa opet
Ja vidim, i ti vidš da ja neću biti s njom srećan — pa čist račun. Našto natezati, našto glodati svoje rođeno srce? Svi razlozi su za, jedan lakomislen kraj srca protiv. Dole sa srcem!
Ja vidim, i ti vidš da ja neću biti s njom srećan — pa čist račun. Našto natezati, našto glodati svoje rođeno srce? Svi razlozi su za, jedan lakomislen kraj srca protiv. Dole sa srcem!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A našto ti to? — pita je Pera. — Eh, nemoj mi se mešati u naše poslove! — reče Melanija, pa ga udari lako i nežno po prstima.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Čak sam se bojao one radosti i sa zebnjom je očekivao. Jest našto se varati? U celoj prirodi osećam nešto potmulo. nabujalo, nadošlo i sočno što uliva neki grozan nemir i sav vazduh
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Ja sam nesrećna! MIŠIĆ: Gospodična, smem li slobodno s vama koju reč probesjediti? KATICA: Našto to, gospodin Mišić, vi ste našoj kući najprijatniji gost.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Vi bili moj otac, dobri, velikodušan otac. Pre tri godine vi mene primili u službu... PAVLE: Ali našto toliko blagodarnosti! Vi ste dobar radenik, zadovoljan sam sa vama, pa svršena stvar.
Pa dobro, zar se tome ne može stati na put; zar ne bi moglo cenzura da zabrani pisanje o tome, jer, najzad, našto je onda cenzura ako neće da štiti časne i ugledne građane?
Mladi čovek se našao u zabuni; nije svakojako želeo da zadrži takve spise kod sebe, a da ih preda policiji, našto, našto vas teretiti kad ste već bili mrtvi?
Mladi čovek se našao u zabuni; nije svakojako želeo da zadrži takve spise kod sebe, a da ih preda policiji, našto, našto vas teretiti kad ste već bili mrtvi?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Imam, ako hoćeš na kile! — Al’ arpadžika za sejanje? — I arpadžika. Koliko hoćeš? — Treba mi nekoliko holbi. — Našto ti toliko? — Imam veliku baštu — smeši se i pali lulu. — Ti si, Pero, nešto dobre volje!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mišljaše, ako ga i budu pokrstili silom, neka ga bar ne dobiju treznog. Zato poče strahovito da pije, našto biskup ućuta, začuđen.
Vratio se on, ne vratio, osećaj da je raskinuo sa porodicom potpuno, znao je da će mu ostati na duši. I našto će mu sve to, kad nije imao ni toliko moći da im čini ono što on hoće, već je sa njima, i bez njih, morao da se vrti, po
veliku radost Isakovičevu, hteo da ostavi puk, koji stajaše nepomičan i kao skamenjen, okrete se iznenada i namršti se, našto se i Isakovič trže.
Pomodrelih usana, počeo je teško da diše, a bolove u stomaku snosio je već kao nešto neizbežno posle jela, našto se beše navikao.
Nad poljanama je lebdela mlečna magla, što je konjima dopirala do kolena. U logoru niko nije ni sanjao našto se spremaju.
Francuzi ih primetiše i pripucaše na njih, našto se sa svih strana po brežuljcima i žbunju i šumama, razleže pucnjava. Bez ikakvog reda, spuštali su se, kotrljali sa
A jedini je to posao prijatan, taj posao vojnički! Uostalom, i našto ta večita želja da se skrasi, to večito navaljivanje njegovog brata Aranđela, koga je imao kroz tri dana da opet sretne u
Uostalom, našto pričati kako se Slavonsko podunavski polk, tog jutra, osramotio? Uzme li se u obzir da su trčeći oficiri uspeli da
Matavulj, Simo - USKOK
— Nadam se da će mi u tome vladika pomoći! Zapodjenuše razgovor o vladici. Janko ponovi Krcunu što je pitao kneza, našto Krcun započe: — Vaistinu, znam i ja zašto su u Rusiji ljuti na vladiku.
slali su vladika i naši glavari u Rusiju, još za vrijeme cara Pavla, da odnese caru molbu da daje vladici njeku pomoć, našto je, kao što znaš, car odlučio da daje na godinu hiljadu dukata.
velika pomnja, jer, uz guslarevo pjevanje, vladika mu često nješto došaptavaše, što bi on bilježio ili ga zapitkivaše, našto bi on odgovarao, nakon podužeg griskanja pera.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Pomisli samo kako bi izgledala da joj nisi kupio fališan zub. OTAC: Dobro, to je zub; ali našto tako skupe aljine? Našto te mode i ludorije? MATI: Ja sam mislila da se ko zaljubi u nju. OTAC: O, našla si!
Pomisli samo kako bi izgledala da joj nisi kupio fališan zub. OTAC: Dobro, to je zub; ali našto tako skupe aljine? Našto te mode i ludorije? MATI: Ja sam mislila da se ko zaljubi u nju. OTAC: O, našla si!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i seljaci i čobani, mogli što lakše i sa što više razumevanja čitati i da bi se prosveta mogla što brže i dublje širiti. Našto mrtvi slovenski jezik, koji razume samo jedna mala manjina i koji je tuđ i nerazumljiv narodu?
Milićević, Vuk - Bespuće
Ali ja nisam rođen za drugi život. Ja bih bio nesrećan kad bih radio drukčije. A našto onda tražiti nesreću? Ja volim trku za uživanjima, mene opija brzina kojom jurim. Ja se držim samo površine.
Ja se držim samo površine. Jer sumnjam da je život u svojoj dubini tako sladak. Pa našto onda tražiti gorčine? Ja tražim zadovoljstva. I on se prisili na jedan osmijak i udari ga rukom po ramenu.
„Šta je to sa mnom?“ pitao se uveče Gavre Đaković, kad stajaše u mraku kraj otvorenog prozora. „Našto sav ovaj nemir, zbunjenost, slutnja koja se rađa u meni? Šta će to meni sada?“ I tražaše odgovor.
Radičević, Branko - PESME
ao gujo ljuta, Idi, kleta, oh idi mu s puta, Dajde, Bože, strelu gromovnicu, Da udarim ovu otrovnicu, Ao Čubro, našto li si stao? Bog je tebi grom u ruke dao, Udri guju, oh, udari vraga, Da mu nije među nama traga.
Haj Srbinja, haj puste žestine, Haj junaštva što mi divni čine, Gledni one — ali našto, brate, Davno zna se za tiće krilate, Pa kâ uvek tako je i sada, Gde Srb bije, tu je puno jada.
i ne viditi danak; A vi, o druge, što vas rodi danak, Možete spavat zaborava sanak; On veljaše da ste mi ubave, Našto meni ovde druge slave?
47. U lovu šta sam tade zadobio, To ne čekajte, mili, od meneka, Divjači koliko sam porušio, Da ovo znadeš, našto je tebeka?
59. Al' ne samo u srdašcu mome, Pramaleće i napolju se širi. Cveće krasno ovde preda mnome Našto tako umiljato miri? Drage nema ovdeka sa mnome, Našto vetrić tako ljupko piri?
Cveće krasno ovde preda mnome Našto tako umiljato miri? Drage nema ovdeka sa mnome, Našto vetrić tako ljupko piri? Zašto tica tako slatko poje, Kad nema drage da uživa moje? 60.
To izusti, grunuše mu suze, A Mileta 'vako rečcu uze: „Mani, otac, našto bi suzio? Otac mi je tebi oprostio. Bija detić od petnajst godina, Seko s ocem silnoga Turčina; On se rani i pade
A kaki je, moja mila majko, Kakva pleća, a kakova brka, Kakva oka i pogleda mrka, — Ta našto mu puška i pašnjača, Našto paše ubojita mača? — Samo, brate, da okom prevali, Pa da Ture o zemlju se svali!
A kaki je, moja mila majko, Kakva pleća, a kakova brka, Kakva oka i pogleda mrka, — Ta našto mu puška i pašnjača, Našto paše ubojita mača? — Samo, brate, da okom prevali, Pa da Ture o zemlju se svali! Ao Bajko, Bog ti pomogao!
Ali sade — svrši, Bože, jade Il' onako, il' više nikako; Nema leka, pa našto i veka! Zbogom, svete, nekad tako beo, Zdravo li mi beše omileo!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
„visokog porekla“ i oholim materinim pouzdanjem u mene, sve više se i više širahu, pružahu čak do — stid me je već! Našto spominjati sve one želje i nade, one rane, ubitačne zrelosti, kojom smo se čak i ponosili?...
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Kako? Govorite! ŠALjIVAC: Ja sam istina obećao ćutati. DOKTOR: Ako je djelo čisto kao moja slava, našto ćutanje? ŠALjIVAC: Ja, ako vam i otkrijem, to ću samo moći nasamo i pod uslovijem. DOKTOR: Pod kakvim uslovijem?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ako vam ustreba jošt, samo mi javite. ALEKSA: Ja ću imati čest vami vratiti. MARKO: Našto? Sve je vaše. Evo i Jeličinog prstena, možete ga nositi. Ovo je soba vaša, u njoj budite kao u svojoj.
Sada prvo i prvo što mi raditi nadleži, jest čou po postojaniju tražiti. MARKO: Ja ću dati da se donese. ALEKSA: A našto? Ja ću sam ići; i tako mi je glava od ove naprasne promjene zabunjena. MARKO: Kako god vi znate.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
„Ti takođe, mislim u sebi, bićeš mati, tvoja jedinstvena večerašnja svežina biće samo uspomena. Našto se onda vraćati!“ — Doći ću, sigurno ću doći. Mislite li da će me dečko probuditi pre pet? — Hoće.
— Niste nikada pomislili da bi mogli otići u svet i raditi daleko od svojih roditelja? — Našto! Mi smo svi još iz davnine ribari. — Ali ako ne voli taj zanat? — U početku ga ni ja nisam voleo.
— Kad bih i htela nisam sigurna da bih mogla doći. Ako iko upita: gde ideš, ja ne bih mogla doći. I našto! — Vi ćete doći ako vas niko ništa ne upita, niko ne vidi kad prođete.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dosad je moj puk izgubio šezdeset procenata. Ostatak će izginuti u sledećim borbama... E, lepo, našto da ih mučim! Neka se provedu, Dok još malo života imaju... Muzika, raspali!...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ala to prođe !... I šta sam sad? Ne smem ni da sanjam onako, kao što sam još jesenas mogla, u ovoj istoj postelji... Našto mi sad takvi snovi, kad znam da se ne mogu ostvariti !... Za koga sam sad? — Za ovoga Gojka?...
Upravo ne treba ni da preživi pravu ljubav... Kad nestane takve ljubavi, našto mi onda život?... Ej, ljudi, ljudi, kakvi ste vi!... Ljubica zadrža goste na ručku, i ako se Velja tome veoma opirao.
pa po neki put i da vrdne... Ljubica omrze život, postade joj pust, besciljan... I našto ovako živeti?... Zar je ovo život!...
Razvratnik, užasni razvratnik!... Ah, što ne može sad da skoči iz zasede !... pa.. pa da je svu... Ali našto to ? On, on je tu jedini uzrok svemu... on treba i da strada... Evo i njega!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mislio sam da im odem i u Parlamenat, da im se nasmejem. Našto to? Eto gledam im decu. I sve vidim. Njina lica vire iz tih čudnih ogrlica i kaputića smešna, sa crvenim nosem i
Da im pregledam budžet, novinarstvo, sa žučnim osmehom, sa slatkim osmehom osvete. Ali, našto? Oni su ostali isti – lažljivi, bedni, dobroćudni. Pred veče je pred Operom prepuno. Prekjuče su ispratili Pučinija.
Vi, svakako poznajete barok i rokoko – našto bih dakle pisao aforizme o tom kako je došlo do japanskog uticaja na rokoko, do onih tako širokih postelja; zašto je
Pustite da u to veruju komuniste. Nemojte misliti da sad dolazi himna Francuskoj. Našto to večito padanje iz ljubavi u ljubav? Ljubite sebe. Neka nestane ona životinjska „slovenska“ žeđ za obožavanjem.
Ja ne mogu pisati o njima, jer je ovo pismo, a ne esej. Uostalom, našto pisati o stvarima kod nas još nepoznatim. Samo toliko, da se ceo pokret fovizma smirio, i ide prema sintezi.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Pa našto ste onda donosili nove zakone? — usudih se da upitam. — Kod nas je takav običaj da se što češće menjaju zakoni i da ih
Vojska im je poslušna i hrabra, to se dokazalo u tolikim ratovima; i našto, onda, ne izvesti jedno odeljenje na granicu i sprečiti opasnost od tih anutskih četa?
— Dopire li Stradija do mora? — Zasad ne. — Pa našto onda taj zakon? Poslanik se nasmeja i dodade: — Naša se zemlja, gospodine, graničila nekad sa dva mora, a naši su
— Pa našto onda skupština? — Ta je l' vam kažem, samo radi forme, koliko da se kaže da u našoj zemlji ima i toga, i da vlada izgle
Uostalom, svakom je to pravo i zakonom dato i našto ga onda oduzimati? Glasanje je teklo u najvećem redu. Po svršenom glasanju ustade načelnik s važnim, ozbiljnim licem,
Rakić, Milan - PESME
No našto Grci? Mir pepelu njinom! Ti stari lisci umetnici behu Da svoj osećaj predstave vrlinom, A lepši izgled dadu svome grehu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Samo da je znala! Ali i to nije bilo istina. Našto | sada sebe pravdati! Znala je! Kako da nije znala?! Jer, kada je znala da nikada neće biti žena svoga izabranika,
Pandurović, Sima - PESME
A ljudska je zloba uvek budna, bliska, Pa i onda kad se ide opštoj meti... I, najzad, našto vapaji i piska, Kad treba hrabro, ćuteći umreti?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Onaj ponovo zove i pita može li mu samleti žito, našto ga vodeničar pita: A šta je? tj. koje je žito. Onaj odgovara: Pšenica. Na to će vodeničar: Ne može.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ono što se ne može sasvim izmeniti, valja popravljati i poboljšavati. Kako jedanput narod rekne, našto su kaluđeri? Što će nam? Tu ti je s njima; a dogod i[h] narod [h]oće, valja i[h] trpiti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Poslije njekoliko, onaj drugi poče da čati, a prvi da gleda, dok gvardijan ne zabobonji nješto, našto se đakoni pokloniše pa i oni sjedoše za sto. — Mali Jerkoviću!
— Dobro, moj Butrice, dobro! — prihvati Bakonja tapšući maloga po gojnom obrazu, našto on odleti kao strijela, a on diže svoje čizme da vidi jesu li dobro očišćene, pa ih stavi iza sebe, pa unese vjedricu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
229 CXX VEČE NA ŠKOLjU 231 CXXI SIJAČI 233 CXXII ISPOVEST 236 CXXIII 4 238 CXXIV 240 CXXV MISAO 241 CXXVI NAŠTO MISAO...
Smrvljenog me pusti kada zora svane Iz crnih dubina razjapljenog pakla. M. Rakić CXXVI NAŠTO MISAO... Našto misao, kad nije duboka Kao večnost što je!
Smrvljenog me pusti kada zora svane Iz crnih dubina razjapljenog pakla. M. Rakić CXXVI NAŠTO MISAO... Našto misao, kad nije duboka Kao večnost što je!
M. Rakić CXXVI NAŠTO MISAO... Našto misao, kad nije duboka Kao večnost što je! Našto, kad nije oštra kao koplje, Ni jasna k'o sunce, Da njome prodrem u znamenje svoje! Našto, kada je na jade nam data!
Našto, kad nije oštra kao koplje, Ni jasna k'o sunce, Da njome prodrem u znamenje svoje! Našto, kada je na jade nam data! Mati večnog straha; Kad ne dopire od pokrova dalje!
Mati večnog straha; Kad ne dopire od pokrova dalje! Do groba mračna, A tajna preko ništavoga praha. Našto ta mudrost Božjeg Proviđenja, Crv kome se klanja! Našto me vara sa prizrakom umlja?
Do groba mračna, A tajna preko ništavoga praha. Našto ta mudrost Božjeg Proviđenja, Crv kome se klanja! Našto me vara sa prizrakom umlja? Našto mi oči Kad večno tonem u tami neznanja! M. Perović CXXVII DOLAP Ja znam jedan dolap.
Našto ta mudrost Božjeg Proviđenja, Crv kome se klanja! Našto me vara sa prizrakom umlja? Našto mi oči Kad večno tonem u tami neznanja! M. Perović CXXVII DOLAP Ja znam jedan dolap.
I našto kletve! Našto ružne reči? O sreći svojoj čovek vazda sniva; Bol, jad i patnju smrt jedino leči. Prosta ti bila moja ljuba
I našto kletve! Našto ružne reči? O sreći svojoj čovek vazda sniva; Bol, jad i patnju smrt jedino leči. Prosta ti bila moja ljubav živa! V.
mirisni bosiljak; Već po grobu pelen zasadite, Gorki pelen, i oštru ostrugu; Kad je ceo život pelen bio, Našto će mi mrtvome bosiljak? Kad je život prepun trnja bio, Našto će mi posle smrti ruža?
Kad je život prepun trnja bio, Našto će mi posle smrti ruža? Ne sejte mi iznad groba cveće, Rumen-ružu, mirisni bosiljak; Jer kad grane pravo premaleće, Iz
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Svejedno čovjek obiđe čitav svoj krug. Pa našto onda tolika žurba? Po mom starom običaju usamljena šetača, upuštam se u zabavu da u sebi razvijam dalje tu temu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Što ti nije milo ? — reče on čudeći se. — Zar smo mi za to... i našto će nam deca, kud ćemo ih ? — Kako, bolan — prošapta on, bacajući pogled na Pantovca, čije se grudi odizahu kao mehovi.
Petković, Vladislav Dis - PESME
kakva je, I da ću otud trag bezumlju znati; I gde je prošlost sa bezbrojno žrtvi, Čije je vreme, ko je Bogu mati, Našto je život i kud idu mrtvi.
Sve što je u meni — samog mene goni... Ah, rado bih plak'o — ali nisam žena! A i našto suze kad bolova nema Za propale čase — minula vremena. II Nov se život javlja i ja njega zdravim!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
bombardovanje okameneloga govornog niza i oslobađanje ritma i melodije koje memoriše, na primer, običan iskaz kakav je Našto mi ove oči? A evo kako ga Matić seče i razbija: Našto mi inače sad ove mi oči?
A evo kako ga Matić seče i razbija: Našto mi inače sad ove mi oči? Kad pesnik polazi od izvesne zadate metričke sheme, onda se narušavanja uobičajenoga govornog
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
napred se daje sumorna slika savremene varoši, uboge i bezdušne, da bi se nabrzo jednim oštrim rezom („Ali dosta! Našto ovo? Sve je ovo tako sirovo, masno! Neću to . . . Staro, staro mi dajte!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zapadô sam kadšto u sentimentalnost, Pa i tome grehu evo sada kraja. Omladino draga, i tebi sam kadšto U brk našto rekô, nikada ti laskô; Pod barjakom svojim na trnju sam stajô, — A i gde bi starac za mladima kaskô!
Krakov, Stanislav - KRILA
Kroz te oči zamišljene prolažahu senke uspomena. Glave su mislile. Ali našto misliti? Ne misli se pred smrću, već se opija njome. Bilo je pogleda dubokih i crnih kao i strme dubodoline pod njima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pristajete li? — He, he, he, šta vama pada na um! Našto je to? ne vredi, znate; mogao bi čovek poginuti, a to nije naš poziv. — Dosta, ne smete, dakle!
Turski su rogovi odjekivali: tra ti.. tra ti.. tra ti..., našto je naša truba odgovarala punim, razvučenim glasom: ta.. ti.., a uz to se jednako mešao grohot pušaka: trrr!
Pošto je glavna celj promašena, rat je izgubio svaki smisao; našto ga produžavati? Ako je do časnoga mira pre bi se mogao zaključiti sad, dok Turci još nisu prodrli duboko u Srbiju.
iz učtivosti uvek tituliraju za jedan, dva čina više) izvoleli su pasti, uprljati mundir, slomiti nogu, razbiti glavu — našto je stradalnik odgovarao kuražeći se: ništa, ništa, ja sam samo malo, znate, tražeći uz to po prašini ordene na jednoj
Moj je položaj vrlo nezgodan, da ce ja, prost redov s mojim generalom prepirem o načelnim stvarima. A i našto taj razgovor? Nouѕ ѕommeѕ leѕ barbareѕ, kao što vele Francuzi — mi se nećemo razumeti.
Mi ne možemo jedan drugoga ubediti. Posle sviju objašnjenja opet će svaki ostati na svome. Našto nam dakle ovaj razgovor kad unapred znamo da će ostati bez ikakvih rezultata. — Ne, to nije tako.
— Ali... ali vidi li vaše prevashodstvo kud smo zabasali, i našto se okrenuo ovaj naš razgovor?! Vaše prevashodstvo vidi kako ja ne umem nakratko da se objašnjavam.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pa te more grli, ljubi, Pa se more plimom diže, Oko toga bela vratalj Sav će biser da naniže. XLІ A našto moje pesme, Zar one trebaju, Kad oko mene sami Poljupci pevaju! Kad tako malo stvorče.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ona se pritaji, potom lagano podiže glavu i odupre se rukama. — Neka škodi! — progovori promuklim glasom. — Našto živeti! Obuhvatio sam je ispod ruke i podigao, te je privedoh stolici i ona sede.
pa neka vuku klipka, neka igraju ragbi, najzad, majčina im, neka se kolju kad su ludi, i ko pobedi, nek nosi pare. Našto ceo narod stavljati pod nož za... ne znam čiji račun! — Nemoj da se „prebacivaš“ toliko! — veli Luka. — Zašto?...
Zar i njega da nestane! Našto će mi onda život!... U momentu očajanja sklopio sam ruke pred Tomom i molio ga da mi omogući da je samo vidim.
Moj mlađi kolega, kome su svakako dosadile priče o ratu, upade nervoznim glasom: — Ah, ostavite, molim vas... Našto svet podsećati na grozote rata! — Naprotiv! — dodade vođa.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Oni umiru: treba ih, našto kriti, pomalo dizati iz mrtvih; on je danas možda življi no pre sto godina: odista besmrtan.
Ne trošite novce! Našto su vam škole? Kadetenštift načinite bolje. Našto retorika, našto li stihovi? I bez tog su bili dosada topovi.
Ne trošite novce! Našto su vam škole? Kadetenštift načinite bolje. Našto retorika, našto li stihovi? I bez tog su bili dosada topovi. Našto nam fizika? Znamo mi natura kud vuče.
Ne trošite novce! Našto su vam škole? Kadetenštift načinite bolje. Našto retorika, našto li stihovi? I bez tog su bili dosada topovi. Našto nam fizika? Znamo mi natura kud vuče. Nam nisu ot potrebe jura.
Našto su vam škole? Kadetenštift načinite bolje. Našto retorika, našto li stihovi? I bez tog su bili dosada topovi. Našto nam fizika? Znamo mi natura kud vuče. Nam nisu ot potrebe jura.
lepoj nesuđenoj i nevernoj nevi: „Istinu mi govoriš da se mnogo skitam, Da ja, jadan, zabadava za snašicu pitam. Našto mi je snaša kad ja veće sjedim, Zašto tako tužim i ot tuge bledim? I ovoj je istina, lepoto devojko!
zemlji Danica Ljupki spušta zrak, Sunce više što sija, Ruža sve rumenija, — Veli mlada Srpkinja, Slavna Srpkinja. Našto suncu nebesnom Živi topli žar? Tanko čuvstvo srcu mom, Mili neba dar?
Bojić, Milutin - PESME
konja kopite su rile Crven mramor i bronzane stube, Što jesenje kad vas zasu inje Tražili ste manastirska bdenja? Našto tamjan, smirne magle sinje? Mesto pira, kiparis i venja!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Ne pitaj šta je, važno je! Pozvao sam sve činovništvo ovde na savetovanje. ANĐA: Pa našto ti onda kancelarija? JEROTIJE: Ne mogu, brate, tamo. Što god progovoriš u kancelariji, čuje cela čaršija.
Nastasijević, Momčilo - PESME
V Večni Bog je moje videlo beskrajno. U srcu našto strah? Večni Bog je tvrdi bedem života mog. Našto mi, našto strah?
V Večni Bog je moje videlo beskrajno. U srcu našto strah? Večni Bog je tvrdi bedem života mog. Našto mi, našto strah?
V Večni Bog je moje videlo beskrajno. U srcu našto strah? Večni Bog je tvrdi bedem života mog. Našto mi, našto strah? Zli kad u velikom broju Nalete da proždru moj put, Kroz šumu mača i koplja Jasni pogled moj prodre kao dan.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Prepiće i našto onda nov bol, jad, što se noćas nije znao da umeri, pije koliko treba? I zato, čisto od jeda, ostavlja čašu i leže, ne
Ćipiko, Ivo - Pauci
U nekoliko navrataka on je u novinama pretresao općinske ekonomske poslove i osumnjičio načelnikov rad, našto bi redovno protivničke novine donosile „prosvjede”, potpisane po cijeloj upravi.
— Dogovorite se kako će vam lašje bit'... Još su posjedili i jedva pokatšto jedan drugome nabacili pokoju riječ, našto se stari diže reče da je umoran, pak da će spavati. Mati i kćer stajahu još uvijek kod ognjišta...
Ilić, Vojislav J. - PESME
i našto zvuci, Kad čujem šapat tvoj! O zvučne strune nemirnih dana! Čuvajte slatki glas Za pozdrav dana, kad zora rana Istokom
6. A i našto crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže. Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašno panihida. 7.
A on je tiho pristupio meki, No tuga beše na licu mu bledom. On nikad nije tako tužan bio, I našto briga i bledoća ova?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Oni ne misle ulaziti u crkvu kroz toranj. Našto udariti putem preko samog Sunca da doznamo šta se na Zemlji dešava, kada na njoj samoj imamo nekoliko hiljada
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
A našto misliti? Šta je to misliti? Glavu lupati. Glavu lupati? Tko glave lupa, taj pod odgovor dolazi, taj se smatra kao naruš
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kad sam jedanput, u svojoj naivnosti, zapitao našto te nepoznate količine, kad već postoje poznate i kad one vrlo lepo i korisno služe, jedan profesor matematike mi je
— Ja... ovaj — počeh da mucam — da... gospođa je vrlo ljubazna... ja je osobito poštujem. — Ta idite, molim vas; našto to ustručavanje! Mi smo već toliko prijatelji da smemo i otvoreno govoriti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Trebalo je da ih sačekamo na Kosovu, i neka se istorija još jednom ponovi — kaže potporučnik Živadin. — Našto da gine narod, kad sutra naveče inače moramo da položimo oružje. Dalje nemamo kud! — dodade kapetan Dušan. — Baš zato!
Zapalismo ujutru slamu i pobacasmo suvišne stvari. Našto će nam, kada nas u San Đovaniju „čekaju čitava brda od hleba“...
Petrović, Rastko - PESME
Obesiće se o krušku rado, Našto život mu ovaj; Ta više mu se i ne živi! O jednu jedinu krušku u šljivaku, I vetar će mu njihati noge u mraku, Zbogom!
Majko, otac moj beše li zver Kraj tebe, il' samo istoričar: jer i sâm ja zver? Našto mi sav ovaj život i prolazna mu čar, Majko, ako i ti - moja kolevko - ne beše zver!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tekel. Fares. I Danil, prorok, tadar bijaše kod njega u ropstvu; dozva ga Valtasar preda se, te ga zapita našto one tri reči iznose.
Mojseju što je s neba puštao Bog Izrailjma manu jednoviđenu, a u usti žvaćući im, kako je koji što zaktevao jesti, i našto bi mislio, — one slasti i okusa i bivala bi mu mana.
I zdogovoriše se među se da ga ubiju. Pak onda ćemo, rekoše, viđeti našto će se njegovi snovi izvršiti. Da ako ne zastideše se svoga im brata ni od otca im stara ne uzbojaše se, kako bar jedžeka
A da nije bio u tamnici, to ne bi ni car, faraon, za njega znao, ni bi preda se zvao da mu snove prokaže našto izlaze, niti bi mogao inače ono carsko gospodstvo dostati da bude prvi do cara vezir i nad svom onom zemljom zapovednik.
Da se urazumiš: ako te ko bedom obnosi, ne snebivaj se, ni se jazbi za to, no sve motri našto se kraj dokonava, a iza zla svakad se boljem nadaj, tek isto ako dragovoljno podneseš koju tugu!
Na to žena zaustavi se na besedu i ne ode od njega. Sluša svesrdo našto će izaći beseda mu. Uze raspitivati ga natrag otkud mu je ta živa voda (živa voda u pismu ta se zove, kojano durma
Rekoše: — Našto je to, kad nejmamo nikoga od ljudi, kad nije niko iz grada došao. A mi to svi znamo što je i kako je. Nije nam to
« (I tu reč ne zna se našto to iznosi, krošto to reče apostol »osmoga se meseca dopralja dom carski«, ako ne uzbude to rekao — tako mi se čini — za
« I na to mu se sa zakletvom podhvati jer će mu u tom poslužiti i dati što god od njega uzmožno bude, našto ga srdce ustegli da dostane od svoga si brata.
U tome turskome taboru dvojica im paše bijahu poglavari. Pak učiniše meću se dogovor da se razdvoje. Rekoše: našto je tolika silesija pod jednim gradom?
I svoja ti usta pazi od psovki, ogovora, huđenja, zla prigovora, opadanja i kovlajisanja. Našto li je pristao taki post, ne jesti mesa i riba, ni masleno što, a najedati i gristi ljudsko meso?
A mi smo ljudi svetski; kaluđerom se to pristoji činiti, našto su se sami dali i odredili, ko tom o duši staranju i rađenju jednome.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A kad ga je ovaj začuđeno zapitao našto sve to, i otkud sad taj razgovor, otkud fenjeri i sokaci, ćuteci i budžaci, Mane mu je odgovorio hladno i mračna lica: