Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Evo, Milune i Srejo, da vam pročitiam. — Dela čitaj! — rekoše svi i stadoše oko nega da slušaju. Vidak se iskašlja malo, pa poče: »Ugovor između nas potpisanih, i to s jedne strane mene Sretena Stojića,
Odmah ćir Trpko uze nekake krpetine, pa stade čistiti svoje oružje. Dok eto ti pomoli se na vrata Tiosav; i u nega za pojasom mala puška i nekaka dugačka nožina.
Čudo bogami! Eto ja popih i kavu, a nega nema!... Dok sto ti Živadina, nosi jeinu pod pazuhom — živu. — Dobro jutro, učo!
Trže se Radoš i stade. Trže se i ono dete, pa stade žmirkati i gledati pravo u nega. Radoša podiđoše neki mravci, pa u onoj zabuni viknu: — Čiji si ti, mali?
— Kad je momak valjan, čestit?... — prihvati čiča Mirko okrenuvši se popu. — Može, može, ja! — Kad i devojka nega miluje?... — nastavi Purko. — Može, može, ja! — odgovara pop đa ovom đa onom. — Pa kad može, hajdemo, braćo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ja nisam hteo!... To je bilo najedanput!... Ni sam ne znam šta mi bi!... Dođe mi da ga moram ubiti! Ili nega ili sebe!... Nisam mogao otrpeti da on bolje skače od mene! Pa onda, i oborio me!...
Svi se čudom začudiše; čak i sami harambaša. Ali se Zavrzan rasrdio. Bilo mu je krivo što se nađe neko bolji od nega. — Oborio si me, priznajem!... Ali, ako te je nena rodila, uspuži se uz ovaj grm!
— Ne bi. — Što? — Prvo, kao što rekoh, neće ništa vajditi, a drugo, svet se već odbio od nega. Ako ga ti budeš prizivao, odbiće se sasvim. — Pa to ja i hoću! — reče Turčin. — To ne valja! — Ne valja?! — Ne valja!
— Govori! — reče Turčin. — Lazar hoće da se ženi. — Znam. — Sevića devojkom. — I to znam. — Ta devojka mora za nega poći! — Ama, ti mi reče da su se Lazar i Stanko baš zbog nje zavadili, i to stoga što ona voli Stanka. — Pa?
Dobri čovjek, dobri popa!... Nije pravo mislio!... — To se vidi — reče Ivan. — Al̓ ja se ne ljutim ia nega. Pozdravi ga i reci mu da sam ja znao da je to njegovo maslo, al̓ ja se ne srdim. On je dobar čovjek i valjan popa.
Neka ste blagosloveni, deco moja! Neka vam je prosta i nega i hrana, a vi oprostite majci, jer majka greši samo iz ljubavi... Onda okrete glavu zidu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Opazila je da je gledam, nije ni za jedan trenut dizala očiju s rada. — Gospođice, ovaj je prst moj bolesnik (nega je bila oparila ključalom vodom.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ljudi, pljujte, pljujte tu odvratnu lešinu koja se sama ranila, koja je sramno pobegla i ostavila tamo slabije od nega da vas brane.
starih, i naročita užurbanost i vrednoća njegove zbunjene žene, koja se svaki čas koketno i nekako značajno smešila na nega čim se uverila da je niko ne posmatra, sve to vređalo ga je, i diralo ružno i neprijatno, ljutilo i ismejavalo do bola,
Što se nega tiče veli, sa svim mu je sporedno i svejedno: Aleksije, po njemu može raspolagati sa svojom ludom glavom kako hoće, od
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: O, škilji, oćiš da mi vučiš štrikla preko nos? Zašto ne dođi on kad sum ja kod kuću, nega sve kad ja idim po moja špekulacija? Vidiš kako ti uvatim? More, ne možiš da prevariš Grku! Vidiš, ja, vidiš!
Vidiš kako ti uvatim? More, ne možiš da prevariš Grku! Vidiš, ja, vidiš! (Kuca se po čelu.) Nega da mu kažiš da mi više ne dođi u moja kuđa... JUCA: Tako niko ne govori ko ima devojku na udaju. JANjA: Što udaju?
JANjA: Ama, more, što ći tebe šešir? JUCA: Ja oću da imam. JANjA: E, kad oćiš baš, oćim da ti kupim za jedno ljubav. Nega da mi daš gracija tri dana, da si promislim. JUCA: Šta će...
Eto ja uzeo sum bez krajcaru, golo, siroto. Ama sad, kako ti dođi u kuća, ne ti pita: „Kako ti je kći!“ nega: „Koliko daš?“ Otkud ćim da dam kad si nema? Moramo da propadnimo sviju. MIŠIĆ: Sad su već drugojačije počeli raditi.
(Pruži mu.) JANjA: E, kala. (Izvadi novce, pak mu broji.) Ine kala? DIMA: Evharisto. JANjA: Ne „evharisto“, nega kad ga vratite, ondak „evharisto“, a sade veksla! DIMA: Kala, adelfe, kala. JANjA: Nisam uzio interesu.
JANjA: Sad leži mrtvo, barem da moži da si posoli meso, nega da go jedi psi zabađava. Oh, kajmeno Janja, kaka isterna, kaka isterna!³³ KATICA: Slatki papa!
je zlo, veliko zlo, već si padnio u voda, ruka čini tapa, tapa; voda čini upa, upa, teće si se udavio, teće propadnio. Nega da si ubiiš. Kako si ubiim? Da napunim puška, pu! Ubio si Janja. Ajde da go vizitiramo. Oho! To nia dobro plan.
JANjA: Oćiš da mi vučiš štrikla? Čekaj! Dušo Juco, idm na magistrat, da go veša. Nega da go čuvaš da ne pobegni. Razumiš? (Ošide.) PETAR: Bogati, gospođa, šta misli ovaj moj gospodar?
DIMA (maja rukom): Epajsun. Znaiš što, kir Janja? Da ti rečim na srpsko jednu slovo. Sum došua, da mi dajš Katica, nega da mi dajš i aspri.
Ahara, kir Janja, ahara; ne ahara, nega ahamna.
Teodosije - ŽITIJA
Ne kao da njega ištemo pohvaliti, jer je pohvala pravedniku od Gospoda, niti da sami kakvu korist od nega steknemo, — ne; nego je i starima bilo potrebno da pišu žitija izvanrednih ljudi i da ih čitaju radi koristi što je
Došavši k blagočastivom caru, hoteći mu dati oproštajni celov, car ga primi sa ljubavlju i od nega moljaše blagoslov, govoreći: — Sve molbe tvoje, oče, ispunih.
njemu, i sveti arhiepiskop ga dovoljno nauči kako će Boga moliti i blagodariti i u njega veru držati, i mnogo se za nega pomolivši Bogu i utvrdivši ga molitvama, blagoslovi ga. Zatim arhiepiskop reče da kreće svojoj kući.
A mnogi dolažahu da vide svetoga, i svi poučeni i blagosloveni od nega veselo se vraćahu svojoj kući. Posle toga i sam proputova po celoj zemlji naroda svoga, sve utvrđivaše učenjem u veri,
A car čuvši o prestavljenju svetoga mnogo na patrijarha negodova što je zatajio od nega bolest, i brzo poslavši reče da se sveti položi u manastiru koji je on podigao, u crkvi Svetih i velikih četrdeset
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
brigu o detetu (običaji, verovanja, obredni postupci) sa svakodnevnom socijalizacijskom praksom (racionalno-iskustvena nega deteta i vaspitno-socijalizacijske mere u odrastanju), primećujemo upadljivu i značajnu pojavu.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
) A? MLADOŽENjA: Kako znate, (lagano) gledajte za novce. PROVODADžIJA: E, šta ćemo više, to jest. OTAC: Kad je tako, nega Bog blagoslovi. Ajde, ženo! MATI: Oprostite, bogme nismo se nadali pa devojka nije ni prepravna, a i mlada je jošt.
Radičević, Branko - PESME
Da će sunce s neba da se zgruva, Kad Bog živi nega svetu čuva? I mene je do sad čuvô blago, Pa će i sad dragu vrnut drago.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Oko pojasa beše mu prazan „redenik“ od kuršuma, a do nega veliki, kasapski nož. Njegovo crno, mesnato i podbuhlo lice, sa vodnjikavim očima i velikim ustima, beše tako surovo i
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
zapita ona, gledajući uplašeno. — Vrlo ozbiljna bolest, gospođo. Treba mu pažljiva ženska nega... Može biti svašta... odgovori lekar i pođe. — Kako... neće valjda umreti!?...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Dabogme da nema — odgovori sluga i obori oči. Gazda se još bolje zagleda u nega, premerivši ga od glave do pete. „Ovaj je poludeo“, pomisli on, mašući glavom. — Nema...
Humovi, gore u daljini, stene— Sav je predeo kud pogled okrene Blistao kao nekad stari Eden Pre negʼ iz nega Adam bi izveden: Kad svet sijaše nevinim osmehom, Još nezaražen smrću niti grehom Večnom lepotom večitoga sklada— Kad
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I zvezde su malko bleđe. Na jednom mestu škripnuše vrata. Malo posle zapeva petao; nega prihvatiše drugi i oteže se poznata palančanska jutarnja pesma...
evo vrata! ... evo, evo!... evo na!... Ali se videlo da ne izgovara sve što mu je na duši, videlo se da ima kod nega spremljena još crnja i grublja reč, ali on još ne nalazi dovoljno snage u sebi, ni dovoljno povoda da je iskaže...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nije ni jeo sa njima dole, u prizemnoj sobi. Gore, u gostinskoj sobi, moralo da mu se postavlja i naročito za nega da se kuva, toliki je bio probirač.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda ona kao srdito baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od nega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Jn. 15, 12) A ko od njih odstupi od onoga što sam im naredio, gnev Božiji da proguta nega i seme njegovo!“ A ja sam na sve to rekao: „Amin!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Makar kolko za prvo vreme, posle ćemo gledati nešto, za stalno. Treba i tebi nega za tu nogu. Ja imam nešto posteljine i sudova, a i para sam odvojila na stranu, pa mislim...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Uz pomoć suseda i sekire on se probi unutra i stade kao ukopan, a kraj nega protrča šareno jato dece, cičeći. Tataga je bila poslednja. 3aprepašćeni, nisu se ni makli da je zaustave.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ali majčina nega i staranje podigoše i održaše mališana u životu“, dodade sveštenik. „No taman se on pridiže, moradoh se rastaviti od
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
! E, onda dobro! — I obraćajući se poluglasno jednom od uniformisanih ljudi što su stajali oko nega i držali ruke iza leđa, izađe u hodnik. — Na posao! — začuo se otud njegov preteći glas.
A seljaci su smesta oko nega nagrnuli, te ga svi uglas pitali šta je on tako strašno posvedočio i šta se sa njim u sudnici desilo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica istrča napred, priđe ruci popovoj, pa ode Obradu klisaru, te uze od nega veliku medenicu, koja je, dok nije crkva nabavila zvono, sazivala pobožne hrišćane na molitvu, a sad se upotrebljuje
Šta tu nega, »šule-mile«, no pritegni psa, pa nek pucaju kosti... E ja... Pisar okrete razgovor na druge stvari i, svršivši što
Našavši Stanku na određenome mestu, povede je k selu, ali ona, čuvši za neuspeh kod popa, ne htede da se odvaja od nega, a ne beše voljna ni da odustane od svoje neobične namere.
Potom mu kaza da je svraćao k Vuju i ostavio kod nega sve novce, pa se onda i on namesti kod Mata, leže i naskoro se učini da je zaspao.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Ko pokriva polje preorano, Da ne zebe seme posejano? Oštra zima, al’ joj blaga nega, Zima stere pokrivač od snega. Zima zbira oko ognja živa, Gde nas guslar pesmama dariva.
I gde god je srpskih grudi, Iz njih tamjan Bogu stiže: Nega pali, njega diže Nerazdeljen žar. O STOGODIŠNjICI SIME MILUTINOVIĆA-SARAJLIJE (U muziku stavio J.
Miljković, Branko - PESME
srce uzrok dana i noći Da sve što prođe vrati se po kazni Tužna posestrimo čemera i bune Pelen je jedini lek i gorka nega Srcu još gorčem što se tobom kune Tužna posestrimo čemera i bune Jetkih mudraca s izmišljena brega Tvoje je srce u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Na sredini zaklona visilo je jedno veliko zvono. Sigurno preko nega objavljuju vreme rada, mislio sam. Komandir primeti šta posmatram, pa će reći: — Ovo je zvono preko žice u vezi sa
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Al’ besedi Sablja-momče: „Zalud muka, Cvet-devojče, Zalud nega i ponude, Ja ti neću preboleti. Eto ide strasni petak I velika subotica; U petak ću umrijeti, Subota će oglasit
U šušnjakma okol’ njega Od slavuja gusta jata Pesama im slatka nega Prolazeće redom zove, Da pod drvam, međ ružama, Na mirisnim posteljama Teškom telu pokoj love.
Niči, cvete, čelo glave Zapušćenog groba tog. Gde počiva draga deva, Celo blago srca mog. Moja nega nek te snaži I sunašca topli zrak, Zora nek te rosom poji, Noćce krepi tihi mrak.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
G. se ponekad seče za badnjak (SEZ, 32, 1925, 368). Ponegde se od nega pravi i Maіbaum ‹= majsko drvo›: u Kreševu (Bosna) uoči Ivanjdana naloži se vatra; posle se u to ognjište usadi grab,
Putnici koji idu u Skoplje ili se vraćaju iz Skoplja u Janj, odmaraju se na tom mjestu i bacaju na nega po jednu granu, da ih leđa ,ne bole̓« (GZM, n. s., 26, 1971, 67).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Otkuda to ona odjednom zna da vida? Ona o tome pojma nema. Zašto ne ulazi kod ostalih kaluđera, nego samo kod nega? Kirča Rat? Počeo je rat. Jedan smeteni kraljev glasnik dopao je jutros rano na Kulu. Bio je premoren.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Kako se njoj ne dosadi da samo nega dvori, čuva?!... SLUŠKINjA (s dosadom): Ostavi to, ostavi. Ti svaki dan, svako jutro, samo to pa to: »Kako može da ga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sada je četiri časa. Valjda nećemo još dugo. Moj posilni brekće iza mojih leđa, te sjahah, da uzjaše on. Na nega je red. Ali on se ubrzo skide i prebaci dizgine preko ruke. Veli, hladno mu je u nogama... Pod čizmama škripi sneg.
Da bih ga prekinuo, jer nisam znao ni sâm kako da mu objasnim što bi mu bilo shvatljivo, zapitao sam ja nega čiji je on? — Mamin. — A gde ti je mama? — Otišla da dođe... — A tata? — Otišao u rat — odgovori rasejano.