Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. — Дела читај! — рекоше сви и стадоше око нега да слушају. Видак се искашља мало, па поче: »Уговор између нас потписаних, и то с једне стране мене Сретена Стојића,
Одмах ћир Трпко узе некаке крпетине, па стаде чистити своје оружје. Док ето ти помоли се на врата Тиосав; и у нега за појасом мала пушка и некака дугачка ножина.
Чудо богами! Ето ја попих и каву, а нега нема!... Док сто ти Живадина, носи јеину под пазухом — живу. — Добро јутро, учо!
Трже се Радош и стаде. Трже се и оно дете, па стаде жмиркати и гледати право у нега. Радоша подиђоше неки мравци, па у оној забуни викну: — Чији си ти, мали?
— Кад је момак ваљан, честит?... — прихвати чича Мирко окренувши се попу. — Може, може, ја! — Кад и девојка нега милује?... — настави Пурко. — Може, може, ја! — одговара поп ђа овом ђа оном. — Па кад може, хајдемо, браћо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја нисам хтео!... То је било наједанпут!... Ни сам не знам шта ми би!... Дође ми да га морам убити! Или нега или себе!... Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене! Па онда, и оборио ме!...
Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. Али се Заврзан расрдио. Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. — Оборио си ме, признајем!... Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм!
— Не би. — Што? — Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега. Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. — Па то ја и хоћу! — рече Турчин. — То не ваља! — Не ваља?! — Не ваља!
— Говори! — рече Турчин. — Лазар хоће да се жени. — Знам. — Севића девојком. — И то знам. — Та девојка мора за нега поћи! — Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. — Па?
Добри човјек, добри попа!... Није право мислио!... — То се види — рече Иван. — Ал̓ ја се не љутим иа нега. Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим. Он је добар човјек и ваљан попа.
Нека сте благословени, децо моја! Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... Онда окрете главу зиду.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада. — Госпођице, овај је прст мој болесник (нега је била опарила кључалом водом.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
људи, пљујте, пљујте ту одвратну лешину која се сама ранила, која је срамно побегла и оставила тамо слабије од нега да вас бране.
старих, и нарочита ужурбаност и вредноћа његове збуњене жене, која се сваки час кокетно и некако значајно смешила на нега чим се уверила да је нико не посматра, све то вређало га је, и дирало ружно и непријатно, љутило и исмејавало до бола,
Што се нега тиче вели, са свим му је споредно и свеједно: Алексије, по њему може располагати са својом лудом главом како хоће, од
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: О, шкиљи, оћиш да ми вучиш штрикла преко нос? Зашто не дођи он кад сум ја код кућу, нега све кад ја идим по моја шпекулација? Видиш како ти уватим? Море, не можиш да превариш Грку! Видиш, ја, видиш!
Видиш како ти уватим? Море, не можиш да превариш Грку! Видиш, ја, видиш! (Куца се по челу.) Нега да му кажиш да ми више не дођи у моја куђа... ЈУЦА: Тако нико не говори ко има девојку на удају. ЈАЊА: Што удају?
ЈАЊА: Ама, море, што ћи тебе шешир? ЈУЦА: Ја оћу да имам. ЈАЊА: Е, кад оћиш баш, оћим да ти купим за једно љубав. Нега да ми даш грација три дана, да си промислим. ЈУЦА: Шта ће...
Ето ја узео сум без крајцару, голо, сирото. Ама сад, како ти дођи у кућа, не ти пита: „Како ти је кћи!“ нега: „Колико даш?“ Откуд ћим да дам кад си нема? Морамо да пропаднимо свију. МИШИЋ: Сад су већ другојачије почели радити.
(Пружи му.) ЈАЊА: Е, кала. (Извади новце, пак му броји.) Ине кала? ДИМА: Евхаристо. ЈАЊА: Не „евхаристо“, нега кад га вратите, ондак „евхаристо“, а саде вексла! ДИМА: Кала, аделфе, кала. ЈАЊА: Нисам узио интересу.
ЈАЊА: Сад лежи мртво, барем да можи да си посоли месо, нега да го једи пси забађава. Ох, кајмено Јања, кака истерна, кака истерна!³³ КАТИЦА: Слатки папа!
је зло, велико зло, већ си паднио у вода, рука чини тапа, тапа; вода чини упа, упа, теће си се удавио, теће пропаднио. Нега да си убииш. Како си убиим? Да напуним пушка, пу! Убио си Јања. Ајде да го визитирамо. Охо! То ниа добро план.
ЈАЊА: Оћиш да ми вучиш штрикла? Чекај! Душо Јуцо, ид<и>м на магистрат, да го веша. Нега да го чуваш да не побегни. Разумиш? (Ошиде.) ПЕТАР: Богати, госпођа, шта мисли овај мој господар?
ДИМА (маја руком): Епајсун. Знаиш што, кир Јања? Да ти речим на српско једну слово. Сум дошуа, да ми дајш Катица, нега да ми дајш и аспри.
Ахара, кир Јања, ахара; не ахара, нега ахамна.
Теодосије - ЖИТИЈА
Не као да њега иштемо похвалити, јер је похвала праведнику од Господа, нити да сами какву корист од нега стекнемо, — не; него је и старима било потребно да пишу житија изванредних људи и да их читају ради користи што је
Дошавши к благочастивом цару, хотећи му дати опроштајни целов, цар га прими са љубављу и од нега мољаше благослов, говорећи: — Све молбе твоје, оче, испуних.
њему, и свети архиепископ га довољно научи како ће Бога молити и благодарити и у њега веру држати, и много се за нега помоливши Богу и утврдивши га молитвама, благослови га. Затим архиепископ рече да креће својој кући.
А многи долажаху да виде светога, и сви поучени и благословени од нега весело се враћаху својој кући. После тога и сам пропутова по целој земљи народа свога, све утврђиваше учењем у вери,
А цар чувши о престављењу светога много на патријарха негодова што је затајио од нега болест, и брзо пославши рече да се свети положи у манастиру који је он подигао, у цркви Светих и великих четрдесет
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
бригу о детету (обичаји, веровања, обредни поступци) са свакодневном социјализацијском праксом (рационално-искуствена нега детета и васпитно-социјализацијске мере у одрастању), примећујемо упадљиву и значајну појаву.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) А? МЛАДОЖЕЊА: Како знате, (лагано) гледајте за новце. ПРОВОДАЏИЈА: Е, шта ћемо више, то јест. ОТАЦ: Кад је тако, нега Бог благослови. Ајде, жено! МАТИ: Опростите, богме нисмо се надали па девојка није ни преправна, а и млада је јошт.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да ће сунце с неба да се згрува, Кад Бог живи нега свету чува? И мене је до сад чувô благо, Па ће и сад драгу врнут драго.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до нега велики, касапски нож. Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
запита она, гледајући уплашено. — Врло озбиљна болест, госпођо. Треба му пажљива женска нега... Може бити свашта... одговори лекар и пође. — Како... неће ваљда умрети!?...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Дабогме да нема — одговори слуга и обори очи. Газда се још боље загледа у нега, премеривши га од главе до пете. „Овај је полудео“, помисли он, машући главом. — Нема...
Хумови, горе у даљини, стене— Сав је предео куд поглед окрене Блистао као некад стари Еден Пре негʼ из нега Адам би изведен: Кад свет сијаше невиним осмехом, Још незаражен смрћу нити грехом Вечном лепотом вечитога склада— Кад
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И звезде су малко блеђе. На једном месту шкрипнуше врата. Мало после запева петао; нега прихватише други и отеже се позната паланчанска јутарња песма...
ево врата! ... ево, ево!... ево на!... Али се видело да не изговара све што му је на души, видело се да има код нега спремљена још црња и грубља реч, али он још не налази довољно снаге у себи, ни довољно повода да је искаже...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Није ни јео са њима доле, у приземној соби. Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за нега да се кува, толики је био пробирач.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од нега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се у један пут створи врабац, па на врат на
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Јн. 15, 12) А ко од њих одступи од онога што сам им наредио, гнев Божији да прогута нега и семе његово!“ А ја сам на све то рекао: „Амин!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Макар колко за прво време, после ћемо гледати нешто, за стално. Треба и теби нега за ту ногу. Ја имам нешто постељине и судова, а и пара сам одвојила на страну, па мислим...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Уз помоћ суседа и секире он се проби унутра и стаде као укопан, а крај нега протрча шарено јато деце, цичећи. Татага је била последња. 3апрепашћени, нису се ни макли да је зауставе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Али мајчина нега и старање подигоше и одржаше малишана у животу“, додаде свештеник. „Но таман се он придиже, морадох се раставити од
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
! Е, онда добро! — И обраћајући се полугласно једном од униформисаних људи што су стајали око нега и држали руке иза леђа, изађе у ходник. — На посао! — зачуо се отуд његов претећи глас.
А сељаци су сместа око нега нагрнули, те га сви углас питали шта је он тако страшно посведочио и шта се са њим у судници десило.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује
Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости... Е ја... Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што
Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере.
Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Ко покрива поље преорано, Да не зебе семе посејано? Оштра зима, ал’ јој блага нега, Зима стере покривач од снега. Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива.
И где год је српских груди, Из њих тамјан Богу стиже: Нега пали, њега диже Нераздељен жар. О СТОГОДИШЊИЦИ СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА-САРАЈЛИЈЕ (У музику ставио Ј.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
срце узрок дана и ноћи Да све што прође врати се по казни Тужна посестримо чемера и буне Пелен је једини лек и горка нега Срцу још горчем што се тобом куне Тужна посестримо чемера и буне Јетких мудраца с измишљена брега Твоје је срце у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На средини заклона висило је једно велико звоно. Сигурно преко нега објављују време рада, мислио сам. Командир примети шта посматрам, па ће рећи: — Ово је звоно преко жице у вези са
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ал’ беседи Сабља-момче: „Залуд мука, Цвет-девојче, Залуд нега и понуде, Ја ти нећу преболети. Ето иде страсни петак И велика суботица; У петак ћу умријети, Субота ће огласит
У шушњакма окол’ њега Од славуја густа јата Песама им слатка нега Пролазеће редом зове, Да под дрвам, међ ружама, На мирисним постељама Тешком телу покој лове.
Ничи, цвете, чело главе Запушћеног гроба тог. Где почива драга дева, Цело благо срца мог. Моја нега нек те снажи И сунашца топли зрак, Зора нек те росом поји, Ноћце крепи тихи мрак.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Г. се понекад сече за бадњак (СЕЗ, 32, 1925, 368). Понегде се од нега прави и Маібаум ‹= мајско дрво›: у Крешеву (Босна) уочи Ивањдана наложи се ватра; после се у то огњиште усади граб,
Путници који иду у Скопље или се враћају из Скопља у Јањ, одмарају се на том мјесту и бацају на нега по једну грану, да их леђа ,не боле̓« (ГЗМ, н. с., 26, 1971, 67).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Откуда то она одједном зна да вида? Она о томе појма нема. Зашто не улази код осталих калуђера, него само код нега? Кирча Рат? Почео је рат. Један сметени краљев гласник допао је јутрос рано на Кулу. Био је преморен.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Како се њој не досади да само нега двори, чува?!... СЛУШКИЊА (с досадом): Остави то, остави. Ти сваки дан, свако јутро, само то па то: »Како може да га
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сада је четири часа. Ваљда нећемо још дуго. Мој посилни брекће иза мојих леђа, те сјахах, да узјаше он. На нега је ред. Али он се убрзо скиде и пребаци дизгине преко руке. Вели, хладно му је у ногама... Под чизмама шкрипи снег.
Да бих га прекинуо, јер нисам знао ни сâм како да му објасним што би му било схватљиво, запитао сам ја нега чији је он? — Мамин. — А где ти је мама? — Отишла да дође... — А тата? — Отишао у рат — одговори расејано.