Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ćutljive — ko od strašne brige. Zbijene — ko od teškog straha. Ja znam da svaka kao živa (Mada neima oka, uha!) Za mene neki govor skriva U nepomičnoj urni duha.
Kad pođem za njim — osvanem sred blata. Strašno me drži, a neima šake. Ili me pušta nebu pod oblake, A kada padam — on me ne prihvata.
Da je bar mira kada nema reči I tiha pustoš kad misli neima: Pa da se legne kao kad se leči. Ovako: stojim još uvek pred svima (Dok slična strmoj vodi il oluji Kroz moju glavu
Miljković, Branko - PESME
O neima puta kojim bi do mene mogli doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna naj
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ljubav staru, Gdi s’ uživa uma plod; Već i divjak vervi tamo, Zar peslednji da je samo Naš ilirski mili rod? Neima ruga nama toga Dok je ljubav, dok je sloga, Dok je vera, dok je Bog; Dok nam carska milost daje Da Danice rumen