Jakšić, Đura - PROZA
„A pismeno, džanum?... Gde je pismeno?...“ Mi se obojica pogledasmo, jer na to nismo ni pomišljali. „Mi, oče, nemamo nikakva pismena“, reče Živko. „Mi, kao velimo, da ti to udesiš, a mi da platimo koliko bude pravo“.
— Hoću, hoću, stari moj prijatelju! Ako tebi ne bih, da kome bih?... Mi, vidiš, što nigde nikoga nemamo u svetu, mi smo među sobom rod!... — Jest, dobri učitelju, tako je! Onaj koji nema brata, sa celim se svetom bratimi...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
2. Ovde gladnih nema samo pet, nego skoro trideset hiljada! A mi za njih nemamo baš ništa: ni dve ribe, ni pet hlebova, ni Hrista!
Pa oko čega braća da se skupe? Oko sveće? U sveći nema fitilja! Oko lonca? U loncu nema supe! A osim supe nemamo drugog razloga ni cilja! U ovom mraku množe se oni što mogu da kupe sve, a ne mogu ništa da stvore.
Kad ćeš nas čuti, ako nas ne čuješ danas, kad nemamo ni jezika, ni glasa? DESET OBRAĆANjA BOGORODICI TROJERUČICI HILANDARSKOJ Majko Slova i Spasa, Trojeručice, neka naše
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
žene sa podbradnika i pare sitne, i poslali za otkup knezova, da bi se tim bajagi Fočić uverio da već drugi̓ novaca nemamo, i ne bi li se sažalio da pusti knezove.
Sve se bojimo da nam sneg ne ukvari karucama put. Siđemo u jedan bircauz, soba ̓ladna, a mi ozebli, jerbo nijedan nemamo na sebi ništa ni kozom a to li lisicom ili samurom postavljeno.
a u zdravlje naši̓ Srba u Srbiji, makar ja moju bundu prodavao da se do Petroburga dovezemo, a onde ćemo kazati da nemamo novaca pa ako im din podnosi, neka u nji̓ovoj kući pomremo od gladi”.
Jerbo kako je Janko poginuo, i mrtva ga otpratili, sva je njegova vojska vratila se kućama, govoreći: kad nemamo našeg starešine s kime smo se naučili vojevati. ̓Ajde, deco, da vam nakratko i o smrti Jankovoj štogod prepovedim.
A budući da zasad nemamo drugi̓ pisara, zato da odrede gde ima poviše u jednoj crkvi sveštenika po jednoga, da kod mađistarata moli se Bogu i
— Mi kažemo, da nemamo kuda ići, no jošte hoćemo hercogu Rajneru, i ako nas i on i vi svi oterate, mi ćemo opet doći; deset puta ako nas
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Pa mogli bi i noćas; suvota je, volovi su nam odmorni, sutra i onako nemamo kad, valja nam raditi na njivi. — Hm! — učini Trpko — noćas. A 'ajduci, a kurjaci? — A rašta nam je ovaj pusat?
Tako smo pogodili! — Ama de, kad ti kažem, more, sutra! — veli Trpko nestrpljivo. — Aja, sad ti nama plati; sutra nemamo kad doći, a pare nam trebaju. Utom neko slučajno viknu daleko gore u selu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kako onda naše držanje treba nazvati kad se pogledamo u doba reakcije?... Ne osuđujmo, dakle, kad nemamo srca ni onoliko koliko su oni u peti imali. Skinimo kape pred tim ponosom naše istorije i poklonimo se...
— Šta da činim? — uzvikivao je hvatajući se za glavu. — Šta ćeš činiti? Ako saznaju Turci da džebane nemamo obrali smo bostan!... Nego... šalji što pre po barut. Čupić se mišljaše koga da pošlje. Reče da mu dozovu Zeku.
Šta da radimo? Sve obori glavu. Nasta tajac. Zeka reče: — Zar ni zrna nemamo? — Nešto ima u mome šatoru što nije pokislo. Ono što je bilo u lagumima sve je propalo.
— Jesmo, al̓ je bar bilo džebane. — Pa doneće Surep džebane. — Doneće, ali ako saznaju Turci pre da nemamo?... Ako slučajno udare kao juče što su, pa vide i sami?... Ne govori, Zeko, detinjarije!... — Pa šta hoćeš ti?
Priđe i uhvati ga za rame: — Šta je, ako boga znaš! — Dakle, istina? — reče Deva. — Šta? — Nemate džebane. — Nemamo, ali je Surep otišao u Mitrovicu da nabavi. — Dockan! — jeknu Deva. — Dockan?! — Dockan!...
Dučić, Jovan - PESME
I da nakraj pesme ne osetim tada Bole koje ništa ne može da spreči: U duši ostane još toliko jada, Za koje nemamo ni suze, ni reči. GAMA Ne!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Oprostite, mi smo se radi o nekom važnom poslu razgovarati, i to što pre, jer prvo nemamo časa, a drugo nemamo kvartira, — reče čika-Gavra. — O, ništa za to! Kvartira u selu nema, al’ možete ga ovde imati.
— Oprostite, mi smo se radi o nekom važnom poslu razgovarati, i to što pre, jer prvo nemamo časa, a drugo nemamo kvartira, — reče čika-Gavra. — O, ništa za to! Kvartira u selu nema, al’ možete ga ovde imati.
— To je sve lepo; al’ voleo bi’ da još štogod ima; ja imam više. — Al’ ću vam još štogod kazati. Mi nemamo dece. Nemojte misliti da vi uzimate kakvo siroče koje nikog nema.
— To je već što drugo. Molim vas, dakle, vi nemate dece? — Nemamo. — Al’možete imati. Šta mislite, vi ste još ženska u najlepšim godinama, pa lepa.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Čuo sam. I to je lepo od naše magistrat. MIŠIĆ: Budući da toliko novaca zasada u kasi nemamo, zato smo naumili dobre ljude u pomoć pri ovome pretprijatiju pozvati. Evo, dakle, lista!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vrisnuvši, najzad, pritrča i ona i poljubi ga, ali ne kako sestre ljube. Gledala ga je kao da je luda i ponavljala: „Nemamo sriće! Nemamo sriće!
Gledala ga je kao da je luda i ponavljala: „Nemamo sriće! Nemamo sriće!“ Obe su žene volele Pavla, kao što žene brata vole, ali u glasu i očima te mlade žene bilo je nečega što njen
kako Varvara dodaje: da je to, uostalom, istina, i da ona u braku sa Petrom nije našla sreću, koja se u braku nalazi. Nemamo sriće – veli.
Zna on, napamet: Extractus Punctorum Privilegialium! Mi, Isakoviči, ako baš želimo, možemo ići, ali nemamo prava i Mahalu sa nama odseliti. A mene će, kaže, kao emisara arestirati.
za sve, i svi za jednoga izjavljujemo, da tražimo, da ostanemo vojnici i radi našeg imena i časti, ni najmanje volje nemamo, da odbacimo od sebe pušku, i postanemo paori!
Ima vremena. Ona se, kaže, držala, dobro. Sad zna da nikog nemamo, kad je smert u kući, ko se ne bi, uz plač, i cerekao.
Teodosije - ŽITIJA
ruke, iz dubine duše moleći se i pomoć proseći, reče: „Pomoć našu drži, Gospode, jer osim tebe pomoćnika u skrbima nemamo! ,Gospode sila, koji sudiš pravedna dela, koji iskušavaš srca i utrobe̒, ka tebi otkrismo opravdanje naše.
Jedino nam nedostaje što nemamo svoga arhiepiskopa, da u našoj zemlji osvećuje i uči u Gospodu. Zbog toga još molim milosrđe vaše, krotosti, da nam u
njegovo javi se, da se nije nimalo našlo da mu dadu: — I ne samo — reče — arhiepiskopu nego ni tvome Kraljevstvu nemamo više šta da donesemo! Kralj se ražalosti što nije imao da da što je sveti molio.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
istočnog dela Poluostrva, ravnice na obema obalama Dunava, Balkan i Rodope i pružali se do u Malu Aziju; ali nemamo podataka na osnovu kojih bismo mogli pratiti napredovanje ovog poslovenjivanja, koje je izvršeno poglavito u početku
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Toga radi niste morali dolaziti. PAVLE: Mislite, dakle, da mi nemamo o čemu više da razgovaramo? SPASOJE: Ja ne vidim o čemu bi mogli razgovarati?
SPASOJE: Ne vidim o čemu bi imali da razgovaramo. PAVLE: Ako vi nalazite da nemamo o čemu da razgovaramo, ja još manje imam potrebu za taj razgovor. Ja sam samo želeo da izbegnem javni skandal.
MARIĆ: Mislite? SPASOJE: Ne mislim, nego znam. Kako i inače nemamo dovoljno vremena za razgovor, preći ćemo odmah na stvar. MARIĆ: A razgovaraćemo ovako, javno?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zato su ga imale druge i sve je to ličilo na primenjen čas psihologije. Bilo mi je žao što nemamo magnetofon: mnogi bi sutra bili iznenađeni da se ponovo čuju. Bilo kako bilo, za pola sata Karanovo vrilo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Smetalo im je, izgleda, što nemamo nikakvih ozbiljnih namera. Bili smo pomalo dangube, pomalo estete. Okruženi energičnim mladim lavovima, koji su znali
Sedeli su ćuteći. – Koliko je sati? — upita čovek, tek da nešto kaže. – Ne znam — reče kaluđerica. — Nemamo sata. Onda su čuli grmljavinu aviona. Najpre udaljenu i potmulu, a zatim veoma snažnu, gotovo zaglušnu.
Jedva čekam da se istuširam i legnem... – Ko ti brani da se tuširaš u vikendici'? Imamo tuš … – Ali nemamo vode! To jest, imamo je samo za pokazivanje, kad dođu gosti: »Izvolite, istuširajte se!
Matavulj, Simo - USKOK
No ovoga puta nije bilo velike pogibije, jer mi nemamo nako tri ranjena, a oni dva mrtva i četiri ranjena! Ovoga puta s obje strane nijesu se miješali ni glavari, ni stariji
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: O, našla si! Pruži samo iljade, pa neka je i ćorava i bez nosa. MATI: Ja kažem, nemamo prijatelja, pa to! Drugima se napreduje; kako tako, tek se skrpi, ali kod nas baš niko; kanda smo se sve kamenjem bacali
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ.: dok i proteramo, urlikaće kurjaci njinim jezikom. GAVRILOVIĆ: Ali kako ćete i proterati, kad nemamo oružja, nemamo baruta. LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta se on brine.
: dok i proteramo, urlikaće kurjaci njinim jezikom. GAVRILOVIĆ: Ali kako ćete i proterati, kad nemamo oružja, nemamo baruta. LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta se on brine. Mi ćemo im topove oteti, pak ćemo i biti njinim sopstvenim oružijem.
6. ŽUTILOV, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Novine, preko novina! ZELENIĆKA: Bolje da i i nemamo. ŽUTILOV: Mislim da se mi držimo Madžara. ZELENIĆKA: Šta, kako? LEPRŠIĆ: Kad može srpski vojvoda, zašto ne bi i mi?
ŽUTILOV: To ne sme da bude! LEPRŠIĆ: Tako je. No i zaslužili smo, jer nemamo ljudi. Uzmite sredotočno pravlenije, koje je ovi dana ustanovljeno: kakvi su činovnici?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Među ostalim teškoćama da pomenem samo glavne: i do danas mi nemamo potpunu srpsku bibliografiju i pouzdan biografski rečnik srpskih pisaca.
njoj Vuk Karadžić: »Prenumeracija je kod nas prava prošnja i velika dosada, kako spisateljima tako i skupiteljima; ali kako nemamo još prave književne trgovine, ona je opet jedini način ne samo knjigu izdati nego je i po narodu razneti: mnogi čovek ne
Religiozno osećanje je vrlo originalno i duboko i mi ni do danas nemamo nijednog tako visokog religioznog speva. Verovatno pod uticajem Puškinova Borisa Godunova Njegoš je uzeo da
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Što je dolazilo, to došlo izjutra, na rakiju, kao da nas štede, jer znaju da nemamo, i zato su dolazili ujutru na rakiju, pošto se tada ne zaseda i ne pije tako mnogo. A mi ne bismo štedili.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hraniti, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.
Tada reče sin ocu: — Babo, hajdemo na vašar. Otac mu odgovori: — A s čim ćemo sinko, kad nemamo nigde ništa? — Ti za to nemaš brige, — odgovori mu sin, i pođu na vašar.
Na to će vojnik njoj: — Bako moja, noćas nemamo kuđ kamo, no da ostanemo ovđe ili da nas pokolju zvjerke; pa mi je — veli — opet milije da me i 'ajduci posijeku,
aga, nijesam, nego da ti pravo kažem, hoćah ponijeti i malo masla, pa mi, da oprostiš, žena ne dade, govoreći mi da nemamo u kući no nešto malo.
— A što, sinko, nisi više skupila, ta to je odveć malo? — reče joj čovek. — Ta donela bih ja, čiko, i više, ali nemamo; i to smo jedva ja i majka kojegde po budžacima nastrugale, — odgovori stidljivo devojka.
CIGANSKA PORODICA Grijala se zimi pokraj vatre ciganska familja. Rekne domaćica: — Eh, da imamo masla, kao što nemamo brašna, pa bismo uzajmili u selu tavu, te bismo načinili gospocku pitu.
Karadžić u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica 1836, tumačeći: „Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu“, a potom Vuk Vrčević u svojoj prvoj knjizi narodnih
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
On se dao izmolovati. STANIJA (gledi u portre): Lep dečko. — A gde vam je ikona? LjUBA: Ikone nemamo. NEŠA: Tamo u drugoj sobi. STANIJA: Kako se sve izmeni ovde u Beogradu, otkad nisam bila.
JAKOV: Novac je magnet što počitanije od svakog k sebi privlači. A budući da mi novaca nemamo, zato nemamo ni počitanija. Žalosno pozorište!
JAKOV: Novac je magnet što počitanije od svakog k sebi privlači. A budući da mi novaca nemamo, zato nemamo ni počitanija. Žalosno pozorište!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
što ne znamo o Filipinkama, Ruskinjama, Dankinjama, Francuskinjama i Laponkama (na primer, o mojoj bakuti), dok pojma nemamo o našim dragim susetkama, za kojima se po najmanje stotinu puta dnevno okrenete na ulici.
kad zrelo razmislim, prosto je neverovatno kako smo nas četvoro uspeli uopšte da se skupimo u jednu porodicu, kad nemamo apsolutno ničeg zajedničkog, sem kupatila i kujne? Uzmite samo, na primer, kako nina-nana moja familija!
Mama i matori s roditeljskim smeškom tipa „Mi smo s Anom drugovi, nemamo onaj ukočeni roditeljski odnos!“ stoje i cvrkuću: — Vratili smo se nešto ranije... — kao da to nije očigledno.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Redovi igraju prema igri plamena. Dolazi jedan puni, zadovoljni starac: — Nemamo dobre svetlosti, ali markiza je obećala. Inače sve je tako dobro u ovoj haza de huespedes. — Držite je odavna?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ponekad imamo nejasno osećanje istine. Ponekad imamo jasno osećanje ne-istine. Ali nikad nemamo jasno osećanje da je istina istinita. Niti imamo nejasno osećanje da nema neistine.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Tetka nam preti da će nas policijom izbaciti. VIDA: Iju, blago nama! Ama, zar mi, familija, pa da nemamo prava? TANASIJE: Pa dobro, Agatone, ja mislim da ti to kao čovek od zakona najbolje znaš? AGATON: Pa znam, dabome!
PROKA: A šta kaže što smo se uselili? AGATON: I tu je, vidiš, bilo povuci-potegni. Zapeo on kako nemamo pravo. Veli: „Drugo je to, gospodine Agatone, da ste se vi sami uselili, ali cela familija?
PROKA: Pravo da ti kažem, Agatone, i meni to nekako ne ide u glavu. Kako to familija pa da nemamo pravo da oborimo testament? To ne mogu da razumem.
DANICA: Ja ne znam, morala bih o tome govoriti s advokatom. AGATON: S advokatom? Nemamo šta da razgovaramo s advokatom. Uostalom, od danas, kad nam preda imanje, on prestaje biti naš advokat.
ADVOKAT: Nemamo šta da progovorimo; imam samo da se izvinim gospođici. DANICA: Meni? AGATON: Da, ja sam, znaš, razgovarao sa njim o
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komandir me zatim pozva da se spremim za osmatračnicu. Zapitah ga šta ću ja tamo, kada nemamo municije. — Naredio je komandant... Ti imaš da budeš „štafaža“ baterije.
— Kad čujem da škljocaju makaze... — A zašto? — Zato — spustio sam glas i poverljivim tonom mu se obratio: — što nemamo municije... — Jao, naredniče, magarčino jedna!
Sa svih strana zapomagali su pešaci i tražili da vratimo neprijatelju istom merom. Iako znam da nemamo municije, da bih ih bar donekle umirio, telefonirao sam bateriji da je neprijatelj obasuo jakom vatrom naše rovove.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— O, molim.. izvol’te, reče ona sa nekim malim izrazom koketerije. — Ama nemamo gde da vas uvedemo. Deco, dajte koju stolicu. »Hm, pa to je on !... znam ... I gle sad šta je !« reče Gojko u sebi.
— Izvol’te, nemamo sve udobnosti kao kod kuće, reče Ljubica sedajući i smešeći se. Ona je već uhvatila na sebi dva značajna pogleda
Jok, ja hoću svakad kuvano, a sa naše dve plate to će ići kao podmazano. — Pa šta ćemo danas? Nemamo ništa za kuvanje... — A zar je malo živine po selu, pa kupuj.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Kakvi smo, nas i Gluvaćki potok može da podeli!... A para, bolje i da ne pitam, nemamo? VASILIJE: Znaš da nemamo. Poslednje što smo imali, dali smo za zakup kafane!
A para, bolje i da ne pitam, nemamo? VASILIJE: Znaš da nemamo. Poslednje što smo imali, dali smo za zakup kafane! JELISAVETA: Kafedžija nije hteo ništa da ti vrati?
Jedva sam i stvari izvuko... A nećemo imati ni Simki da platimo kiriju! JELISAVETA: Pa ne možemo se ubiti, ako nemamo! Daću joj neku od mojih haljina iz „Višnjika”. Ionako ne igramo ruske komade.
SIMKA: Plašim se da nam nikada nećete oprostiti! VASILIJE: Nemamo mi zašta da vam praštamo! Sve što se desilo, sve je to deo našeg posla i naše sudbine!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
1919. HIMNA Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Zavejaše gore mećave snega, Nestaše šume, brda i stene.
Zavejaše gore mećave snega, Nestaše šume, brda i stene. Ni majke, ni doma ne imadosmo, selismo našu krv. Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv.
Onda nemamo šta da razgovaramo!“ On je bio usvojio, usinio, kao neženja, sina svoje sestre, Dušana, i nadao se da će taj mladi ofic
Ipak sam pred zoru zaspao. Šta još da javim o Austriji? To je sve. Sutra odlazim dalje. Šta ću tu? Nemamo više posla sa ovim gradom. Uostalom, sve je po starom.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Kad sam čuo o tome, upitam jednog poslanika: — Vi imate mnogo morskih ratnih brodova? — Nemamo. — Koliko ih svega imate? — Zasad nemamo nijedan! Ja se zaprepastih od čuda. On to primeti, pa i njemu bi to čudno.
— Nemamo. — Koliko ih svega imate? — Zasad nemamo nijedan! Ja se zaprepastih od čuda. On to primeti, pa i njemu bi to čudno. — Šta vam je to čudno? — upita me.
— Jest, — prekide me on — doneli smo taj zakon o uređenju flote, to je bilo potrebno, jer ni do danas nemamo tog zakona. — Dopire li Stradija do mora? — Zasad ne. — Pa našto onda taj zakon?
Svakog, ako bi samo i pomislio da kakav posao preduzme, odmah proglasi za budalu. Šteta te još više takvih nemamo, ali postepeno napredujemo, i neće dugo proći a u izgledu je da stignemo ovu idealnu zemljicu u kojoj sam proveo neko
Napravio se grdan metež; svaka grupa želi da proturi svoga čoveka. — Ja mislim da od Kolba nemamo boljeg čoveka za predsednika tako važna zbora, — govori jedan iz prve grupe — jer njegove su građanske vrline i kuraž
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— I vojenu službu? — Za nju nemamo nikakve potrebe, jer više nema onih nesrećnih vaših ratova. — Lepo... Ali u čijim je rukama zaštita zemaljskog poretka?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Petlja me tamo za nekakvu bajagi dvaput naplatu. Molim te, sad kad se bacimo na ovaj ozbiljan posao, nemamo kad za nikakve istrage. Neka baci akta u fioku! A ti, ovaj, gledaj lepo s njim. (Polazeći.) I nemoj da stegneš ruku.
IVKOVIĆ (ispraćajući ga): E, pa hajde, ne gubi vremena. Nemamo kad više, poslednji je trenutak. Ako sad malakšemo, ispustićemo pobedu. (Ispraća ga i Jovica odlazi.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Nas, srpskih učitelja?! Zar mi, koji smo najbliži narodu, mi, njegova najbliža njemu inteligencija, zar mi nemamo preča i pametnija posla?
! Ako su videla i čula sve to, — onda je, hvala bogu, sve dobro! Stvar nije propala, i mi se onda nemamo ni za šta plašiti od suda potomstva. Dobro je! Razumeli smo vreme u kome živimo.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne smijemo činit što činimo, ne smijemo javit što je javno; neke misli na vrat tovarimo kâ da posla do mislit nemamo, kâ da činit što treba ne znamo. Kad sam gode mnogo razmišljavâ, vazda mi se posâ povukovâ. Ko razgađa, u nas ne pogađa.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Vaistinu lezite! Nemamo se šta dogovarati. Poruka je sigurna da ćše danas naići, danas jali sjutra. Koliko će ih biti ne znam.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Škakljiv sam oko vrata. — Rekao Ciganin kad su ga osudili na vješala. Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu. — Pripovijeda se da je rekla nekakva Ciganka.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Tada reče sin ocu: „Babo! hajdemo na vašar.” Otac mu odgovori: „A s čim ćemo, sinko, kad nemamo nigde ništa?” — „Ti za to nemaš brige,” odgovori mu sin, i pođu na vašar.
Onda ga sin zapita: „Možemo li noćiti | ovde?” A otac mu odgovori: „Drage volje, ali imamo veselje 80 u kući, a nemamo mnogo soba, pa će vam prosti ljudi zaglušati i vikom dosađivati.
” Seljak mu odgovori: „Kako ne će biti žalosno, kad nas tuča tuče svake godine, pa nemamo ništa.” Kad iziđe iza onoga sela, nađe dva bravca a oni se jednako kose.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Kažemo da smo se tukli, da smo ginuli, ali nemamo čime da dokažemo! PROSJAK: I onda? MANOJLO: Zna se šta onda! Preki vojni sud, ražalovanje, skidanje epoleta, i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Tako je! tako! — zagrajaše svi. — Dakle, jevo šta je. Maloprije sam rekâ, da mi nemamo zle primisli na našu krv, jer u krvi je milos i kripos, a pri tom bogoljubnos...
— Lipo moje dite — reče on, pošto se poljubiše. — Nemamo kad, ćaća, nego samo malo riči! — I, hodeći, Bakonja mu ispriča sve izmjene koje će nastati i svoja nadanja.
O, brate, čudna srca!... On se prepodobiti da je smeten, i doći da služi!... Ajmo-te, momci, ajmo-te živo, jer nemamo već rašta gubiti vrijeme! — reče glavar. — Zar Bukar!!!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ „Do koga je krivica?“ „Do muža ti, Đorđa. Noć je, nemamo šta da se lažemo.“ „Otkud Ti to znaš? Sramota, u tvojim godinama...“ „Ti bi i sama morala da znaš.
Mrtvac je podizao svoj teški kamen: ona je rekla da je do mene krivica što nemamo dece. Ona zna. Ko joj je rekao? Kukavica u tuđe gnezdo stavlja svoje jaje. Neuverljivo se pravdala da nije s popom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Sigurno!“ „Kako da ga stvorim i opremim? - Mi imamo ovde žita, drva, vune i ribe u izobilju, ali nemamo kujundžija i tkača koji bi se mogli meriti sa aleksandriskima i feničkima“. „Tako je!
„Kako“, upade mu u reč jedan od većnika, „da se iskezimo na nj kad nemamo baruta?“ „U takvom slučaju“, odgovori mu Falkenberg, „valja se boriti kundacima, mačevima i helebardama!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je sa svih strana; pretresamo i njene pogreške prema nama, kritikujemo i osuđujemo, katkad, ako hoćeš, mrzimo, jer mi nemamo više za nju suza, jer mi nismo više patrioti. — Eh, nemamo suza, nismo patrioti... — Šta kažeš?
— Eh, nemamo suza, nismo patrioti... — Šta kažeš? Nismo dabogme, to jest ja nisam, ja znam o sebi i o sebi govorim. A ti se sećaš
“ „Kako“, kažem ja, „dužnost partijsku da ispunimo, kad je ovo tuđ zbor, protivnika vaših partijskih, nemamo mi tu ni posla, a ni prava da učestvujemo.
Kao što rekoh, nemamo mnogo posla i Ja mogu neko vreme sam i bez tebe, pa ti zato dajem neograničeno odsustvo, sve dotle dok ih, jadnike
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Samo, nevolja je u tome što treba smoći taj prvi osmijeh. A katkad baš nemamo snage ni za to. Niotkuda da skucamo taj skromni početni kapital, taj prvi začetak i kvasac „životnog tonusa”!
A to već a priori nisam volio. (No nisu li nam možda želje dane baš kao kazna zato što nemamo volje?) Jednom se u našoj blagovaonici pričala ova plutarhovska anegdota kojoj su svi se mnogo divili: nekakav general
A uz to i dobar saveznik u borbi protiv starijih. Mnogo nam ona valja pred njima, mnogo nam pomaže u toj borbi. Mi nemamo baš nikakva smisla za poslovni život, mi nemamo baš nikakve ljubavi za brodarstvo, za agenciju, za utovare i istovare,
Mnogo nam ona valja pred njima, mnogo nam pomaže u toj borbi. Mi nemamo baš nikakva smisla za poslovni život, mi nemamo baš nikakve ljubavi za brodarstvo, za agenciju, za utovare i istovare, za lađe i parobrode, za police i sonnaissement-e.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica pogleda Sremca, a ovaj odmah otrča u kuću, i naskoro zatim deca se umiriše. — Brže pare daj, nemamo kad da razgovaramo s tobom! — viknu Radovan i opet podiže nož.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tada reče sin ocu: — Babo, hajdemo na vašar. Otac Mu odgovori: — A s čim ćemo, sinko, kad nemamo nigde ništa? — Ti za to nemaš brige, — odgovori mu sin, i pođu na vašar.
Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hranit, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.
Seljak mu odgovori: — Kako neće biti žalosno, kad nas tuča tuče svake godine, pa nemamo ništa. Kad iziđe iz onoga sela, nađe dva bravca, a oni se jednako kose.
Žena ode do hadžinice, pa joj pade po nogama i stade je moliti: — Mi više nemamo ni pare, a žao nam je jedinče pustiti da ode drugome, no te molimo, ne nameći se.
aga, nijesam, nego da ti pravo kažem, hoćah ponijeti i malo masla, pa mi, da oprostiš, žena ne dade, govoreći mi da nemamo u kući no nešto malo.
— Bogme sam gledao kroz plot od kolibe kako pašalija jede. CIGANSKA PITA —Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu, — pripovijeda se da je rekla nekakva Ciganka.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
”Mi nemamo novca”, rekao je, ”već puna kola zlatnih poluga i bićemo velikodušni.“ Rekao sam mu da prvo želim da vidim šta će biti
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Očevidno je da za nju više nemamo dovoljno razumevanja. A zasnivala se ona, kratko rečeno, na pojavi koja se danas naziva malo neobično: mitološka semioza.
Za nas ovakve tvorevine ostaju zagonetka, na koju još ne nalazimo pravi odgovor. Kao što pravi odgovor, uostalom, nemamo ni za osnovni Nastasijevićev pojam: vanlično nadbivanje.
nam kritičarevo i teorijsko objašnjenje ne može pomoći do valjano doživimo neku poetsku poruku ako za takvu vrstu poruke nemamo „poetsko uho“.
o poeziji naročito izgleda presudno to što se razgovetno može otkriti kako pesnik pravi pesmu, pa pred sobom više nemamo čuda alhemije, nego naočigled proverljive tvorevine hemije.
Mi nemamo drugog pesnika čije reči trepere u protivrečnom doživljaju numinoznog: kad je čovekovo vaznesenje u isti mah i njegovo pon
o pojedinim piscima ili oblastima, istorije pojedinih književnih oblika, zatim dve decenije nakon Andrićeve smrti nemamo još ni njegova sabrana dela a kamoli kritičko izdanje, i tako redom.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Ne znam...Čekaj, sad mi pade na pamet. (Zvoni.) RISTA: Gde? ČEDA: Ćuti i ne pitaj, jer nemamo vremena za razgovor. XVIII ANKA, PREĐAŠNjI ANKA: Molim!
KALENIĆ: Je l' te? ČEDA: Baš mi je milo što imam tako duhovitog rođaka. No, ujka-Vaso, sad nemamo šta više da brinemo. Stvar je sasvim u redu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Time se ne želi reći da se pasus u Seobama prema nekome čisto prozodijskom merilu obrazuje, jer za to nemamo, makar zasad, čvršćih dokaza.
Miljković, Branko - PESME
boj se reči Nije to ništa Al ipak pazi Ne ljubi prošlost u ruku Pevaj kao da ništa nije bilo Juče ili pre sto godina Nemamo vremena za rimu Zvezdi sa severa ptici s juga Ne boj se pesme Reci, gde ćeš sutra Zamka ti u zamci ...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
od iznenađenja i tu ustade gornjo-milanovački poslanik Vujo Vasić te reče: — »A ko se to usudio reći, gospodaru, da mi nemamo u tebe poverenje. Mi ga imamo, imamo ga potpunce — i skupština poče da viče: živeo.
— »Što se tiče naše vojene spreme, ona je nepotpuna i nedovoljna. Za artiljeriju nemamo dovoljno konja ni takuma za zapregu.
Za artiljeriju nemamo dovoljno konja ni takuma za zapregu. Dalje nemamo sabalja, revolvera, truba; nedostaju nam transportna i sanitetska sredstva.
Šteta što nemamo odmornih i svežih trupa, pa da ih energično gonimo pri odstupanju. Ali svakojako i ovako ćemo nešto učiniti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Do vraga!... Još nam i to treba. A mi nemamo ni makaza za sečenje. Od hrane imali smo samo hleb i konzervu. Čuturice su nam bile prazne. Niko ne zna gde je izvor.
Onda iz jednoga sanduka izvadi dve viljuške i hleb. — Ovde, druže, nemamo tanjira. Moraćemo iz jedne porcije. Izvoli. Šta radi, bogati, onaj rmpalija Luka? Pričao sam mu o Luki i svima redom...
Vojnik pogleda unezvereno kapetana Radoslava, onda u veterinara, kao da ih očima pita: je li to istina. — Nemamo vina, nemamo! Ala ste čudni ljudi! — pre-duhitri vojnika Radoslav. — Nema, gospodine kapetane — oslobodi se posilni.
— Nemamo vina, nemamo! Ala ste čudni ljudi! — pre-duhitri vojnika Radoslav. — Nema, gospodine kapetane — oslobodi se posilni.
— O, ništa! — izustio sam nemarno, kao da njenim rečima ne pridajem nikakav značaj. — Čekam svoga prijatelja. — Nemamo potrebe za njim... Nas dvoje dovoljni smo jedno drugom. — Oprostite, gospođice, vi ste svakako u zabludi.
— Da li imate neku skicu položaja? — zapitao sam. — Ni to! — Onda možemo da iziđemo... Nemamo mnogo vremena. — Hoćete li da vidite crkvicu?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Dalje! Il’ evo kaži glasom pokajnim Da ćeš se stidet sramne izdaje I vratit sebe svome otaštvu... BOŠKO: Nemamo više otaštva! STANOJLO: Serdaru sedi, mi ga nemamo!
BOŠKO: Nemamo više otaštva! STANOJLO: Serdaru sedi, mi ga nemamo! BOGDAN: Bez otaštva smo, babo, ostali, Otkad u njemu žena voljkuje, Otkad se gazi sveta sloboda, Otkad se podlost
Bojić, Milutin - PESME
Iznad naših glava leden vetar briše; Zalud naša dleta i napori dugi: Ni rušiti ništa mi nemamo više, i hramove već su porušili drugi.
A sad je tužno svud kud oko trene. O, jadni moji ljiljani i lale, Nemamo sunca. Treba da se vene. XXIX Hodite opet, moje noći mile, Noći lutanja i vinskoga dima, Prezreo sam vas, kô boce
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE (kao gore): Pst! Stvar je vrlo važna! Izađite iz ove sobe. ANĐA: Moram da razgovaram s tobom nasamo, jer nemamo vemena. JEROTIJE: Ima i država da razgovara sa mnom nasamo, a država preča.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šta da uradimo sa tolikim mesom? Pri ovakvoj vrućini i u najdubljim podrumima meso propadne za dva dana. Nemamo dovoljno soli da bismo ga usolili, nemamo ni drva da bismo ga osušili.
Pri ovakvoj vrućini i u najdubljim podrumima meso propadne za dva dana. Nemamo dovoljno soli da bismo ga usolili, nemamo ni drva da bismo ga osušili.
Udaviće te salo. A onda, nastavi da sipa psovke ia moj račun, da na mene svaljuje svu krivicu zbog toga što nemamo dovoljno sena, kao da nije bila poplava i kao da on nije, barem polovinu od onoga što smo skupili, pogoreo
životu, šta tu ima da se uči, sve što je potrebno da činimo mi to i činimo, živimo, a za učenje kako treba živeti nemamo ni volje ni vremena. Zovem te da te kao starog prijatelja smestim ovde kraj sebe, da se lepo raskomotiš kao čovek.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Stigli smo u trgovački deo varoši, u glavnu čaršiju. Nemamo, na žalost, vremena da se ovde zadržimo, robu razgledamo i pazarimo, ali ćemo to učiniti pri povratku.
Šta se sa njima dešava pri takvom pritisku i takvoj temperaturi, o tome nemamo jasne pretstave, jer to stanje leži izvan naših neposrednih iskustava.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
i sabrano rekla: — Ne dirajte čoveka, ključevi su u mene, daću sav novac iz kase i iz ormana, nakita nemamo jer ga niko od nas ne nosi. I pošla je vučena za ruke, prema sobi gde je držan novac.
— A znaš li da ga jednim delom već nema? Krnji se. Poviše nas je na njemu, i krnjimo ga. I, sreće nemamo, kanda, Julice! pa se i zato krnji... Ono, pravo reći, posmatram oko sebe i vidim da se sve krnji i smanjuje!
— Šta larmate tu! Pavle je želeo da svira što bolje stvari, i zato je birao velike kompozitore. Mi nemamo još takvih kompozitora, a naročito ne za klavir... I to nije bio đački koncert, pa je trebalo paziti šta se radi...
Pavle se vrlo mirno branio: — Ne mogu drugačije, nemamo mi koncertnih kompozicija za klavir. —Svejedno! sviraj što ima! Sviraj kolo, sviraj svatovca.
Rabin joj ništa ne može, jer se tobože pokrstila; a protestansku crkvu nemamo. — Ama vi sve žalite Pavla, a Pavle veseo i raspoložen, kao da nije već poslednji rok da odlazi, ako će odlaziti.
— Mi ovde baštovanskih škola nemamo. Lekso, sine — umiruje je mati. — Ja ću ići tamo gde ima škola. Ja znam i gde ima, i šta se sve tamo uči.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
drugo u sebi nema nego ono što Latin kaže sales et facetiae, Nemac Wіtz und Laune, a Srbin — mi, dao bog, ovi reči i nemamo. Nek i prevodi svaki kako mu na jezik dođe: šala, dosetljivost, ili lakrdija, meni je svejedno.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Toga dana iz dva razloga: prvo, što u četvrtak po podne nemamo škole, a drugo, što je Mešulam, na osnovu poverljivih dostava, obavešten da će susedi sutra posle podne ići u vinograd
Nego ako hoćeš u četvrtak posle podne, onda nemamo škole ni ja ni ti. Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovanje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Onda se priseti: — Je li, stari, kakav je to put? — Dobar... za kola... — Svejedno. Nemamo vremena. Jašite! Bez larme, govora, niko da ne pali cigaretu. Ti, stari, idi napred! Polazi!
Ali koja vajda, kad ne smemo svetlost da palimo. Naiđe i komandir i pita čisto ljutito zašto sam zastao. — Sad nemamo kud! — veli komandir. A da upalimo svetlost, videće nas, jer nismo odmakli ni jedan kilometar.
— Našto da gine narod, kad sutra naveče inače moramo da položimo oružje. Dalje nemamo kud! — dodade kapetan Dušan. — Baš zato! — brani svoje gledište Živadin.
Zaustavljamo jednu grupu. — Mi smo đaci — veli nam jedan — pa smo bežali do granice. Dalje nemamo više kud. — Zar Arnautima i Bugarima u ruke! Zlo ćete se provesti! — opominje ih Gruja. — Lako je vama...
Više od polovine naših drugova ostalo je na bojnim poljima, a udruženi neprijatelji nadiru sve jačom snagom. Nemamo više kuda!... I sami vidite... Tri izlaska postoje. Ili ćemo baciti oružje, pa ćemo se sramno predati.
Ja vas opet molim, da nam ne zamjerite, ako je bilo čega neugodnog... Šta ćete! Viđeli ste ovaj božji krš. Ni sami nemamo kruha... Pođite mi zdravo, đeco! — Ovaj bi mogao da zadiči i samo Cetinje — reče Dragiša kada smo izišli.
Najvažniji lek Farіna trіtіcі vulgarіѕ ili, na prosti jezik prevedeno, hleb, nemamo. Šta mogu! Iznureni i iznemogli vojnici vraćaju se pod šatore i leže bespomoćno na vlažnoj zemlji.
— Neka izgubimo još i taj moralni oslonac, onda nemamo više ni vojske ni ljudi. — Bre, bre, bre, al odosmo daleko... Štucne Luka pred komandantom, propala disciplina.
Pa posle ovo-ono... Ama... Niko ni sanjao nije da ćemo se obreti čak u trećoj, tuđoj zemlji, te zato i nemamo geografskih karata.
Na čelu bataljona jahao je komandant. — Zdravo druže! — obrati mu se potpukovnik Petar. — Zar i ti? — Šta ćeš!... Nemamo sreće da se vidimo na slavi, ili nekoj svadbi, već ovako... — Kako ti izgleda? — Gadna stvar... Eno je linija rova!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zaludu ti vino i rakija, kad ne imaš krčmarice mlade da nam služi vino i rakiju, te nemamo šale ni maskare“. Mučno bješe Porči od Avale, pa govori Đerzelez-Aliji: „Pobratime, ti se napij vina, dok ja odem
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Traži si krivo drvo sas dve krive grane, pa jednu za teb’ a drugu za men’ crnu tetku, da se besimo zašto život veće nemamo!... — Što, mori?... — Ete, crna sam ti muštulugdžija, Tašano! Sas crn ti aber dođo’!... — Ćuti si, ne zbori!