Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„А писмено, џанум?... Где је писмено?...“ Ми се обојица погледасмо, јер на то нисмо ни помишљали. „Ми, оче, немамо никаква писмена“, рече Живко. „Ми, као велимо, да ти то удесиш, а ми да платимо колико буде право“.
— Хоћу, хоћу, стари мој пријатељу! Ако теби не бих, да коме бих?... Ми, видиш, што нигде никога немамо у свету, ми смо међу собом род!... — Јест, добри учитељу, тако је! Онај који нема брата, са целим се светом братими...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
2. Овде гладних нема само пет, него скоро тридесет хиљада! А ми за њих немамо баш ништа: ни две рибе, ни пет хлебова, ни Христа!
Па око чега браћа да се скупе? Око свеће? У свећи нема фитиља! Око лонца? У лонцу нема супе! А осим супе немамо другог разлога ни циља! У овом мраку множе се они што могу да купе све, а не могу ништа да створе.
Кад ћеш нас чути, ако нас не чујеш данас, кад немамо ни језика, ни гласа? ДЕСЕТ ОБРАЋАЊА БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ Мајко Слова и Спаса, Тројеручице, нека наше
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
жене са подбрадника и паре ситне, и послали за откуп кнезова, да би се тим бајаги Фочић уверио да већ други̓ новаца немамо, и не би ли се сажалио да пусти кнезове.
Све се бојимо да нам снег не уквари каруцама пут. Сиђемо у један бирцауз, соба ̓ладна, а ми озебли, јербо ниједан немамо на себи ништа ни козом а то ли лисицом или самуром постављено.
а у здравље наши̓ Срба у Србији, макар ја моју бунду продавао да се до Петробурга довеземо, а онде ћемо казати да немамо новаца па ако им дин подноси, нека у њи̓овој кући помремо од глади”.
Јербо како је Јанко погинуо, и мртва га отпратили, сва је његова војска вратила се кућама, говорећи: кад немамо нашег старешине с киме смо се научили војевати. ̓Ајде, децо, да вам накратко и о смрти Јанковој штогод преповедим.
А будући да засад немамо други̓ писара, зато да одреде где има повише у једној цркви свештеника по једнога, да код мађистарата моли се Богу и
— Ми кажемо, да немамо куда ићи, но јоште хоћемо херцогу Рајнеру, и ако нас и он и ви сви отерате, ми ћемо опет доћи; десет пута ако нас
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Па могли би и ноћас; сувота је, волови су нам одморни, сутра и онако немамо кад, ваља нам радити на њиви. — Хм! — учини Трпко — ноћас. А 'ајдуци, а курјаци? — А рашта нам је овај пусат?
Тако смо погодили! — Ама де, кад ти кажем, море, сутра! — вели Трпко нестрпљиво. — Аја, сад ти нама плати; сутра немамо кад доћи, а паре нам требају. Утом неко случајно викну далеко горе у селу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали. Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се...
— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. — Шта ћеш чинити? Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!... Него... шаљи што пре по барут. Чупић се мишљаше кога да пошље. Рече да му дозову Зеку.
Шта да радимо? Све обори главу. Наста тајац. Зека рече: — Зар ни зрна немамо? — Нешто има у моме шатору што није покисло. Оно што је било у лагумима све је пропало.
— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. — Па донеће Суреп џебане. — Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?... Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?... Не говори, Зеко, детињарије!... — Па шта хоћеш ти?
Приђе и ухвати га за раме: — Шта је, ако бога знаш! — Дакле, истина? — рече Дева. — Шта? — Немате џебане. — Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. — Доцкан! — јекну Дева. — Доцкан?! — Доцкан!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И да накрај песме не осетим тада Боле које ништа не може да спречи: У души остане још толико јада, За које немамо ни сузе, ни речи. ГАМА Не!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра. — О, ништа за то! Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.
— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра. — О, ништа за то! Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.
— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више. — Ал’ ћу вам још штогод казати. Ми немамо деце. Немојте мислити да ви узимате какво сироче које никог нема.
— То је већ што друго. Молим вас, дакле, ви немате деце? — Немамо. — Ал’можете имати. Шта мислите, ви сте још женска у најлепшим годинама, па лепа.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Чуо сам. И то је лепо од наше магистрат. МИШИЋ: Будући да толико новаца засада у каси немамо, зато смо наумили добре људе у помоћ при овоме претпријатију позвати. Ево, дакле, листа!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вриснувши, најзад, притрча и она и пољуби га, али не како сестре љубе. Гледала га је као да је луда и понављала: „Немамо сриће! Немамо сриће!
Гледала га је као да је луда и понављала: „Немамо сриће! Немамо сриће!“ Обе су жене волеле Павла, као што жене брата воле, али у гласу и очима те младе жене било је нечега што њен
како Варвара додаје: да је то, уосталом, истина, и да она у браку са Петром није нашла срећу, која се у браку налази. Немамо сриће – вели.
Зна он, напамет: Еxтрацтус Пунцторум Привилегиалиум! Ми, Исаковичи, ако баш желимо, можемо ићи, али немамо права и Махалу са нама одселити. А мене ће, каже, као емисара арестирати.
за све, и сви за једнога изјављујемо, да тражимо, да останемо војници и ради нашег имена и части, ни најмање воље немамо, да одбацимо од себе пушку, и постанемо паори!
Има времена. Она се, каже, држала, добро. Сад зна да никог немамо, кад је смерт у кући, ко се не би, уз плач, и церекао.
Теодосије - ЖИТИЈА
руке, из дубине душе молећи се и помоћ просећи, рече: „Помоћ нашу држи, Господе, јер осим тебе помоћника у скрбима немамо! ,Господе сила, који судиш праведна дела, који искушаваш срца и утробе̒, ка теби открисмо оправдање наше.
Једино нам недостаје што немамо свога архиепископа, да у нашој земљи освећује и учи у Господу. Због тога још молим милосрђе ваше, кротости, да нам у
његово јави се, да се није нимало нашло да му даду: — И не само — рече — архиепископу него ни твоме Краљевству немамо више шта да донесемо! Краљ се ражалости што није имао да да што је свети молио.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
источног дела Полуострва, равнице на обема обалама Дунава, Балкан и Родопе и пружали се до у Малу Азију; али немамо података на основу којих бисмо могли пратити напредовање овог пословењивања, које је извршено поглавито у почетку
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Тога ради нисте морали долазити. ПАВЛЕ: Мислите, дакле, да ми немамо о чему више да разговарамо? СПАСОЈЕ: Ја не видим о чему би могли разговарати?
СПАСОЈЕ: Не видим о чему би имали да разговарамо. ПАВЛЕ: Ако ви налазите да немамо о чему да разговарамо, ја још мање имам потребу за тај разговор. Ја сам само желео да избегнем јавни скандал.
МАРИЋ: Мислите? СПАСОЈЕ: Не мислим, него знам. Како и иначе немамо довољно времена за разговор, прећи ћемо одмах на ствар. МАРИЋ: А разговараћемо овако, јавно?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Зато су га имале друге и све је то личило на примењен час психологије. Било ми је жао што немамо магнетофон: многи би сутра били изненађени да се поново чују. Било како било, за пола сата Караново врило.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сметало им је, изгледа, што немамо никаквих озбиљних намера. Били смо помало дангубе, помало естете. Окружени енергичним младим лавовима, који су знали
Седели су ћутећи. – Колико је сати? — упита човек, тек да нешто каже. – Не знам — рече калуђерица. — Немамо сата. Онда су чули грмљавину авиона. Најпре удаљену и потмулу, а затим веома снажну, готово заглушну.
Једва чекам да се истуширам и легнем... – Ко ти брани да се тушираш у викендици'? Имамо туш … – Али немамо воде! То јест, имамо је само за показивање, кад дођу гости: »Изволите, истуширајте се!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Но овога пута није било велике погибије, јер ми немамо нако три рањена, а они два мртва и четири рањена! Овога пута с обје стране нијесу се мијешали ни главари, ни старији
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: О, нашла си! Пружи само иљаде, па нека је и ћорава и без носа. МАТИ: Ја кажем, немамо пријатеља, па то! Другима се напредује; како тако, тек се скрпи, али код нас баш нико; канда смо се све камењем бацали
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ.: док и протерамо, урликаће курјаци њиним језиком. ГАВРИЛОВИЋ: Али како ћете и протерати, кад немамо оружја, немамо барута. ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Шта се он брине.
: док и протерамо, урликаће курјаци њиним језиком. ГАВРИЛОВИЋ: Али како ћете и протерати, кад немамо оружја, немамо барута. ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Шта се он брине. Ми ћемо им топове отети, пак ћемо и бити њиним сопственим оружијем.
6. ЖУТИЛОВ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Новине, преко новина! ЗЕЛЕНИЋКА: Боље да и и немамо. ЖУТИЛОВ: Мислим да се ми држимо Маџара. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, како? ЛЕПРШИЋ: Кад може српски војвода, зашто не би и ми?
ЖУТИЛОВ: То не сме да буде! ЛЕПРШИЋ: Тако је. Но и заслужили смо, јер немамо људи. Узмите средоточно правленије, које је ови дана установљено: какви су чиновници?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Међу осталим тешкоћама да поменем само главне: и до данас ми немамо потпуну српску библиографију и поуздан биографски речник српских писаца.
њој Вук Караџић: »Пренумерација је код нас права прошња и велика досада, како списатељима тако и скупитељима; али како немамо још праве књижевне трговине, она је опет једини начин не само књигу издати него је и по народу разнети: многи човек не
Религиозно осећање је врло оригинално и дубоко и ми ни до данас немамо ниједног тако високог религиозног спева. Вероватно под утицајем Пушкинова Бориса Годунова Његош је узео да
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Што је долазило, то дошло изјутра, на ракију, као да нас штеде, јер знају да немамо, и зато су долазили ујутру на ракију, пошто се тада не заседа и не пије тако много. А ми не бисмо штедили.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранити, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.
Тада рече син оцу: — Бабо, хајдемо на вашар. Отац му одговори: — А с чим ћемо синко, кад немамо нигде ништа? — Ти за то немаш бриге, — одговори му син, и пођу на вашар.
На то ће војник њој: — Бако моја, ноћас немамо куђ камо, но да останемо овђе или да нас покољу звјерке; па ми је — вели — опет милије да ме и 'ајдуци посијеку,
ага, нијесам, него да ти право кажем, хоћах понијети и мало масла, па ми, да опростиш, жена не даде, говорећи ми да немамо у кући но нешто мало.
— А што, синко, ниси више скупила, та то је одвећ мало? — рече јој човек. — Та донела бих ја, чико, и више, али немамо; и то смо једва ја и мајка којегде по буџацима настругале, — одговори стидљиво девојка.
ЦИГАНСКА ПОРОДИЦА Гријала се зими покрај ватре циганска фамиља. Рекне домаћица: — Ех, да имамо масла, као што немамо брашна, па бисмо узајмили у селу таву, те бисмо начинили госпоцку питу.
Караџић у свом цетињском издању народних пословица 1836, тумачећи: „Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу“, а потом Вук Врчевић у својој првој књизи народних
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Он се дао измоловати. СТАНИЈА (гледи у портре): Леп дечко. — А где вам је икона? ЉУБА: Иконе немамо. НЕША: Тамо у другој соби. СТАНИЈА: Како се све измени овде у Београду, откад нисам била.
ЈАКОВ: Новац је магнет што почитаније од сваког к себи привлачи. А будући да ми новаца немамо, зато немамо ни почитанија. Жалосно позориште!
ЈАКОВ: Новац је магнет што почитаније од сваког к себи привлачи. А будући да ми новаца немамо, зато немамо ни почитанија. Жалосно позориште!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
што не знамо о Филипинкама, Рускињама, Данкињама, Францускињама и Лапонкама (на пример, о мојој бакути), док појма немамо о нашим драгим сусеткама, за којима се по најмање стотину пута дневно окренете на улици.
кад зрело размислим, просто је невероватно како смо нас четворо успели уопште да се скупимо у једну породицу, кад немамо апсолутно ничег заједничког, сем купатила и кујне? Узмите само, на пример, како нина-нана моја фамилија!
Мама и матори с родитељским смешком типа „Ми смо с Аном другови, немамо онај укочени родитељски однос!“ стоје и цвркућу: — Вратили смо се нешто раније... — као да то није очигледно.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Редови играју према игри пламена. Долази један пуни, задовољни старац: — Немамо добре светлости, али маркиза је обећала. Иначе све је тако добро у овој хаза де хуеспедес. — Држите је одавна?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Понекад имамо нејасно осећање истине. Понекад имамо јасно осећање не-истине. Али никад немамо јасно осећање да је истина истинита. Нити имамо нејасно осећање да нема неистине.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Тетка нам прети да ће нас полицијом избацити. ВИДА: Ију, благо нама! Ама, зар ми, фамилија, па да немамо права? ТАНАСИЈЕ: Па добро, Агатоне, ја мислим да ти то као човек од закона најбоље знаш? АГАТОН: Па знам, дабоме!
ПРОКА: А шта каже што смо се уселили? АГАТОН: И ту је, видиш, било повуци-потегни. Запео он како немамо право. Вели: „Друго је то, господине Агатоне, да сте се ви сами уселили, али цела фамилија?
ПРОКА: Право да ти кажем, Агатоне, и мени то некако не иде у главу. Како то фамилија па да немамо право да оборимо тестамент? То не могу да разумем.
ДАНИЦА: Ја не знам, морала бих о томе говорити с адвокатом. АГАТОН: С адвокатом? Немамо шта да разговарамо с адвокатом. Уосталом, од данас, кад нам преда имање, он престаје бити наш адвокат.
АДВОКАТ: Немамо шта да проговоримо; имам само да се извиним госпођици. ДАНИЦА: Мени? АГАТОН: Да, ја сам, знаш, разговарао са њим о
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командир ме затим позва да се спремим за осматрачницу. Запитах га шта ћу ја тамо, када немамо муниције. — Наредио је командант... Ти имаш да будеш „штафажа“ батерије.
— Кад чујем да шкљоцају маказе... — А зашто? — Зато — спустио сам глас и поверљивим тоном му се обратио: — што немамо муниције... — Јао, наредниче, магарчино једна!
Са свих страна запомагали су пешаци и тражили да вратимо непријатељу истом мером. Иако знам да немамо муниције, да бих их бар донекле умирио, телефонирао сам батерији да је непријатељ обасуо јаком ватром наше ровове.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— О, молим.. извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо. Децо, дајте коју столицу. »Хм, па то је он !... знам ... И гле сад шта је !« рече Гојко у себи.
— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се. Она је већ ухватила на себи два значајна погледа
Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано. — Па шта ћемо данас? Немамо ништа за кување... — А зар је мало живине по селу, па купуј.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Какви смо, нас и Глуваћки поток може да подели!... А пара, боље и да не питам, немамо? ВАСИЛИЈЕ: Знаш да немамо. Последње што смо имали, дали смо за закуп кафане!
А пара, боље и да не питам, немамо? ВАСИЛИЈЕ: Знаш да немамо. Последње што смо имали, дали смо за закуп кафане! ЈЕЛИСАВЕТА: Кафеџија није хтео ништа да ти врати?
Једва сам и ствари извуко... А нећемо имати ни Симки да платимо кирију! ЈЕЛИСАВЕТА: Па не можемо се убити, ако немамо! Даћу јој неку од мојих хаљина из „Вишњика”. Ионако не играмо руске комаде.
СИМКА: Плашим се да нам никада нећете опростити! ВАСИЛИЈЕ: Немамо ми зашта да вам праштамо! Све што се десило, све је то део нашег посла и наше судбине!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
1919. ХИМНА Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв. Завејаше горе мећаве снега, Несташе шуме, брда и стене.
Завејаше горе мећаве снега, Несташе шуме, брда и стене. Ни мајке, ни дома не имадосмо, селисмо нашу крв. Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв.
Онда немамо шта да разговарамо!“ Он је био усвојио, усинио, као нежења, сина своје сестре, Душана, и надао се да ће тај млади офиц
Ипак сам пред зору заспао. Шта још да јавим о Аустрији? То је све. Сутра одлазим даље. Шта ћу ту? Немамо више посла са овим градом. Уосталом, све је по старом.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Кад сам чуо о томе, упитам једног посланика: — Ви имате много морских ратних бродова? — Немамо. — Колико их свега имате? — Засад немамо ниједан! Ја се запрепастих од чуда. Он то примети, па и њему би то чудно.
— Немамо. — Колико их свега имате? — Засад немамо ниједан! Ја се запрепастих од чуда. Он то примети, па и њему би то чудно. — Шта вам је то чудно? — упита ме.
— Јест, — прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона. — Допире ли Страдија до мора? — Засад не. — Па нашто онда тај закон?
Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко
Направио се грдан метеж; свака група жели да протури свога човека. — Ја мислим да од Колба немамо бољег човека за председника тако важна збора, — говори један из прве групе — јер његове су грађанске врлине и кураж
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— И војену службу? — За њу немамо никакве потребе, јер више нема оних несрећних ваших ратова. — Лепо... Али у чијим је рукама заштита земаљског поретка?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Петља ме тамо за некакву бајаги двапут наплату. Молим те, сад кад се бацимо на овај озбиљан посао, немамо кад за никакве истраге. Нека баци акта у фиоку! А ти, овај, гледај лепо с њим. (Полазећи.) И немој да стегнеш руку.
ИВКОВИЋ (испраћајући га): Е, па хајде, не губи времена. Немамо кад више, последњи је тренутак. Ако сад малакшемо, испустићемо победу. (Испраћа га и Јовица одлази.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Нас, српских учитеља?! Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?
! Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро! Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. Добро је! Разумели смо време у коме живимо.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не смијемо чинит што чинимо, не смијемо јавит што је јавно; неке мисли на врат товаримо кâ да посла до мислит немамо, кâ да чинит што треба не знамо. Кад сам годе много размишљавâ, вазда ми се посâ повуковâ. Ко разгађа, у нас не погађа.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ваистину лезите! Немамо се шта договарати. Порука је сигурна да ћше данас наићи, данас јали сјутра. Колико ће их бити не знам.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Шкакљив сам око врата. — Рекао Циганин кад су га осудили на вјешала. Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу. — Приповиједа се да је рекла некаква Циганка.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Тада рече син оцу: „Бабо! хајдемо на вашар.” Отац му одговори: „А с чим ћемо, синко, кад немамо нигде ништа?” — „Ти за то немаш бриге,” одговори му син, и пођу на вашар.
Онда га син запита: „Можемо ли ноћити | овде?” А отац му одговори: „Драге воље, али имамо весеље 80 у кући, а немамо много соба, па ће вам прости људи заглушати и виком досађивати.
” Сељак му одговори: „Како не ће бити жалосно, кад нас туча туче сваке године, па немамо ништа.” Кад изиђе иза онога села, нађе два бравца а они се једнако косе.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Кажемо да смо се тукли, да смо гинули, али немамо чиме да докажемо! ПРОСЈАК: И онда? МАНОЈЛО: Зна се шта онда! Преки војни суд, ражаловање, скидање еполета, и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Тако је! тако! — заграјаше сви. — Дакле, јево шта је. Малоприје сам рекâ, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је милос и крипос, а при том богољубнос...
— Липо моје дите — рече он, пошто се пољубише. — Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи! — И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене које ће настати и своја надања.
О, брате, чудна срца!... Он се преподобити да је сметен, и доћи да служи!... Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! — рече главар. — Зар Букар!!!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ „До кога је кривица?“ „До мужа ти, Ђорђа. Ноћ је, немамо шта да се лажемо.“ „Откуд Ти то знаш? Срамота, у твојим годинама...“ „Ти би и сама морала да знаш.
Мртвац је подизао свој тешки камен: она је рекла да је до мене кривица што немамо деце. Она зна. Ко јој је рекао? Кукавица у туђе гнездо ставља своје јаје. Неуверљиво се правдала да није с попом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Сигурно!“ „Како да га створим и опремим? - Ми имамо овде жита, дрва, вуне и рибе у изобиљу, али немамо кујунџија и ткача који би се могли мерити са александрискима и феничкима“. „Тако је!
„Како“, упаде му у реч један од већника, „да се искезимо на њ кад немамо барута?“ „У таквом случају“, одговори му Фалкенберг, „ваља се борити кундацима, мачевима и хелебардама!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
је са свих страна; претресамо и њене погрешке према нама, критикујемо и осуђујемо, каткад, ако хоћеш, мрзимо, јер ми немамо више за њу суза, јер ми нисмо више патриоти. — Ех, немамо суза, нисмо патриоти... — Шта кажеш?
— Ех, немамо суза, нисмо патриоти... — Шта кажеш? Нисмо дабогме, то јест ја нисам, ја знам о себи и о себи говорим. А ти се сећаш
“ „Како“, кажем ја, „дужност партијску да испунимо, кад је ово туђ збор, противника ваших партијских, немамо ми ту ни посла, а ни права да учествујемо.
Као што рекох, немамо много посла и Ја могу неко време сам и без тебе, па ти зато дајем неограничено одсуство, све дотле док их, јаднике
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Само, невоља је у томе што треба смоћи тај први осмијех. А каткад баш немамо снаге ни за то. Ниоткуда да скуцамо тај скромни почетни капитал, тај први зачетак и квасац „животног тонуса”!
А то већ а приори нисам волио. (Но нису ли нам можда жеље дане баш као казна зато што немамо воље?) Једном се у нашој благоваоници причала ова плутарховска анегдота којој су сви се много дивили: некакав генерал
А уз то и добар савезник у борби против старијих. Много нам она ваља пред њима, много нам помаже у тој борби. Ми немамо баш никаква смисла за пословни живот, ми немамо баш никакве љубави за бродарство, за агенцију, за утоваре и истоваре,
Много нам она ваља пред њима, много нам помаже у тој борби. Ми немамо баш никаква смисла за пословни живот, ми немамо баш никакве љубави за бродарство, за агенцију, за утоваре и истоваре, за лађе и пароброде, за полице и соннаиссемент-е.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. — Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тада рече син оцу: — Бабо, хајдемо на вашар. Отац Му одговори: — А с чим ћемо, синко, кад немамо нигде ништа? — Ти за то немаш бриге, — одговори му син, и пођу на вашар.
Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранит, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.
Сељак му одговори: — Како неће бити жалосно, кад нас туча туче сваке године, па немамо ништа. Кад изиђе из онога села, нађе два бравца, а они се једнако косе.
Жена оде до хаџинице, па јој паде по ногама и стаде је молити: — Ми више немамо ни паре, а жао нам је јединче пустити да оде другоме, но те молимо, не намећи се.
ага, нијесам, него да ти право кажем, хоћах понијети и мало масла, па ми, да опростиш, жена не даде, говорећи ми да немамо у кући но нешто мало.
— Богме сам гледао кроз плот од колибе како пашалија једе. ЦИГАНСКА ПИТА —Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу, — приповиједа се да је рекла некаква Циганка.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
”Ми немамо новца”, рекао је, ”већ пуна кола златних полуга и бићемо великодушни.“ Рекао сам му да прво желим да видим шта ће бити
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Очевидно је да за њу више немамо довољно разумевања. А заснивала се она, кратко речено, на појави која се данас назива мало необично: митолошка семиоза.
За нас овакве творевине остају загонетка, на коју још не налазимо прави одговор. Као што прави одговор, уосталом, немамо ни за основни Настасијевићев појам: ванлично надбивање.
нам критичарево и теоријско објашњење не може помоћи до ваљано доживимо неку поетску поруку ако за такву врсту поруке немамо „поетско ухо“.
о поезији нарочито изгледа пресудно то што се разговетно може открити како песник прави песму, па пред собом више немамо чуда алхемије, него наочиглед проверљиве творевине хемије.
Ми немамо другог песника чије речи трепере у противречном доживљају нуминозног: кад је човеково вазнесење у исти мах и његово пон
о појединим писцима или областима, историје појединих књижевних облика, затим две деценије након Андрићеве смрти немамо још ни његова сабрана дела а камоли критичко издање, и тако редом.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Не знам...Чекај, сад ми паде на памет. (Звони.) РИСТА: Где? ЧЕДА: Ћути и не питај, јер немамо времена за разговор. XВИИИ АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА: Молим!
КАЛЕНИЋ: Је л' те? ЧЕДА: Баш ми је мило што имам тако духовитог рођака. Но, ујка-Васо, сад немамо шта више да бринемо. Ствар је сасвим у реду.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тиме се не жели рећи да се пасус у Сеобама према некоме чисто прозодијском мерилу образује, јер за то немамо, макар засад, чвршћих доказа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
бој се речи Није то ништа Ал ипак пази Не љуби прошлост у руку Певај као да ништа није било Јуче или пре сто година Немамо времена за риму Звезди са севера птици с југа Не бој се песме Реци, где ћеш сутра Замка ти у замци ...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
од изненађења и ту устаде горњо-милановачки посланик Вујо Васић те рече: — »А ко се то усудио рећи, господару, да ми немамо у тебе поверење. Ми га имамо, имамо га потпунце — и скупштина поче да виче: живео.
— »Што се тиче наше војене спреме, она је непотпуна и недовољна. За артиљерију немамо довољно коња ни такума за запрегу.
За артиљерију немамо довољно коња ни такума за запрегу. Даље немамо сабаља, револвера, труба; недостају нам транспортна и санитетска средства.
Штета што немамо одморних и свежих трупа, па да их енергично гонимо при одступању. Али свакојако и овако ћемо нешто учинити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
До врага!... Још нам и то треба. А ми немамо ни маказа за сечење. Од хране имали смо само хлеб и конзерву. Чутурице су нам биле празне. Нико не зна где је извор.
Онда из једнога сандука извади две виљушке и хлеб. — Овде, друже, немамо тањира. Мораћемо из једне порције. Изволи. Шта ради, богати, онај рмпалија Лука? Причао сам му о Луки и свима редом...
Војник погледа унезверено капетана Радослава, онда у ветеринара, као да их очима пита: је ли то истина. — Немамо вина, немамо! Ала сте чудни људи! — пре-духитри војника Радослав. — Нема, господине капетане — ослободи се посилни.
— Немамо вина, немамо! Ала сте чудни људи! — пре-духитри војника Радослав. — Нема, господине капетане — ослободи се посилни.
— О, ништа! — изустио сам немарно, као да њеним речима не придајем никакав значај. — Чекам свога пријатеља. — Немамо потребе за њим... Нас двоје довољни смо једно другом. — Опростите, госпођице, ви сте свакако у заблуди.
— Да ли имате неку скицу положаја? — запитао сам. — Ни то! — Онда можемо да изиђемо... Немамо много времена. — Хоћете ли да видите црквицу?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Даље! Ил’ ево кажи гласом покајним Да ћеш се стидет срамне издаје И вратит себе своме оташтву... БОШКО: Немамо више оташтва! СТАНОЈЛО: Сердару седи, ми га немамо!
БОШКО: Немамо више оташтва! СТАНОЈЛО: Сердару седи, ми га немамо! БОГДАН: Без оташтва смо, бабо, остали, Откад у њему жена вољкује, Откад се гази света слобода, Откад се подлост
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Изнад наших глава леден ветар брише; Залуд наша длета и напори дуги: Ни рушити ништа ми немамо више, и храмове већ су порушили други.
А сад је тужно свуд куд око трене. О, јадни моји љиљани и лале, Немамо сунца. Треба да се вене. XXИX Ходите опет, моје ноћи миле, Ноћи лутања и винскога дима, Презрео сам вас, кô боце
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ (као горе): Пст! Ствар је врло важна! Изађите из ове собе. АНЂА: Морам да разговарам с тобом насамо, јер немамо вемена. ЈЕРОТИЈЕ: Има и држава да разговара са мном насамо, а држава преча.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта да урадимо са толиким месом? При оваквој врућини и у најдубљим подрумима месо пропадне за два дана. Немамо довољно соли да бисмо га усолили, немамо ни дрва да бисмо га осушили.
При оваквој врућини и у најдубљим подрумима месо пропадне за два дана. Немамо довољно соли да бисмо га усолили, немамо ни дрва да бисмо га осушили.
Удавиће те сало. А онда, настави да сипа псовке иа мој рачун, да на мене сваљује сву кривицу због тога што немамо довољно сена, као да није била поплава и као да он није, барем половину од онога што смо скупили, погорео
животу, шта ту има да се учи, све што је потребно да чинимо ми то и чинимо, живимо, а за учење како треба живети немамо ни воље ни времена. Зовем те да те као старог пријатеља сместим овде крај себе, да се лепо раскомотиш као човек.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Стигли смо у трговачки део вароши, у главну чаршију. Немамо, на жалост, времена да се овде задржимо, робу разгледамо и пазаримо, али ћемо то учинити при повратку.
Шта се са њима дешава при таквом притиску и таквој температури, о томе немамо јасне претставе, јер то стање лежи изван наших непосредних искустава.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и сабрано рекла: — Не дирајте човека, кључеви су у мене, даћу сав новац из касе и из ормана, накита немамо јер га нико од нас не носи. И пошла је вучена за руке, према соби где је држан новац.
— А знаш ли да га једним делом већ нема? Крњи се. Повише нас је на њему, и крњимо га. И, среће немамо, канда, Јулице! па се и зато крњи... Оно, право рећи, посматрам око себе и видим да се све крњи и смањује!
— Шта лармате ту! Павле је желео да свира што боље ствари, и зато је бирао велике композиторе. Ми немамо још таквих композитора, а нарочито не за клавир... И то није био ђачки концерт, па је требало пазити шта се ради...
Павле се врло мирно бранио: — Не могу другачије, немамо ми концертних композиција за клавир. —Свеједно! свирај што има! Свирај коло, свирај сватовца.
Рабин јој ништа не може, јер се тобоже покрстила; а протестанску цркву немамо. — Ама ви све жалите Павла, а Павле весео и расположен, као да није већ последњи рок да одлази, ако ће одлазити.
— Ми овде баштованских школа немамо. Лексо, сине — умирује је мати. — Ја ћу ићи тамо где има школа. Ја знам и где има, и шта се све тамо учи.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
друго у себи нема него оно што Латин каже салес ет фацетиае, Немац Wітз унд Лауне, а Србин — ми, дао бог, ови речи и немамо. Нек и преводи сваки како му на језик дође: шала, досетљивост, или лакрдија, мени је свеједно.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тога дана из два разлога: прво, што у четвртак по подне немамо школе, а друго, што је Мешулам, на основу поверљивих достава, обавештен да ће суседи сутра после подне ићи у виноград
Него ако хоћеш у четвртак после подне, онда немамо школе ни ја ни ти. Она пристаде и споразумесмо се да ја припремим све за тровање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Онда се присети: — Је ли, стари, какав је то пут? — Добар... за кола... — Свеједно. Немамо времена. Јашите! Без ларме, говора, нико да не пали цигарету. Ти, стари, иди напред! Полази!
Али која вајда, кад не смемо светлост да палимо. Наиђе и командир и пита чисто љутито зашто сам застао. — Сад немамо куд! — вели командир. А да упалимо светлост, видеће нас, јер нисмо одмакли ни један километар.
— Нашто да гине народ, кад сутра навече иначе морамо да положимо оружје. Даље немамо куд! — додаде капетан Душан. — Баш зато! — брани своје гледиште Живадин.
Заустављамо једну групу. — Ми смо ђаци — вели нам један — па смо бежали до границе. Даље немамо више куд. — Зар Арнаутима и Бугарима у руке! Зло ћете се провести! — опомиње их Груја. — Лако је вама...
Више од половине наших другова остало је на бојним пољима, а удружени непријатељи надиру све јачом снагом. Немамо више куда!... И сами видите... Три изласка постоје. Или ћемо бацити оружје, па ћемо се срамно предати.
Ја вас опет молим, да нам не замјерите, ако је било чега неугодног... Шта ћете! Виђели сте овај божји крш. Ни сами немамо круха... Пођите ми здраво, ђецо! — Овај би могао да задичи и само Цетиње — рече Драгиша када смо изишли.
Најважнији лек Фаріна трітіці вулгаріѕ или, на прости језик преведено, хлеб, немамо. Шта могу! Изнурени и изнемогли војници враћају се под шаторе и леже беспомоћно на влажној земљи.
— Нека изгубимо још и тај морални ослонац, онда немамо више ни војске ни људи. — Бре, бре, бре, ал одосмо далеко... Штуцне Лука пред командантом, пропала дисциплина.
Па после ово-оно... Ама... Нико ни сањао није да ћемо се обрети чак у трећој, туђој земљи, те зато и немамо географских карата.
На челу батаљона јахао је командант. — Здраво друже! — обрати му се потпуковник Петар. — Зар и ти? — Шта ћеш!... Немамо среће да се видимо на слави, или некој свадби, већ овако... — Како ти изгледа? — Гадна ствар... Ено је линија рова!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Залуду ти вино и ракија, кад не имаш крчмарице младе да нам служи вино и ракију, те немамо шале ни маскаре“. Мучно бјеше Порчи од Авале, па говори Ђерзелез-Алији: „Побратиме, ти се напиј вина, док ја одем
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’ црну тетку, да се бесимо зашто живот веће немамо!... — Што, мори?... — Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано! Сас црн ти абер дођо’!... — Ћути си, не збори!