Upotreba reči neće u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Pa ni bog, taj jedini zaštitnik pravde i ugnetenih, neće da pusti svoj gromovni glas koji zemljine trese umiruje, a kraljeve i careve sa prahom prljave zemlje ravna; pa ni on neće

neće da pusti svoj gromovni glas koji zemljine trese umiruje, a kraljeve i careve sa prahom prljave zemlje ravna; pa ni on neće svetom da drmne, da grmne: „Dosta, vi nasilnici! Dosta, vi ugnetači ljudi i naroda!

traži braću, i, raširivši suve i iznemogle svoje ruke, priznaje — očajnik — da mu se braća nikad više povratiti neće, kad je to sve pregledao, okrete se meni: — Ikona po sebi nije lepa, nije ni srednje izvedena, ali onome koji je duge

Siromah!... Možda će tako, skrštenih ruku, doveka čekati?... Možda taj veliki božji sud neće nikad ni doći da svirepim sudijama moga muža sudi?...

Više je puta povtoravao da se u nuždi i bedi na vas obratimo... Ali to neće biti nužno!... Ne, gospodine, izvor je suza naših dubok, tuga golema, bol neizmeran...

Je l’ te, prijatelju? Onde je mirno, nemo, — govoraše jadno devojče žalostivim glasom, — i ja ću umreti, ali za mnom neće niko zaplakati... Ta ko je još plakao za onim suvim korovom što ga vetar zimi po glatkome snegu kotrlja?!

“ Posle toga govora uze svoju kačketu i spremaše se da ide. Otac mu nuđaše za uslugu dva grošića: „Uzmi, majstore, neće biti pravo badava da gaziš blato“. „Ljudi smo“, reče majstor, „danas sam učinio ja tebi, sutra ćeš ti meni...

„Kuda li će?“ reče tetka za sebe. „Sigurno zbog toga nesrećnoga komesara?... Bože moj, bože moj! Šta li neće ovaj naš jadni narod prepatiti!...

„Maro“, veli, „treba porciju platiti“. Tetka mu kaže da nema, pa makar joj kuću prodali. „To neće biti“, hrabri je čiča Marko, „dok sam ja živ! Ne!...

da me njegov odlazak uznemiruje, a on me je, nežno po uvelome licu milujući, tešio: „Počivaj ti, Grlice, i umiri se: neće proći ni dva sata, a ja ću opet kod tebe biti... da ne budeš sama, nikad više da ne budeš bez mene!

pred njega na zemlju, preklinjala sam, dokazivala sam mu da ću ga ja umeti skriti, da ću ga negovati, da niko na svetu neće znati gde je i šta bi s njim. A kad rana prođe, onda ćemo zajedno da bežimo... Ali sve beše badava!

Siroto dete!... E, e, na šta neće čoveka glad navesti!...“ Tako je sirotinja govorila. Ali bogataši?... Prijatelju, u bogataša nema srca, nema duše!...

Obradović, Dositej - BASNE

Ko je samom sebi na svetu prijatelj, nikad neće verna prijatelja steći. I ko samom sebi ugađa i služi, luda sasvim ima goopodara.

„Prosti, čiko, nemam kad, hiti mi se, — odgovori mudra zverka — a i neće mi se, jer vidim mnoge tragove k tebi, a nijedan od tebe”.

ne: „Πρήσσε δε ταύθ ά σε μη βλάψει λόγισαι δε προ έργου, δειλά μεν εκπρήξας ϕόβου χρηστά δε τέρπου: Delaj to što te neće uvrediti i razmišljaj pre dela, zlo kad učiniš boj se, a o dobru veseli se”.

ima čemu naučiti se, zašto gleda dobro što oni čine i kako zlopate, pak sve to uzima sebi za nauku i čuva se, a budala neće ništa od pametna da primi, ibo, pri pročej ludosti, ovo mu je najveća: da se sam sebi najpametniji čini i za sramotu

Ako je lenjiv, neće sebi da razbija glavu da dalje postigne; ako je slabouman, a on nije kadar; ako li je pak (to što je najgore)

razbija glavu da dalje postigne; ako je slabouman, a on nije kadar; ako li je pak (to što je najgore) visokouman, a on neće nipošto sebe da ponizi da od drugoga što primi, a jošte, što je crnje i opačnije, hoće silom i na ljutu sramotu i druge

Ko s nepravdom teče, s vragom rasteče; ko s tuđim uzdisanjem kuću zida, neće mu unuci u njojzi živiti. Ovo su istine tako javne, a tako poznate, da nije potrebno o njima više govoriti.

Što drugi vredni i pametni čine, zašto ne bi i mi činili? Ako li nam se pak što protivno sluči, niko pametan neće nam se rugati. Predostrožnost i razum neka svačim upravljaju. Ti učini sve što nadleži, pak se uzdaj.

Čovek hvali ljude, govoreći da su vredniji i junačniji od lavova, a lav neće to nipošto da prizna, no naprotiv utvrždava da je jedan lav jači od nekoliko ljudi.

Kad se obače do česti ili kakove nibud važne vešti tiče, niko pametan neće drugomu za zlo primiti što se lasno u što ne upušta dok zdravo ne rasudi i sve okresnosti posla dobro ne pozna.

Zove ga lav na čast: ide da vidi, jer ga se ne boji. Ne vidi to na što je zvat: — neće više ništa da zna.| 14 Lavica i lisica Lisica je pohuđavala lavicu zato što ova retko i po jedan porod rađa.

Ovi stane čekati s| velikom željom neće li baba to učiniti. Dok se dete utiši, prestane plakati i zapita babu hoće li ga dati kurjaku?

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Kakva beše jama, koliko je brdo, gde smo zakopali vojnike i konje! Kako su ćutljivi Česi i Tirolci! Mirni Prusi neće ni mrava da zgaze!

A i nas katkad hvata zebnja pred san: nismo besmrtni, neće to dugo ovako, doći će jednom i nama kraj, nećemo izdržati, i umrećemo od smeha.

Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan. Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula.

zna ko je, ne zna čije, ne zna šta je, ne zna odakle je, ali zna da nizašta sa zemlje, i nizakakvo sijanje s nebesa, neće skloniti šapu s plećke mesa! On ne vidi šta mu je u luli, a priča nam šta je za oblakom!

Kapu zabacio, siv šinjel ogrno, ide pred konjem i peva, a ne zna da nosi mašinu koja neće šiti ono što se njemu, zlatnim koncem, šije, nego ono što se njozi šije, crnim koncem, u sumračje crno.

Kažu nam budite potpuno spokojni, čude nam se zašto se zaboga plašite, kažu nam da to nipokoju cenu, kažu da to neće, da ne sme, da ne može biti! Kažu nama, koji znamo da je već bilo.

Miševi koji jedu mišolovke! DRUGI JADAC Doći će vreme kad nam neće dati ozeblim na sunce, na pijace i ulice. Doći će vreme kad ćemo bežati u krtičnjake i zemunice.

KVANTAŠKA PIJACA Što je juče koštalo 20 dinara, danas košta 20 hiljada! A sutra će 20 miliona! Neće proći ni 20 minuta, a tih će se 20 miliona popeti na 20 milijardi!

da sam juče imao milijardu, mogo sam da pitam pošto je Valjevo! A danas pitam kolko košta zelje! Nema mesa, a neće biti ni zelja, ni žiške u peći, ni petlje na igli! A dolazi duga i jaka zima!

Knjige zapalili, morunu odneli! Bolje bi ti bilo da o tome ćutiš! Niko me više neće ućutkati! Ako treba, vikaću i s vešala! Ako treba, govoriću i s koca!

Bračnih postenja nigde, ni na lađama, ni u oblaku, ni na planinskom visu! Vraćaju se u autobus. Neće golotinjom spaliti Aziju. Neće Mikenu pozdraviti sa lađe.

Vraćaju se u autobus. Neće golotinjom spaliti Aziju. Neće Mikenu pozdraviti sa lađe. Neće se, bleskom silovane, probuditi u cveću koje greje kao vatra. Udovice.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja znam da će iste događaje docnije mlogo pero opisati veštije, ali istinitije neće. Ja sam se rodio 1777. godine u selu Brankovini, sat i po od Valjeva, od oca Alekse i matere Jovane iz kuće

Onda Turci koji neće da rade, dođu kod svog janičar-age i upišu se u janičare, i to u koju ortu koji voli; i tako nazove se pravi sin carev

što ti najmudrije govoriš; oni će te zato slušati što si nji̓ov popa, i što si moj sin, i kad što pogrešiš, niko ti neće kazati: nije tako, ali svaki će pomisliti.

nismo delili, nego naši nurijaši od nas pet koga prvog nađu, zovu ga, te čita molitvu ili krsti i proče; i svaki popa neće reći: „Nije to moja nurija, neću da te venčam, ili molitvu čitam” — nego svaki svrši za što se pozove, pa što zasluži

Vezir zapalio nargile pa puši, a okrenuo glavu i gleda u drugo ćoše sobe, a neće nijednoga kneza da vidi. Tako stojali su knezovi čitava dva sata, a on niti govori da sednu ni da idu, već jednako

Ja ti kažem: ovo dugo njima biti neće. Ja ću da idem na ćabu, no nije stoga što mi je ćaba mila, no samo da se uklonim, da sa psima i ja ne izgorim.

Osat: sve su ono gotovo turske kuće i deca; pa kad ovi moji Srbi popiju svaki po oku rakije i uđu u turske kuće, onda neće se znati ni rz (čest), ni din, ni srpski ni turski, sve će biti brbat, a to neće ni Bogu ni ljudima biti milo.

oku rakije i uđu u turske kuće, onda neće se znati ni rz (čest), ni din, ni srpski ni turski, sve će biti brbat, a to neće ni Bogu ni ljudima biti milo. A malo je zar što smo se s carem zavadili, pak sada hoćemo i s Bosnom?

Oni na to svi se poklone, a opet jednako stoje, neće da odlaze, a svi ćute. Aganlija opet rekne: „Hajdete, hajdete sada, kako sam rekao”.

su obrekli uveče sve dati; ali kad doznadu da će Fočić i novce uzeti i opet knezove poseći, onda Turci mome stricu to neće da kažu, ali uzme se svaki izvinjavati, da nema kod sebe novaca no da će do neki dan nabaviti i dati.

Moj stric kaže im, da on ne sme među Turke više ići, i da neće knez da bude. — Turci kažu: „Slobodno, tvrda je vera.

— Turci kažu: „Slobodno, tvrda je vera. Fočić hoće opet kneza od vašeg odžaka, i neće da ide, dokle iz vaše rodbine koga ne okneži”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Već omatorio i upola osedeo, pa opet neće da se okani čuda. Toliko imanje, stoka, baština — pa mu sve malo; sve grabi tuđe, sve je rad da zakači drugog.

Gdešto su ga i odalamili za to, pa opet neće da miruje. Gazda Raka nema nikakog najamnika, jer »brate, ne može se: godine omahnule, svet se iskvario, neće mlađi

Gazda Raka nema nikakog najamnika, jer »brate, ne može se: godine omahnule, svet se iskvario, neće mlađi da te sluša, a ovamo izvlači i krade gde što dočepa«.

sreska je kuća podaleko, za čitavo po sata hoda; ali oni pred veče, kad iziđu iz kancelarije, pođu malo u šetnju, i neće obići a da na svrate. To jutro beše nekakav svečanik, pa se iskupilo u mehani dosta ljudi.

? Potra, potra, — dobro! Eto, oseći ćemo i tu potru. Ne boj se, neće ti propasti. — E, ti naredi ljude, pa hajdete gore u njivu. Ja ću vas čekati — reče gazda Raka sasvim mirno.

Sutra ćemo! — Ama potra je najpreča, Stevane... Reci ljudima nek iziđu sad. — E baš da ti ne iziđu sad! Neće se do sutra svet prevrnuti. — Dobro, dobro, Stevane! — reče gazda Raka kao preteći. — Ima suda i osem tebe!

— Ama, da li će on odista doći? — upita Đura. — Neće ja! Zar ti ne znaš njega? — Ao, ja poganog grivonje, jadi ga znali!... Nego šta veliš? Hoćemo li ga zavarčiti?

Zar ti ne znaš njega? — Ao, ja poganog grivonje, jadi ga znali!... Nego šta veliš? Hoćemo li ga zavarčiti? — Neće mu, vala pasti na um ni ona vrljava baba Petrija, a kamoli ko drugi... — Ama, šta veliš, dok to pukne po selu, a?

Aja! Neće ni glave da okrepe, nego veli: »Pare na plac, jali ću te sudu!...« O, nevolje i muke moje! Poteci na sve strane.

Prođe mimo te, gotovo da se ramenom očeše, pa baš ni u uvo!... Zovem ga, brate, eto poslom zvaničnim u kancelariju — neće da dođe; po deset puta šaljem pandura, dok ga jedva doteram... Eto kaki je današnji svet! Eto kaki je današnji naraštaj!

Vi može biti to i ne pomišljate, ama opet nekako izlazi nalik. I što je još najglavnije — znate li vi da ovaj kapetan neće ni da čuje za mit... Ništa ga tako ne ražljuti kao kad mu podnese čovek nešto što bi se moglo reći da je mit.

— Jok! Ne daj, bože, da ga mitimo — poče uveravati Đuku jedan ,od njih — nego ko velimo gde nam je prvi put došao — neće valjati da ode onako bez išta. — Ja, ja — poče opet Đuko da navraća vodu na svoju vodenicu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

On je želeo da ono što uradi, uradi najbolje. Pred očima mu stojaše sjajna budućnost. Družiće se sa prvim begovima... Neće biti Turčina koji neće znati ime njegovo. Nijedan proći neće, a da za njera ne zapita. Prolaziće begovi... paše...

Pred očima mu stojaše sjajna budućnost. Družiće se sa prvim begovima... Neće biti Turčina koji neće znati ime njegovo. Nijedan proći neće, a da za njera ne zapita. Prolaziće begovi... paše...

Družiće se sa prvim begovima... Neće biti Turčina koji neće znati ime njegovo. Nijedan proći neće, a da za njera ne zapita. Prolaziće begovi... paše... pa, možda, i sam čestiti vezir, i pripitaće za ime njegovo...

Ali su se pazili. Od milosti zvahu jedan drugog „jaranom”. Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara znala da je

Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara znala da je Stanko najbolji nišaidžija. Ali...

Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara znala da je Stanko najbolji nišaidžija. Ali... đavo ga znao!...

— Ne mogu se oboriti! - veli Šokčanić. — Oboriće Stanko! — Neće! — Hoće! — Neće!... Pašće „pokoške” (oba zajedno) — reče Popović. Stanko se smeška, a Lazara znoj probija.

— Ne mogu se oboriti! - veli Šokčanić. — Oboriće Stanko! — Neće! — Hoće! — Neće!... Pašće „pokoške” (oba zajedno) — reče Popović. Stanko se smeška, a Lazara znoj probija.

— šaputaše mu jedan glas. On ce trže. Zaista, tako je. Ako on ubije Lazara, ubiće i njega. I onda, Jelica opet neće biti njegova. To ga zaprepasti i gotovo pokoleba... Zar da se odrekne Jelice? Pa kako će proživeti one dane do smrti?..

Pa kako će proživeti one dane do smrti?... E, ali kako da ostavi Lazara? Zar da ne kazni greha njegovog?... I zar neće Lazar — ako u životu ostane — opet mučki pokušati da mu život uzme?... Duša ga zaboli...

Otac, mati, braća, deca, Jelica... sve je na svome mestu, ali nada svima je smrt Lazareva... Činilo mu se da neće moći živeti, da neće moći disati ako Lazar diše!... I, stegnuvši pesnicu, baci strašan pogled pa kuću oca Lazareva.

sve je na svome mestu, ali nada svima je smrt Lazareva... Činilo mu se da neće moći živeti, da neće moći disati ako Lazar diše!... I, stegnuvši pesnicu, baci strašan pogled pa kuću oca Lazareva.

Dučić, Jovan - PESME

Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda. No senka što mrači Mramorno joj čelo, niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači.

POVRATAK Kad moj prah, Tvorče, mirno pređe U grumen gline užežene, Tad neće više biti međe Između tebe i izmeđ mene.

Na novu obalu ja ću nogom stati, Da u novom ruhu zagazim u cveće... Tako jadna duša nikad neće znati Gde beše kraj bola, gde početak sreće... SUZA Kô jesenja šuma tako umiraše Ceo jedan život tiho i nečujno.

Na usnama našim poniknuti neće Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova Što ne osta više od negdašnjih snova Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ruka ti je bela meka kao cveće, A moja ostade sva okrvavljena. Otkud si i ko si, niko znati neće: Ljubav ili mržnja, sudba ili žena.

I to zvučno srce kada jednom zaspe, Svoj bol otkucavši silnim ritmom svega, Neće biti strašnog prestanka za njega: U zvuk i u svetlost sve će da se raspe.

I kad padnem, najzad, niko neće znati Moj očaran zadnji osmeh da pročita; Licem pobednika razbludno će sjati Sunce zarobljeno u zrcalu štita.

Ideja u nemi kamen uvajana; Vera sva u suzi što neće da kâpi; Ta zakletva što je u neznan čas dana; I najviši zakon bola koji vapi.

Žute ruže umiru očajno u sobi, u koju se neće više vratiti jedna žena u crnom, koja je bila uvek tužna. RAVNODUŠNOST Te noći, u zvonari jedne katedrale, pored

Svi rekoše da će odista biti smešno, jer njihov prorok iz sela neće moći gledati sunčanu bradu onog drugog, i da će se prestraviti pred njegovim kurjačkim očima, i da će biti zgažen pod

Preko reke koja je delila ove dve zemlje razgovarahu dva čoveka: — Mi živimo u mraku a obožavamo Sunce koje neće da nas ogreje. Vi živite u zemlji koja je sva na suncu, i gde zru svi plodovi, i gde su žene lepe, a obožavate Zmiju.

Nestaće hrišćana na zemlji. Tvoje se ime neće više izgovarati po crkvama niti će te ko za što moliti. Od istoka do zapada pevaće horovi novom sinu nebeskom koji će

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

a Joca u taj par iziđe iz jedne sobe i, videvši me u hodniku, uhvati me ispod ruke: — Hajde, more, uđi slobodno! Neće te niko ujesti! — Znam da neće! Momak koji ga je pratio otvori jedna vrata. Mene bi stid. — Izvoli! — reče Joca.

Neće te niko ujesti! — Znam da neće! Momak koji ga je pratio otvori jedna vrata. Mene bi stid. — Izvoli! — reče Joca. — Hajde ti napred! On uđe.

I ja ti kažem, — mamin glas poče emfatično da zvoni — i ja ti kažem da se on nikad neće dati zlu! On je od starih ljudi! On je junak i veruje u Boga! Idi, ako ćeš!...

Dao mu sahat da se igra, a moj Đokica okupio pa gura ocu sahat u usta i dernja se iz petnih žila što on neće da otvori usta.

Što rekne, neće popustiti ni za glavu. Pa makar da se on kaje u sebi. Znam kad je otpustio Proku momka iz službe. Vidim da se kaje i

Znam kad je otpustio Proku momka iz službe. Vidim da se kaje i da mu je žao, ali popustiti neće. Toga Proku je najvoleo od sviju momaka.

— Pa ćemo opet steći kuću! — Izvešćemo našu decu na put — kaže mati. — Pa me neće mrtvoga kleti... Otkad ih nisam video! — Hodi da ih vidiš! — reče mati, pa ga kao neko dete povede za ruku.

dolazi čak s pozicije na lađu, s teškom mukom izmoljavajući dopuštenje od komandanta, jer mu se sve činjaše da ga danas neće prevariti slutnja. Ali evo baš u ovaj par učini mu se da ni sama lađa neće više doći.

Ali evo baš u ovaj par učini mu se da ni sama lađa neće više doći. On postade nestrpljiv kao i Blagoje. Prevrtaše misli da prosije iz njih ono što je crno.

U nas je, hvala bogu, velika kuća. Ne verujem te nas neće biti osamdeset duša. — Ima, bogami, i više! — Ima, hvala bogu! Pa da ako se ona jedina povede za drugom decom!

Ona zna sve najbolje! Uvek mora biti na njenu! Neće da radi što joj se kaže. Kaže: „Nisam ja to ni u oca radila! Što daja mesim hleb za carevu vojsku?

Ona poče polivati. Arsen na devetom nebu! — Ama, kako to polivaš? Sve po zaponcima! — Neće, neće! — Ona mu levom zadiže rukave, a desnom naginje vrg. — E, živa bila!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Pa i gospodin popa bi ustajući rekao dobru za pokojnika: »Bogme, — veli on, — selo ga neće još dugo drugog takovog imati; to ja samo kažem: Proku nećemo lako naknaditi.

Uh, sav mi je crven kad ga vidim; pa i onaj ko ga spomene. Ko ti još neće dobiti crven pojas!« A ako je verovati pop-Ćirinici, i jeste ga malo čudnovato dobio.

I pošto bi već poodavno nastala potpuna tišina i pauza u društvu, da se njegovo tik-takanje nije čulo, — to mislim da neće biti na odmet i njega, kao jedno, bar za večeras, tako reći, dejstvujuće lice opisati i s čitaocima upoznati ga.

Dođe mu tako pa se usići, ne znaš ni zašto i ni krošto, pa neće da izbija po nekoliko dana; zaćuti kao da se sa svima u kući posvađao.

Kad mu dođu lutke, on zaćuti; deviza kao da mu je: »Sve il’ ništa«, pa neće da proslovi, pa da mu pored sviju onih tereta obesiš još i gospoja Persu, kako je i sama u očajanju toliko puta rekla:

— zaustavlja ih gospoja Persa. — Pa vi’te da nas vaš sat opominje. Sedamnaest sati; ako to nije dockan, onda nikad neće ni biti. — Ta man’te ga dođavola! — veli gospoja Persa. — Moram, slatka, — veli joj gospoja Sida.

Dok se samo okreneš, okrenu naopako kuću ovi mlađi! — E, dakle, laku noć! — vele devojke i ljube se kao da se neće opet sutra videti. — Melanija, prijatno spavanje! — veli joj Jula. — Nemoj da snevaš štogod strašno, znaš...

da mu zapali kuću ili odvede čilaše. Zato pri polasku u penziju, mislim da neće biti lepšeg venca priznanja, spletenog za sedu glavu staroga Trifuna učitelja, od ove male slike onoga što je pre njega

A devojku smo mu našli i dobra kuća, a za miraz se neće postiditi devojačka vamilija. I pišite: da smo svi zdravi; bába kašlje i kr’ja k’o i pre i tut je zdravo; razbio onu

« a sveti otac Nikolaj mu odgovori: »He, sinko, mani i ti rukama, a već moja ti pomoć neće oskudjevati!« He, pa tako vam je eto i ovo!

(da se poslužim rečma kojim ga je popadija često grdila mrzeći ga i zamerajući mu naročito što je postao nepouzdan, pa neće da laje na Žužine mnogobrojne kurmahere). U avliji se ukaza putniku divan prizor.

? Zar popina kuća i bogatstvo, pa da bude bez takvog jednog čuvara?!« Pitanje sasvim umesno, ali pisca neće zbuniti, jer ima gotov odgovor na to. Imali su i pop-Ćirini mačka. Ali je pop Ćira nesretan bio sa svojim mačkom.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

tobož kao da pravda; brani Ljubu što neće da prosi. — Pa što traži da se muči, da prosi? Kad etete te ete... — mučila bi se ona da odjednom celu reč izgovori —

Klisarica izletela na nj sa sekirom. On pobegao. — Neće, neće... Ali čim se izmakao od nje opet je počeo da viče: — Umreće, umreće... I popu, za sina mu, predskazao.

Klisarica izletela na nj sa sekirom. On pobegao. — Neće, neće... Ali čim se izmakao od nje opet je počeo da viče: — Umreće, umreće... I popu, za sina mu, predskazao. — Na popa!

je zvala „čičom“ i uvek noseći njegove torbe, išla za njim, da mu je na ruci, da umesto njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1 ulav — šenut, uzet ga da preko grobova ode do neke žene, ona umesto njega ode, otrči i uzme ono što im daju.

Vejka ništa ne rekla. Samo ostavila torbe, skupila se i odvukla do klisarice. — Teto, „čiča“ me neće više! — proplakala kod nje. I zaista Taja je više nije hteo, kod sebe, u svoju sobu. Primio varošanku.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Gospodar je osobito za njim žalio i pobojao se da mu neće trgovina natrag poći. No, Ljuba je morao nešto i sveta probati. Služio je tri godine, u raznim varošima kod raznih trka.

— O, drago nam je; izvolite unutra. Sad idu unutra. Ljuba neće prvi da ulazi u sobu, učtiv je. — Ta izvolite! — Ta izvolite vi prvi! — Ta vi ste gost!

Sve je u redu, samo da zna kako stoji sa mirazom. Dođe sestra, umeša se u razgovor i dâ mu na znanje da miraz neće faliti. Ona već na tom nastojava. Gospođa Jelka rada je da se malo provozaju.

— Kako vam se sad dopada moja Savka? — Izgleda kao boginja! — Neće ni miraz faliti. — Kanda ste mi iz usta izvukli! Baš sam vas hteo o tome upitati.

Večera je već gotova. Svi ga zadržavaju da sutra ne odlazi, ali Ljuba neće da pristane. Kad ujutru, a Ljuba dâ prezati, pa svršivši upola stvar, oprosti se i otputuje.

Nije hteo frajli Savki ni reč da proslovi, ni u oči da joj pogleda. — Šta ću da je gledam, kad neće biti moja, — progunđa napolju. Ljuba ode kući. Frajla Savka ostane dešperana, ali naskoro se za jednog notaroša uda.

Šta vi ištete? — Tako oko tri hiljade; ako ima više — još bolje. — Moja Soka zasad neće dobiti više od dve hiljade i štafirung. — Dobro; ja sam i s tim zadovoljan; ja hoću. — E dobro, dragi.

— Nemojte odma’ s detetom počinjati. Detetu sam ja tutor, kao deda, pa mu neće ništa kod mene faliti; najpre se osim deteta razgovarajmo. Mušterija u dućanu lupa, ište cigarete.

Sednu, malo čekaju, devojke još nema. Donesu vino, piju, već su sat tu, a devojke nema. Ljuba postade nemiran, neće da gubi vreme, rad je devojku što pre da vidi. Mati viče slugu, sluga dođe. — Idi, Lazo, brže po Tatijanu.

— Tatijana je otišla u trešnje, — reče Laza. — Pa ništa, odma’ preži, pa idi po nju. — Tatijana neće doći. — Zašto neće? — Ja znam zašto. — Pa reci. — Mene mrzi pred ovim gospodarima da kažem.

— Tatijana je otišla u trešnje, — reče Laza. — Pa ništa, odma’ preži, pa idi po nju. — Tatijana neće doći. — Zašto neće? — Ja znam zašto. — Pa reci. — Mene mrzi pred ovim gospodarima da kažem.

— Ja znam zašto. — Pa reci. — Mene mrzi pred ovim gospodarima da kažem. — Ta reci slobodno pred nama, neće ti ništa biti, — upadne čika-Gavra. — E, kad baš hoćete, kazaću vam.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Ipak, ipak, zamisli ovo: dvadeset i tri dana od kad smo se venčali. — Verujem potpuno. — Ali moj muž neće ići, ja mu nedam.

Sad se ovi mediokriteti nešto znoje i petljaju bez njega ,a vreme prolazi i opet niko neće znati šta će sve iz ovoga da proizađe. Samo ja osećam jedno: da do novog rata mora doći.

I sve će ići po starom. A niko nas ni o čemu neće pitati, kao što nas ni do sad nije pitao. Samo neka sve dođe brzo, što pre, jer života više nema to je jasno, a i ovaj

Jest to pouzdano znam, a drugo: da će ovaj rat pojesti moje nerve do kraja i da se on nikada svršiti neće. I sve ono vreme između prošle demobilizacije i nove mobilizacije, to je privremeno, a ovo je stalno.

okaj Jurišić ništa od toga neće da razume nego smesta osuđuje i to na jedan brutalan, njemu svojstven, uočljiv način koji vređa.

Ali on neće ni da čuje, jer je takav, nepristupačan i nepoverljiv i to ne zato što ima nekakvog iskustva, nego onako instinktivno i

— Ali kost nije mislim povređena? — Pa malo, sasvim malo, upravo mišić. — Znam, znam; ali neće, valjda biti posledica?

O jadna, mila moja mala, oprosti mi, jer malo posle ona i tebi neće verovati.“ A ona ga je svojim vlažnim široko otvorenim očima gledala pokorno i radosno i u onoj njenoj zamišljenoj

I to mučki udarac od one, u koju je on gledao kao u svetinju. Neka mu oprosti, ali on to neće trpeti. Nove naravi koje ok vidi da se uvlače po našim varošima i u naše odnose posle rata, on odlučno ne prima On je

“ Lepo, eto, to je moj ded. Dakle taj ded ovako mi piše: čuvaj se, jer ako se sam ne čuvaš, niko te čuvati neće, pa ako se vratiš oprostiću ti, a ne vratiš li se znaću da si bio veliki budala i sav će moj znoj otići drugome, — a

“ E pa na kraju krajeva nov čovek i neće biti onaj neustrašivi pobedilac zla i nepravde, taj ipak pozitivan i praktičan duh što poziva na „delo“ dole Nov čovek

je zaista pametna i prisebna žena, i svi oni iz kuće, te se on postepeno umirio i uverio nas da više nikad onako šta neće pokušati. A kad su Natašu opremali u ruho mlade i položili je u velikoj sobi ja sam ga tamo odveo ispod ruke.

Afrika

U njegovoj priči kako je verenici, koja ga je na samrti pitala la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored

la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i poezije.

busa se u grudi, i viče kondukteru: „Vraćaj, vraćaj!“ Šalupe se okreće u suprotnom pravcu: zemlji. Toliko je lud da neće uopšte da čuje za objašnjenje. Nešto ga je uvredilo, i on ispljuvava nerazumljiva mucanja, pola francuska, a pola bambara.

Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti. Gledam mađijsku igru nagih tela onih koji tovare ugalj; upadaju u snažno osvetljeni krug reflektorov, vrte se

Ovde prašuma počinje već od obale. Mestimično je kraj drumova raskrčena za plantaže a za sto godina je, kažu, neće uopšte biti. Palme svih vrsta, fromažei, akažu, lijane, paprati.

U manastir neće da me puste obuvenog, nužno je da budem sasvim bos. Sav unutarnji prostor izdeljen je zidovima, lagumski kao pčelinjak;

ovde služe samo u jednu svrhu, i prijatelji se čak mogu i poslužiti njima, ili im bar ne ukazivati nikakvu pažnju ako neće, Švajcarac zahteva da je sluge probude i premeste na kakvo drugo mesto.

Bolesnik rezignirano leže na asuru između kućica. On neće imati svoj lek, i time je osuđen isto tako na smrt kao što bi bio i od zakona kada bi rastrgao i svoju drugu snahu,

Seljani su okupljeni u krug i straše se: — O, o! jer hipopotam mora jesti, apsolutno mora jesti. Inače neće biti lova i zverovi će klati koze, i strele će skretati s puta, i ljudi–panteri će rastrgnuti najbolje derane i bolesti

stvari ja sam za godinu dana imao tri automobilske nesreće, ja imam na sebi rana za koje doktori kažu da možda nikada neće zarasti. „I zatim to još nije najgore: hteo bih sagraditi dom.

zaboraviti da su „sivilice (civilisés)“ pa se skinuti goli i igrati svoj tam–tam koji se svršava librički; i tada neće paziti ko će čiju damu stezati. Diskusija dosadna i bez kraja: „Ja stezao, ja stezao ti, ja stezao mene!

kad put postaje najteži, bez dobrog kuvara, i pri tom još poneti njegove stvari koje su tu a koje ma kome da ostavim neće mu ih više dati, sasvim je dosadno.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

jedno jutro da su nas poharale pustaije; pak onda, kad se pročuje po varoši, svaki će vas žaliti, i niko vam neće dolaziti da vas uznemirava... JANjA: Pi, pi, pi! To je majstorsko plan!

Ali koja je asna kad neće ni žice da kupi, pa tako moraš uvek poslednja da ostaneš u društvu. KATICA: Ja sam baš nesrećna na ovom svetu!

Koliko sam se puta divila majorovici kako lepo odi. Blago meni, sad me neće u ovom niko preteći. JUCA: Vidiš, što je vospitanije. K vospitaniju prinadleži i lice.

JUCA: Znate kako naša poslovica kaže. „Skup dvaput plaća.“ Pređe dve godine pravio je šupu, pak čovek neće da pogodi iskusne ljude, nego oće da sam zida, da zaštedi. MIŠIĆ: E, gledajte vi, kao da je ubog siroma!

A u podrumu ima devet stotina akova. MIŠIĆ: Tako su ponajviše stari ljudi, sve se boje da neće im stići, a to je zato što ne mogu da rade kao što bi želili.

Gospodaru, ja sam dosta svakojake poslove izvršivao, ali sad i poganije da derem? To, bogami, neće biti! JANjA: Prokleto, nevospitano, najedeno, napijeno! Što si ti mene? PETAR: A? JANjA: U, kako mi baca vatra u srcu!

PETAR: Šta će mi sapun! Koji oće, neka dere i bez sapuna, ja mu ne branim, ali Petar neće. JANjA: Oćiš da si svađiš sos mene? PETAR: Šta veliš?

(Petru.) Čiča Pero, idi brže. Traži te gospodar. PETAR: Naći ću ja majstore za kože, koliko god oće, tek moja ruka neće pristupiti. (Otide.) MIŠIĆ: Ovaj sve o konjma brigu vodi.

MIŠIĆ: Dakle, ja vam čestitam vašu budušču sreću! KATICA: Vi me s otim obespokojavate, no ja znam da neće ni on protiv moje volje baš tako postupati. MIŠIĆ: Zaista, škoda bi i bilo, vaša mladost, vaša lepota...

JANjA: Ama oću da podignim na vas procesu. MIŠIĆ: Šta vam drago, mene neće proces ništa stati. JANjA (dugo ga gledi): Gospodin notarius, usred moja nevolja imam ćef da pišim jedna historiju.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

70 V IŠAO JE TAKO U VAROŠ U KOJU NIJE BIO POŠAO 88 VI BELI ZEC I CRNI AJGIR NA PUTU 102 VII NEĆE VIŠE VIDETI SVOJU PLANINSKU SERVIJU 139 VIII PO SEĆANjU SE HODA KAO PO MESEČINI 153 IX KRAJ NjEGA KORAČA, SAMO NjEGOVA

Status in stato? „U Beču se zna, sigurno, da je turskim ratovima odzvonilo. Rata više neće biti. Ta gomila više nije ni potrebna. Pa neka idu otkuda su i došli.

A što se tiče Mahale, on, Engelshofen, neće ići da vidi selo koje se uređuje po lenjiru, ni šorove što se ispravljaju prema koncu.

Razrogačenim očima prošao je, još jednom, pred njima i rekao im da sad mogu ići, kući. Bio je siguran da niko neće ni lanuti.

Iz konjice u pehotu. Otkud to može biti da konjik ode u pešake? Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude?

Ovde će ga neko vreme još spominjati, kao i tog krivonogog Grka, a posle će ga zaboraviti i neće mu znati ni imena. Ova varoš iza njega, sa tim visokim, crkvenim, tornjevima, ostaće kao i to Sunce, koje taj brbljivi

Sunce je bilo odskočilo, ali on je znao da ga neće gledati, kako odskače, još mnogo puta. Pošto je morao da nešto kaže Garsuliju, koji se stalno vrteo oko njega,

utvrđenja i reduta, oko Mahale, presele na imanja mađarskih spahija, gde će biti kao i drugi seljaci što su, ali se više neće moći seliti. Niti će biti vojnici. Garsuli nije bio glup čovek.

kola, on je nastavio da viče, tako da ga je svaki mogao čuti: „Oni misle da im još i platim što idu u Rosiju, e pa neće, od mene neće poneti para.

nastavio da viče, tako da ga je svaki mogao čuti: „Oni misle da im još i platim što idu u Rosiju, e pa neće, od mene neće poneti para. Ja, sie denken wohl dass ich ihnen das Geld soll auf die Reise geben, nein, sie bringen keines.

“ „Bauern“, odgovori mu kirasir, „Bauern, paor.“ „Tako dakle? Oni neće da budu paori, neće da oru, i kopaju, oni bi svi da prose apšit? E pa lepo, čekajte da vam ja dam apšit.

“ „Bauern“, odgovori mu kirasir, „Bauern, paor.“ „Tako dakle? Oni neće da budu paori, neće da oru, i kopaju, oni bi svi da prose apšit? E pa lepo, čekajte da vam ja dam apšit.

Teodosije - ŽITIJA

Božastveni mladić sakrivši ovoga nasamo, ispitivaše ga o Svetoj Gori, pošto ga je najpre utvrdio zavetom da neće nikom otkriti njegovu tajnu.

Jer ne znađahu da neće tražiti je lene, već izvor života, Hrista, da njime napoji ujelenjenu dušu svoju, raspaljenu ognjem od čežnje ljubavi njegove.

A pravedni se zbog ovoga ožalosti, ne zato što su ga uhvatili, nego zbog toga što su mu prekinuli put te neće dospeti k starcima pustinjacima za vreme obeda. Zapitaše ga: — Ko si i iz koga si manastira?

Kao što ste sada čuli u pismy, moj sin se mene odriče ako ne pođem za njim, da me za života neće videti. Neka mi bude dosta veselja i radosti s vama, zemaljske vladavine a ujedno i vojevanja, jela i naslade bogatstva i

Čuli ste danas pismo sina mojega gde me se odriče ako ne pođem za njim, da me neće videti za života. Molim, dakle, svakoga ko mi je drag, umirite moje srce i ne sprečavajte me da idem, jer ne mogu više

se poslednjim pirom sa vama razveselimo te da se rastanem od trpeze s meSOM, jer me ovakva sjajna i mnogomesna trpeza neće više sakupiti sa vama, nikada!

postavši blagonaročiti, bili smo svetodršci, a sada s tobom i mi vojujemo u vojsci nebeskog cara, i ništa nas od tebe neće razlučiti.

svojoj ste zemlji samodršci, i srodnici ste po telu onima koji sada capyjy, i ako što moliti blagoizvolite — molbe vaše neće biti uzaludne.

Jer varljiv je, reče, ovaj život, i sklona je padu priroda ljudska, i niko se neće udostojiti da ga strasti nikada ne dohvate i da nema učešća u poroku — osim Boga jedinog!

da razumemo da Bog poznaje svačiju ljubav prema njemu, i ako ko njega radi što dobro čini, od njegovih svevidećih očiju neće se sakriti i dobrima je nagraditelj dobar.

Jer nikakvo lukavstvo ne može pobeći od suda Božjega i jarosti, i odmazda Božja neće malaksati, goneći one koji čine bezakonje sve dotle dok ih ne stigne.

lukavo, sve se nago i poznato pred njim nalazi, jer se ništa od naših sramnih i tajnih dela od njegovih svevidećih očiju neće sakriti.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

od severa na jug, i balkanska ili bugarska oblast u pravcu zapad—istok, neće dovoljno pasti u oči razlika među etničkim grupama i njihovim psihičkim osobinama.

Nijednom od ovih nedostataka Šumadinac neće učiniti milost i progledati mu „kroz prste“. Nigde u južnoslovenskim zemljama ne postoji više žive iskrenosti; nigde

Kiridžijski putevi su najgori na Poluostrvu. Oni neće učiniti ni najmanji napor da uklone prepreke, koje se mogu lako ukloniti.

Oni neće učiniti ni najmanji napor da uklone prepreke, koje se mogu lako ukloniti. Često se neće potruditi, sve dok njihovi konji mogu proći, čak i sa najvećim naporima da uklone drvo svaljeno na put ili velike gomile

Moglo se predvideti da ovo stanovništvo — najtipskiji predstavnik svoga naroda — neće trpeti austrougarsku vladavinu. Kod bosanskih seljaka se sve više razvijala prava vera u Srbiju.

Gosta bi na dlanu nosio; krvi bi mu utočio. Ni siromašniji neće primiti novčanu nagradu. Nema stvari, izgleda, koju gostu i prijatelju neće obećati, često i ono što očevidno neće moći

Ni siromašniji neće primiti novčanu nagradu. Nema stvari, izgleda, koju gostu i prijatelju neće obećati, često i ono što očevidno neće moći izvršiti.

Nema stvari, izgleda, koju gostu i prijatelju neće obećati, često i ono što očevidno neće moći izvršiti. U nastupima lakoumne ljubaznosti i velikodušnosti često idu u popuštanju i odobravanju dalje nego što treba

Nema neverovatnog glasa u koji oni neće poverovati i širiti ga; nema neverovatne misli koju neće usvojiti, ako im godi.

Nema neverovatnog glasa u koji oni neće poverovati i širiti ga; nema neverovatne misli koju neće usvojiti, ako im godi. I u tome su verovanju uporni, prave tvrde „bosanske glave“.

Gosta bi na dlanu nosio; krvi bi mu utočio. Ni siromašniji neće primiti novčanu nagradu. Nema stvari, izgleda, koju gostu i prijatelju neće obećati, često i ono što očevidno neće moći

Ni siromašniji neće primiti novčanu nagradu. Nema stvari, izgleda, koju gostu i prijatelju neće obećati, često i ono što očevidno neće moći izvršiti.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

U slijedećem će, vjerovatno, biti previše ribe, a još dalje, vrag da ga nosi, neće mi se dopasti sjenke vrba ili tako nešto slično. Tako ću, najzad, stići i do kraja rijeke, a posao neće biti gotov.

Tako ću, najzad, stići i do kraja rijeke, a posao neće biti gotov. Zabrinuti čiča opet skače u kola i vozi dalje, a kad ponovo naiđe na dubok vir, on se okrene svom džaku,

— E, onda ja više ne dolazim ovamo da se to proročanstvo ne bi ispunilo — lukavo zaključi medvjed. — Proročanstvo se neće ispuniti — utješi ga Šarov — zato što je Mačak lav obećao da će te još večeras pojesti ako te samo ulovi.

Moram da se sakrijem u onu veliku pećinu, tamo me, valjda, neće naći. I dok se tako Kruškotres šunjao prema mračnoj pećini usred planine, Mačak, Miš i Šarov uzeše se toliko smijati

Taj ti ne lovi miševe! — Ne boj se ti ništa za slaninu! — guknu Brko. — Ja ću njega već tako potkovati da se neće moći popeti pod krov. — Ehej, gdje li si sad, dobri moj čiča-Trišo? — sjetih se ja.

— Nemoj da ga biješ. On je čitavu noć lovio miševe, zato je i lupao. Skini mu ove cipele, pa više neće biti buke. — A on će onda pravo na slaninu! — lukavo zaškilji Brko.

Hajdemo Šarove! — A možda mene neće primiti? — zabrinu se Šarov. — Kako da neće! — povika Tošo. — Njemu baš treba neko ko će čuvati mlin od onog lopova

Hajdemo Šarove! — A možda mene neće primiti? — zabrinu se Šarov. — Kako da neće! — povika Tošo. — Njemu baš treba neko ko će čuvati mlin od onog lopova Žuće, koji mu liže brašno.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ALOŠA: Ne mogu! PAVLE: Ne smete biti tako slabi. ALOŠA (hteo bi da oponira). PAVLE (prekida ga): Neće biti to: samo to pismo.

Taj rukopis mirno počiva u fioci moga stola, pod ključem, ali... ovoga časa me obuze jedna slutnja: neće li se moja žena, u mome odsustvu, po služiti istim metodom kojim sam se ja poslužio prema njoj: provaliti fioku na mome

Ona neće naći ništa što bi želela, ali možda baš zbog toga neuspeha, u besu, u srdžbi, u pakosti, a znajući koliko ja cenim ovaj

MILE (gleda u sat na ruci): Pre deset neće ni stići u kancelariju. RINA: Tvrdiš kao da pouzdano znaš? MILE: Znam kao i ti što znaš.

SPASOJE: To je vaša stvar! PAVLE: Ne samo moja već i moje porodice. Zar se žena, supruga, neće obradovati povratku muža za kojega je mislila da je mrtav? RINA (buni se i krije iza Milana).

VUKICA (ocu očajno): Eto, kažem ja! SPASOJE: Šta to? VUKICA (zbunjeno): Kažem ja da moj verenik neće doći. (Pogleda u sat na ruci.) Koje je već doba, a njega nema. SPASOJE: Doći će! Nemoj biti nestrpljiva.

Dakle, ja vam rado obećavam službu; samo, razume se, kad društvo počne rad. To neće biti tako brzo, ali čim počne rad. MILE: A dotle? SPASOJE: Dotle? Dotle strpljenje!

ANTA: Hoće li biti dosta to za uzdržavanje? SPASOJE: Dosta je, nego! Ti bi se uzdržavao i za dvesta dinara, pa neće on za pet stotina. ANTA: A to što kaže za novine i ja sam čuo. SPASOJE: Šta si čuo?

SPASOJE: Neće to biti tako zgodno. Znaš da sam koliko juče odložio svadbu i kazao Vukici da ne kupuje još venčanu halinu, pa ne mogu

VUKICA: Kad bi to moglo drugi put, danas me tako boli glava. SPASOJE: A ko ti garantuje da te i drugi put neće boleti glava? AGNIJA: I veruj, kad izađeš na vazduh, proći će te. VUKICA (jedva se reši): Dobro najzad.

se tome ne može stati na put; zar ne bi moglo cenzura da zabrani pisanje o tome, jer, najzad, našto je onda cenzura ako neće da štiti časne i ugledne građane?

Najzad, ako neće da štiti nas kao pojedince, onda neka štiti preduzeće „Ilirija”; to preduzeće čini čast državi, a skrhati nas znači

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- rekao je Novak svojim najšećerastijim glasom pa dodao kako mu je žao, kako mu je strašno žao, ali ovoga puta slučaj neće moći da ostane neprijavljen. - Ti shvataš, mladi prijatelju?

A zašto bih? Niko neće crkavati zbog toga što me nema. Okrenuo sam se i pogledao na sat, ali sam, mirne duše, mogao i da se ne okrenem.

- Skupila je usta, a oči su joj postale malo crvene pri krajevima, dok me je gledala kao da me gleda poslednji put. - Neće. Izmislićemo nešto, Vesna. Ti i ja, znaš? - dodao sam.

Tek kad se Baronica popela na skelu, izvadila je noge kojima je dotle mlatarala po vodi i pogledala nas. - Vesna neće ništa reći! - Znam - rekao sam. - Otac će saznati i bez nje. On ima naročit talenat za to!

- Pripazi na starku i džukca! - šapnuh u prolazu, ali on reče da njih niko neće ukrasti. Šapnuh mu, takođe, i da bude laf, ali on to nije hteo da bude n tako smo sat ili dva gacali između

Predložih joj da potrčimo, jer se neko može okrenuti. - Neće! - reče. - Drži! Mislio sam da je najbolje poći do vrbaka, ali je Rašida smatrala da je i skela dovoljno dobra.

Ona samo sleže ramenima. Mislila je kako neće ni primetiti da je nema. Osim nje u kući je još osmoro dece, a ona je pri gornjem kraju lestvice, iako su joj dva brata

Pomislih da joj obećam kako me neće više izbacivati sa časa, ali to bi ličilo na obećanje povodom pismenog zadatka o glasanju kad sam napisao da glasam za

Kad mi je bilo devet ili deset godina, obećao sam majci da ću kad porastem postati bogat i ona neće morati da radi, niti živi u kući druga direktora.

Melanija neće proveravati. Fiskulturnik se prezivao Markota, imena nisam mogao da mu se setim, ali ono nije bilo ni važno.

Pomislih na mamino lice dok sluša druga direktora kako se boji da od mene neće biti ništa i digoh dva prsta. - Prilog vremena prošlog od pisat, to je, na primer: pisavšij!

Njoj ni nakraj pameti nije bilo da postane arhitekt, iako, sudeći po zečevima nakazno predimenzioniranim, neće postati ni vajar. Predložih joj da izvaja Merilin, ali ona nije bila raspoložena za to.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Milane!... Zovite Milana. Viče šegrta. Milan dođe. — Da znaš, sad ću malo otići, a ti pazi; vino neće do večere prolaziti, ali opet nešto ću ti ostaviti, ako ko uzište. Hajdmo!

— Promisliću se. Tako se razgovaraju, i Čamča svojim slatkorečijem bacio je gospodar-Sofri crva u glavu; neće dugo trajati, pa će se odvažiti. Sad se gospodar Sofra digne, vreme je već, mora kući. Ode. — Zbogom, Čamčo.

Naprotiv, kad je video da kogod bajagi neće da pije vino, on donde nudi, dok ga ne prinudi, jer veli nema gore nego koji se izvlači, ti će biti tek pijanci, ili

Tu je i Pera. Katica sedi do Šamike, „malog fikala”. Jelo se nosi, večeraju, „mali fiškal” neće da jede, barljija, Katica ga kori, inate se, a stariji u razgovoru na njih ne gledaju.

Međutim je Pera po svom običaju gazdovao. Već je više držao da se otac neće ni vratiti. Počeo se uveliko kartati. „Kozaci” svaku noć kod njega.

— Sudac nije ni jedan! — To su trgovci! — I to „racki”. — Da, ti su najbogatiji! — Kako se neće obogatiti, kad na svakom rifu prevare, a ovame pô godine poste.

Uzeo je Krečarev pištolj, jer zna da ga neće upotrebiti. Sad se zaključaju. Lopova sve više u birtiji. Njih dvanaest, a trinaesti kapetan.

Gospodar Sofra mislio je, ako baš i mora što platiti, opet neće biti mnogo, forintu, dve po akovu, pa šta je to za gospodara Sofru i Krečara.

Kad uđu u sobu, ali jelo se nosi. Čamča im kaže kako je do toga došao i smeju se. Gospodar Sofra neće da jede matoru oderanu gusku, pa neće ni Krečar; to dadu momcima.

Čamča im kaže kako je do toga došao i smeju se. Gospodar Sofra neće da jede matoru oderanu gusku, pa neće ni Krečar; to dadu momcima. Ali kad dođu čvarci, pa velika džigerica, — milina je pogledati.

I to odgovaraj mađarski, jer inače neće te držati za Vengra. — Dobro. — Pa onda, ako te šta pitaju za Bunipartu, nemoj ga kuditi, niti Ruse hvaliti, jer

Sad kanda se setiše Čamčine lakrdije, pa se zareče gospodar Sofra, da više slušati neće, nego će sam na putu kalauz biti. — Sad neću više nikog pitati; hoću odavde upravo u Košicu. — To je još gore.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

PO TUĐOJ VOLjI I ZA TUĐ RAČUN 80 VIII SNUŽDIVŠI SE, NAD PRAZNINOM POROĐAJA, ONA UVIDE, DA JOJ DUŠI, NI U DECI, NEĆE OSTATI TRAGA I UMRE, ŽALEĆI ŠTO NE MOŽE DA ZASITI BAR TELO, RAZDRAGANA UŽIVANjIMA 99 IX JEDAN OD NjIH, NAJBEDNIJI,

Zar hoće da na sebe natovare patnju, kojoj nikad kraja biti neće, seobu duša svojih, ne samo dece svoje, promenu večnu, koja će kao kreč u grobu do veka da im grize meso s kostiju,

večnu, koja će kao kreč u grobu do veka da im grize meso s kostiju, dok god budu u ovoj zemlji, iz koje ih više pustiti neće? Marija Terezija. M – prvo slovo njenog imena ima tajanstveno značenje, jer znači: hiljadu. M – jer je Mati.

Uplašen da neće moći da izbegne, a da ga već ovde, u Pečuju ne pokrste, u ljutoj tuzi svojoj pozva, u sebi, tiho, u pomoć, krsnog sveca

Sva uplakana i uplašena da joj se neće vratiti, ljubila je muža, bez stida i nesito. Bila je postala ljubomorna. Sumnjala je da će se svezati sa svima Friulkama

Tamo ga je baron Engelshofen jednog dana našao, poljubio, oslobodio, tako da će uskoro da se vrati i neće ni ići u rat. Kako će sa njim vratiti se i ona sedmorica što su otišli iz Zemuna.

Bila je kao nedirnuta, kao odsutna, kao smrznuta. Izgledalo je, kao da mu se nikad na ovom svetu neće dati. Htela je, prosto, da je uzme silom.

Ovde, unutra, u svojoj kući, činilo mu se da je potpuno bezbedan. Niko to neće saznati. Bio je uveren da će i ona ćutati. A sve će se dogoditi nekako kao u snu.

Drugo bi bilo da je ma ko prošao kroz tu izbu, spolja, iz Zemuna. Ovako, on jasno nasluti da neće propustiti ovo veče. Plamen žiška sa peći, osvetljavao je veliku izbu, kao sa brega. Senke stvari bile su zato ogromne.

Aranđel Isakovič hrabrio se, i po stoti put, mislima da to niko neće saznati. Bio je uveren da će i ona ćutati i, pošto joj je godinama lizao, u snovima, ruke, ponizno kao kuče, goreo je

Ni pop, ni njegov ortak Dimče Diamanti, neće moći da mu smetaju, svojim savetima i benetanjem. Sve što je napolju, ostaće napolju, a ona, tu, ostaće tu, kraj njega.

Sve što je napolju, ostaće napolju, a ona, tu, ostaće tu, kraj njega. Niko to neće saznati. Bio je uveren da će i ona ćutati. Opojna neka radost se javi u njemu.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

ide na drvljanik, pa da ponese u kuću drva, ako unese cepanice s parom ona će se ti’ mesojeđa udati, ako ne unese, onda neće.

Ako se čuje reč ’ajde’, udaće se te zime; čuje li reč ’čekaj’, neće se udati te zime.“ Slično se gata i u Bosni.⁶ Devojke dorasle za udaju najčešće gataju da bi doznale ko će im biti

srećan ili nesrećan, od njega zavisi ceo kasniji tok zajedničkog života, kao i to, što je najbitnije, da li će se ili neće ostvariti osnovna svrha braka — biološka reprodukcija.

se odnosi na oboje mladenaca je ta da kada polaze na venčanje, ne smeju „nositi nebušene novce, već samo bušene, jer neće inače imati dece“.

U istom ovom kraju veruje se i to da koliko se dana od porođaja žena ne češlja, toliko godina neće imati poroda.⁶⁹ Posle porođaja, u nekim mestima, ako porodilja ne želi da ima dece više godina, ona mužu, kada ga šalje

“ Mlada koja se venča sa nebušenom parom, veruju u Boljevcu, neće imati dece. U istom srezu neke neveste kada pođu na venčanje ponesu belojku konoplju, jer veruju da kao što belojka rod

neveste kada pođu na venčanje ponesu belojku konoplju, jer veruju da kao što belojka rod nema, tako i ona, mlada, poroda neće imati. Iz istog razloga neke na venčanje nose kamen, a neke dva-tri zrna pečenog boba.

Kad se ova dva praga sastavila, tad i ja imala poroda.’“⁷² U kopaoničkim selima u Ibru, ako majka neće više da rađa, ona onda nogama novorođenčeta zatvori kućna vrata.

⁴² Ako trudnica pojede ribu, veruje se da joj dete dugo neće progovoriti, a ako pojede kokošiji želudac, dete će imati velika i modra usta.

⁴⁶ Za nju je takođe opasno i ako joj zec pređe put, ako vidi zeca ili jede zečetinu, jer joj dete neće dugo živeti, odnosno spavaće s otvorenim očima.⁴⁷ Ptice grabljivice (npr.

ženu ne valja se da gleda pomračenje (sunca ili meseca), jer će joj dete biti poremećene pameti, odnosno, po nekima, neće biti dugog veka.

(U Bosni, međutim, misle da će dete rođeno u utorak biti srećno, ali da neće biti dugog veka, a u Skopskoj kotlini da je „najubavo“ da se dete rodi u utorak, četvrtak i ponedeljak.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Ako život izda i ševa, i gušteri, sunca uživači, i pesnikinja mirisa, zova, za sebra, sebar izdati neće, za sebra koji u povodu vodi po desetinu sebara sinova.

pomilovanje sa sužnje, care, pomilovane koji gledaju uvek preda se ma kud da pođu i korače, s kojima niko neće da stane i kad ih nevinim opet oglase, i kad plate caru harače.

Za pomilovane robijaše kojima niko konaka ne da, kojim hlebar neće hleb da proda, s kojima ni u crkvi ljudi ne vole da čitaju zajedno očenaše, s kojima slobodno razgovara samo uhoda.

Za čoveka koji rukom pokazuje ohlađeni dimnjak svoga krova i travom zaraslu stazu do praga, a niko mu neće da posvedoči da je provodio tamo dane. Za čoveka koga živa sahrane pa nije ni na zemlji ni u njenoj tami i memli.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Evropa, ta stara kurva! Nikada više neće biti tako blistava, tako koketna i uzbudljiva kao tih davnih noći u sirotom »Balkanu«, dok smo sričući prevodili

kako se ista stvar može i njemu dogoditi jednoga dana; nije ni sanjao da će ga možda jednog jutra mrzeti da priča i da neće imati čemu da se raduje, da će isto tako sedeti potpuno miran i utučen i gledati nekuda ispred sebe u prazno.

Noge koje umeju svašta da izvedu! – Ma, dajte! — reče stjuardesa. — Niko neće znati! Kao da je to toliko važno? – Ne možete unutra! — ponovi mirno kaluđerica. – Eli, Eli, lama azavtani!

uz gradske kapije, čiji su krovovi bili zarasli u travu, do trošnih slavoluka ispod čijih svodova više nikada neće proći nijedan šareni zvoncavi karavan, slušali liturgije u dimu tamjana, među oznojenim seljankama umotanim u debela

Pufko gleda Bel Amija kako preskače ogradu kafane, i, dok nastavlja da sedi, zna da ne bi bilo isto, zna da neće biti isto. »Dobro je ovako...« misli dalje. »Ovde je dobro.

Dok čeka, Bel Ami prevrće knjige rasute po belim plahtama. Alber Kami Leto. Nikada u životu neće doznati da je bio tako blizu rešenju svih svojih zagonetki.

Čini joj se da je nešto veoma uprljano i da se više nikada neće moći popraviti. Jedan čovek u sobi to sve zna. Prezrivo zažmurivši na levo oko, puši »goluaz« i sve zna.

U onim časovima pred jutro, kad su mladići njegove epohe ustajali u sobama zamrznutih prozora, nesrećni zbog dana koji neće doneti ništa novo, Bel Ami napusti svoju logu s osećanjem da ga od danas pa sve do smrti očekuju sami pokloni

« a majka će kazati da je baš gledala kroz prozor, kad stiže neki auto: »Čiji li je, oće li biti tvoj, neće; a, bogami, nijesmo se nadali!« — Malom se piški... — kazaće njegova žena. Onda će piti veoma slatku kafu.

se smejem kao lud, sećajući se, šašave lekcije o sofistima i onom filozofu koji je mogao da dokaže da jedan zec nikada neće uspeti da prestigne kornjaču na trci do beskonačnog.

Moja kornjača šušketa na patosu automobila; znam da me čak ni ona neće odvesti predaleko, pa je puštam da odmili kroz izgorelu travu prema njenoj zemlji čije su granice omeđene večnom

Sada im je ovaj prizor zauvek utisnut u pamćenje. Neće ga se osloboditi sve do smrti. Starci ćute i šaraju štapovima po prašini.

Matavulj, Simo - USKOK

?... Šta biti može!?... Da nije utekao mladi princip!?.. Neće biti to, jer alarm dolazi od crnogorskih vrata!.. Odista su Crnogorci udarili!.. Zar opet!?... Pomagaj, sveti Tripune!.

— Ja, vi’š, ja bih da pričekamo, neće li se Tudešak izviniti, jer... — To sam znao! — prekide ga Ivanović, smijući se prezrivo, i otide kući.

A evo će i božje vrijeme na ovi čas udarit’!“ Ali se svi u srcu radovahu, što se neće obistiniti njihova nagađanja, koja su činili toga dana u zoru, kad su silazili tim putem, biva, da će osvanuti mlak

Glavno je, e je sad donji narod već jednom na čisto, neće već prezati od sutrašnjega dnevi, kao što je prezâ godinama!

Znam samo e te je viteška nevolja prignala da bježiš u ove naše jadne krševe! Lasno ti neće biti, sinko, ali, božja ti vjera, bojati se nećeš nikoga, osim boga, niti će ti ko zapovijedati!

— Uzeće Milu Đurovu, onu ruželjavu! Nastade tobož raspra: — Nije ružna, no baš zgodna! Opaka je, pa će ga biti! Neće to đavolje jabuke on pojesti, no će mu sve ona grabiti!...

Bješe još bjelolika velikih povijenijeh obrva, sa izrazom nježnosti i sjete. On pomisli da ta neće biti od istoga soja.

dosađivasmo novijem susjedima, te, vele, da je Napoleon prijetio da će Crnu Goru obliti našom krvlju, te da se otada neće više zvati „Crna“ nego „Crvena Gora“.

Kad se već dohvatih lomnoga puta, bio sam siguran, a kad prijeđoh granicu, nijesam već hitao, no sam čekao neće li ko naići da me uputi. I cijelog dana čekah uzalud, dokle vi ne naiđoste! — Junak, bogami! I od kuće i junak!

Zar rastati se za navijek! Pa to je što i umrijeti! Srce mu se stište od pomisli da više neće vidjeti svoju dragu Ludmilu, svoga zeta, njihovo dijete, koje nosi njegovo ime!

U Dubrovniku je jedna češka četa tobdžiska; neće, valjada, biti teško po njekom poslati pismo na dubrovačku poštu; naći će se, valjada, i njeki od trgovaca kotorskih,

— Svršila, ja!... Evo ovako, sad ćeraj do gore, zakovčavaj... — I neće biti druge službe danas? — Na što druga?! Napojali smo se boga od prije zore dosad! — Bjehu li u crkvi svi iz kuće?

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Ne znam. PROVODADžIJA (za sebe); Mazgov! (Jasno.) To je čudo da nikada neće, to jest, da kaže koliko kad profitira. MATI: Takav je i moj muž; jedva i meni kaže, a kamoli kom drugom.

OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti. Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim.

(Mladoženji.). Kako stoji, to jest, s aljinom mlade neveste? MLADOŽENjA: Ja pitam frajlicu kakav joj je gust, pa neće da mi kaže. PROVODADžIJA: I! kakav si mi mladoženja! Uzmi, to jest, što je najlepše i najskuplje, pa eto ti. (Devojki.

MATI: Tako treba. Devojka mora da se onde pokaže ravnodušna što joj je najmilije. Nego, znaš šta je? Od tvoje svadbe neće, čini mi se, ništa biti. DEVOJKA (žalostivo): Zaboga, mamo, zar da ostanem ovako?

MATI: Dakako. OTAC: Jes čula, jedanput je bilo komendije u kući, više neće biti. MATI: Ali zaboga, kad je bolja prilika. OTAC: Ti si luda žena, pa mir! TETKA: Nemoj tako, Jovo.

MATI: On je čovek pošten, neće da laže. OTAC: Pa šta je obećao? Nije kazao: idem da je ištem; nego: i ja bi je prosio.

Pa otac ti se boji: upustićemo ovu priliku, a onaj neće doći, pa šta ćemo onda. DEVOJKA: Kako neće doći, kad je kazao? MATI: Traži jošt deset hiljada. DEVOJKA: Pa dodajte.

Pa otac ti se boji: upustićemo ovu priliku, a onaj neće doći, pa šta ćemo onda. DEVOJKA: Kako neće doći, kad je kazao? MATI: Traži jošt deset hiljada. DEVOJKA: Pa dodajte. MATI: A otkuda?

Vidiš, moram da ti kažem, sramota je, ni kapu mi nisi jošt naručio. MUŽ: Velika stvar! Zato pametno čine oni koji neće da se venčadu dok se ne polože novci. Kakvi su to poslovi? Čoveku obećati, pa posle „što ti drago“.

Tek vidim kako se podmiguju. Pravo imaju: ko se neće podsmevati nesreći. MUŽ: Verujem. ŽENA: Veruješ, šta veruješ, da sam nesreća, je li? Pravo imaš.

ŽENA: Jesi li ti meni kazao da mi kod tebe neće ništa faliti? MUŽ: Je l’ to lepo? ŽENA: Je l’ to pošteno? OTAC: Ovde mora čovek da ima tri glave da vas razume.

ŽENA: O, kako ti lepo stoji kad se nakostrešiš. MUŽ: Bre, batine tebi, pa bi bila drugojačija. ŽENA: Neće da te Bog nanese da probaš, pa bi zapamtio kako se žena bije. MUŽ: Jes čula? ŽENA: Šta jes čula, šta je?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

obogatiti, i, nadahnuti njome, otkriti nove mogućnosti likovnog izraza; zamisli vaspitača, pak, tokom dva i po stoleća neće se bitnije izmeniti.

Kroče (V. Sroce, 1866-1952)je to ovako obrazložio: Umetnost za decu nikada neće biti istinska umetnost (jer je) dovoljno i samo pozivanje na dečju publiku, kao utvrđeni razlog koji stalno valja imati

Dečju psihu i dečju duševnost on neće uzimati kao spoljašnje kontrolne mere svog stvaralaštva, već kao prirodnu susednu sredinu u kojoj bi njegova reč mogla

autentičnim, zanimljivim stvaraocima drugog reda, poštovanje koje osećamo prema njihovom posebnom daru time se niukoliko neće umanjiti. Za Sorijana su „Pero, Andersen, Žil Vern...

Pa zadivljen, što je tako narasto vrati se hrabro na seoski put. Sad ga više zaplašiti neće ni mrki lovac, a ni ker ljut.

Deca podjednako rado primaju i dobre i loše stvari. A kad, poneko od njih, poželi jaču i istinitiju umetničku reč, neće je tražiti isključivo u delima dečjih pisaca. U stvari, najmanje će je kod njih tražiti.

u ulogu stražara, čvorak bi da nesmetano hara po vinogradima, pa se žali Imam dara Za pudara, Al' me ljudi neće, Tu sam loše sreće, buha i muha prepričavaju svoja sitna, svakodnevna nevaljalstva Koliko me vidiš malu, Ja s

kasnije, Aleksandar Vučo (1897—1985) će stvoriti novi, suprotni tip dečjih junaka; od pitome i poslušne dečice neće ostati ni traga ni glasa.

U dečju pesmu — i u nju! — uvukli su se nemir, sumnja, nepoverenje. Dečja poezija posle Vuča neće na buntu previše insistirati, ali se neće ni vraćati — bar ne često — raspoloženjima i vrednostima što su ih Pet pilića

— uvukli su se nemir, sumnja, nepoverenje. Dečja poezija posle Vuča neće na buntu previše insistirati, ali se neće ni vraćati — bar ne često — raspoloženjima i vrednostima što su ih Pet pilića pokopali.

Što se Momka i po tiče, plašim se da dečaci neće biti zadovoljni ponuđenim odgovorima: poema će im izgledati odveć naivna.

I neće naći rešenje ni u prošlosti, ni u modernoj tehnici, ni u zabavi, ni u fizičkim veštinama. Smisao života uvek se iznova o

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

GAVRILOVIĆ: Ja razumevam, koji jedu svoj lebac. ŠERBULIĆ: Ostavimo se toga; nego šta ćemo s magistratom koji neće da publicira punktove? SMRDIĆ: Da se zbaci. Imamo mi bolji patriota u varoši.

No ja bi reko da se pretrpimo, dok nam ne dođe pomoć. ŠERBULIĆ: I ja sam tako kazao. LEPRŠIĆ: Dakle, niko neće sa mnom? SMRDIĆ: A šta je vajde danas da metnemo, sutra će ga skinuti.

Ta mi smo i tako Srblji; a Madžari kad vide svoje kokarde, može biti da neće ni istraživati za protokole. LEPRŠIĆ: To ide malo dalje, ali rodoljubije sve dopušta.

Ove, kako su najpre izabrali, tako se mogu sutra promeniti, pa niko neće osetiti nikakvu štetu. ŠERBULIĆ: Da se manemo toga; nego kažite mi šta ćemo raditi kad dođu soldati?

Šta znamo? ŠERBULIĆ: Ako se uspita za protokole? GAVRILOVIĆ: Ja mislim da neće. A i šta znadu činiti? Narod se ogorčio, pa pocepao. To je plod slobode. Da i nisu ni uvodili, te bi bolje bilo.

NAĐ: Ali time škodu sebi čine. „Srblji su junaci!“ — Ko o tom sumnja? Ali valjda neće i Madžari leći da im seku duvan na glavi! ŠERBULIĆ: Mi ćemo za otečestvo naše i samu krv proliti.

Čekajte samo dok nastane Dušanovo carstvo. GAVRILOVIĆ: Već ako ga vi ne podignete, drugi neće. LEPRŠIĆ: I oću i umem. A po mađaronima propali bi odavno. ŠERBULIĆ: Da žive pravi Srblji! SMRDIĆ: Živeli!..

Srce mi u utrobi plače. ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! Srblji bi hteli nešto, a neće da reskiraju. Nek propada ne samo koliko je dosad pogoreno i opustošeno nego i dvaput još toliko!

ŽUTILOV: Ja bi reko, da se složimo s Madžarima. Od Srbalja, vidim, neće biti ništa. ZELENIĆKA: Šta, gospodine Žutilove, vi, koji ste bili ogledalo rodoljubaca!

“ SMRDIĆ: Već ako Vlasi ne podignu narod srpski, neće niko. ŠERBULIĆ: Ja Vla? Ej, zašto sad nema Servijanaca, da mu pokažem, kome će se podsmevati.

SMRDIĆ: Taj Rus kao da na puževima ide. ŠERBULIĆ: Vidim ja, od nas neće biti ništa. SMRDIĆ: Naši su kukavice; oćedu vojvodinu, oćedu ovo, oćedu ono, a kad tamo — mućak!

ŠERBULIĆ: Zašto nisu svi ustali na oružje, pa ne bi ni morali bežati. SMRDIĆ: Tako je; negde oće ljudi vojvodinu, a neće da se biju. GAVRILOVIĆ: Oni misle da bi mogli i vi oružje nositi. SMRDIĆ: A na koga bi ostavili odbor?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Pored toga, on se ne usuđuje da kaže sve što misli. On se boji da se osumnjiči njegova podanička vernost i neće da dođe u sukob sa cenzurom.

tip prosvećenog despota XVIII veka, vrlo naprednog i vrlo dobronamernog, ali koji ne dopušta drugu volju do svoju, koji neće usredsređenu vlast da deli ni sa kim drugim, i čija je deviza: »Sve za narod, ali ništa s narodom.

I od prvoga dana svoga dolaska na presto on ulazi u rat sa katoličkom crkvom, koji se neće prekidati do njegove prerane smrti, 1790.

Nauka je pravi lek od svih duhovnih i državnih zala, iskupitelj, novi mesija čovečanstva. I Dositej Obradović neće propustiti ni jednu priliku a da ne veliča »svetu nauku, Božji dar, nebesni cvet«.

govori on o »slavnoj slaveno-srbskoj naciji« i veruje da kada nauka i prosveta dođu među Srbe, »izabranije nacije« neće biti. On ima jako razvijeno osećanje nacionalne solidarnosti, na sasvim modernom, racionalnom i socijalnom osnovu.

On nije više »Slavjanin« no »Slavenoserb«, neće »tajanstveni jezik volšebnog knjižnika« no narodni jezik, koji će moći razumeti i »jedinoplemenik seljanin«.

U tom društvu, koje je između ostalih stvari imalo izdavati »jedan literaturan žurnal«, »neće zapovedati ćifte i dominusi, već učeni ljudi od karaktera«.

« U jednoj polemici on izričito veli: »Ja sam više pozorstvovao na moral neželi na roman.« Ali, sa druge strane, on neće da bude suv i apstraktan, on tačne misli i korisne ideje hoće da lepo i pristupačno iznese: njih valja »živo i sladko

»Dok se ne počne, pisao je on nešto docnije, srpska gramatika učiti po školama, ništa neće biti od naši spisatelja.« 1814. izišla je u Beču Pismenica serbskoga jezika, po govoru prostoga naroda napisana.

se rodoljublje uzvisiti; dok se kukavice ne ismeju, ne mogu junaci u pravoj svetlosti sijnuti; dok se dremež ne prešiba, neće se svesniji život razbuditi; dok se šereti ne porugaju, teško će se stalni karakteri razviti; dok se opaki običaji ne

život razbuditi; dok se šereti ne porugaju, teško će se stalni karakteri razviti; dok se opaki običaji ne prodrmaju, neće se dobro ukoreniti; dok se na nadriknjige prstom ne pokaže, ne može se pravo znanje i nauka raširiti...

Ali kod njega ipak neće biti ružičaste idealizacije seoskog života, sladunjavih i sentimentalnih pastorala kao kod ranijih romantičkih pisaca.

Milićević, Vuk - Bespuće

Mišljahu da usijeku koje drvo još toga jutra; neće valjda Manojlo biti toliki dušmanin da ih optuži ako ozdravi. I kad se ponapiše rakije, odoše kućama prije svitanja.

Kad bi im otkazao stan? Neće moći, i šta da im kaže? Ne ide, nije lijepo ni pošteno da ih istjera iz kuće; nijesu mu ništa skrivili i učinili na

Rad na novom drumu bijaše zastao i svi se nadahu još lijepom vremenu, ali kad se vidjelo da se dani za rad neće više povraćati te godine, srušiše se radničke kolibice i odnesoše alati s nedovršenog i raskaljavljenog druma.

Sremac, Stevan - PROZA

onoga što i danju i noću spava — danju, jer je to takva služba, a noću opet, jer je noć od boga za to data — nijedan vam neće moći kazati da ga je uhvatio u kakvom nedozvoljenom poslu.

»Tako, tako, jednomišljeniče, ne brini se ti! Neće ti propasti kod mene, ne boj se!« Radi te osobine svoje i dobio je Jovan Maksić nadimak sa kojim je poznatiji nego sa

dohvatiti, i Jova ga sva tri puta užasnom larmom dočeka i baci se za njim motkom, koja ga malo dohvati, tako da mu neće skoro pasti na pamet da dođe Jovi. — Sad je Jova bio bez brige za pečenicu.

— Pa onoga mačora! Ama sam mu podviknuo s jednu cepanicu, a on kidnuo preko zida; neće mu skoro pasti na pamet da mi pravi fizitu. Ne znam samo čiji je, a ja bi’ lako s njim. Da l’ nisi ti otkud doznala?

Jova ne da nipošto, hoće on. Diže se užasna vika. Jova veli da je to domaćinov posao, a Kaja opet njemu da on neće to znati, da je njegov alat pero, a ne veliki kujnski nož.

« — To verujem — veli Kaja — ali da koju dobru rekne za tebe, to neće! — More, šali se, šali čovek. Dobar čovek, voli me što sam šaldžija.

— »Pa sâm si kriv, veli on; tebi, što na umu, to i na drumu, a svet, boga mi, neće to da trpi!« »E, to mu je, velim mu ja, šta mu sad znam kad se nikud iz ove kože; naraf mi je, velim, takav.

— Hehehe! — smeje se Jova zadovoljno. — Šalim se, ženo, šalim. Udarilo bogme vince u lice, pa Jova neće da stane, nego tera dalje, iako je ženi dosadno.

Pa se Kaja dobro priseti, pa reče za tebe: — »Pa eto, gospodin Paja, veli Kaja, on nam valjda neće odbiti.« A nije velika suma... tri stotine.

Nije nikad hteo da harči vreme uzalud; uvek je gledao da spoji prijatno s poleznim, i zato bi uvek gledao neće li naići na kakvu novu biljku ili bubu kakvu. Imao je nekih dvadeset balegara nabodenih na čiode.

zadovoljno u selo, sve dva po dva, pevajući onu pesmu koja ne znam kako se počinje, ali znam da se peva kako udavača neće za mnoge da pođe, ali se završuje: Majka daje za orača, Tu joj poći hoću. Tako je češće radio.

godine bila na ramenima Risantija, seoskog birova, — slavnog birova, tako grlatog da ga srpska majka već više valjda i neće roditi — i koja je sada u inventaru školskih učila lepo pod svojom numerom zavedena.

Radičević, Branko - PESME

Ni se voda sa kamena sliva, Kad ko legne da slađe počiva, A ko traži za veselje cveće — Zaman traži, tu ga naći neće.

javor s' diže, Pevac iza nj gusle zdelja, Pa bugari što ste bili, Što l' desnicom počinili, Dela vaša suncu ravna Neće skriti nojca tavna. Noći, noći, tavna noći — Ko bi Srbu u pomoći? Oj Čupiću, ljuta gujo, Oj Ćurčijo, mrki vujo.

Smislim tamo, pa okitit njima Glavu, grudi i junačko pleće, Pa tek onda amo gromovima, Jera oni u koprive neće. Pa dovatim Pegu za vođice, I poletim dole ka zemljice, Tu se spustim kraj Dunava ledna, Pored jedna uljanika gledna.

Ala krasno čele zuzukaše! Poznam da sam kod matice naše, Ustavim se, ko tu kliktat neće? Kud poglediš, svuda krasno cveće, Cveta, miri, svu livadu kiti, Kako mora još iznutra biti!

Vera i Bog, trajalo je mlogo, Dok sam samo nazirati mogô, No sad ču li, neće t' biti žao, Kad progleda što sam sagledao.

Ja stvorenje spazi bućoglavo De se spušta u jarugu pravo, Dve-tri muze nosi u naruče, Pa sve detić od miline uče, Neće muze, već podigle viku: „Pusti, pusti!

Da zamagli vaše bele dane, Da pozledi te zarasle rane Da u krvci vašojzi zapliva, Da vam mine posred srca živa. Neće Ture više žive peći, Ni sa leđa vama kajše seći, Ni na kolje jadne vas nabijat, Niti kolom žive vas prebijat, Ni

Škrgutnuti, zlotvora ščepati, Pa zubima kô janje zaklati — Dati život u divnu zamenu A na slavu srpskome imenu? Neće više, neće biti tako, Biće čudo, al' biće inako: Od sablje će vatat nesvestica, Od kumbara čivucka groznica, Topi

Neće više, neće biti tako, Biće čudo, al' biće inako: Od sablje će vatat nesvestica, Od kumbara čivucka groznica, Topi gude, sablje

“ Ovaj beži, onaj za njim struže. Srpče jadno podobno će biti Da dušmanu britku sablju siti, Neće biti sokolova oka, Niti pleća kô stena široka, Niti grudi kao sinji kamen, Kad udariš da isteraš plamen, — Mesto

Al' što pevah neće propanuti, Nakon mene hoće ostanuti, Dok se poje, dok se vince pije, Dok se kolo oko svirca vije, Dokle srce za

Zmaj je bio, kâ zmaj je i pao, Sam je onda triest sasekao, I što ću ti hvaliti ga veće, Nigda majka roditi ga neće.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Eh, da mi je čuti šta mu je kazao. — Mi se dogovorili! — svečano objavljuje starac. — Kaže da je zadovoljan. — Ta neće valjda ići da zagleda đevojku — kakoće djed. — Još ćeš tu nekakvoj dokonoj paripini ići ugađati i tabane mu češkati, a!

Djed pazi na kazan, a samardžija mu samo pravi društvo, jer neće da se petlja ni u kakav posao neposredno vezan za ljude. Da konji piju rakiju, hajde de.

Tako bi, na primjer, nekom kosmatom vučjem svecu utrapio u ruke lovačku pušku ili karabin umjesto krsta. Vjeri neće naškoditi, mislio je, a na poručioca ostavlja dobar utisak: valjda će i pomoći kad je ovako naoružan.

Svi su ga smirivali i mitili: — Daj bolan, ne rondaj više. Pusti na volju starom čovjeku. Vidiš da je bolestan i da neće još dugo.

— Pa da promijeni čovjek. — A što bi mijenjo? Mijenja se kobila kad neće da vuče. Kakvo je onda čudo što djed nije uspio od Save ništa izvući ni svojom napomenom o „besposlici“.

Znaju da ih „Brko“ baš naročito ne trpi, pa iako im ništa neće prigovoriti, naročito pred đedom Radom, on će se ipak namrštiti, zlovoljno zaćutati, a prvom zgodom izderaće se na

— A sve se bojim, ima neko doba, da mu ni ona u kraj stati neće. Zna se, cilja to djed na stričevu namjeru da seli iz Bosne u Banat, na dobrovoljačku zemlju.

Zna se da je Nikola veliki putnik i zaštitnik sviju potukača, ali, ipak, i pored svega toga, neće ti se, vala, taj zimski svetac prikazati ljudima ovako rano u jesen, pa makar se pila i bolja rakija nego što je ova,

Hajde, hajde, nikad je bolji ljudi ni popiti neće. — Vala ćemo je pošljokati, pa nek se i to čudo priča — diže ruke djed predajući se ponovo razgalamljenom neuništivom

neobičnoj raboti i provukao im kroz uši da se kod Rade Ćopića kupe štokakvi — mogli bi lako biti i novovjerci, koji neće vojsku da služe! — pa, sve jedno s drugim, evo ti patrole najprije pred Lazinu kuću.

Videći da od mog djeda nema nikakve vajde i da od njega nikad neće ispasti buntovnik, Drmogaća se sve češće stade obraćati meni: — Gle ga, pljunuti onaj moj nekadašnji Rade iz momačkih

Odmicali su krotko i smireno, kao na svečanost sa koje se, možda, ni vratiti neće. — Odoše starci — gunđao je za njima moj stric lakom sjenkom tuge i praštanja za svu njihovu suvišnost na ovome surovom

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Dve mu usput pobegle. A ovima koje su stigle Hasanaga potprašio pete! HUSO: Ama zašto, Alaha ti? SULjO: Kaže neće da mu logor pogane kurve! HUSO: Jesu li bar bile čemu? SULjO: A kakve i da nađeš, nego polovne?

Pa da vidimo: neće on stići ni kamen na kamen, a ja ću i čudo veće od Stambola! Gde žensko zašušti, tu zamiriše i pogača, zamiriše

Glavu bi mu otkino! AHMED: Častio bi ga suvim zlatom! HASANAGA: Nego je ohola moja gospođa, neće joj se gospodskoj nozi u logor, među kasape i glavoseče, u vojnoj bolnici smrdi, vidi se krv, vojska neokupana,

Košta to! A plus je i udovica! Šta ćeš sigurnije? SULjO: Ne znaš ti žene. Kad pokažeš da hoćeš, one neće, čak i kad im se iz petnih žila hoće! S njima ti treba do kraja izokola. Ali da vidiš dalje.

Hasanaga, opet, sa svoje strane, reko: dobro, u redu, evo ti taj ilmi-haber! Zakiti se! Kad je već neće, što da joj staje na put? Neka se udaje, ako hoće. I to ti je sve! Kvit! Čista posla! Šteta samo opake žene!

Možda čak i pred vezirom! Ne boj se, on Hasanaginici neće birati muža po lepoti, ili po ne znam čemu, nego po tome od kakve će mu biti vajde.

BEG PINTOROVIĆ: Šta b dala da ga vidiš kad bude čuo? A? Dva dana od čuda neće moći ona usta da zatvori! Ima da izbulji oči, be, da tri sata gleda u jednu muvu, a da je ne vidi!

Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan. Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula.

Ovo je čudna proševina... BEG PINTOROVIĆ: Šta ima da je gleda? Neće dugo čekati da je vidi. Rekoh da je svadba za nedelju dana.

Vidiš li ti ovaj štap? HASANAGINICA: Bolje ti je da me čuješ do kraja... MAJKA PINTOROVIĆA: Pusti je da kaže, neće ti uši odseći! HASANAGINICA: Kad pođe svadba odavde, moramo proći kraj dvora Hasanaginih...

Toliko ćuti, da i kad kaže „dobar dan” ljudi se zabrinu. Zamisle se: šta li je time mislio? JUSUF: Taj ti neće ići naruku. Ja sam ti govorio na vreme... HASANAGA: Jedva si čeko da me podsetiš!

Kad pre, pobogu brate! Popio bi i sirće, kad je džabaluk! JUSUF: Moraćeš i ti da se pripremiš. Neće ti biti lako kad vidiš Hasanaginicu kako jaše uz tuđe koleno. HASANAGA: Da se oprosti s detetom? Ma nije valjda?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

!... — Pa, šta mogu ja? Dete na to pošlo. Drugo neće ništa... Mučimo se — odgovorila ona. — A ne, ne! Dobro je pošlo ono. Ne pometaj ga... Poznaje se čija je krv!

Mati mu, sirota, da presvisne od tuge i srama. Molila ga, preklinjala, da bar njoj, ako ocu ili kome drugom neće, kaže zašto beži od kuće i žene, ali uzalud...

Ali sve uzalud. Istina, svakad, kad god dođe njoj, zaklinje se da više neće drugi put dolaziti, a opet dolazi, opet!... Ah, a od prošlih dana ostao mu samo lep, zvučan, mek glas.

— Stanojo! — ču se otuda iznemogao strinin slab glas. — Skupljaj pamet, Stanojo, mene neće biti više. Skupljaj pamet, jer ti nemaš nigde nikoga. Sâm si. Nemoj da piješ. Zbogom i — oprosti mi!

Viču na nju što neće da bere. Voli da nosi korpe, da istrčava na put, gleda, obzire se, pa da posle utrči u vinograd preko jendeka vijući

Tetku stid. Moli druge gošće da je koja odmeni. Aja! — Nije dan, neće. A ona se snebiva. Ali kad je već i svekrva zamoli: — Setke, ćerko slatka, ti mi, ti prva zapoj, ti mi otvori slavu.

— Sinko! — zaustavi me. — Je li ti moj Mita što govorio? — Ne. — Oh! — poče ona da mi se tuži. — Jest. Ništa on neće da kaže. Samo tako ćuti. Pa moram, sinko, kao što vidiš, eto drugoga... A nama on ništa neće da kaže.

— Jest. Ništa on neće da kaže. Samo tako ćuti. Pa moram, sinko, kao što vidiš, eto drugoga... A nama on ništa neće da kaže. Ni „bolan sam“, ni „oh“, ni „ovde me boli“, ni „ovo mi se jede, palo mi na um, daj mi, majko...

“ Ništa, ništa, sinko! Samo tako ćuti. Sramuje se od nas i ništa, ništa neće nama da kaže. Te moram drugoga, kad mu ovako dođe, da pitam, molim, da ako njemu što nije kazao, potužio se, a on nama

Te moram drugoga, kad mu ovako dođe, da pitam, molim, da ako njemu što nije kazao, potužio se, a on nama ništa neće da kaže. Ispričah joj što sam znao. Kazah kako sam mu obećao da ću ga još koji put obići. — Dođi, sinko.

Bili su uvereni da je neće uzeti, tj. nema s čime da je uzme. Jer ona je bila toliko sirota, živela od nadnice, da nije imala ni najpotrebnije

Jer ona je bila toliko sirota, živela od nadnice, da nije imala ni najpotrebnije spreme, ni čestitog rublja... A valjda neće on nju baš tako, bez igde ičega, gotovo golu da uzme.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

A ko što dâ, neće štetovati, jer će primiti toliko knjiga koliko iznosi suma koju položi. Ja, uveravajući da će knjiga moja biti vesma

A koliko je lasno na svom jeziku naučiti čitati! Kome li neće se militi, malo | truda preduzeti za naučiti čitati, čitajući što pametno i razumno i vrlo lasno razumevajući ono što

i Italijanci nisu se bojali da će latinski jezik propasti, ako oni počnu na svoji jezici pisati; kako i nije propao. Neće ni naš stari propasti, zašto učeni ljudi u narodu vsegda će ga znati i s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje

Kostić, Laza - PESME

Jer ako vas spojit neće moga raja pleticveće, hoće da vas obavije klupče zmije vragolije!” Prisluškujem božjem slovu, dovijam se

Iz vaših usta saslušaće bar i naše glase pesnički vam car; al' neće li mu mali biti dar? Ni Srbin, bome, nije narod loš, od vere mu je glava tvrđa tek, a osećaj mu kâ i obraz

pomislim, sad će doći sloboda na naše gore, da će hteti, ko će moći, dići narod bogu gore, te će biti jedan, srećan, neće biti Save, drine, i opet se tebe sećam, budaline Savedrine!

Il' tajne te što pokriva tvoj hum razumjet neće nikada naš um? da l' za to prah svoj pope na taj kom da s njega gledaš dušom žalosnom gdje pleme tvoje spava mrtvim

Živo radi Minadire, danju, noću nema mira, neće biti take zgrade od Indusa pa do Nila. Vajaoče Minadire danju, noću nema mira, danju, noću pohodi ga kralj Ramsenit od

— Pa te čežnje, tog snebiva, u junaku što uživa a krvnika opšte sreće otiskuje, mrzi, neće! Tog sudara izobilja razigranih dveju sila od omraze, od omilja, — oh, Delila!” „Šta? Delila?

Šta je s Delilom? Kamo Delila? Zar i njoj slomi tamnica krila? zar i njoj oči u večnoj noći, ta neće biti, oh, neće moći: gvozdeni šiljci, slepila kleta, stopili bi se od njena gleda; al' u snu, možda, s njegovih grudi?

Šta je s Delilom? Kamo Delila? Zar i njoj slomi tamnica krila? zar i njoj oči u večnoj noći, ta neće biti, oh, neće moći: gvozdeni šiljci, slepila kleta, stopili bi se od njena gleda; al' u snu, možda, s njegovih grudi? Oh, — da poludi!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

236 PUSTIO BIH JA NjEGA, ALI NEĆE ON MENE 237 TURČIN, RAJA I CIGANIN 238 POMAŽEM TI SPRDATI 239 ERO I TURČIN 240 ERO I KADIJA 242 ZLOGUK 243 NEMOJ,

Koliko je takav metod u osnovi pogrešan, neće nam biti potrebno da zahtevamo, kako bismo videli njegovu neodrživost, da mu se podvrgnu istovremeno i ostale vrste

Ali carević neće za to da čuje. Onda mu carevi reku: — E kad već hoćeš silom da ideš, a ti nemoj odmah ženu da vodiš, nego joj kaži da

Konjanici svi se pogledaju i svaki se u sebe uzdaše da će zadobiti đevojku, pa rekoše između sebe: — Znamo odista da neće ona ni jednome od nas na nogama odbjeći, nego neko od nas, a ko, togaj će bog i sreća danas pomoći.

Onda mati videći da se Stojša okaniti neće, reče mu da mu je otac kad je video toliku žalost, pustio konja u ergelu a oružje na tavan bacio.

Onda im zmaj reče: — Idite i kažite mu neka mi ide iz dvora, jer ako mu dođem, neće mu ni kost s košću ostati. Dvorani iziću na čardak k Stojši pa mu kažu šta veli zmaj, a Stojša se oseče na njih: —

nego znadi: kad uzideš onamo, stanuće vika i graja okolo tebe velika od hiljadu ljudi, a nikoga nećeš viđeti, i niko te neće ni prstom taknuti, a kamoli ubiti, ali nemoj da se obazreš za sobom bez svoga čuda, jer ćeš se na ono mjesto okameniti.

i stane je odvraćati, da onamo ne ide: „jer se niko odonuda — reče — nije vratio, pa kad se ljudi oružani prepanu, kako neće đevojka kao što si ti?

Kad ovo dozna carska kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu, da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka, koji džilitom bedeme njinog grada prebaci.

pa mu reče: — Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu krišom samo malo duni za vrat, pa će zaspati, te se neće moći s paunicama razgovarati.

Onda ona reče sluzi: — Kaži gospodaru svome: još sutra može nas ovde dočekati, pa nas više nikad ovde neće videti. I tako opet odlete. Tek što one odlete, probudi se carev sin, pa pita slugu: — Jesu li dolazile?

A sluga mu odgovori: — Jesu i poručile su ti da ih još sutra možeš ovde čekati, pa više nikad ovde neće doći. On, siromah, kad to čuje, ne zna šta će od sebe da radi: sve čupa kosu s glave od muke i žalosti.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Zato su ga i prozvali deda „srdilo, burilo“. Kad je god praznik, on neće da ruča; zovi ga, moli ga, udri ga; on ćuti. Mati pokojna imala je dosta nevolje s njime, ali subordinacije nikako.

(Jevrem namiguje Sofiji.) SOFIJA: Ja mislim da znam šta se po kući čini. MAKSIM: Znaš vraga, da te nosi! Neće se kuvati. SOFIJA: A šta ćemo jesti? MAKSIM: Ništa. SOFIJA: Onda bi opet psovao.

U mojoj sam kući ja gospodar. SOFIJA: Teško svakom onome koji ne mari šta svet o njemu govori. MAKSIM: Kuvati se neće! SOFIJA: Ali ja oću! JEVREM: Pravo, snao! MAKSIM (Jevremu): A šta ti tu?

MAKSIM: Ajde, ajde, trošite novce. SVETOZAR: Ta nisu ni tu iljade. MAKSIM: Ko ne čuva paru, neće umeti ni iljade sačuvati. SOFIJA: A već ti opet — svakoga da učiš. Neka radi kako koji oće.

MAKSIM: Neću ni kod koga, razumeš li? SOFIJA: Bar tu nećeš trošiti. MAKSIM: Neću, da šta ću; aljine se neće prati; cvetovi se nećeju kupovati? Kad sam ja jošt na bal išao? Za mene je bal!

Ajde, Leposava. MAKSIM (stane pred njom): Kuda ćeš? SOFIJA: Da kupim devojki aljinu. MAKSIM: To neće biti danas! SOFIJA: Pomagaj, čoveče, ta ja neću meni, nego tvom detetu! To mora da bude.

JEVREM: Šta? Bombe u redut, inače se neprijatelj isterati ne može. S moje pak strane pomoć neće izostati. Jesi li čula za neki sto dukata? SOFIJA: Kazivao nam je pisar. JEVREM: Sad juriš na redut!

KUM: To bi, ali ne zna zašto; nego samo ciči od ljutine; jer je za zlu ženu najveća muka, kad niko neće da pristane s njome u svađu. NIKOLA: Pa šta je posle bilo s babom?

Ali ako ne održi probu, drž’te se od mene. NIKOLA: Ta bogme, ako ti počneš na nju hu, bu! naravno da neće; jer žena čini što čini, samo iz ljubovi k mužu. MAKSIM: O, budalasti misli! Žena mužu da učini što iz ljubovi!

Ili se boji; da ju muž ne bije, ili da se ne razboli i ne umre, pa neće imati posle otkud da živi, ili koga da muči. Ali da ne mislite da govorim u vetar, pokazaću se sasvim umiljat.

MAKSIM: Tu čast neće niko drugi dobiti, nego moja Soka. KUM: Kako bi moja tu slavu drugome ustupila! Ili ona, ili nijedna!

SOFIJA: Vrlo dobro. I mi smo naumili kod nas jedan držati. SVETOZAR: To je lepo. MAKSIM: Samo što neće tako brzo biti. SVETOZAR: Ta i ne valja često. Katkad, da se čovek provede.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

(Oda gore i dole.) Šta si se usićila? Oćeš da te molim da govoriš? Jogunasti rode, neće me đavo od tebe nigda kurtalisati! PERSIDA: Kad vam je teško od mene, a vi me otpustite, ja ću meni naći službu.

(Smotri jedne rukavice.) Aha! Čekaj malo. (Uzme, pa i navlači.) Malo tesne, ali zato ništa, sad neće niko viditi kakve su mi ruke. Fala bogu, postado i ja velikom gospođom.

SULTANA: Šta, ja na bal sa slepicama? SRETA: Tu će biti i snaš Anđa. Danas pere kapu. Znaš, neće biti pravi bal, nego naše društvo. SULTANA: Nipošto, volim ovde poginuti nego da se smeje svet od mene.

Trebalo bi da je moja, ali evo ušlo joj u glavu da je ona milostiva gospođa, gdi mlogo na milostivu gospođu naliči. Neće da prede, neće da kuva ćiriš. (Preši joj pesnicom.) Čekaj, paligorko, naučiću ja tebe!

Neće da prede, neće da kuva ćiriš. (Preši joj pesnicom.) Čekaj, paligorko, naučiću ja tebe! TRIFIĆ: Ona mi se vidi kao da nije pri sebi.

Lalić, Ivan V. - PISMO

(23. V 1989) 9 DOKAZI D okaži, ako možeš, da te nema — To neće biti dokaz da ja jesam. Dokaži opet, jer dokaze sve sam Zaboravio. Zato trajem, zeman.

Odavde neće da poleti Ikar, Jer lavirint je dozlaboga nisko; Ovo je prostor gde nastaje slikar, I knjigovezac, koji zlatotiskom Peča

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

od čokolade, vanile i citrona-mešano, pa zastaješ pokraj preskupih stvari koje nikada nećeš imati, koje ti niko nikada neće kupiti, budalo jedna blesava, a ne znaš kuda ćeš, nego bazaš, onako bez veze, za svoj groš, još neuhvaćena, još

orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno drugome da se više nikada neće zabavljati!

Osećam se nekako svečano, kako da vam kažem... Kao da sam i ja jedna od vaših! Najgore je što me niko poznat iz škole neće videti kako sedim sa vama i izigravam zverku! Ne ljutite se što sam vam prišla na ulici? Baš ste slatki!

Ovako, ne vredi! Neće mi verovati. Ma, ne! Ne zezam vas, na časnu reč! Da samo znate koliko ste popularni u našoj školi!

Ne smete da ga cokite u podne na Terazijama pred celim svetom, ne smete da se držite za ruke, neće da trči Knez Mihajlovom i da se grudva kada padne prvi sneg, a iz bioskopa morate da se vraćate solo: s jedne Strane

Jao, kad sutra budem istrkeljisala u ulici s kim sam klopala starog kečupa! Najgore je što mi niko neće verovati! Zašto me tako gledate? Je li vam zlo? Ah, to! Nisam vas upozorila da mažnjavam pepeljare gde god stignem?

Je li vam zlo? Ah, to! Nisam vas upozorila da mažnjavam pepeljare gde god stignem? Ne, ne bojte se, neće primetiti da sam je maznula! Naravno, ako me lično vi ne otkucate?

— Niko ti nije ništa poklonio! Misliš li da se uopšte sećaju kad si se rodila? — Ko im klacka koske! — Niko ti neće prirediti svečani promenadni koncert sa potpurijem iz opereta Franca Lehara.

— Niko ti neće prirediti svečani promenadni koncert sa potpurijem iz opereta Franca Lehara. Niko se neće osvrnuti na tvoj dosadašnji život i delo. Niko te neće odlikovati povodom osamnaestogodišnjice života.

Niko se neće osvrnuti na tvoj dosadašnji život i delo. Niko te neće odlikovati povodom osamnaestogodišnjice života. Nijedan kralj ti neće poslati tom prilikom telegram želeći ti

Niko te neće odlikovati povodom osamnaestogodišnjice života. Nijedan kralj ti neće poslati tom prilikom telegram želeći ti dobrosusedske odnose, dug život, prosperitet i te fazone. Čak ni šahovski kralj!

Tada me je žestoko ubeđivao da je Adolf Hitler obično austrijsko mazalo i da nikada neće uspeti da se izvuče iz minhenskih pivnica. Jutro je počinjalo njegovom čuvenom rečenicom: „Šta oće opet taj gitler?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

je lako; samo upotrebljavaj često „poneže“, „dondeže i po nekoliko bataliona „ahova“ i „ihova“ paradirati pusti, pak te neće ni najbolji Slavjanin razumeti. MITA: Da se manemo toga razgovora. — Ja mislim, Aleksa, da si ti jošt moj prijatelj.

Je l tako, Batiću? BATIĆ: Vi istinu govorite. MARKO: Jest, al pitaj nju, da vidiš kako ona mudruje! Nego ništa, neće mi se ni ona dugo ovuda kostrešiti. Znaš li zašto sam te zvao? BATIĆ: Ja ne znam. MARKO: Da bude veselje sad u nedelju.

Aleksa: Da vi pravi Serbin jeste, o tom neće niko sumnjati; no iz toga ne sljeduje da ja Serbin nisam; poneže sam ja vježestva priobrjeo, vkus izobrazio, čuvstva

ALEKSA: O, zaista, ona nije bila u Beču vsuje. MARKO: Neka psuje,... znam da ga neće više viditi. ALEKSA: Zašto, ljubezni gospodine? MARKO: Znate, mi smo ljudi prosti, pak nam nije do špacira.

Svet je veliki, i Batić će uvek naći priliku sebi, osobito što moja Jelica neće zato skočiti u bunar. A, Jelice? JELICA: O, zaista ne, ljubezni tatice. MARKO: Ta, bogme, tebi da je kakav iz rumana.

Samo mu nemojte kazivati da ćemo gore polaziti, jer on za te stvari slabo mari, pa nam neće dopustiti. ALEKSA: O, dokle samo vidi izvore moji prihoda, mislim da neće imati šta mlogo primječavati, no jošt će mu

ALEKSA: O, dokle samo vidi izvore moji prihoda, mislim da neće imati šta mlogo primječavati, no jošt će mu biti milo da njegova kći pri tako velikom bogatstvu svet u udivlenije

ALEKSA: Ništa je to, ne brinite se. MARKO: Svaki svoje zna. 12. MITA, PREĐAŠNjI MITA: Gospodin baron, nikako neće da mi vovjeri vekslu. ALEKSA: Kako to? MITA: On kaže da je rad s gospodinom baronom govoriti.

MARKO: Čudo veliko. Kad bi hoteo kod nas ostati, volio bi nego bogzna šta. JELICA: O, tatice! On ako i ostane, neće iz drugog uzroka nego zbog mene. MARKO: Gledaj ti nje! Moja ćerko, on je baron.

I ja sam mu govorio da primi tako važnu službu, ali on nikako neće. Njemu je najmilije kad može ići od varoši do varoši, i kad se ljudi dive njegovim sposobnostima.

Njemu je najmilije kad može ići od varoši do varoši, i kad se ljudi dive njegovim sposobnostima. Madrid ga neće nikad zaboraviti. Jelica: Jeste li i vi bili s njime u Mesecu?

ALEKSA: Vami za ljubov neka mu je oprošteno; ali više da ne bude, razumeš li? MITA: Neće, vaše sijatelstvo. ALEKSA: No, ja gubim vreme. (Marku.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Provijeri triput ono što čuje, rođenom repu ne veruje, planove kuje unedogled, i nikad neće na tanak led.“ Otide Mačak po uskoj stazi, kroz čestar zelen oprezno gazi, na svaki šušanj u šumi pazi, tragove

“ Zalud ga dalje drugovi vukli, uporni Sivko ne diže glave, zvali ga, zvali, skoro i tukli, al pusti ždera neće iz trave. Pase i gunđa: „Ovo je raj, ovdje je Vrapca Crvenog kraj!“ „U redu, brajko, ostani ti!

Proleće nikad umreti neće, opet će doći sunce i cveće. Od toga dana u mlinu starom Toša i njegov drug uz vatru sede, pospano žmure, sanjaju

Pričaj po danu, vezi po noći, ne boj se, neće jazavac doći.“ A evo dotle lopova Žderka, đavo mu ne da mira, po njivi šeta popreko-uzduž, klipove zrele bira.

oprezan uvek, očiju budnih — na jedno gleda, dok drugo spava — taj ti se svuda pametno kreće, u zamku lako upasti neće. Izroni Vidran iz vode tiho, sinu mu krzno u mutnom blesku, onjuši vetar, naperi uvo: ko li to diše gore na pesku?!

Opiri ribe, a onda reče: „Dobro bi bilo dremnuti časak. Neće mi biti spavanje loše pod samim krovom Žuće i Toše.“ Dok Vidran Vidrić pred pragom hrče, u mlinu deda, sve brvna

Putuje na jug. Po vrelom danu pričaće priče orangutanu. Zadaje tvrdu, pretvrdu veru misliti neće na svoga Peru. SKREĆE SE PAŽNjA Voćke mi krasno cvetaju, eto, krušaka biće čitavo leto. Đacima javljam da imam pseto.

U daljini, na Neptunu, potpalile pčele bunu, a baš im je u računu. Neće više da se trude, optužuju redom ljude da im večno kradu med, a to, kažu, nije red.

Do zvezda Žućin oriće lavež, Toša će biti za miše davež! Neće ni jedan jelo da dirne . . . (Slagaše ovo savesti mirne!

“ Jednog dana, kad se natrag vratim, k'o tuđinac, uozbiljen tmurno, već me niko dočekati neće ni u susret potrčati žurno. Sa pašnjaka, zamukloga mukom, niko neće domahnuti rukom.

Sa pašnjaka, zamukloga mukom, niko neće domahnuti rukom. A ja, ipak, predati se neću, iskitiću, kao bajku staru, sjetnu priču o curici plavoj i o njenom

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Vikao sam: Videćete da to ne može tako; da vam neko neće dopustiti da ide tako! To nije da sam se bojao za svoj dućan, da će ga zatvoriti, selo ne može bez ijedne kafane, već

— Ne znam. Možda će jednoga dana ratovi sasvim iščeznuti. Duboke, iskonske sile koje pokreću ratove, više neće imati dejstva. I onda će svi narodi biti u pravu.

Rat? Ko zna, možda je rat zaista večit. Možda mržnja koja nastaje između ljudi neće nikada biti izbrisana. Svakako je glupo govoriti o tome sa ovim dobrim ljudima koje zbunjuje što treba da imaju o tome

Čim sam došao majka mi je našla devojku, i odmah su rekli svima da sam veren. Oni su se uplašili da neće imati ko da nastavi ovaj zanat. Kao da je to zanat! — Devojka vam se nije sviđala?

On je bio mažen sin, i, kao što je Pipo onda rekao, čovek koji voli svoj zanat — vedri ribar: — On neće da ti je sin, tata; kaže da piješ suviše i da te više žene ne vole!

— A kada se venčate, nećete ni vi više dolaziti, Sagrera, ovamo? — Neće ni ona više. — Herera, Herera, Sagrera, potrčite za čas, tetka se ljuti, — začu se iz pomrčine. — Oe, Herera!

— Ne znam. Možda ću moći reći i kojoj drugarici da me pričeka, a ako se odmah vratim, ni ona niti iko neće moći reći da sam bila sa vama. — Vi ćete činiti kako je najbolje. Hvala vam. — Recite sad zašto biste hteli da dođem?

Sedam u senku neke masline. Čekam tačno jedan sat. Znam da devojka više neće doći. Rešavam da ostanem još pet minuta. Ribari na jezeru sigurno me više ne čekaju i večeru nigde ne mogu tražiti.

Da li mogu da napišem to jednom sad i više nikada? Jer niko više neće verovati; ni ja više neću verovati. Ali sada: da! Verovali ili ne verovali!

— Ja mislim na to, — reče čovek, — na to, tu glupost. — Šta misliš? — Da je uvek isto glupo što čovek neće da se mrdne od nečega kad nije nužno, a onda kad treba: nije tu. — Nisam razumeo.

Posle će biti, star, star. — Kao ti, recimo! — reče onaj nasmejavši se. — Kao ja. I kad bude video devojku neće imati snage čak ni da je poželi. Jest kao ja. Ako bi trebalo roditi se ponova, i ako bi me pitali, ja bih rekao: Ne!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Al' koga će nebo čuti, To zavisi i od nas: Snažnoj volji, vedroj ruci, Izostati neće spas! Mila deco! Za molitvom Neka ide trud i rad, Da u vama starost nađe Napredniju unučad.

Krik njegov užasni moj svršetak znači. Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu, što me muči i

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

da rane svoje hladim, ili me prodajte na obronke mora u zemlje druge i vrtove bogate gde divovi u pučinu zagledani neće stopalom tvrdim da stupe na čelo nejakih, tu da sednem kraj majke nezlobive.

Nećemo se vratiti krovovima grada, na visoravni živimo međ zvezdama, vojske nas neće naći, ni orlovi, ispolin jedan će sići među nas i nju obljubiti dok ja budem gonio veprove.

Pomoći! U vazduhu se carinici biju, princeze romejske stuknu, neće da se venčaju s nama, sine, ne gini, prošlo je vreme junaštvu, počinju pozni časi, pogledaj mesec kako mrkne!

Ne može Agaren ni odstupnik da brani tvoj rod Niti će palikuća od požara da spasava Iz ropstva misirskog neće te izvesti ruka faraona Lažni izbavitelj prečicom vodi do novog ropstva i Vavilona Sava na lomači Ko je to sa mnom na

i postali od viška koji je zavrteo čigru naše telesnosti, pa ćemo njeno obrtanje i zvuk i senku vratiti, i nikome ništa neće nedostajati.

izvora hlade posle sahrane žedni treći je zbor na steni misle da su nebovladni ovi mršavi i čedni smeta im hrana neće da vide majku kažu ovaj svet ne vredi jezik to je trula hrana na ovoj zemlji za njih nema stana ne znaju da zemlja

mesto daha zemlja je najluđa prerađevina ima nežno lice za svakog ludaka i mrtvaca što trune kog niko da pogleda neće ona nežno uzima u nedra zemlja je najveća pokroviteljka uvek pristaje da bude odozdo al njen pol je tajna inače bi

prirodi pokazuju ogledala onih zdanja iz budućeg grada sunce je u savezu s biljem po običajnom pravu a voli one koji neće da se sahrane da pretvori u mumije no više se brine za majke i ostale ustanove pune mleka i za lišće što živi od

i Zapadnog Venca ostaje goli greben noć bez petla lelek koji se sam sebi smeje i jezik mučen u njemu nada: neće morati da govori sve ispočetka.

diglo stub do stuba onda se uspravlja trepće i zračnom svojom rukom rukovodno sledi pokret koji polazi iz vrata neće više da siđe sa neba i to je vrelina vrla vrhunac koji se boji pada ljudi se izmiču prave mesta za dragocen pad

vrelina vrla vrhunac koji se boji pada ljudi se izmiču prave mesta za dragocen pad samo nagnuta svetlost zna da neće to padanje biti bez traga iako se oboreni ne bune sunce se uspravnom linijom seče kao kad neko sebe rani preko

potom na liri tvori zvuke oči joj rastu dok u nas gleda i vidi sliku koja zuri kao što i lira više svoj zvuk neće da preda tako i knjiga do vrha puna znaka ne odgovara više i ne pita listovi se okreću Slovo samo sebe čita.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

” TRIFUN (nakašljuje se): Ovaj... neće, kanda, biti da si mu ti, Agatone, baš tako blizak. MIĆA: Da, to sam i ja hteo primetiti.

TANASIJE: Pa jeste, njegova poslednja volja to je testament, a testament još nije otvoren. AGATON: I neće biti otvoren sve dok ne prođe četrdeset dana od smrti pokojnikove.

Nego, uzmi taj služavnik pa 'ajde. Kafa se potpuno ohladila, a, veliš, neće ni da je piju. DANICA: Pa jest! (Uzima služavnik i polazi sa tetkom.) Ne znam zašto bih ih čekala?

Poznajem ja njega dobro. PROKA: Pravo kaže čovek. TRIFUN: I neće me preteći, vala! Useliću se ja pre njega! Odoh ja! (Ode.

SARKA: Šta kažeš? GINA: To što ti kažem! SARKA: Vala, neće mi ga majci oteti pa makar se rvali. Je l' reče da su Agaton i Simka tamo negde? GINA: Tamo, dabome!

NEKOLIKO GLASOVA: Jest, jest. To bi dobro bilo! AGATON: Probao sam ja to, nije da nisam probao, ali ne ide. Ni reči neće da kaže; veli ne zna. PROKA: Ama, kako ne zna kad je on pisao testament?

E, al' ja sam imao za to naročite svoje metode. Pitam okrivljenoga ljudski, i što kažu čovečanski, on neće da prizna. Neće, dobro! Ja naredim da ga istuku u 'apsi, i kad ga oni dole premlate on lepo prizna.

E, al' ja sam imao za to naročite svoje metode. Pitam okrivljenoga ljudski, i što kažu čovečanski, on neće da prizna. Neće, dobro! Ja naredim da ga istuku u 'apsi, i kad ga oni dole premlate on lepo prizna. Šta može drugo nego da prizna?

AGATON: E, to je lepo od vas! Ama, kažem ja njima: pametan je to čovek taj advokat, neće on terati u krajnost. Znao sam ja to! E, baš vam hvala u ime cele porodice. ADVOKAT: Molim.

TRIFUN: Pa jest, kakva bi to familija mi bili kad ne bi obarali testament? TANASIJE: Pa neće valjda tuđin da ga obara?

AGATON: Eto, to ti sasvim pametno kaže Simka. Pripitaj Sarku, niko ti bolje to neće reći od nje. A nas ostavi, ne možemo mi razgovarati s devojkom koju preziremo.

MIĆA: Šest godina? Ko će to živ dočekati? DANICA: Šta dočekati? MIĆA: Pa tu, dugu žalost. DANICA: Meni neće biti duga. MIĆA: Vama, ali... I mislite li vi za sve to vreme trajanja žalosti da se ne udajete?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Vi odsad pripadate otadžbini... Ona neće zloupotrebiti vašu dobru volju, ali isto tako i svaki onaj koji se ogreši o pravila i propise, iskusiće najstrožu kaznu.

Pričalo se tada otvoreno, govorilo o intimnim porodičnim odnosima, kao da se ti ljudi nikada više neće vratiti svojim ženama. Neoženjeni bi gutali reči i zažagrenim očima posmatrali obično Jankulja.

— Molim vas... —...da ti ni Gospod Bog neće pomoći. Jesi li razumeo? — Razumem. Onda potporučnik Aleksandar šmrknu kroz nos, pođe dva-tri koraka, i nastavi

— Otkud ti, stari, ovde? — zapita ga podnarednik Trailo. — Lutam tako ne bi li poginuo. Pa me ni dušman neće... Nego kaži ti meni jedno... Ima li pravde? — Ima, čiko. — Dobro... a ima li zakona? — Ima... — A ima li Boga?

Ljudi su obuzeti inercijom pokreta, pa bi hteli da ubrzaju rešenje, jer su se svi zavaravali mišlju da rat neće dugo trajati.

Trailo veli, ako se vrati živ kući, nigde neće krenuti bez čuturice pune vode. Sunce jedva zađe za neka drveta i nišandžija Milovan odmerava regletom koliko je još

Često iz inata i pakosti. Pešaci zavide artiljercima, a ovi ne trpe konjanike. Nikad artiljerac neće od pešaka da nešto digne.

Neki put počne ubrzana paljba, kao da su ljudi pobesneli, i nama se čini da niko živ neće ostati. Onda se stišava, pucnji su sve ređi, i najzad čujemo samo pojedinačne pozdrave predstraža. Mrtva straža...

Jer tamo su njihovi rođaci, braća, drugovi... I nikad ih više neće videti. Potamnele i ugasnule oči njihove zure u daljinu, a tela su ukočena za večni pokoj.

— A... je l te gađaju? — Pucaju, ali ja ništa. To im je posô. — Hoće li mene da gađaju? — Ko im zna njinu ćud! A neće vi oproste!... E dođe mi da ga udarim. — Dobro, je li ko poginuo, kada se švićkate po ceo dan?

— Hajde, brže, što se vučeš kao točkovi po ledu! — veli strogo podnarednik. — Hoće da odani, neće moći posle da se vrate. — Podnaredniče, neće grom u koprive.

— veli strogo podnarednik. — Hoće da odani, neće moći posle da se vrate. — Podnaredniče, neće grom u koprive. — E, će mu se zatre seme — veli jetko jedan, glođući kost. A na začelju se „ufrontio“ i Tanasije.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ali ne mari; vidi se da će biti mekši od voska: ona će moći postupati po svojoj volji; on joj bar neće biti na smetnji. — Čestitam, gospođice, novo drustvo, viknu neko iza njenih leđa. A, žestoka posla ! Mladić i po!

Ona je sad razumela o kome ćata govori, ali odmah pomisli: neće li biti i nezgodno i opasno, da ga pusti na taku blizinu k sebi, a još više joj pade teško, što se ovaj prostak

njegove postelje, kako je lepo razredio meko mirišljavo seno, prostro preko njega ponjavu, pa sad tapka rukama ozgo i gleda neće li se naći kakav trn ili deblja stabljika, da ne žulji noću gospodina.

— Širet veliki, odgovori on i predahnu, kao da svali s pleća veliki teret. Ode da kupi što za ručak... posle neće moći, kad počnemo rad. — Jeste li gledali učionice? Kolicna je moja, a kmetovi spremili pedeset đaka.

posle neće moći, kad počnemo rad. — Jeste li gledali učionice? Kolicna je moja, a kmetovi spremili pedeset đaka. Neće moći svi stati. — Staće... može i više, odgovori on i nasmeja se.

Htede se ponašati sa njima drugarski, prijateljski, ali oseti da joj njena urođena grubost neće to dopustiti. Toliko se kidala zbog te svoje zle osobine, koja joj smetaše i kao devojci, a već u toliko više kao

Ja, bratiću moj, samo znam da slušam moju gospodu i da im budem veran, a meni neće biti rđavo od njihove strane. Tako je to, bratiću moj. Gojko i Ljubica se zgledaše i nasmejaše.

Ja gledam, pa čisto ne verujem. Oni se obojica zagrliše i poljubiše. — Ja se čudim juče o kome to moj kmet govori : neće da mi kupi desetne mere zato, što brezovička učiteljka skuplja skorup u najveću cimentu, a sa manjima famulus zahvata

Svaki ima po nekog starijeg, koga sluša, pa tako i ja... Nego nije to. Opet oni misle o nečem drugom, o čemu neće da govore preda mnom... opazila sam to. Ali šta?... Svejedno, ma šta bilo, nije tako strašno...

Oboje se zaprepastiše. I ako su neprestano o tame govorili i mislili, ipak im se činilo, da neće biti tako pokvarenih ljudi, koji će taj zločin izvršiti. A ono gle!...

A ono gle!... Oboje se ćuteći pogledaše, pa odoše u svoje učionice i počeše rad. Ljubica oseća da neće moći danas ništa uraditi.

Gospođica, držim, neće otkazati ? — Zahvaljujem... ali sam tako umorna, da bi mi sad odmor bio prijatniji od jela. — Nećete nam, valjda,

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Sama mi je gospođa kod dvora, Neće znati da je silna moba, Već će mislit’ da je turska vojska Mlada, luda, poplašiće mi se, Tanka, vitka, prelomiće mi

“ “Ne smem, Jovo, karaće me majka.“ “Ako kara, ubiti te neće, Ako bije, a ti beži k meni, Kod mene su vrata otvorena U pol’ noći kao u pol’ dana!“ 133.

“ 134. “Sele Jele, što se ne udaješ?“ “Brale Niko, kad me niko neće. Koga hoću, a on mene neće, Koga neću, a on mene hoće.“ 135.

“ 134. “Sele Jele, što se ne udaješ?“ “Brale Niko, kad me niko neće. Koga hoću, a on mene neće, Koga neću, a on mene hoće.“ 135.

Pošalji mi drvo šimširovo, Šimšir drvo dima ne imade, Pošalji mi pero paunovo, Mešću dvore, praha biti neće, Pošalji mi od zlata maštrafu, Kad donesem studene vodice, U maštrafi trunja biti neće.“ 149.

Mešću dvore, praha biti neće, Pošalji mi od zlata maštrafu, Kad donesem studene vodice, U maštrafi trunja biti neće.“ 149. Vidjeh čudo prije neviđeno, Gdje s’ djevojka sa suncem inati: “Žarko sunce, ljepša sam od tebe!

Dadoše mi tog bolnika da lečim: Ja mu šaljem s mora smokve da jede, A on neće s mora smokve da jede; Ja mu šaljem šećer-šerbe da pije, A on neće šećer-šerbe da pije — Već on oće s jedne ruke na

lečim: Ja mu šaljem s mora smokve da jede, A on neće s mora smokve da jede; Ja mu šaljem šećer-šerbe da pije, A on neće šećer-šerbe da pije — Već on oće s jedne ruke na drugu. 163.

govore, Sa nedragim kao i sa dragim, Nad očima kapidžije nema, Nad ustima mlada jezidžije; Ko moj bude — oženit’ se neće, Čija budem — udati se neću. 196.

204. Ono moje što na putu šeće, Putem šeće, a plećima kreće, Čini mi se, prevarit’ me neće; Tri puta me lane pogledao, A proljetos okom namignuo, A večeras brkom nasmijao, A sjutra će rukom zagrliti. 205.

I sokola na desnici ruci, Kamo l’ neće jednoga junaka! 206. U livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove

Jednu dajte mojoj miloj majki, Nek kupuje pšenicu bjelicu, Nek se rani i oda zla brani, Jer je sinak doraniti neće; Jer je sinak pogubio glavu U gorici, niže Temišvara!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

FILIP: I dosta je da se probudim, pa da vas nema! VASILIJE: I probudićeš se ti jednom, ali to neće da izgleda onako kako to ti sanjaš i zamišljaš! Stvarnost nije pozorište, nisu oblaci!

Babe se preda mnom krste, ko da sam ikona! Razumiješ? VASILIJE: Razumem. DROBAC: Lažeš, ne razumiješ! (Gini) Neće on znati kako je meni ime! GINA: Drobac! DROBAC: Tačno. Drobac. A ni ovo što ga pitam neće znati!

(Gini) Neće on znati kako je meni ime! GINA: Drobac! DROBAC: Tačno. Drobac. A ni ovo što ga pitam neće znati! (Vasiliju) Znaš li zašto sam Drobac? (Gini) Ne zna. (Vasiliju) Zato što drobim koske! I vadim drob!

GINA: Taj je pre rata gore u Sinjevcu, da izvinite, silovo koze! VASILIJE: I to je danas postalo vlast! GINA: Neće da se smiluje nikom! Ni mladom, ni starom, ni bolesnom! Neće da se smiluje ni za pare!

VASILIJE: I to je danas postalo vlast! GINA: Neće da se smiluje nikom! Ni mladom, ni starom, ni bolesnom! Neće da se smiluje ni za pare! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, zlikovac, neće ni zlatan sat!

Neće da se smiluje ni za pare! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, zlikovac, neće ni zlatan sat! VASILIJE: Zar može čovek da bude tolika zver? GINA: Nije on zver, nego nešto gore od zveri, nečovek!

GINA: Ništa nećeš reskirati! Zamotaću ti lebac u ćebe, niko neće ništa videti! MILUN: Sit sam ja fronta! GINA: Samo da mu doturiš nešto toplo! BLAGOJE: Dobićeš flašu ljute!

MILUN: Za to ti ni Boga ne vredi moliti! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, budala, neće ni zlatan sat! GINA: Pa šta da radim? Milun: Radi što i svi ostali, ništa!... Pa đe vi je taj Stefan?

MILUN: Daj da ja vidim! JELISAVETA (s verande): Zašto mu ne pokažeš, neće je pojesti! VASILIJE: Evo... Pisana je na srpskom i na nemačkom! Milun: Vidim!... Koje je ovde srpski?

Ako već nije kasno! GINA: Pa ti nemaš nikakvih osećanja! DARA: Emocije nas nikuda neće odvesti! (Ulazi Blagoje) TOMANIJA: Šta sad misliš da radimo? DARA: Prvo treba da pođemo tragom, da vidimo gde ide!

Tvoj lavež do nje ne dopire! GINA: Znam da ne dopire, mnogo je ona visoko! Ne može da je povali samo ko neće! BLAGOJE: Naučio je Blagoje da razlikuje svilu od sargije! GINA: Pitaću te šta razlikuješ kad se istrezniš!

SOFIJA: Samo pokušavaš da me uplašiš! DROBAC: Ako ja lažem, pogledaj, ne lažu ruke! Voda neće, gas neće, rakija neće! SOFIJA: Je li moguće? DROBAC: Pogledaj kakav trag ostavljam... SOFIJA: Ne prilazi mi!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Plači samo od tuge i milja i ostani uvek draga nerodilja. Nek pljušti kiša besa i srama, niko neće ostat za nama. Nek se oni vrte kao šaren vrt, ko će nam zabranit da volimo smrt.

Nek se oni vrte kao šaren vrt, ko će nam zabranit da volimo smrt. Ulice su nam deca i druzi, neće naš stid u čedu da puzi. Nije za život tvoj pogled ohol, nego za slast i san i bol.

LjUBAVNICI Niko nas neće podeliti više, na dobre i grešne. Tajni smo kao grane snežne, a sve što je staro u ljubavi, plače sve tiše.

Da ona ne dozna. Veli, neće da je uznemirava. Treba umeti umreti. Izvinjavao se i meni što mi brige stvara, sad, kad sam počeo da učim grčki.

Vranicani je tvrdio da im ništa neće biti i da će sve to zaboraviti, kad se ispavaju. Srbijanska konjica bila je tada izbila, u Drač, na Jadranu, pa su se

Nedeljama ne vide svoje žene. Lampe ih muče, neće da gore. Dovode ih do škrguta zuba. On mi nudi mesta na svojoj postelji. Gore se dotle igra brodova smirila.

Zbor je održan pre podne, ali taj bal se neće moći održati nikada. Meni su bili dodelili patriotsku, i tešku, dužnost da na prve zvuke umilnog bečkog valsa, počnem

Sa svojih prozora, u bolnici, video sam Učku. Tada sam, prvi put, osetio i naslutio da mi život neće biti onakav kakav sam ja, da bude, želeo, nego da me nosi vetar sudbine, koji ima neku mračnu snagu.

Višnjički se bio zarekao da neće simulirati. Uoči vagoniranja kompanije, međutim, Višnjički je odnet u bolnicu. Bio je uspeo opet da dobro skoči.

A drugi je poznata činjenica, koju svaki semanticist zna, da veterani iz prošlog rata one iz pretprošlog, neće ni da čuju. Reći ću samo toliko da smo u krvi bili od te prve letnje noći, na Zlota Lipi, svaki dan, do jeseni.

A ako čitalac misli da sam trčao prema neprijatelju kao neki Šaplin, kome spadaju čakšire, to nimalo neće da me rastuži. Ono što je meni pomoglo da, duševno, podnesem sve te gadosti, bila je priroda terena na kom smo ginuli.

Za decu. Ja se na to smejem. Prošlost i sadašnjost trče tako kao dva klovna, paralelno, ali se više nikad sastati neće. Ne mogu. U svom prtljagu, sem svakojakih stihova, nosim i Dnevnik o Čarnojeviću, koji je narastao. Kao kupusara.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Ali, šta da radi? Znao je da se ljudi neće za njegovu ljubav raseliti da bi on mogao ostati sam, nego smisli da se ukloni on od ljudi i da ode nekud gde njih nema,

Ako je to istina, onda najposle niko neće ni dolaziti da kupuje od mene hleba... Baš mu ne dam!... — I ljutito okrete glavu od njega.

A ovo je moj poklon... Ded da uvijem u nju noge pa mi neće zepsti... (Seda dole, izuva se, uvija nogu u hartiju.) Tako... Radnik: (u prolazu) A šta ti tu radiš? Ustani! Ozepšćeš.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ja ću vam pričati o tom srećnom plemenu, iako unapred znam da mi niko živi neće verovati, ni sada Niti ikad posle moje smrti, ako kome dođe ovo do ruku te uščita...

zamisliti i u zloj nameri proturati skučeni, bedni i izlapeli mozgovi saradnika opozicione štampe; ali im taj metak neće upaliti, jer, hvala bogu, evo već nedelu dana otkako je ovaj kabinet došao na vladu, a položaj mu nijedanput nije bio

naše zemlje, imao je jaku kijavicu, koja je izlečena milošću božjom i iskrenim zauzimanjem stručnih lekara, te sad to neće smetati velikom i mudrom državniku da svu svoju brigu i staranje posveti na dobro i sreću ove namučene zemlje i da je

— Zato i žurimo na zbor. Nijednoga svesnoga građanina nema koji na ovaj zbor neće doći; samo će svaki stalež za sebe držati zbor na zasebnom mestu. — Što to? — The, što?... Naša večita nesloga!

Ako temperatura nije kao što treba, vojska nam neće valjati ništa... Celo jutro sam spremao raspis svima komandama...

Svi naši oficiri i misle da bi to najbolji način bio, ali oni neće da o stvarima malo dublje i svestranije razmisle. Prvo i prvo, mi, današnja vlada, hoćemo miroljubivu, pobožnu spoljnu

upravo činovnici, jer zavoda nije ni bilo, stajali su pod upravom ministra pravde, jer je ministar prosvete izjavio da neće da ima posla „s kojekakvim gluvaćima”.

— Na svaki način. Takav je posao. — Nama su vaši uslovi poznati, a i vama naši, te držim da neće biti nikakvih smetnji! — reče ministar finansija. — Smetnji? — reče stranac uplašeno. — da, držim da ih neće biti!

— reče ministar finansija. — Smetnji? — reče stranac uplašeno. — da, držim da ih neće biti! — Ija se nadam! — Onda možemo odmah potpisati ugovor! — reče ministar predsednik. — Ugovor! — Da!

to nabraja, gunđajući za svoj račun, lutita, u strahu i brizi: „Huuu, vrdne konj u stranu, pa odoše kola u jarugu!... Neće da paze, no će tako negde da istrešte oči u jaruzi.

Odjednom, čuh neki ljutit glas: — Šta to znači? Niko živ neće u opoziciju! To se dale ne može trpeti. Sve same pristalice uz vladu i vlasti, sve poslušno, sve mirno, pa To tako iz

Bože sačuvaj! Niko neće da čuje za ubeđenje, i uzeše dokazivati kako je to glasanje slučajno tako ispalo, i da se i oni sami čude kako se to

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

U tim slikama vidim tebe, mila jeseni, iz mladosti moje i blagosiljam one dane, koji su sa dušom mojom sjedinjeni, te neće nikad u zaborav otići...

Htelo bi mu se malo ašikovati, al' on se nešto premišlja; vidi tamo dosta suparnika, pa mu se neće da ide među njih. Al' oble, bele krave sve više odsjajkuju na suncu i, kao nekim magnetom, privlače uzbuđenog Širgu i

— O Ago, viknu Anđa. — Oj, odziva se č'a Marko. — Ja velim da pripevamo, a ovi moji đavoli nećeju. — E jes', neće mačka ribe. Dede ti samo počni, pa da vidiš 'oće li.

Dede ti samo počni, pa da vidiš 'oće li. — Ta one baš i nisu s raskida, no, znaš, ne možemo da se pogodimo. Ova neće ovoga, ona onoga, pa muka.... Još Anđa u reči, a Jovo Perov dopuzi pobauljke do mene, pa me ćuška.

— Slave ti reci joj nek pripeva Milicu za me. — Je l' Đokinu? — Ja, prošapta on i odmače se. — E, pa kad neće s tobom da se pogode, sa mnom, valjad', 'oće, viknuh ja glasno. Eto, pripevajte Jova i Milicu!

Kako to mora biti prijatno!... Pa eto, uveče, ovako, neće biti ove klete samoće, od koje se može poludeti: ona će biti uz tebe, da te svojom šalom, osmejkom, razgovorom

Pa još kad se pojave deca... Pi—ha—a!... uh, čisto me jeza... A da li će? — Hoće, što da neće!... I drugi se žene, pa imaju dece... Ih, pa tek kažu: »Čij si ti mali?« a on: »Ja sam Mojsilov!«... O, časni ga ubio!

Ali on zna da ga ne može ubiti. I da mu dođe na pušku, on zna da neće pucati, jer neće smeti. Znajući to, on se, za ovaj mah, zadovoljava samim planovima, koje mu stvara njegova mašta...

Ali on zna da ga ne može ubiti. I da mu dođe na pušku, on zna da neće pucati, jer neće smeti. Znajući to, on se, za ovaj mah, zadovoljava samim planovima, koje mu stvara njegova mašta...

Ali bi opet bolje bilo, kad bih ga ugledao da trči preda mnom, pa onako s leđa da opalim. Baš je to bolje... Ih, što neće... Pa posle odmah džemadan, jelek, dizluke, sve zlatom iskićeno... pa: pomoz' Bog, Stano!... a, šta veliš...

pa: pomoz' Bog, Stano!... a, šta veliš... koji je bolji: ja ili onaj džgebavi Ljubiša?... Vala i ovaj Bog baš neće »ljucki« poneki put: kad mora jednom ginuti, što ga ne dâ meni, da ga upljeskam, pa da uzmem pare...

Sad će kapetan doći pa kad te on pritegne, neće ti pasti na um ni rođena majka, a kamo li kojekakve čini... Nemoj der ti meni da buniš ljude!... — Nije, Pajo, vere mi.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SIMA:... Reci mu: nije čovek kriv! Jedanput-dvaput što je isprebijao ženu, to toliko. A ko će je i isprebijati ako neće muž? PAVKA: Ja ne znam o čemu ti to govoriš? SIMA: Ama, evo šta je. Odbegla mi, znaš, žena.

Malopre je bio jedan koji se, siromah, žali da ga gonite kao vuka! IVKOVIĆ: He, šta ćete! Takav je naš posao. Ali, neće vas više uznemiravati. (Vadi iz džepa jednu tablicu na kojoj piše: Advokat.

JEVREM: Pa, znate... IVKOVIĆ: Opet Ilića? JEVREM: Kažu: on je najbolji! IVKOVIĆ: Ama, ja čujem da Ilić neće ovom prilikom biti biran. JEVREM: Kako to? IVKOVIĆ: Ta već znate da je načelnik u zavadi sa Ilićem, pa...

JEVREM: Pa jeste što kažeš, on će znati! A ti baš misliš: neće Ilić biti biran? IVKOVIĆ: Ono, znate kako je, i Ilić ima svoje ljude, pa ako udari ustranu, može svašta biti!

Pa velim... Mogao bi', zašto da ne bi' mogao! A ti znaš mene, nisam od onih koji se neće odužiti. Spomoći ću se i ja, ali odužiću se i prijateljima, znaš kako je kad si poslanik... Pa...

) XVII JEVREM, SRETA JEVREM (posle manje pauze): Sad mi došla... kao da je sad vreme tome. SRETA: Pa žena, vidiš, neće bez tvog pitanja. JEVREM: Jest, nego... (Zamisli se rasejano.) A Ilić? SRETA: Šta Ilić?

JEVREM: Jest, nego... (Zamisli se rasejano.) A Ilić? SRETA: Šta Ilić? JEVREM: Ako on, na primer, neće da primi načelnikov savet da se odrekne, nego udari ustranu... On ima mnogo glasača, uživa narodno poverenje!

Istina, zete, kad bi mu ti progovorio; diže čovek ruke od dućana pa neće više ni da naviri. IVKOVIĆ: Nezgodno mi je da mu ja govorim. Mislio bi hoću da ga ometem u agitaciji.

DANICA: Ja kažem! PAVKA: Od njega si valjda čula? DANICA: Pa od njega. PAVKA: A ja sam, vidiš, od Jevrema čula da on neće biti poslanik i da se bambadava bakće i lomi. DANICA: Ne zna to otac, on misli... PAVKA: Gle sad ti nje!

Eto ti, to nije nasilje! JEVREM (razmišlja): A, ovaj, novine? Zar neće o tome novine da pišu i da nadadu dreku? SEKULIN: Čudo božje! Zvanična ispravka, pa svršena stvar.

A treba li ovaj brat da pocepa bar tri para pendžeta i bar jedne herclove? Pa onda: hoće li narod da gucne štogod ili neće? A? E, moj brate, kad bi sve to bilo besplatno, i ja bih bio narodni poslanik, a ne bih tebe pustio. Deder, deder...

— A ti mu kažeš: to je naš narodni poslanik! Može li to da bude? SRETA: More, ne brigaj ti brigu: neće on više nikad začučati na krovu kad čučne jedanput na poslaničku dijurnu. JEVREM: To jeste!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Nije mu ovo prvo, a neće mu, — ako je bog onaj stari bog, i stara pamet ako podrži Sretu — ni poslednje biti! I od onoga doba kad se ovo desilo,

Nije od svoje volje došao amo, pa neće, izvesno, od svoje volje ni otići odavde. Neumoran pobornik i zatočnik slobode, istine i pravde, osuđen je da ga večito

ne boji se »Sibira« ni u kojoj formi; bori se, pobeđuje, biva pobeđen, ganjan, ali on to sve stojički snosi, jer neće da je manji i da je postidan među braćom.

I sada, kad sam vas onim u prvoj glavi spremio na sve i na svašta, sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu kad je video kako je svet miran i zadovoljan

Novi Prometej morade doneti svetlosti ovome narodu koji živi u najglupljoj tami, — pa ili taj svet neće i nadalje biti sramna i prezrena Vandeja, ili njega neće biti na svetu!!

ovome narodu koji živi u najglupljoj tami, — pa ili taj svet neće i nadalje biti sramna i prezrena Vandeja, ili njega neće biti na svetu!!

Pošto je ovaj događaj istinit, i većim delom se događa u toj mehani, to neće biti naodmet ovo malo geografije radi razumevanja događaja.

Tako ga jednako besposlena omladina dirala, dok se čovek ne odbi od mehane, pa neće u nju da ga, vala, baš i sami predsednik pozove. A ima još i drugih slika. Jedna baš vrlo žalostiva.

Ali kako je sve na svetu prolazno i promenljivo, neće ni Tašula doveka trpeti. Doći će već vreme, kad će se on svima njima osvetiti!

Bože zdravlja, porašće i on kao i svaki stvor. Dobiće ispod nosa brkove, potkresivaće i podbrijavati ih, neće nositi anteriju nego nemačko odelo.

On Zaca postaće ćir-Tašula, i tada ga neće niko više od duga vremena, kao sad, pitati: odakle je, niti mu se smejati, kad usitni, pa onako prgavo cincarski kaže:

!« Ne, onda će on druge pitati: ko su i odakle su? A nada ga neće prevariti! Jer koji je taj koji je u anteriji i sepetki došao amo, i zadržao se ovde više vremena, a da se nije

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Vidiš nešto što dotle nisi video. U stvari Toga dana sve se bilo izopačilo. Miš začikava mačku, a ona Ili neće, ili ne sme: Sedi na pragu, sva prepodobna, I sluša narodne pesme. Mačka sluša pesme? Gle, gle! A što da ne?

Ne, neće te napasti!” „Više je verovatnoće Ako smatraš da hoće, Bićeš bolje sreće Ako držiš da neće...” Odoše obojica —

Ne, neće te napasti!” „Više je verovatnoće Ako smatraš da hoće, Bićeš bolje sreće Ako držiš da neće...” Odoše obojica — Ciga i Radojica — Zagrljeni ko da su Slikani na proglasu Na kojem piše: „Dole rat!

Dočekao si i ispratio mnoge sanove, Al ovaj kao da neće doći nikako! Da se bar oni nekadašnji ponove Kad ovaj, noćas, izvodi porugu! Izbrojao si sve ovce (i ovnove!

Ili je već tu, kraj postelje vrele (Ne baš u crkvi, nego u priprati)? Noge ga žude i ruke ga žele Al glava neće da ga prihvati! Sazreli su neophodni uslovi!

Dugačkim! A vreme je dugo, predugo, Naročito kada ga — o, Daničiću, o Vuče! — Provodiš s mamlazima koji neće da uče!

Valja: Američani. Jer nije Likanci nego Ličani! Ličanin može postati Američanin, ali stranac Ako se i naseli u Lici, neće biti Likanac!

Kasnije, može ko hoće, Pa i onaj ko neće! Posle se rascveta voće, Olista leno drveće, I drugo — bolje ih ne broj! Al samo je kopriva heroj.

ničije, blage, Koji čekaju godinu da moćno grane, Ona i mrtva nađe snage Da cvećem okiti svoje rane, Cvećem koje neće doneti rod... Leži, u travi, kao nasukan brod.

A kad stigosmo pred kućni prag, U mestu poče nogama da grebe. Neće napred, neće ni natrag, Uzjogunjena kao ždrebe. Možda se opire zbog nečistoće? U redu, rekoh.

A kad stigosmo pred kućni prag, U mestu poče nogama da grebe. Neće napred, neće ni natrag, Uzjogunjena kao ždrebe. Možda se opire zbog nečistoće? U redu, rekoh. Zgrabih metlu, Očistih pod.

Otvorih prozor nebu, svetlu. Blesnu sobica od čistoće: Svaka stvar ko da progleda na oči. Da l će sad hteti? Neće? Hoće! Furunica, najzad, u moju sobu kroči. Založih drva. Ona planu Moćno i gromko; potom zgasnu.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

sa svojim za običnog posmatrača neshvatljivim fazama, scenama i misterijama koje se verovatno još za dugi niz decenija neće moći u svima svojim pojedinostima shvatiti i potpuno rasvetliti, od vajkada je privlačio pažnju ne samo prirodnjaka, već

Kad ta metamorfoza bude potpuno dovršena, jegulja je spremna za veliki prekookeanski put sa koga se više neće vratiti i za koji čeka samo pogodnu priliku.

ostale, u ogromnoj većini, kreću se iz svojih dotadašnjih prebivališta na daleki put, sa koga se više ni jedna i nikad neće vratiti. TREĆI ODELjAK: JEGULjA NA NjENOM PLODIŠTU XI.

Neke od asterija pokazivale su još slabe pokrete za neko kratko vreme, ali je već bilo očevidno da to neće dugo trajati.

biće uspostavljena ravnoteža između te dve sile; teret će ili u spuštanju zastati, ili se tako lagano spuštati, da se neće ni osetiti njegov udarac o dno.

dubinama od 1000—1200 metara, pošto je mreža bila nešto izmenjena i različna od dotadašnjih, pa se držalo da je struje neće izokretati, zamršivati i prevrtati. Rezultat je opet bio negativan.

Rakić, Milan - PESME

O znam to dobro, stari oganj da je Nestao, da ga neće biti više. No našu ljubav nema ko da zbriše: Ona se menja, ali uvek traje.

Dosta, za ljubav večitoga Hrista! Ne mogu više, dosadno mi sve je. Jedanput srce na laskanje prista No više neće. Gledaj, sunce greje I krivudava reka pod njim blista Ko oreol na glavi starog Hrista.

I niko neće videti da sada Promenile se uloge: Sirano Govori, peva, plače, kleči, pada, — No ja mu reči šapućem lagano...

— Kad pomislim, draga, da će doći vreme Kad za mene neće postojati žena, Kad će čula moja redom da zaneme, I strasti da prođu kao dim i pena, A da će, još uvek, pokraj mene

II Ja znam da meni Gospod neće dati Starost duboku, nit̓ pored mene Svečano proći i ljudi i žene, Zlatne mi svadbe staloženi svati.

Takva je sudba! Niko neće znati Da nekad besmo prvi, premda mali, Kolenu našem da smo, kao mati, Nov jezik s novim osećajem dali.

Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada! Udri, i muči, i priteži jače, Al̓ znaj da neće preći moje usne Nijedna rečca što moli il̓ plače, Ni bapske kletve, ni slabosti gnusne!

Svršiće se. Ali niko neće znati Šta sve s nama pade u otmenom bolu, Ni kol̓ko se čezne, ni koliko pati, Pre no graknu vrane u pustome dolu.

— Ne znam šta je sada, Ne pitam šta će sutra biti, Ležim u tami kao klada, I živci su mi svega siti. Udar u meni neće naći Iskru što tamu obasjava; Kao po tužnoj gluhoj daći, U mojoj duši sve sad spava.

Treperi samo, o jasiko! Taj tamni nagon što te kreće Razumeo još nije niko, Razumeti ga nikad neće. No on za mene sada znači Taj neumitni život što se Nikada jošte ne pomrači I koji mutne struje nose.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Dokle Turci sve njih savladaju, mnoge će se bule ocrniti; borbi našoj kraja biti neće do istrage turske ali naše... Nâda nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke; nadanje se naše zakopalo na Kosovo u

Naš se posâ svuda proćukao. Kad opaze braća nekršćena, neće oni kâ mi rastezati. SERDAR RADONjA Svak je došâ ko je od potrebe, al' nijesu pet Martinovićah.

Bijesna se bratstva isturčila; Tek domaće napadnemo Turke, svoj svojega nikad puštat neće; razluči se zemlja na plemena, krvava se isklati plemena, vrag đavolu doći u svatove te svijeću srpsku ugasiti!

HADžI-ALI MEDOVIĆ, KADIJA Baš aferim, kneže ozrinićki! Ja ću počet, kada drugi neće. Stotina se skupilo glavarah, nas Turakah i Crnogoracah. Ja znam divno što smo okupljeni: da mirimo krvi međusobne.

Oli čele hvatat u kapicu da uljanik u gori zametneš? Niko meda otle jesti neće. — Goniš kamen badava uz goru. — Staro drvo slomi, ne ispravi.

SERDAR JANKO Ukrešite koji da pušimo! To je duša vjeri prorokovoj, neće biti žao efendiji. TOMAŠ MARTINOVIĆ Gavranovi graču i biju se, cijènê brzo mesa biti!

VUK MIĆUNOVIĆ (šapti na uho serdaru Janku) Ovaj drži za rep adži-Adža, i puštit ga zadovijek neće dok pogine kučka ali žrvni. SKENDER-AGA (Vidi Vuka đe šapti; nije mu milo) Što je ovo, braćo Crnogorci?

KOLO Tri serdara i dva vojevode sa njihovo trista sokolovah, soko Bajo su tridest zmajevah mrijet neće dok svijeta traje. Dočekaše Šenđera vezira uvrh ravne gore Vrtijeljke i klaše se ljetni dan do podne.

Kako ih se drugi bojat neće kad mogaše oblagati dužda! KNEZ JANKO A bješe li igre u Mletkama, kao ovo te se mi igramo?

Čije ovo pleće te ga gledam? Njegova se kuća ugasila, u nju neće kokota pojati; a evo je nasred njega šuplje kâ da si ga šilom prošupljio, a po njemu dvadeset grobovah, i nijedan nije

Blago odru na kom počine! SVAT CRNOGORAC Soko mrzi polja od prašine, soko neće žabu iz lužine, soko hoće visoku liticu, soko traži ticu jarebicu; jarebica tanka i plašiva, ma tijela kako vatra

ti vjerujemo: može biti i mjedeno guvno, jahati se može na vratilo, ma za lađu i vesla srebrna, to ti niko vjerovati neće, er je sasma preništava lađa. BABA Istina je, moj mile, duše mi!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

i dete, od svoje babe, matere i ostalih tetaka i strina mogla da načuje, kad su one bile nasamo i mislile da ih niko neće čuti, još manje se bojale da će to Sofka, onako mala, razumeti, a kamo li upamtiti; ili, što je i sama, kad je odrasla,

Tada se videlo da im, posle svega, od njihovog imanja neće ostati ništa. A što je najgore bilo za Sofkina oca, još će pored svega morati da ide pred sudove i tamo on, efendi

Samu je sebe više negovala, više volela, jer je znala da kod nje neće biti ona obična, svakidašnja lepota, kada se postane devojkom, i koja se sastoji u bujnosti i nabreknutosti snage, nego

odbraniti od njega, — pa već tada, kada je dakle bilo najgore i najteže, već je tada ona bila uverena da nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj koji bi bio ravan i dostojan nje; dostojan i njene ovolike lepote a i same nje kao Sofke

— pa već tada, kada je dakle bilo najgore i najteže, već je tada ona bila uverena da nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj koji bi bio ravan i dostojan nje; dostojan i njene ovolike lepote a i same nje kao Sofke „efendi-Mitine“.

I pošto je još u početku bila uverena da nikada neće biti takvog koji će moći da bude veći od nje, da bi se ona osećala sva srećna, što takav lepši i viši od nje i po svome

A pošto je s tim u početku bila izmirena da nikada takvoga neće biti, onda je docnije sve lakše to podnosila. Čak je bila i zadovoljna što je s tim na čisto.

nego što je znala da sada, po zimi, Sofka neće moći izlaziti i otići u komšiluk, da uzme štogod, ako joj nešto bude zatrebalo.

I što je najglavnije, ma da je bila uverena kako se neće udati, ipak, ipak svi su se ti snovi stapali u snevanje bračne sreće, bračne sobe, postelje, nameštaja...

Da neće, a sigurno će, sigurno — smrću?! I onda: čemu i našta Sve ovo? U tom ču kako iz bašte dolazi mutavi Vanko. I to peva.

Brzo se pokri i kao opasa. Ali odjednom joj dođe luda misao od koje se sva oznoji. Što da ne? Pijan je — i neće znati; polunem je — i neće umeti kazati! I što da ne jednom i to, o čemu se toliko misli, sanja?

Ali odjednom joj dođe luda misao od koje se sva oznoji. Što da ne? Pijan je — i neće znati; polunem je — i neće umeti kazati! I što da ne jednom i to, o čemu se toliko misli, sanja?

Pandurović, Sima - PESME

poraste, Kad prođe mladost, lepota i cveće, Prijatelji lažni kad odu, k’o laste Što se domu svome nikad vratit’ neće; Kad uzdaha dugih podigne se plima, Kad ti oko tašta zadovoljstva prozre, U duši tvojoj kad zastudi zima, Jedna će

I ako život ovaj veo skine Nekad s ravnica, neba i bregova, – Ja znam da opet neće mi pomoći. ...Sećam se da je mirna bila soba S posteljom tvojom, moja svest bez moći; Sećam se da je u ponoćno doba

I kraj već tu je! Noć ne diže krilo, I neće više dići ga nad nama! Srebrnast pokrov prostorom se vlači, Čudan i moćan. Jedna crna jama...

Čađ i dim na lice pada, Kao na dušu. U daljine sive Gube se misli bez nade i sklada; A mrtve nade neće da ožive, K’o ni vek zlatan propale Ninive. ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE Ta jesen uvek rane moje zlêdi.

Sve je još mirno, tiho i svečàno. Još zora neće plavi svod da zlati; Nama je dobro, i nama je rano Da se dan opet s hukom svojom vrati: Svet naših misli sad je

Sve to neće dati ono što je prošlo; Al’ pohodiće nas dah sreće nam stari, I to što je tužno i s nategom došlo Imaće opet nenadma

Sad vas nose tužno, a niko vas neće Spominjati nekad, kolevko uzdanja! Na nosila vaša bacaju sad cveće — Poslednji i prvi znak opšteg priznanja.

Jer svako zlo, najzad, sebe jede, suši; I za njega neće biti leka druga Dok se, ipak, u svom kalu ne uguši, I ne prođe kao bura, pomor, kuga...

Video je da ga Vreme grobu tera. Ali on je znao, i morao znati, Da će mu prošlost i budućnost biti, I da neće opšta i večita raka I trag slavnog, plodnog života mu skriti; I da će, i dalje, kao svetla traka, Sijati trag blagi

Ili će uvek sve biti tek plen Surove smrti; a večno roblje Života neće stresti lanac njen, K’o sante leda ni Sever ni Jug? Jer svet je tužno, preorano groblje, Zaborav večit, neželjen i dug.

Proleća vaša teški nemir behu, Leta vam vatrom nežna krila prže, Jesen vas grize k’o savest u grehu, Zime vam neće poleta da drže. Proleća vaša teški nemir behu. Pustite, dakle, sve drage i mile; Požel’te da ih vode sreće puti.

Ili se neće povratiti kraju Prošlosti kojom padaju sad tame, Prošlosti drage, ostavljene, same, Zasute bolom u raskošnom maju,

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ni ostali ne izgledahu sokolastiji od svoga vođe. Vidjelo se lijepo: „E im se mrijeti neće, al’ jest nešto što ih naprijed kreće.

“ „E ma čoče smije, kad je istina!“ reče brkonja blago, pa još blaže nastavi: „Ali, posad neće! Da si ti samohran i inokosan, bastalo bi tebe i osvetiti se krvnicima, te zamijeniti one sokolove (a zamijenili su se

Nekrštenjaka bijaše pod Đinovim brdom i pod Zagrabljem, ali neće ga biti želja bila takijeh! Razumjete kakvih nekrštenjaka? Ne anatemnjaka, (anatema ih bilo!) no kurjaka.

Stevan, jednako rešetajući glavom, vrnu se na svoj posao; ispod oka stari poglêdaše na Gospodara, neće li ovaj opaziti kako je on nezadovoljan što duhovnici zadocniše.

“ Svaki se poče braniti od toga sažaljenja, navodeći kako i Crnogorke idu u drva na dva puškometa daljine, a kamoli neće oni, vojnici, da pregaze to malo nameta, da vide svoga Gospodara o novome ljetu!

se docnije razviti, pa s naporom i pomoću njegovom, u nekim časovima, vide djeca jasno što ni docnije jasnije vidjeti neće, jer se docnije rijeđe čovjek zagrijava toliko da sa svom dušom prijanja za nešto.

„Bezbožnik“ i na to se nakanio da spase pisanka, jer je znao da se pokoriti neće, a znao je da vlada neće izmijeniti uvjete.

„Bezbožnik“ i na to se nakanio da spase pisanka, jer je znao da se pokoriti neće, a znao je da vlada neće izmijeniti uvjete. Koliko hitrosti, a još više zvečećijeh dokaza, morao je grof potrošiti a da do tavnice dođe!

Kako je bilo njima jadnima kad razabraše e ga, po svoj prilici, neće više vidjeti! A kako im ćaše biti da znadoše što bi s njim, pet mjeseci poslije, u Duzi.

Zar dok se mali oženi? A da što drugo?... Eto serdaru snahe — ona se, mnim, neće preudavati iz ovake kuće, a drže je dobro, a ima muško dijete...

“ reče medik. „E, e, ne pogađa uvijek ni poslovica!“ „Koja poslovica?“ „Ona: kruška će (panuti) pod krušku. I ona: neće iver daleko od klade!“ „Ono da rečemo,“ prihvati stari, „sve se može izroditi.

“ „Tako je, valaj!“ potvrdiše mu drugovi. „A da — što bi? pričajte ljudi!“ reče medik. „Razvrže li se ta vjeridba? Neće li ga djevojka, što li?“ „Stana, kao pametna i čestita cura, ne govori od svoje ni tako ni ovako“, odgovori momak.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Takve su: „Vrabac piljac“, „Pošla koka na pazar“, „Neće l’ pelin brdu rasti“, „Sejanje jarice šenice“, „Kupovanje od najmanjeg do najvećeg“ itd.

— kao blagoslov u šali kad se ko s kim sastaje — (n. p. ženi se ili uzima slugu) za koga se misli da neće dugo zajedno živjeti. 2) ZAKLETVE Ako sam, od mene ostâ trag Brankovića!

Pravoga, bože! (Rekne se u šali kad grmi, jer se misli da su svi ljudi grešni, i da bog nijednoga neće ubiti ako stane pravoga tražiti). Ržu mu novci po kesi (kad se kao s podsmehom hoće za koga da kaže da nema novaca).

Ćor-Mijatu Srebrenicu daju, ćor se kreće, Srebrenici neće! (Kaže se kad ko ne vidi neki predmet koji mu u blizini stoji).

— Odgovori se na pitanje: kako si? ili kako živiš? Kod kasalove kuće. — Kad ko za što pita, pa onaj koji se pita neće pravo da mu kaže, nego ga vara, tj. da kasa jednako uzalud. Kokša iz Divoša.

Sit veseo, gladan plakao. — Odgovori onaj koga zapitaju: kako mu je ime, a on neće da kaže. Teško tome koga vode, a još gore koga nose. — Odgovori u šali onaj koji se vodom ponudi.

— Ni dokrmiti stoci, ni dokrušiti ljud’ma. — Nije toliko čovjek zao da se neće naći gori. — Čovjek je čovjeku vuk. — Lakomac je čovjek s đavolom prvobratučed.

Bolje je prazna vreća, nego vrag u vreći. — Zlo osnuj, a vrag će izatkat’. — Đavo je uvek u svom selu. — Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla. — Kad se đavo skuta dohvati, otkini skut. — Đavolje proso niče i devete godine.

— Ko sa vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. — Vrana vrani očiju ne vadi. — Vuk na vuka ni u gori neće. — Zla šivalja dug konac udeva. — Daj zlu što možeš, za ne dat’ mu što i ne možeš.

— Ne gledaj vlat, nego klas. — Pauna gledaj, ali ne slušaj! — U crnoj zemlji belo žito rodi. — Neće haljina na nebo, već duša. O SMIŠLjENOSTI — Ćutanje je zlato. — U šutnji je pola mudrosti.

— Ne reci zlo da zlo ne čuješ. — Tko govori što hoće, valja da sluša i što neće. — Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne vjeruj sve što čuješ. O UMU — Car caruje, um boguje.

— Nesložna braća, propala kuća. — Iskra braću dijeli. — Šapat kuću gubi. — Kad jedan neće, dva se ne svade. — Bolje na uvratnicama dogovarati, nego se na sred njive karati. — Svađa bratstva — iskop manastiru.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

j. ona je već jednom bila žena, pa sad misli sve da zna; zato neće te ćeti slušati, nego će sve ćeti da ti zapovijeda; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja (pa tebe štapom preko

“ Be ajde more ne luduj! kako ne smiješ preći preko ćuprije, kuda ide svijet i konji natovareni prelaze.“ — Ajja! Ero neće nipošto, nego jednako jauče i leleče. Onda Turčin: „Ajde more šta ćeš dati, da te prenesem ja na leđima?

129. U jednom brlogu dvanaest nazimaca leži, a nijedan s kraja nije. 130. U jednom sudu i vino i rakija (pa neće da se pomiješa). 131. U mrtvoj kobili drob govori. 132.

“ Ali carević neće za to da čuje. Onda mu carevi reku: „E kad već hoćeš silom da ideš, a ti nemoj odmah ženu da vodiš, nego joj kaži da

načinio i od zlata haljine.“ A baba joj reče: „Sad ti neznam drugo, već išti od same mišje kože, to baš neće moći načiniti.

Kad ovo dozna carska | kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu, da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka, koji džilitom bedeme njinog grada prebaci.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ako budu imali čime pomoći bratu koji živi u ćeliji ovoj, verujem u Boga da vam neće nedostati pregršt brašna niti čanak ulja, ako i moju, makar i grešnu molitvu, hoćete imati za pomoć sebi.

A koji je proniknuo u savršeni zakon, slobodan provodeći, on neće biti slušalac reči zaboravljajući ih, nego je tvorac dela, blažen je on. (Jak.

Bez njega mi se ne čini da će iko postići spasenje. GLAVA 7 O dušespasnom ispovedanju Ko se ne ispoveda neće biti pričešćen po zapovesti Gospoda Boga Svedržitelja dok ne dođe sebi i ocu ne ispovedi sva sagrešena i štetna dela.

Da imate nepokolebljivu i neizmenjenu slobodu, koja neće nikada propasti. Ako li ko ushte nekada, u neko vreme, bilo pod kojim načinom da poraboti ovo, ili da učini pod nekom

Besprekornom sudiji, savesti izobličitelju, vaistinu neće pobeći. Zato neka paze da ne upadnu u ruke Boga živog. (Jevr.

Zato neka paze da ne upadnu u ruke Boga živog. (Jevr. 10, 31) Jer neće od božastvenog i strašnog suda pobeći za neopravdano i nepotrebno izdavanje namirnica i imetka.

i prazne tvore razgovore, te naviknuti na ove sastanke u sramne razgovore padaju, jer oni koji mnogo govore, reče, neće pobeći od greha, (Priče 10, 19) naučiti se od boljega neka se ne klone a zapovedam ovome da to čini iz ljubavi, i štetno

utvrđeno, i sve što se vidi krasotom osnovano; gde posle tolikog našeg utvrđenja tačnosti, koliko je moguće, znam da neće zlom oskudevati, niti zla uzrokom, i zle i bezbožne zveri razvraćenje, i krivih uzroka umnožavanje.

2, 29-31) vama, pastvi mojoj. Jer vidim kako je ,sve sujeta, ljudsko, što ne ostaje posle smrti; neće ostati bogatstvo, niti će sići slava, jer kada dođe smrt, sve ovo će uništiti.

Na svim putevima svojim znajte da pravi budu putevi vaši i noge vaše neće se spoticati. Ne budite mudri za sebe, a bojte se Gospoda i uklonite se od svakog zla; tada će isceljenje nastati telu

sobom sve rečeno, i nađe reč koja kaže: „Oni koji se uzdaju u Gospoda upodobiše se Gori Svetoj, a koji se nikako neće pokolebati napastima neprijateljskim“.

ispuniće Bog volju onih koji ga se boje i molitvu njihovu uslišiće, „sačuvaće sve kosti njihove i nijedna od njih neće se skruniti“. (Ps. 33, 21) I uzevši ja časne mošti njegove, I kretoh na put putovati.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

) IKONIJA (viče napolje, Anđelku): Anđelko, česma ti je u dvorištu! Ima i struja! (Cmilji) Mani malo tom metlom, neće ti otpasti! CMILjA: Kolko su samo blata naneli! A i onaj, što je u kujni večero! Sve neki s koca i konopca!

Ionako te merka u dekolte! CMILjA: Nisam ja mala! IKONIJA: Ako su ga i pustili, neće dugo! Što dikla — navikla, brzo će on ope dupe na kiblu! Po zatvorima trines meseci godišnje!

Ni daj si Bože onaj čovek! IKONIJA: Samo bi mu još to falilo! CMILjA: Kad bi ja mogla da budem sigurna da neće ostati u onu nogu faličan... IKONIJA: Spremaj tu kajganu, i malo manje fantaziraj!

Ako si do sinoć bio sve i svja, a jutros niko i ništa, nije čudo ako i povantrzaš! STAVRA: Neće to biti to, druga je stvar u pitanju. Kad te zadesi nesreća, ko da progledaš. Vidiš i ono što niko ne vidi!

IKONIJA: S krvavim rukama? Cmiljo, šta je s tom komovicom? STAVRA: Šta sve ovaj nesretnik neće videti! Nije mu sad lako sa takvim očima! VILOTIJEVIĆ (Vraća se za sto.

IKONIJA: Potpuno ćelav. JAGODA: Ma kaki ćelav! Kosa mu gusta, proseda, grugava. CMILjA: Oči zelene. JAGODA: Neće biti zelene. Kao varnice, vatrene! IKONIJA: U stvari vodnjikave, vidi se alkoholičar.

Stanković, Borisav - JOVČA

Kako tvoji? ANĐA (podiže se, ponizno): Zdrava sam, zdrava. MITA Nije htela da dođe. Jedva je dovedoh. Neće. Veli: što ću i ja tamo? Neće, ja; neće, jer zna da mora za njenoga onoga sina, krasnika...

MITA Nije htela da dođe. Jedva je dovedoh. Neće. Veli: što ću i ja tamo? Neće, ja; neće, jer zna da mora za njenoga onoga sina, krasnika... ANĐA Nemoj Mito, nemoj odmah na njega.

MITA Nije htela da dođe. Jedva je dovedoh. Neće. Veli: što ću i ja tamo? Neće, ja; neće, jer zna da mora za njenoga onoga sina, krasnika... ANĐA Nemoj Mito, nemoj odmah na njega.

Ili u svet da ide ili u bunar da se davi! MITA Neće, neće da se davi. I ne mogu ja više. Odavna sam ja čekao da kažem, da skinem sa sebe.

Ili u svet da ide ili u bunar da se davi! MITA Neće, neće da se davi. I ne mogu ja više. Odavna sam ja čekao da kažem, da skinem sa sebe.

VLADIKA Bilo to, bilo, sad neće više. JOVČA I ovu bih, i ovu, ali Vasku mi rodi. Neku sreću imala što mi nju rodi, a inače...

I kad se kupaju u reci, hladu, one — kao da nisam živ, nisam muško — neće da mi kažu ni da se okrenem od njih, da ih ne gledam. Tako se preda mnom brčkaju, kupaju, svlače i oblače...

Misli da je onde. TOMA Dobro se ti seti da je ne šaljemo tamo, nego sakrijemo čak kod tetka-Pase. Tu je neće tražiti. ARSA A šta ćemo sad? MARIJA (Tomi): Ti, sine, po Bogu sin da si mi, odmah sutra deda-vladiki.

) STOJNA (ulazi za njima, preplašeno odgovarajući im na pitanja): A, neće on još da se vrati. Naročito kad je ovakva noć studena, vetrovita, onda i duže ostane.

Sigurno od suza. Sigurno, kad na vuče na glavu jorgan, on, pošto zna da ga neće niko videti, plače tada, i otuda svako jutro nađem ja onako jastuk, gde su mu oči bile, vlažan od suza...

Nećemo da prljamo ruke. STOJNA (prestravljena): Oh, a šta će sa mnom biti? ARSA But. Ništa on neće znati. Kazaćeš: odvukli je, valjda, drugi Cigani, arnautski. I niko ne sme znati.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

A što budem i o sebi govoriti, ne bojim se da mi se neće verovati, jer ću imati premnogo uzroka samoga sebe osuđavati i pohuđavati, a vesma malo ili nimalo hvaliti.

tim, moje namerenije, budući ispravljenije narava i običaja, dobre hvale|ći, a zle pohuždavajući, uzdam se da mi se neće za zlo primiti obličenije zloupotrebljenija čelovečeskih.

Toliko mogu jošte pridati, da ako ko bude samo zabavu iskati u ove knjižice čitanju, neće bez nje biti. Šta je zabavnije nego znati kako živu ljudi po različni[h] mesti sveta, i kakvi su nji[h]ovi običa[j]i?

Zato, ko želi k njoj doći, valja da svuče sa sebe sva svoja mnenija i mudrovanija, jer inače neće biti primljen. | O ovoj potrebnoj i poleznoj materiji na više mesta spominjaću; zasad sam hoteo nakratko naznačiti

ništa ne valja da počinju ni da preduzimlju; ako li kad po nesreći u takovo iskušenije upadnu, valja im dati poznati da im neće posao na dobro izići.

” Episkop: „Dobro! Kad si i ti naše gospođe domaćice misli, uzdam se da i pročim gostima neće neugodno biti da s besedama jedan drugog polzujemo; a to je naša arhijerejska najveća dužnost, na svakom mestu i u

Zašto, dakle, da slepo verujem? „Ja sam svet sveta“, govori Spasitelj, „ko za mnom hodi, neće se naći u tami”. Svaka pravda i istina svet ljubi i svet ište.

Janja kulundžija: „Gospodine, ako to čuju naši grečeski arhijereji da mudarstvuješ, [h]oće te prokleti.” Episkop: „Neće, Janjo moj, oni koji su pametni i koji pravdu ljube; ako li za ovo mudrovanje prokunu mene, moraju prokleti i apostola

Malo će vremena proći da će srpski arhijereji jesti meso, kako god i grečeski jedu, i Niko se tome neće čuditi ni soblažnjivati. Šta je god običaj uveo, to će običaj i istrebiti.

kako pravo sudiš kad [h]oćeš; i tako svak čovek, imajući zdrav razum, ako hoće, može pravo suditi; ako li neće, krivo i nepravedno čini; svet razuma i rasuždenija, kojega mu je bog dao, ugašavajući i najveći božji dar pod noge

A da ispovedam svu pravicu, moje samoljubije meni je šuškalo katkad u uši, da meni moja muka neće zaludu ostati, no kad se posvetim, da ću činiti čudesa.

Sam si naumio poći? A ja ovde pra[h] da gutam razbijajući pamuk? Neće to Nika prpiti! Zajedno smo rasli, zajedno knjigu učili, zajedno na zanatu bili, zajedno ćemo i putovati.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A Kušmelj i Osinjača zebli su u srcu da im se nadanje neće obistiniti. O tome su svakog večera govorili, a uvijek jedno te jedno.

! Prida mnom?! Taaako!? A zašto?! — Prije svega, reci ovoj magarčini da se ne zagoni, jer ako ga svaki prstom dovati, neće ostati paprička od njega! — veli Čagljina. — Taa-ko!...

— Zlo je i da pođe! — reče Rora. — Dokle ga poznaš, može učiniti što se već neće moći ispraviti! — veli Rdalo. — Ma sve su to prazne riči, i ja ne znam šta oćete najposli?

Eto, mati mu priča kako je mudar, kako se privukâ da sluša šta Ličani govore, a neće da kaže da im je ukra iz kolâ dva pršuta i da su i’ zajedno pojili... — Lažeš! — reče Osinjača kroz plač.

Dakle, razumija si sve, pa sad ga vodi! Čuće mu za zdravlje tvoja braća vratri, a ni sv. Vrani neće biti lako, jer će ga oguliti, ako bude mogâ, kâ što će i pravo imati! — Dosta, grišniče, dosta!

Ajme! ajme! u-ju! jo!... Stipane, Stipane, nemoj dite!... — Ne bojte se, vratre, ništa bit neće — reče Kljako propirujući glavnju. — Nen bonjimo sen min ti’ prinkovođana, tin onružani denlija! — veli Šunda.

A nije lako čuvati guske, brajko! Prije svega, triba svakoj da nadineš ime, jer ti ni jedna jutrom neće izaći dok je ne zovneš po imenu.

? Zar ja ne smim spominjati svoje dite? Sram te bilo! Jer tebi baš kâ da je žâ što se tvoje slutlje ne ispuniše! Ma neće to bog dati, ne, ne, ne, pa ti zakovrnuja od zloće, od... Njeko zalupa na vratima.

— O Isuse! O Divice! O Jozefe, pravedni, šta se još na svitu neće čuti — uzdiše Barica. — Ma dobro, ali di su svidoci — pita Kenjo.

Zatijem pudalina kaza da se zaludu pojalo bdjenje, jer da neće imati mira ni stanka u grobu, dokle on (Škoranca) ne otpjeva misu u manastirskoj crkvi. A to će biti noću.

Mačak, Bujas i Lis uzeli među se Bakonju, pak, sve idući za fratrima, nješto mu šapću. On se kao ščinja; kao hoće li, neće li pristati na nješto.

Kaži, jesi li? — pitaju. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Nemate ga rašta pitati — umiješa se Trtak. — Nikada vam neće odgovoriti na ono što ga pitate, nego se onda još više smete... Puštite vi mene!... Slušaj, Grgo!...

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Prepun si zmija, majmuna. Dok negde u dnu tek tinja U setnom snu zlatna kuna. NITI Jednom nas tu, gde nas ima, Neće biti. Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja.

O zar je noć ova bila ona kap Što prepuni čašu i već preli rub. Niko nas sad neće prevariti više U ovom svetu gde se već sve zna: Ni ljubav koja na ružu miriše Ni predeo maglen iskrso sred sna.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Daleko za leđima, u torovima ostade pusto i Mir. A čovek umire jedino kad mora i kad neće. Iako mi je brada do sedmog rebra duga, noge su mogle da nose nju i nož. Pobodoh se uz poslednju reku.

— pod ledom je toplo. Život ionako nikada nije bio moja jabuka. I ništa moje neće ostati ni na jednoj obali. Nelagodno mi je samo što se toliki strah čuje. Na sredini sam.

si biti idi zelena kukavica, ili izdajica bez duše, ili đavolji sin, pa da ti kuršumi i handžari i ostala usmrtija ništa neće. Kao svoj kožuh poznajem ovu Srbijicu. Dokoni hajduci broje vaške.

— Šta će mi? — Tola dohvati pušku, začuđen Đorđevim strahom. Dukati ga izmišljaju, pomisli, i reče: — Moje oko neće promašiti. Ne boj se.

Starost... Još nekoliko godina i presahnuće snaga koja produžuje život. Kad za petnaest godina nije, neće ni za ovih nekoliko preostalih. Nije to. Svi će oni mene nadživeti. Može posao naopako da mi pođe.

Misliš, neće da dođe? Aćim očima pita Mijata i stoji pred njim zamišljen, bojeći se da sluga ne potvrdi ono u šta i sam mora da

Simka će mi izroditi unuke, ja ću ih čuvati, prezime im neće biti Katić, moji unuci prezivaće se Aćimović, čitaću novine i spokojno čekati smrt...

Znao je da se Simka neće prekinuti i osušiti posle drugog deteta. Zaprosio je, ne pitajući Đorđa da li mu se dopada.

četkao zeleno, hteo je da gađa starca u ogledalu, ne, setio se, videće po razbijenom da sam lug, pa mi više ni novac neće tražiti. Samo je četku bacio kroz prozor i izašao na kaldrmu što se šarenela na suncu.

nije bilo, u stranci se nije čuo, iako mu je toliko puta rekao da će mu glupaci i laktaši zauzeti mesto i da mu ništa neće vredeti pamet i škola u Parizu, ni što mu je otac Aćim Katić.

Moja nesreća je počela kad sam ga prvi put odvezao u Palanku, u školu. Sad to vidim. — Čim nije javio, neće ni doći. Neka ispregne konje — potišteno reče Milunki, Simkinoj majci. Ona stoji s rukama na leđima, povijena i stroga.

— Ovako će da se zatre... — šapnu i, preteći, zatrese glavom. — Neka se sve zatre! A neće. Imam ja još jednog sina. — A Đorđe i Simka? — Zamukni!...

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Kada su je uveli u sobu na vrhu kule, videla je da na njene prste čekaju brda konca i svile I shvatila da odatle neće uskoro izaći. Sve brže i pažljivivije je vezla, samo da bi joj dozvolili da vidi pomajku.

Repatih i rogatih biće ubrzo toliko da na tebe niko neće ni obratiti pažnju. Slobodno idi! — Poglavica mu spusti čičak na dlan, upozorivši ga da pazi: naleti li čičak na nekog

Zašišta, zaprašta oganj, a gradske oce zahvati užas. Šta sada? — Ako ovako potraje, uskoro neće biti ni grada! — rekoše oni. Sazvan bi Savet Mudraca. Bez uspeha. — Možda će Đisara znati?

Dođe građanima do pameti da je čičak uzrok nevolja, ali niko nije imao hrabrosti da ga uhvati i uništi. »Možda neće baš na mene?« mislio je svako u sebi i bežao, a čičak je kao majska pčela slobodno zujao gradom. — Dang, bang!

A ko bi za to bio spremniji od dva oštrovida mladića? Njima Tataga ni u najgušćoj šumi neće umaći! No, gle vraga! Šuma je i od njih sakri. A kad se vratila, dugo je u noć gorela njena svetiljka.

Bole se vrati u svoju ulicu! — Od dodira zvezdine ruke dečak oseti kako tone u san, i užasnu se. Zaspi li, nikada neće stići do Srebrne ruže!

Dok ne nađe zlatnu lubenicu i u njoj Srebrnu ružu, neće se vratiti u svoj pravi lik! — Trave su se smejale, a iznad njih stajala je starica Riblja Glava kao planina, kao džin.

— kliknu Smejačko, a Plačko od straha zatvori oči. Padnu li: ni kožica im, ni koščica do zemlje neće stići. Od strepnje Plačko potamne ali nastavi da se penje u visinu zajedno sa Smejačkom. — Gle nove zvezde!

— Ja sam u njemu, čuvaj ga, mogu dolaziti samo noću... — Kad se probudim, ničega neće biti! — uzdahnu starac. — Ali kako znam da sanjam? Je li trenutak ili čitavu večnost sanjao? Ko zna!

Ako stari čarobnjak ne zna — niko neće ni znati. Šarančić pođe na put još pre zore, ali starca nije bilo lako pronaći. Duboko u mulu češljao je zelene brkove.

Je li neobično što je jedva čekala da se ptići izlegu? Sve to tako dugo traje, tako dugo! Kao da premišljaju hoće ili neće izaći iz jajeta, ptići su se meškoljili. Konačno, prvi probi ljusku, pa drugi, ali treći je, zaista, dugo oklevao.

Konačno, prvi probi ljusku, pa drugi, ali treći je, zaista, dugo oklevao. Činilo se da nikad neće ni izaći! Ipak, jednoga dana i on izađe goluždrav i nezgrapan. — Uf, kako je ružan! — reče najstariji brat.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

„Uostalom, ako ni ta dvojica neće zajedno, neka dođu svaki za sebe“, pogađa se on i dalje ni ca kim, bez uspeha. Na uglu Kapetan-Mišine ulice uvek ga

Nije mario što za velikog brata obavlja neprijatne poslove: gde Miloš neće, ide Jovan. Ako u nevreme treba napasti Turke, zamisao je Miloševa, delo Jovanovo. Onda je hajduk.

Onda je mestozastupnik. U mladosti, umeo je da nosi glavu u torbi. Možda i zbog toga što je imao utisak da ga smrt neće. Dok je bio dete, slutio je da između njega i neba, između njega i šume postoji tajni dogovor na tajnom jeziku.

Posle takvih trenutaka bio je siguran da neće poginuti baš zato što bi mu, i da pogine, bilo svejedno. Sa šumama je bilo drugačije: kao da je postajao više čovek,

(Izgleda, samo, da je dobrote uvek malo, ili se jedino ona skriva.) Ni psovka se nije izmenila. Ne, neće da uđe. Gospodar Jovan ubrzava korak duž tihih, sivih zgrada (njegova ulica je tu, između Dositejeve i Zmaj-Jovine,

novembra, Sava-kapiju. Sa njim je bio i Uzun Mirko. Uoči napada bećari su se, svi, zakleli između sebe da neće ostavljati jedan drugog u nevolji. Onda je dat znak za polazak: ni glas, ni hod, vi dah nije smeo da se čuje.

On je znao da je i to jedna od malih igri velikog Kneza. Nije bio siguran neće li, jednog dana, ako to Turcima bude jako u volji, za njim, iz Kneževe kuće krenuti senka da ga sustigne, iznenada, u

) Prema tom sporazumu, Srbi će opet davati caru carevo a car će Srbima dati veća prava i neće, za sebe, tražiti više no što je određeno. Srbi će se smiriti a Turci povući vojsku.

Gde god je pogledao, bila je tuđa smrt. Mokar, sav u blatu, Zmaj od Hoćaja je opet bio ništak koga ni smrt neće, izdajnik samoga sebe, vojvoda nag od poraza.

Srbi predaju Zmaja od Noćaja Turčinu: objasne mu da je to taj hajduk koji zameće bunu, ali da sad bune više neće biti. Možda je to baš rekao i onaj što je ličio na pobratima Petra, samo se Stojan Čupić toga ne ceća.

godinama ustanka, jakuarski sneg je zasipao Srbiju, koja je, u gustim belinama, izgledala kao da Turaka više nema i neće ih ni biti, nikada, u svojim domovinama ustanici su, iznenadno spokojni, možda i mogli da poveruju da su, najzad,

Gledao je tu strepnju kako, u njemu, postaje gotovo opipljiva: uzaman Turčin, uzaman sve što je stekao, u Beogradu nikada neće biti njegove škole a kamoli knjižare. Nije li to ono što je slutio?

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

će udariti, Jarko sunce meni zakloniti, Iz ruku mi jasne gusle trgnut', Moje telo pod zemljicu vrgnut'; Al' što pevah neće propanuti, Nakon mene hoće ostanuti, Dok se poje, dok se vince pije, Dok se kolo oko svirca vije, Dokle srce za srcem

Oj, ne reci, ćuti Bolje je nek' ne zna, Neka i ne sluti Što da čuje jade, Kad razumet' neće Tužna je to pesma: „Oj pelen pelenče!“ J.

- Skori sveća kraju, Danak crnoj noći, Al' kraj mome vaju Nikad neće doći. Đ. Jakšić XXXIX NA LIPARU I VEČE Jeste li mi rod, siročići mali?

Mi smo male, Al' smo znale, Da nas neće Niko hteti, Niko smeti Tako voleti Kao ti - Ćiju ći! Moje tice lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici

Skotija se besomučno strvi, A moj Srbin neće žalit' krvi; Krv će teći potokom i rekom Gde se suze roniše lelekom; Krv će teći preko srpskih strana, Al' će suza

Ne štedi, babo, rad dobra moga, Smiluj se, babo, tako ti Boga! Jer biće dana, al' neće sreće, i biće ljudi, al' Srba neće; Pomozi, babo, pomoć' ću i ja, Da srpsko ime jošte prosija!

Ne štedi, babo, rad dobra moga, Smiluj se, babo, tako ti Boga! Jer biće dana, al' neće sreće, i biće ljudi, al' Srba neće; Pomozi, babo, pomoć' ću i ja, Da srpsko ime jošte prosija!“ Dižite škole, Deca vas mole! J.

Ginite, braćo! junaci! ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat' dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nismo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj?

“ „Malo nas je koj' bi smeli!“ - „Al' vas jaka sila kreće!“ „Zar ko može stići celi?“ - „Ko posumnja, nikad neće!“ „A ko behu oni divi, Koji su te napred zvali, Koji su te ojačali, Koji su ti krila dali?“ - „To bejahu ideali!

Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda. No senka što mrači Mramorno joj čelo - niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači.

Tako mi imána, Stid je ne bi bilo da je kod Sultana! Pa još kada šeće i plećima kreće, Ni hodžin mi zapis više pomoć' neće! Ja joj nazvah selam.

A. Šantić CXIX OSTAJTE OVDJE! Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba Neće vas grijat' k'o što ovo grije; Grki su tamo zalogaji hleba Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Za njom vreme sa velikom hukom na zefirna sljedovaše krila u široke svoje kolovrate, neće li je kako uhvatiti. Radimosti ove neumorne i silnoga njegova naprega niko sebi predstavit ne može; ali svoje cjelji

Radimosti ove neumorne i silnoga njegova naprega niko sebi predstavit ne može; ali svoje cjelji postić neće, jer vjekovah mati bezbrojnijeh ima lakša nego sjenka krila.

vječnoga onog nesretnjika i zlijeh mu u zlo pomotnjikah te su na prag došli pogibije: atom uđe u sunčanu zraku, toli neće u nemirnu dušu; dako dođu k sebi izgubnici.

“ „Otrovnošću nadojena duša i zavišću sl'jepom zapaljena - reče tvorac vojenačalnicma - put istine nigda viđet neće ni vkusiti sreće besamrtne.

svojom svijetlom družinom, nego đe sam na svijet iziša da umnožim gordost ponositu nesnosnoga moga protivnika. Neće nigda Satanina duša umnožavat slavu protivnika; neće nigda Satanina usta pohvale mu slova izglasiti.

Neće nigda Satanina duša umnožavat slavu protivnika; neće nigda Satanina usta pohvale mu slova izglasiti. Već je hitra Satanina duša mračnu tajnu divno razgledala, i u nju

- kaže - dva vjerni vojvode, zavjet sveti vječno narušiti; što sam jednom vjenča besmrtijem smrtnu kosu ispitati neće!

tučnijem svodom raskaljenim, uzavreše dreke i krivanje od vragovah i od čudovištah; činjaše se da ih svod tartara neće moći uzdržat nikako, nego da će tresnut u komate.

viđet dosta mojijeh mirovah; no pogubne mrake Satanine njihove će zaslijepit oči, mirovi im silom svemogućom neće sjati njinim pogledima, mirodavca pohuliće ime.

Popa, Vasko - KORA

ribe U bokovima svojim nosi Nemir voda Nespretna Gega se polako Trska koja misli Ionako će je stići Nikada Nikada neće umeti Da hoda Kao što je umela Ogledala da ore KONj Obično Osam nogu ima Između vilica Čovek mu se nastanio Sa svoje

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Šta da se radi?“ zapita me štampar. „Otštampajte te poslednje tabake na žućkastoj hartiji. To neće umanjiti naučnu vrednost knjige, a ona će nositi žig svoje burne istorije!“ Tako je i učinjeno.

A kada sedne za bogatu trpezu, neće se više ustručavati. A možda je, uistinu, čovek slabijeg stomaka, pa ode onom piljaru da nabavi kakvo sredstvo za

Tako mi Zevsa, neće se pokajati što je to uradio“. I sa pogledom vojskovođe otpoče Grilus smotru vojske piljara i njihove džebane.

„To je naš smešljivi filozof!“, uzviknu radosno Hipokrates koji se već bio pobojao da neće zateći kod kuće smešljivog filozofa, kako je cela Grčka onda zvala Demokrita. No nomofilaksa spopade neopisiv bes.

Vrati se smesta u svoj rodni kraj na Strimonskom zalivu i ne ljuljkaj se u snovima koji se nikad neće ispuniti!“ On se podiže na noge da se vrati u Pireus.

“ „Potrebno je, dabome, da se za to pripremim i izobrazim. Ništa mi neće biti poklonjeno, ali će zavisiti od mojih sposobnosti, moje volje i istrajnosti da li ću se ikad uspeti, dostojan, na

„Istina, ja sam poluvarvarin, no Ezop beše bedni rob pa posta besmrtnik. Ako me večni bogovi nadahnu svojim duhom, neće mi smrtni ljudi moći da uskrate lovorov venac“. „Zašto da očajavam?

„Razumem, striče. Ti nisi onamo pošao kao učenik, već kao izaslanik prestolonaslednikov, ali mene, jadnoga, Platon neće primiti u svoju školu“. „Kako? - Zar nisi vičan geometriji?“ „Vidiš striče!

Slučaj Anaksagore, koji je Aristarhos maločas napomenuo, da naučnik bude proganjan zbog svog učenja, neće se ponoviti u mojoj državi, jer ja sam moćniji no što nekad beše i sam Perikles“.

Nikad se nije doznalo gde i kada je umro. Neće biti izlišno da mom prikazu Aristarha dodam još dvoje: odakle sam crpao materijal za svoju priču o njemu i šta je bila

Obesim li sredinu tog štapića baš na ono mesto gde je visio pređašnji teret, ravnoteža se neće poremetiti. Obešeni štapić, simetrično opterećen, zauzeće vodoravan položaj, a i sama prvobitna poluga ostaće u

to čine duž celog svog preklopa, mogu zamisliti da su one, duž njega, prilepljene jedna uz drugu; tim se njina ravnoteža neće poremetiti. Šta sam time dobio?“ On nacrta jednu treću sliku.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Imate nešto od nje, možda, ali nije sva i nije vaša. Zato nema Korenjeva i Neznamova. I još ih neće biti. A u novom poretku kome težite, verujte, gospodarili bi kod nas opet odmorni, to jest koji nisu stradali, jer oni

Tada mi je Nikola izjavio da je neiskazano razočaran svim što se radi u zemlji ali da nipošto neće ostati da čeka neprijatelja, već da će odstupiti s vojskom i potražiti me.

Kad sam je primio ja sam se obneznanio od sreće. 3amisli: ona zna moje ime, ulicu gde stanuje, ona neće da je smatraju za malu. Razdragan, otpočeo sam da pišem dnevnik koji sam njoj posvetio.

To je poslednje sredstvo i ona više neće da bude luda. Pa strastan plač i odmah zatim osmeh kakav nikada nisam video na nenom smernom licu, nešto čudno

Šta, vraga? Ako ne bude crk'o, kao što on govoraše za svoga kuma i njemu neće biti rđavo. Jer zabadava se nije govorilo: kako je na frontu imao veze sa nekom Engleskinjom koja ga je, dok je ležao

— Ej, brate, pa ti sasvim ne znaš šta govoriš. Valjda znaju ovi naši šta rade. To su pametni ljudi, neće tebe pitati. — Ama oni jesu pametni ljudi. Samo znaš kako je, đavolja je to vera, podvaliće.

Onda Ljubišić naglo ustaje, jer neće više da sluša, uzima ljutito knjigu s police, i posle, ispružen na krevetu, naporno diše, dok se njegov prijatelj proteže

„Ajde“, kaže, „na Bulevaru da idemo.“ Ajde, de, reko', baš na Bulevar, neće me pojedu. Pa tam' udri na neki likeri, konjaci, pa šampanjci, pa posle pola noć „ajde“, veli, „ženske da potražimo“.

Ima među nama oficira koji o Francuzima govore rđavo zato što ih neki šofer danas primi na svoj automobil, a sutra neće: smeje vam se dok za njim trčite. Treba biti pravičan.

„Gotovo je, gotovo je, evo sad, mislim, sad ću videti dedu, onog po majci: možda će me on pridržati, a možda neće, nego će me, nego će me đa... đa... đavoli, ku... ku... kukama odvući u pakao.

dnu moga srca, ostala najbolnija moja misao života: zar niko, ama baš niko, tu među tolikim svetom, mene ne voli, i neće da pomogne, zar niko? Oh, ja sam tada, toga časa, toga strašnog časa, preživeo sav svoj život.

Onda posle toga gorko i otrovno kajanje i žarka, iskrena želja da se postane bolji, ali ne može, nikako ne može i nikad neće moći, jer krv, navika, strast, jer sve je jače, užasno jače.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Očekivao sam: neće li početi da klanja? (Možda je potajno Turčin?) Ali ne: u bijeloj spavaćici do pola gnjata, s bosim nogama u papučama

kako neće naškoditi nadvojvodi, kad je bila takva morina da je naškodilo i jednom psu na brodu! Razumijete li? povraćao je i pas

Razumijete li? povraćao je i pas — a kamoli neće nadvojvoda! — Pitam: gdje je taj pas ili taj nadvojvoda koji bi povraćali iz idejnih razloga?

Ali neće dugo potrajati: sutra će vjerovatno opet biti vedro. Lijep i vedar dan predosjećam dugo unaprijed. I spremam se za nj,

Još i danas mila mi je njegova uspomena. Svakako, to neće biti samo zbog mastike; bio je i inače uglađen, blag, osjetljiv čovjek. Ali nesumnjivo u tome i mastika ima svoj udio.

A onaj još na hodniku pripremljeni pogled milih očica kojim će mi poviriti u sobu neće stići da se smjesta ugasi čim uoči da ja nisam ja: kratak čas blenuće u mene, pa će opet priklopiti vrata, ali sad već

XXV Moja bolničarka lijepih ruku donijela mi je nekoliko knjiga da prekratim vrijeme. Kaže mi da se ona ranija neće vratiti — potpuno su je zaokupile kućne neprilike i istjerivanje naslijedstva. I volim što se ne vraća.

Ali smo i odveć jasno slutili da to, na žalost, neće biti. Jer odrasli imaju malo, tako malo smisla za sreću, za sve što je prava cpeća. Odrasli su uopće čudni.

Ali ipak, to će se dogoditi tek na predstavi — ono su samo probe! Bože moj, znam, neće se baš zbilja dogoditi. Ali ni samo onako za šalu kao na probama. Nešto srednje.

Otuda, prilikom svakog uzimanja violine u ruke, postojala je data mogućnost da do sviranja uopće neće moći da dođe. Nad započinjanjem svirke lebdjela je zebnja; a to je opet, sa svoje strane, činilo još neizvjesnijim ishod

jednako nepogrešivo kao i klicu one osobene neozbiljnosti koja ne pripada djetinjem dobu nego individuumu i koja nikad neće prevreti.

I on se uputio u to lutanje kome više neće biti kraja ni konca. Hodao je i hodao, zamicao u proljetna predvečerja pod krošnjama kestenovih drvoreda, uvijek s

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

srce, i kad se čovek malo bolje zagleda u ono neobično sevanje očiju mu, moći će bez dvoumice pogoditi, da Đurica neće ići običnim tragom svih seoskih momaka, već je njegov put odvojio od ostalih.

On se neće ni jednim glasom izreći, a slušaoca će prinuditi da mu otvori svu svoju dušu. S toga je i imao ogroman uticaj na svu

»Da li će mi doneti hleba i vode ?« — zapita se, računajući da mu danas neće ništa dati. »Da sam se bar setio da ponesem što od kuće; no sve jedno, danas mogu i gladovati.

Sednuvši na mestu, stade preturati slamu i osluškivati neće li se opet što čuti spolja. Uostalom on se i ne nadaše da što čuje, ali mu je bilo veoma potrebno da se ma čim zabavi,

— Još nisam to doznao, ali sam namestio moje zamke, i za dva-tri dana doznaću ko nas potkaza. Ako bude neko od onih, neće mu se, beli, više odžak pušiti. — Zar od onih što su sa mnom.... — Ne znam, ali ko može drugi ?...

— Ono znaš... muka je to. Stvari su kod tebe nađene, tu ti ne pomože niko. Ali te oni neće ostaviti, dok ne izdaš ostale, a To ne smeš učiniti — odgovori Vujo takvim glasom, od koga Đurica zadrhta.

Znam da ne možeš. — Hoće da se klade! Bravos, Marko! — povikaše radoznali gledaoci. — Ja hoću, eto, al’ on neće za opkladu. — Što da neću, ko to kaže ? — oduševi se terzija. — Eto, de za kavu!

— Mi moramo leđa uz duvar — poče jedan čiča. — On neće dosađivati našem selu, a mi mu moramo biti na ruci. Nije to šala bolan: metnuo čovek glavu u torbu!

Đurica iziđe iz kuće mahinalno, kao u nekom bunilu, praćen dvojicom zlikovaca. »Ko zna — pomisli on — možda to neće ni biti ; dugo je do zore«. I tako poluumiren uđe u goru. VII Davno je svanulo.

U krajnjem slučaju verovao je, da se mehandžija neće ni krenuti na put, ili će bar okrenuti prekim putom, preko sela. Stoga mu ni ovo čekanje ne beše tako mučno ni

budi Bog s nama. — Je li tako, Miloše? — obrte se Đurica i pogleda ga u oči. — More, mnogo je to: neće svaki struk oseći po dva. Nek mi da osamdeset klipova, pa dosta. Jovan skoči veseo. — E, ’vala ti, Miloše, kâ bratu.

— Jok, ne more još — odgovori ćato — dok ne dođe druga naredba, u kojoj će te proglasiti za hajduka. Ali to neće još, možeš se ti slobodno predati... — Doći će i ta naredba, ne boj se. Požurio sam se i ja, da ona što pre dođe.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

PROSTACI SIROMASI 256 AGA I ČIPČIJA 257 RAVNODUŠNOST 258 KADIJA I KADINICA 259 VEZIR I KNEZ HERCEGOVAČKI 260 ČIPČIJA NEĆE S AGOM U RAJ 261 RAJA, AGA I KADIJA 263 SELjANIN KOD KADIJE U SUDU 264 SELjAK I KADIJA 265 ZAKOVRČITI I

DIJETE U HRIŠĆANKE 336 DOBRA HVALA 337 CIGANSKA PITA 338 OTAC TURČIN, A MAJKA HRIŠĆANKA 339 AKO STEČE PAMET, NEĆE SE OŽENITI 340 ĐEVOJKA, MAGARE I BABA 341 NEMA BOLEĆEGA 342 JUNAČKO SRCE 343 ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA 344 BABA I ĐED U

I VODENI RAK 360 ZA OKU SOLI POŠAO U MOSTAR 361 NIJESAM BAŠ IZ SARAJEVA 362 BAČVANIN I GRK 363 PUSTIO BIH JA NjEGA, ALI NEĆE ON MENE 364 ĆOSO ŽUTE BRADE I TOMA GA ZNADE 365 STRANAC I CRNOGORAC 366 LAJU PSI U SELU 367 DA HOĆE SVAK UMRIJETI!

Kad, je Petar čuo šta starac veli, on mu onda reče: — Valjda će me sam bog uputiti u zemlju gde neće biti pomora. Starac mu onda kaže: — Jeste, ima i takova zemlja, samo tamo ne može niko otići.

— Ti, — reče joj bog. — Neću ja, gospode. Ja više ne pačam u njega, nego ti njega pusti u raj, pa ti više neće dodijavati. Kad to bog čuje, pusti ga u raj, i tako se soldat dokopa raja na silnu ruku.

pa kaži onome starome kod koga služi i kad mu je godina, jer on ne zna ni koga služi ni kad mu je godina, a vrag mu neće htjeti kazati, pa će ga tako do smrti služiti.

Ti služiš vraga; on je otimao i neće doći dok ti ne prođe godina, a ti ne znaš kad ti je godina. Starac mu reče: — Ne znam.

stane moliti i izgovarati da ne može ostaviti svojih ovaca, a zmija mu reče: — Ne brini se nimalo za ovce; ovcama neće biti ništa; samo hajde što brže.

Žena donese komad hleba i baci pred psa; ali pas neće ni da gledi, a petao dođe i stane kljuvati u komad. Onda pas reče petlu: — Nesrećo nesita, tebi je do jela, a vidiš

Jest, ama bogme mališa neće da se okani, no saleti otud, saleti odovud, dok jedva mati ukabuli i proda bašču te kupi konja.

Kada to ču car, peći će odmah mlađima da se momku natovari dvadeset tovara blaga i dade, ali nuto čuda, momak neće na to ni da pogleda, no će caru: — Hvala ti, care, na blagu.

Car je toliko sluga namučio i posjekao, ama sve uzalud: neće niko da ukabuli ono što nije učinio. Najposlije car zovne onu istu badžu, pa će njoj sve kazati, a ona će njemu: —

Petković, Vladislav Dis - PESME

ZVEZDE SREĆE 144 SA KRINOM U RUCI 146 PROSTO IME 148 CVETOVI SLAVE 150 ŠTAPOVI I ŠTAKE 152 BOL I SLAVA 154 MNOGIH NEĆE BITI 155 11. AVGUST 1913. GODINE 157 EPILOG 159 TU JE VEĆ ZEMAN 160 RANE I POSLEDNjE PESME 163 PRVI SUSRET 164 I TAKO...

I pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: ''Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće''. I ja žalim sebe.

bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: ''Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće''. I ja žalim sebe.

Kad za zlo ne zna. Tako njenu sobu, San sreće moje, predadoše grobu. O ljudi! ljudi!... Ao moje drago! Ovamo bura neće da se stiša. Je l' topla zemlja, grli li te blago Grobnica tvoja? Mene bije kiša, Oblaci, vidik.

I niko nikad ni slutiti neće S kime se družim u tamnici jada, Kome se molim, za kog berem cveće. Jednog proleća, ili jedne zime Prestaće život,

Jer svak živi u grobu svom, samo što neće Da vidi grob. Ni svoje dane, što gore, k'o mrtvom sveće, Ni svoju kob. Pijemo s usta i čaša.

I sve što je postojalo ikad, Svoju senku sve što imađaše, Sve što više javiti se nikad, Nikad neće k meni dohođaše. Tu su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, Tu su bili poginuli zraci: Svu selenu

I sve to grob moj! Tu će lepo stati Sve mrtve ruže srca dece nežne, Što će živeti, a bol neće znati, Kao ni cveće ispod kore snežne, Što se kameni, i ipak ne pati. Grob velik k'o put smrti neizbežne.

Spava san sreće, k'o dan posle kiše, U dnu sutona koji neće proći. Spava san sreće. Dah groba se vije Životom, bolom, vremenom prostora; Ničega nema što umrlo nije; Tišina puna

Sad nemam više visokih obmana. Putem stvaranja ne kreće se snaga, Duh neće više da vidi i sanja: Ostala sa mnom samo čula naga I zadah truo sporog raspadanja. Putem stvaranja ne kreće se snaga.

Nama sad ne treba Zagrljaj i cveće, Da ukrasi mladost, sumnju pokoleba. Nama doći neće Snovi što se kriju, Zabuna života koju krv pokreće.

sredini koja rani čamom, Ja nisam verov'o da će doći ikad Rastanak sa pustom i sumornom tamom; Verov'o sam sunce doći neće nikad.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

je kada sam našao zavežljaj pisama, koja su mu moji profesori pisali predlažući mu da me ispiše sa fakulteta, ukoliko neće da se ubijem prekomernim radom.

predavanje o toj temi, i zaključujući na kraju je rekao: ”Možda će gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno neće uspeti da uradi ovo.

Odbacio sam induktorski tip jer sam se bojao da on neće dati sinusne talase koji su tako važni za rezonantna dejstva. Da toga nije bilo, uštedeo bih sebi veliki trud.

Ni Liga, ni parlamentarni akti, nikada neće sprečiti takvu nesreću. To su samo novi trikovi, koji slabe prepuštaju na milost jakima.

Neprijatelj će biti u stanju da razori svaki grad, i to bez obzira na njegovu udaljenost i nikakva sila ovoga sveta neće moći u tome da ga spreči.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Znali smo, prema tome, da se zvuk proizveden na ovaj način na pašnjacima u blizini rastresite zemlje u kukuruzima, neće čuti u kukuruznim poljima.

je i to da je otac, kada smo se pre godinu dana rastali na pristaništu, imao osećanje da će brzo umreti i da me više neće videti. Tek tada sam razumeo one suze koje sam prvi put u životu video na njegovom licu.

Junaka, koji stekne prijateljstvo vile, nikakva zla kob neće zadesiti. Svojom nadprirodnom inteligencijom i veštinama vila bi uvek nalazila izlaz iz teškoća.

evropske pojmove, i tako načinim mesta novim idejama na koje ću naići u Novom svetu, onda me ovaj dolazak u Ameriku neće ničemu naučiti. Džimove izreke su bile kratke i pametne i nikada nisu izbledele u mojim sećanjima.

Ovog puta on se pozva na Linkolnove reči: ”da narodna vlada iz naroda i za narod, nikad neće biti zbrisana u svetu”.

gospodari crkva i koja isključivo služi crkvi” i da je to stvarni razlog zašto Bilharc, vaspitan u tom duhu, nikad neće razumeti američku demokratiju. Ovo me zapanji, jer sam očekivao da će se ova dva moja prijatelja razračunati pesnicama.

Otuda je poticao strah da moji, do tada formirani nazori, neće biti na nivou onih koje su imali ostali momci koledža, vaspitani u duhu američkih tradicija.

Dodao je i to, da mi ovaj entuzijazam verovatno neće nedostajati s obzirom na efekat koji je u meni izazvao Faradejev eksperiment o indukciji.

Kada je izrazio želju da bi rado bio sa mnom kada dođem svojoj majci a, u isto vreme, i svoju sumnju da me ona možda neće poznati, moji mladi poznanici su sasvim ozbiljno predložili da bi rado pošli sa mnom u Idvor ukoliko bih im se ja pre

”Ako nastavite svojom metodom i dalje, bojim se da Vas majka nikad neće videti, jer je sigurno da nema dosta anđela čuvara na čitavom nebu koji će Vas spasiti da ne slomite vrat.

A zemlja koja je složna u pesmi i suzama, nikad neće izgubiti svoje jedinstvo. Da su vlade u Beču i Budimpešti mogle da predvide osećanja koja je ova svečana povorka

Izgledao si mi tako učen i tako iznad nas običnih ljudi u Idvoru. U tebi niko neće prepoznati onog Mišu koga su poznavali i toliko želeli da ponovo vide, ako samo budeš isti onakav kakvog te oni znaju.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Najpre iskrcala se varoška čeljad, a za njom navrviše Zagorci. Otimaju se ko će pre, kao da neće na svakoga doći red da izađe. Ima ih svakojakih: mlado i staro, muško i žensko, s lulom u ustima i bez nje.

Doduše, za brodarinu bilo bi dosta i nešto bi preteklo, ali joj rekoše da brod po ovako ružnom vremenu neće otići. A ona je napremila da pođe. Ko zna kad će vreme umekšaš. Znala je dobro koliko treba da plati za parobrod.

Cveta pomisli da je bolje da ga pričeka, ako će i duže, da je ne ostavi. Nije ni sumnjala da se neće prevesti i za nešto manje.

—Eto, ne prikupih ni za prevoz! —Pa kako ćeš? upita je preko volje neki iz društva. —Ta pustiće me, neće gledati na malo! —A—ja, vidi se da si nevješta. Nećeš ti danas kući! —Što veliš, bolan? Šališ li se?

—A—ja, vidi se da si nevješta. Nećeš ti danas kući! —Što veliš, bolan? Šališ li se? —Velju ti, neće ti dati biljeta, da ti je taman novčić otkrnjen. Poznajem ih. —Ubijaš me... Nemoj tako! — iznenada će Cveta.

— mirila je kuma, pa nastavi: — Sahranili smo ga po krišćanskom i seoskom običaju. Bog nikoga ne zapušta, neće ni tebe! —Od čega umuje? — Cveta kaza kao za se. —Poznaješ ga: radiša kao niko u selu.

Ali brat mu neće ni da ih čuje. Kaže: „Osman mi zasigurno naredio da duhan ni od koga ne pridmam, i eto već ga od nekoliko dana ne

Pa može biti da se s njim još neko krije, biće ih i više: Osmanova braća bogata su, neće štedjeti, samo da brata osvete.

” Pa se diže i tješio ih: —Daće bog te neće biti zla! A braća zahvalno ga gledaju i, utješeni, vraćaju se puni nade u tamnicu.

stoka tek što se drži... No svejedno, — reče življe, — samo da ste mi vi živo i zdravo! A znajte, zbore naši da neće biti zla, već će vas domalo pustiti.

Napolju neprekidno kiši, a, sva je prilika, neće zadugo prestati, jer jesenje kiše, kad navale, ne ustavljaju se lako. Zasve što je već pun dan, u kući je tek sutonska

Cvijeta na prvi mah ne može da se snađe. Istina, nadala se i željela je da se tako svrši, ali mišljaše neće tako brzo, a dokle se bude zavlačilo, dobiće vremena da razmišlja.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Mislim da neće biti sporno ako kažem da to područje predstavlja stara Srbija, u nešto širem i starijem značenju. Stara, po tipu

Ono što je verovatno najteže za razumevanje Nastasijevićeve pesme – spajanje Majke Zemlje i Bogorodice – mislim da neće biti teško za književne znalce iz srodnih slovenskih kultura.

Pažljivom proučavaocu neće promaći da već kod Ilića, a u punoj meri kod Rakića i Dučića, postoji novi vid sintakse: izgrađenije, elastičnije, s

I neće biti da je slučajno što Otkrovenje počinje obraćanjem proleću: Da li ironiju ili osnaženje na život novi, proleće, sad mi

Kada im pak sa nove strane priđemo, našoj pažnji neće promaći da se u četiri navedena stiha san na rubu proleća, pre no što novo leto nastane, uzajamno preslikava sa snom

da se sve što smo o stihu rekli podjednako odnosi i na one manje metričkoritmičke jedinice od kojih se on sastoji, neće nam biti teško da razaberemo kako u njemu osim kretanja unapred postoji i kretanje unazad, da osim čitanja unapred postoji

U pomeranju i izmeni toga sistema ili jezika aktivno i presudno je uticao i Zoran Mišić, pa njegova uloga i značaj neće biti potpuno i pravilno ocenjeni sve dok se ta činjenica ne sagleda u celini i sa svim svojim dalekosežnim posledicama.

Treba priznati da nas ovakve zamerke, ma koliko bili spremni da na njih odmahnemo kao na pogrešno postavljeno pitanje, neće ostaviti na miru sve dok sami pred sobom ne uzmognemo da damo pravi odgovor.

Ako uzmemo u obzir neke Vinaverove slične tvrdnje o prirodi našega jezičkog i pesničkoga nasleđa, neće biti teško da shvatimo kako Mišić ovde podrazumeva mehaničko i nekritičko prenošenje u novo doba, posredstvom

Rečeno je već da se ljudski jezik nikada neće moći da oslobodi materijalne, čulne svoje strane, ali je isto tako poznato da je sva ta čulna strana isposredovana

Stoga neće biti da je slučajno što sam i ja kod Crnjanskog često govorio upravo o dinamizmu. To ne dolazi iz teorije koju bih sam

Osim toga, nikada se neće moći da povuče nesporna granica između srpske i hrvatske književnosti zbog istoga prirodnog jezika koji je razdvojen u

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Znam ja to, ali kako možete da nas šaljete gospođi Petrovićki, kad neće žena ni da nas primi? DARA: Nije bila kod kuće. ČEDA: Bila je, šta nije bila!

ČEDA: Kako pa šta? Otkud se na kartama piše „ministarka”! Kao da je to zanimanje: ministarka. DARA: Pa kad ona neće nikog da zapita, no sve sama radi. ČEDA: Pa onda – šest stotina vizitkarata!

Ti privredni zajmovi niti se upotrebljavaju na privredu niti se vraćaju državi. DARA: A šta on kaže? ČEDA: Veli: neće on da se prlja, hoće da ostane pošten čovek. DARA: Pa to je lepo! Što mu zameraš?

VASA: Nismo pomišljali, ali znaš kako je, najbliži sam Živki, pa koga će da zapita za savet ako neće mene? A ja joj, kao čovek koji ima iskustva za te stvari, kažem: „Znaš šta, Živka, premesti ti tu bitangu u Ivanjicu pa

ŽIVKA: Dakle, neće lepim? VASA: Ni da čuje! On čak preti nekim odrezivanjem ušiju, sasipanjem zuba u grlo i razbijanjem noseva.

Meni čak preporučuje da još danas nabavim flaster, jer ova poslednja pretnja odnosi se na moj nos. ŽIVKA: E, pa kad neće lepim, okrenućemo i mi deblji kraj. VASA: I to sam mu kazao. ŽIVKA: Tražiću još danas da ga premeste u Ivanjicu.

Okrenuće Dara od njega glavu i nikad ga više neće pogledati. Videćeš već i čućeš, ako bog da, još danas. A jesi li mu kazao da ga više ne smatram za zeta?

(Pauza.) E, pa šta drugo mogu da mu kažem? Ja mislim, on je pametan čovek, neće valjda dozvoliti da se dve države zavade zbog jednog nosa; a što mu je psovao oca, recite da to u našem jeziku ne znači

drugo je ono za tebe. DARA: A što, kobajagi, drugo? ŽIVKA: Zato... zato što je drugo! Pa i da nije, biće drugo! E, neće taj više biti moj zet pa da mu je kruna na glavi. Živi bili pa videli. DARA: Opet vi!

Računam, znaš, zbrinućeš svoje i podržati. VASA: Pa, dabome, ko će ako ona neće? ŽIVKA: Ne viđam ni tebe, Sojo? SOJA: Čudnovato, a baš za mene kažu da se mnogo viđam. Ne može čovek svetu ugoditi.

Pa bar kad bi samo svet olajavao pa da ne mari čovek, ali familija, rođena familija! VASA: E, pa ko će ako neće familija! DACA (pakosno i više za sebe): Niko nikog ne olajava ako nema zašto.

Deder, brate, propitaj ti svakoga redom šta bi želeo, te da vidiš šta bi se moglo za koga učiniti. PANTA: Pa ako neće sad da nam se učini, ja ne znam kad će.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Pažljivome čitaocu neće promaći ovaj dosta neobičan opis mimike na Tomčinome licu u pripoveci Stari dani: usamljen sedi u mraku iza kuće, dok

Stoga bi se ona s jednakim pravom mogla naći i na kraju romana: kao sažeto poentiranje. Sada neće biti teško da na osnovu obavljene paralelne analize istog književnog postupka u dva romana, jednako kao i u njihovim

Postoji jedan izvanredan primer. I on ovde neće biti naveden radi poređenja sa Stankovićem, niti da bi se pravdala njegova jezička, stilska i kakva god hoćete

igre sopstvenom voljom: učiniće, kanda, neku ludost (prkosiće, krenuće krivim putem, podaće se nekome i nikad se neće udati) za koju unapred zna da je ne sme učiniti.

Ma kako menjao mesto, to neće uticati na imenovanje. Mogu se, međutim, i drugačije imenovati: oni prozori i ovi prozori.

] već je tada ona bila uverena da nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj koji bi bio ravan i dostojan nje; dostojan i njene ovolike lepote a i same nje kao, Sofke

] već je tada ona bila uverena da nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj koji bi bio ravan i dostojan nje; dostojan i njene ovolike lepote a i same nje kao, Sofke 'efendi-Mitine '

172 U pomalo afektivno stilizovanom iskazu da „nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj” kome bi ona poklonila svoju ljubav upravo kao „Sofka 'efendi-Mitina' ne možemo a da ne

172 U pomalo afektivno stilizovanom iskazu da „nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj” kome bi ona poklonila svoju ljubav upravo kao „Sofka 'efendi-Mitina' ne možemo a da ne vidimo

Ima u Sofkinome uveravanju sebe same da nema i neće biti „takvoga” koji bi bio „dostojan nje” nešto od zaveravanja ocu; bolje reći, ona se u sebi zaverava internalizovanome

majka krišom na kapiji sustiže pripovedača i ispituje ga da mu Mita možda nije poverio svoju bolest, jer: „- Ništa on neće da kaže. Samo tako ćuti. Pa moram, sinko, kao što vidiš, eto, drugoga . . . A nama on ništa neće da kaže.

Samo tako ćuti. Pa moram, sinko, kao što vidiš, eto, drugoga . . . A nama on ništa neće da kaže. Ni 'bolan sam', ni 'oh', ni 'ovde me boli', ni 'ovo mi se jede, palo mi na um, daj mi, majko. . .

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Na ponekoj seksani su i bisage pune novaca. Vrve oni bez oružane pratnje, na sreću, ovom opasnom dolinom. Neće da izazivlju gorske hajduke neskromnošću.

— Koja ne upali — — — Ponekoja i upali! — drsko odgovori trgovac, kao čovek koji vidi da je sve svršeno. Smrt ga neće mimoići, pa barem da progovori kao onaj s koca, ili ispod dželatove sablje... — Dakle i kaurin da se maša za pušku?

To je sigurno kakva poturica iz Kičeva ili Tetova, koja se neće zaustaviti samo na pljačkanju. Međutim namršteni harambaša upre pogled iznad njih negde u daljinu, pa se duboko zamisli,

Kolašin propada. Ne može više da se brani. A kad on propadne, do vrha Kopaonika neće se više čuti srpska reč. Navalila sila, uočili silnici, uzavreli po šumama i drumovima arnautski razbojnici.

uz put je slagao reči za prve pozdravne rečenice svojem ognjištu i svojoj porodici kako to novi negov zakon propisuje. Neće se glasnuti ispred kuće, neće s Praga naturiti božju pomoć, no kad bude ušao unutra, kad ga Spaze, jedro će

Neće se glasnuti ispred kuće, neće s Praga naturiti božju pomoć, no kad bude ušao unutra, kad ga Spaze, jedro će izgovoriti: „Selam aleć Turcima, a

— Ni za nas sad nije sramota: eto i Šumadinci se vraćaju, a došli smo do granice... ... Neće baciti puške. On ima u nedrima sakriven ćulav.

Kroz tri meseca, kroz tri godine: i hodže vele da tako piše u ćitapu. Spavaće sa njim u njegovoj odaji; njegova se žena neće od njega kriti. Zadruga mu je velika i jaka, stric najmoćniji u kraju Arnautin, prvi begovski naušnik.

Zadruga mu je velika i jaka, stric najmoćniji u kraju Arnautin, prvi begovski naušnik. Jablana neće smeti niko ni popreko pogledati. Vera božja; ona tvrda, arnautska, jaka kao din turski... Nije lagao Arslan Košutan.

!... Pa i globe on harambašama neće da daje. Ako ga kogod uceni, on nađe drugoga, dva puta mu više plati, ali zato ne može niko da se pohvali da ga je

Prete mu, nude otkup, daju velike novce. Ne da on zemlju, ne da je ni za kakve pare. I neće da je ostavi. Zemlja mu je majka, drži ga ona nekim čudnim blagoslovom, te je gotov da nju natopi krvlju svojom i svoje

Istražiće se do žene čuvena kuća Hadžića a njega neće ostaviti, tvrdo je on verovao kad se na ovo odlučivao... Međutim, on se brzo ožegao.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Al’ na gori ovde momče, Onde devojče; Ovi će se grlit’, ljubit’ Danas doveče. Dugo usta neće moći Da se rastanu, A u to će i dva dana Da se sastanu.

Zasadimo ovde sloge naše cveće, I vile nas srpske ostaviti neće: Na potoku dole umivaće lice, Na Brankovu grobu paliće kandilce, A to će kandilce kao zvezda sjati I srpskoj će

grobu paliće kandilce, A to će kandilce kao zvezda sjati I srpskoj će slozi novu svetlost dati U najcrnjoj noći neće biti mraka — I tada će Branku zemlja biti laka. »Starmali« 1883.

U svima nam srce bije, Koje srpska misô kreće, Al’ Stevana Kaćanskoga Majka rodit’ skoro neće. Kud si mačem naperio Tud si perom nadmačio, Svedok ti je život ceo, Svedoči nam što si hteo, — Hteti biva i

Putuj pute izagrobne, Gledaj sunce kako sija: Onde će ti ruku stisnut’ Tekelija. Tam’ te neće niko pitat’ Za života šta si bio, Već: uradi l’ što si mogô, Kaldrmdžijo?

Al’ ja ne znam što mi danas Tako dršće ruka... V Hvatajući što uteći neće Svȍm brzinom i zanosom slepim, Uteć’ će nam što se vratit’ neće — Ja od toga strepim.

V Hvatajući što uteći neće Svȍm brzinom i zanosom slepim, Uteć’ će nam što se vratit’ neće — Ja od toga strepim. VІ Ja sam, braćo, starovolja — Iskre moga žara, Moje težnje, moja volja Ostala je stara.

Koji neće sve da sruši Brzo i uznako, Da taj meti, opštoj meti Ne ide polako; Da on neće, s vama skupa, Gde se zgoda pruži,

Koji neće sve da sruši Brzo i uznako, Da taj meti, opštoj meti Ne ide polako; Da on neće, s vama skupa, Gde se zgoda pruži, Pohitati da se višem Načelu oduži.

svetu, Gde se bol utaji, Prilike su druge, Drugi običaji; Serafimi nose Pehariće krina (Al’ u njima, kanda, Neće biti vina). Onde, hoćeš-nećeš, Moraš svetac biti — Ja tom nisam vičan (Možda nisi ni ti).

Zove ribu; riba dođe; starac govori: „Evo mene po nevolji opet ka tebi: Poslala me moja stara baba-Anuška, Ona neće da ostane više seljanka; Za nju j’, veli, da postane vel’ka gospođa Pa da živi u palati, prava boljarka.

Omakne l’ se koja suza Luda, dečija, Ti poljubi golubane Kad ne mogu ja. Žalim što me neće spalit’!... „Ju, Gospode moj!“ Al’ neću se povampirit’, Ništa se ne boj. Znam da nećeš zaboravit’ Jedan očenaš.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

SARA: Ala boner! To će biti mamzel, što će se para tražiti. Verujte vi meni, madam, u Parizu neće biti takove. Imate li volju udati je? FEMA: To je moja jedna želja; ali, znate, da mi je kakav nobles!

ANČA (u polasku): (Međer je moja majstorica sasvim izgubila pamet!) (Otidne.) FEMA: Uredću ja drugojače moju kuću, neće se meni takav saueraj praviti. Idi mi zovi Jovana! (Evica otide.

Bolje da idem topiti one kože što su od majstora zaostale. FEMA: Šta, kože? Taj smrad u mojoj kući neće više biti. JOVAN: Kad neće, ja idem od vas. FEMA: To je inpetretinencija!

FEMA: Šta, kože? Taj smrad u mojoj kući neće više biti. JOVAN: Kad neće, ja idem od vas. FEMA: To je inpetretinencija!

EVICA: Ah, bože! Ja ću svaki dan po triput metanisati, samo da dobiješ. VASILIJE: Onda mi jamačno neće tvoj uja kratiti da tebe uzmem. EVICA: Ah, kako ćemo lepo živiti, dok samo dobiješ!

SARA: A, popraviće se mamzel, verujte mi, ma šere. FEMA: Ako se ne popravi, ja ću nju batinom doterati. Neće ona mene sramotiti. Neće mider, neće cvet u ruci, da šta ćeš, plug?

FEMA: Ako se ne popravi, ja ću nju batinom doterati. Neće ona mene sramotiti. Neće mider, neće cvet u ruci, da šta ćeš, plug?

FEMA: Ako se ne popravi, ja ću nju batinom doterati. Neće ona mene sramotiti. Neće mider, neće cvet u ruci, da šta ćeš, plug? Krmačo jedna, čekaj, naučiću ja tebe; ako si nobl, moja si, ako nisi, a ti bestraga.

Vuci se kod Anče, neka skuva dve šnole crne kafe! JOVAN: A neće biti dobro tri? FEMA: Nitkov, čuješ moju zapovest? JOVAN: Ajde, vidićemo. (Pođe.) Oho! A znate šta je novo, majstor..

FEMA: Misliš ti da je on gurbijan kao ti? JOVAN: Ajde, vidićemo. FEMA: Neće njemu više niko nogu skr’ati, (pokazuje kanape) tu je njemu mesto.

MITAR: Samo pristupi, pa ću ti obadve noge prebiti, nesrećo jedna. (Otide.) FEMA: Pogani paorski rod, nikad me neće bog od njega kurtalisati. SARA: To je veliko grubijanstvo!

VASILIJE: Šta, filozofu? Kod filozofa moja reškonta? Čekaj malo! (Pođe.) EVICA: Vaso! VASILIJE: Neće se pedalj od mene maknuti dok mi reškontu ne da. Nije on snio numere nego ja.

Miljković, Branko - PESME

suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je budim ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa uzalud je budim treba obećati izgubljenom imenu

Druga uteha nam ne treba. To trajanje se ruga pretnji crnog i otrovnog nekog soka. Ne, neće se otrovom to putovanje završiti. Neki će svemir ponovo da nas stvori.

su dali večnoj noći dan svojih očiju oni drže zemlju na leđima i nepokretne nikada ih stići nećemo o nikada nikada se neće izjednačiti vreme naše smrti i njihove večito bićemo razdvojeni i mrtvi poѕt ѕcrіptum Crvene ptice piće nam s

deci kažete uspavanka To više dan nije niti noć snom treba dočekati razbojnike ptice su nebo na jug odnele spavaj oni neće doći njihovi koraci su teški spavaj ljubav ide gradom na štakama spavaj al im glas ne sanjaj IV Noć je puna mračnih

O, opija me vatra tako trezna Oko tvoje glave ko proleće! Ko tebe nije video taj ne zna Sebe, ko tebe ne vide taj neće Nikuda stići, jer beskrajan je put.

O sretna mladost koja proći neće! Da bi bio razumljiv srcu osta Mlad u izdvojenom danu koji posta Svetlost što me miri sa večnim prolećem.

Naše ime neće berbu doživeti Svega što može sebe da seti. Pojedinačno nas, joj, unerazumi; Opšte nas zaslepi. Zabuna je sličnost.

Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke. A kad zid lobanja sve vreme opčini Niko neće znati je l rano il kasno Za ljubav za put il smrt dok sunce jasno Kuva odbeglu gorčinu u visini.

Odlete tragom izdajničke sreće, Od bleska srca rukom sklanjam lice. Ne kuni vodu izgoreti neće, Udahnuo te kamen krilatice. TAMNI VILAJET Tuđom su pesmom očarani.

u srcu drugo u glavi Bujnu nevidljivost sa svih strana čuje Mi znamo da je od prošlosti veće Sve čega nema i što biti neće I da svet ovaj prazno odjekuje SVEST O ZABORAVU Nada je luksuz. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti.

Onesvešćeno sunce u zrelom voću će znati Da zameni poljubac što pepeo odmara. Al niko posle nas neće imati Snagu koja se slavujima udvara Kad isto je pevati i umirati. Smrtonosan je život, al smrti odoleva.

koja ostaje verna smrti jer svet ovaj suncu nije jedina briga ali jednoga dana tamo gde je bilo srce stajaće sunce i neće biti u ljudskom govoru takvih reči kojih će se pesma odreći poeziju će svi pisati istina će prisustvovati u svim

Krakov, Stanislav - KRILA

Privukla ga je. — Poljubi... tu... i tu.. Već je bila noć kada joj je govorio kako će je izvesti iz kuće. On neće da je niko plaća. — Ti si drhtala pod njime? Zizi se suludo smejala.

Bar neće mor ati više amalski samar da vuče. A u beloj baraci je bilo uvek isto. Mija je stalno ležao uzdignutog kuka.

Vojnici su na okupu, posedali pod zaštitničkom senkom stenja. Većina otvara konzerve i jede; posle neće biti za to vremena. A gore grmi sve jače, telefon sve češće zvoni, a stari major se sve više meškolji.

Glasalo se. Major je rekao da se ovoga puta neće početi od najmlađega. Već se trn puta ponovilo: — Na smrt. Danović je pljunuo u stranu, lupio štapom o cokulu, i

Petrović, Rastko - AFRIKA

U njegovoj priči kako je verenici, koja ga je na samrti pitala la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored

la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i poezije.

busa se u grudi, i viče kondukteru: „Vraćaj, vraćaj!“ Šalupe se okreće u suprotnom pravcu: zemlji. Toliko je lud da neće uopšte da čuje za objašnjenje. Nešto ga je uvredilo, i on ispljuvava nerazumljiva mucanja, pola francuska, a pola bambara.

Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti. Gledam mađijsku igru nagih tela onih koji tovare ugalj; upadaju u snažno osvetljeni krug reflektorov, vrte se

Ovde prašuma počinje već od obale. Mestimično je kraj drumova raskrčena za plantaže a za sto godina je, kažu, neće uopšte biti. Palme svih vrsta, fromažei, akažu, lijane, paprati.

U manastir neće da me puste obuvenog, nužno je da budem sasvim bos. Sav unutarnji prostor izdeljen je zidovima, lagumski kao pčelinjak;

ovde služe samo u jednu svrhu, i prijatelji se čak mogu i poslužiti njima, ili im bar ne ukazivati nikakvu pažnju ako neće, Švajcarac zahteva da je sluge probude i premeste na kakvo drugo mesto.

Bolesnik rezignirano leže na asuru između kućica. On neće imati svoj lek, i time je osuđen isto tako na smrt kao što bi bio i od zakona kada bi rastrgao i svoju drugu snahu,

Seljani su okupljeni u krug i straše se: — O, o! jer hipopotam mora jesti, apsolutno mora jesti. Inače neće biti lova i zverovi će klati koze, i strele će skretati s puta, i ljudi–panteri će rastrgnuti najbolje derane i bolesti

stvari ja sam za godinu dana imao tri automobilske nesreće, ja imam na sebi rana za koje doktori kažu da možda nikada neće zarasti. „I zatim to još nije najgore: hteo bih sagraditi dom.

zaboraviti da su „sivilice (civilisés)“ pa se skinuti goli i igrati svoj tam–tam koji se svršava librički; i tada neće paziti ko će čiju damu stezati. Diskusija dosadna i bez kraja: „Ja stezao, ja stezao ti, ja stezao mene!

kad put postaje najteži, bez dobrog kuvara, i pri tom još poneti njegove stvari koje su tu a koje ma kome da ostavim neće mu ih više dati, sasvim je dosadno.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Meće ruku na nož.) Da ubijamo, Rade! RADAK: Gora je nema, Nijedan listak neće šušnuti: Koga je gledô u hladovini, Izdišuć, crnu zemlju grebati, Ili u času smrtnog zanosa Homutom mekim trave

Hajd’, Spaso, žuri se! SPASENIJA: Oh! GLAVAŠ: ’Ma ćerka lepa nešto zastaje! Možda joj onde neće goditi Rumenog đýla miris haremski? (gleda u Spaseniju.) Šta veliš, dušo?

To ne dam, babo!... A ti se žuri I veštom laži varaj tirana Rumen te lica neće izdati. Kaži mu jasno: da zuba nemaš, P’ ako ti sina smakne jedinog Da ćeš od crne gladi svisnuti.

GLAVAŠ: Izneveriće, Kad je i Hristu svome nevera! ISAK: Neće! GLAVAŠ: Dobro, Isače; ti kad veruješ, A ti se s Vukom danas preruši. Kakav ćeš oblik na se staviti?

Aja!... I sve baš da mora onako bit kao što ti zapovedaš!... Kao da si ti najpametniji! I kao da se niko neće tvome marifetluku dosetit!... E, lepo!... Sinoć smo ga i kojekako utopili, al’ de, kako ćeš ga večeras izvući?...

Ala, čiča-Janićije, neće li te đavo natentati da mi još jedanput zapovediš: „Dela, momče, da utopimo čamac!“ A tako se ne zvao imenom svetoga

GLAVAŠ: Ano, dete, Eno te gleda dever stariji! (Ana ljubi Hadžiju u ruku, a on nju u teme.) No, Boško, Sad seja neće više kukati! Ako tek vezir suzu ne pusti, Jer si mu mnogo bio u volji?... (Izdaleka se čuje i druga puška.

Na mekan kolut venca njihova Nikakav vetar neće duhnuti. ĆERIM (u sebi): Lijepo li moli!... Još nijesam vidio Turčina da bolje umije...

ĆERIM: Stanoje će, umoran, s puta doma dospijeti... A onde će se do ludila zbuniti: jer je neće na domu zastati. HASAN: Koga? ĆERIM: Nju... Tu ženu svoju. HASAN: Šta?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

strašna da sam mislio ovo je strašni sud i nijedan, koji je sad tamo na bojnom polju, gde se bije ova paklena borba, neće izneti živu glavu! Otac prota prvo je posmatrao ceo prizor, pa onda reče: »Propast tvoja od tebe, Sione!

Propala generacija! Iskvario se naš svet, gospodine, omekšao, prolukavio se, prošeretio se, beži, neće da se bije! E! bogme, tako mora propasti; eto sad my gope cela, ja, tako je to«.

Predviđao sam da sem gologa motljanja po Žitkovcu danas neće biti ništa više, stoga mogu slobodno i ne biti uz štab — neće me niko ni tražiti.

Predviđao sam da sem gologa motljanja po Žitkovcu danas neće biti ništa više, stoga mogu slobodno i ne biti uz štab — neće me niko ni tražiti. Malo posle prestade borba oko Tešice i naša ce vojska povuče. I to je još sreća!

Ja sam mu čitao telegram majora J. Praporca koji javlja da se neće moći da održi na svojim položajima i da misli da bi bolje bilo da i ne čeka napad, no da se povuče na zgodniju pozadnju

— Jašite, reče mi, i hajdete za mnom. Pomislim: »No, sad će biti šta će biti; Komarov je energičan čovek, on neće dati Turcima da se oporave od jučeranjih udara, on će sad gledati da izazove čarku i time da nagna đenerala da napadne

redovnim putem rekviriraju od stanovnika; jer, pravo da vam kažem, ja ne verujem da se ovako među vojnicima neće naći dosta i takvih, koji će od te stvari napraviti trgovinu, tj.

« Ali vojnici mogu rđavo razumeti te vaše reči: »Bolje vi no Turci.« Neće li vojnici izvesti iz tih vaših reči kao da vi držite za sigurno da će i ova šuma i ovaj ceo predeo, gde smo sad mi,

ceo predeo, gde smo sad mi, pasti Turcima u ruke, da će ovdašnje stanovništvo morati naglo da beži pred Turcima, te neće imati kad ni stoku da istera, jer kako bi inače ova stoka mogla pasti Turcima u ruke. — No! šta vi to govorite?!

Možemo mi i svi izginuti, pa opet ništa neće pomoći. Ali ipak trapuljaj napred! Šta ćeš, kad se tako dognalo, da je to opet najpametnije što se u ovom glupom

Dužan sam joj tako jal' će biti 18 groša, jal' rublju. Ona to zna; neće ona reći više no što je. To njoj isplati, a ostalo neka ti je bogom prosto: popij sa družinom za moju dušu kod naše

da povere svoj život, svoje imanje i svoje domočadje pod zaštitom carskog pravitelstva, i obećaju sa svom srcom, što neće zlupotrebiti carsku milost, moraju nezabavno otpraviti se lično ili posredsveno kod komandanta, koj se najbliže

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Oj, ne reci, ćuti, Bolje je nek ne zna, — Neka ine sluti. Što da čuje jade, Kad razumet’ neće — Tužna je to pesma: „Oj, pelen-pelenče!

Samo sakri jadu traga, Ta sakri nam vaj, Nemoj da te pozna draga Da si uzdisaj. „Ne brini se, neće znati Da sam mučenik, Kad obučem svilno ruvo, Pridenem mu slik, Stvoriću se malom pesmom, Evo vako, glaj...

Vikne l’ vreme da skidamo Stare okove, Neće trebat’ niko da me Dvaput pozove. Moja ljubo, verna ljubo, Mila si mi ti, — Al’ se onda zaboravi Ljubit’, grliti.

— Čuj me lane, moje milo cveće, Jer mi drugi verovati neće. U daljini, maglovitoj tmini, Starih doba u mutnom oblaku, Davnih leta pepeljastom zraku — U davnini, tako mi se

Gasi se žagor, tišma, Ni ptica ne poleta; — Još malo pak će za nas Nestati cela sveta. Ni reči naše neće Svetinju rušit’ tiju; Čujemo samo jedno, — Kako nam srca biju.

“ A veselo društvo ne misli se dugo: „Nek njih dvoje seku, niko neće drugo!“ Kad poliše kolač vinom, Pa srknuše, kâ šta treba, Zastadoše, zbuniše se, Duša im se uskoleba.

Nek pogine Za slobodu — Lepše smrti nema! — Vidiš samo Kako sluša, Sad neće da drema. LXX Hod’te, braćo, pevidruzi Našeg starog spleta, Dobio sam mila gosta, S nepoznata sveta.

Ponude nose majka i seja, — Ona s’ nasmeja. Bili da vidiš proletno cveće? — Pa ni to neće. Da šta mi hoćeš, patnice moja? — Xoćy da bude Božija volja...“ VI Mišljasmo da će dugo da traje.

“ Pa još doda: „Kolo cpeće U brzom se huku vrti; Boli tvoji trajat’ neće, Ni po časa posle smrti!“ LV Da l’ to beše sanak Kao i sve drugo?!..

“ Lepe reči, topla nada Iz grudi ih kreće; To velimo, to želimo A — biće, il’ neće. Al’ kad mili u grob padnu! — Ni to ništ’ ne menja, — Zar ne smemo i tad reći: „Zbogom, — do viđenja!

LXI Sad razumem večnost šta je, I beskrajnost kolika je. Ko je meri merom cpeće, Taj je nikad shvatit’ neće. Ako hoće da je shvati, Mora bola osećati. Srećan srećom za njom gine, — Al’ ostaje još praznine.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Verujte mi, mnogo je strašnije slušati borbu izbliza, nego biti u tom okršaju. Mislio bi čovek, niko živ neće ostati. U neko doba počeše kuršumi da zvižde preko naših glava. Tu smo, dakle.

Došlo mi da se čupam za kose. No, hvala Bogu, i oni su se pritajili. Valjda i neće. Opet grunu plotun iz njihovih rovova, i sada alauknuše još strašnije: „Ure, ure, ure!“ Bili smo na granici strpljenja.

Bili smo malo mirniji. Kad ovom prilikom nisu uspeli, više se majci neće Bugari dići iz rovova. A otuda se razleže glas: „Sanitet... sanitet!“ „Gde je komandir?“ — pitao je neko iza mene.

Sigurno toliko, ako ne i više u ostalim četama. Moj ordonans je trljao zadovoljno ruke. — Ih, što neće sad da nam donesu ručak. Dobili bismo duple porcije. Poseli smo rovove i čekali...

Sećam se reči: „San je laža...“ Aja!... I bez ovakvih snova ljudima se u ratu događaju svakojaka čuda, a tek neće meni, koji sam još sanjao. To posle podne javili su da se upute vojnici koji treba da prime makaze sa sečenje žice.

A sa naše strane nijedna puška nije opaljena... Razume se, za to niko neće da odgovara. Za takve poduhvate za vreme rata kaže se samo lakonski: „Eksperiment nije uspeo.“ Pet stotina mrtvih ljudi.

Tamo desno, kod onoga voda, otpoče krkljanac. Opet raketle... Ja samo osluškujem, neće li se pucnjava pomeriti unazad? Držim časovnik u ruci i čekam da raketla nanovo sine... Tek je jedanaest...

— Na kraju je ipak ublažio ton: — Ali ja se nadam da ćete me vi kao inteligentni ljudi razumeti, i da među nama neće više biti nesporazuma. Kapetan „Fikus“ stajao je pored upravnika u stavu Napoleona.

„Fikus“ poziva i nas kao goste, te da im svi zajedno učinimo boravak prijatnijim. — Ko neće, ubio ga bog — preporučuje se Pera „Đevrek“. — Da im pokažemo znamenitosti Vodene... — I naše herojstvo i junaštvo...

— vičemo, pa čak i oni okolni pljeskaju. — Ako za ovo dozna upravnik bolnice — dobacuje mu „Kica“ — ništa ti neće pomoći ono tvoje: „Šprican sam šezdeset i četiri puta.“ Ode ti sutra u komandu. Kafedžija kupi srču i postavlja nov sto.

Međutim, jutros vikne Bugarin: „Bratko, dneska je Velik Den. Ne dej da pucaš!“ Obeća mu ovaj naš da neće gađati. Onda otpočne razgovor među njima. „Bratko... Neka je časno Voskresenije!“ „Vaistinu voskrese!

Onda neće više biti ni uzroka zbog kojih se danas ljudi tuku među sobom... OPROŠĆAVAJTE... Sve što se zateklo sa ove strane fron

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

PO MODI 118 HUDA SRPKINjA 120 POSLANICA DRAGU TEODOROVIĆU TRŠĆANINU 122 O LjUBOVI PJESNE NIGDA OSTARITI NEĆE 127 LUKA MILOVANOV 129 NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 130 MILOVAN VIDAKOVIĆ 132 NADGROBNI STIHOVI 133 U MESTU PRIJATNOM,

osećanja i misli izrečenih u tim starim tekstovima, pa onda nekako i u rečima samim — kojima muzikalnost niko osporiti neće niti može —, mnogo od onih poetičnih prisećanja koja su, sama za se, izgleda zbilja dorasla da i mrtvu reč ožive.

Veliki istraživački žar i nemir nevernika to doba neće zagrevati; eksperimentisanjem, rizičnim i drskim, ono se neće oduševljavati.

Veliki istraživački žar i nemir nevernika to doba neće zagrevati; eksperimentisanjem, rizičnim i drskim, ono se neće oduševljavati. Ono će se oduševljavati onim čime su se generacije već neoduševljavale.

Ljubica o ljubvi neće ni da čuje, Milosnike svoje neprestano psuje, Blagosilja samo svoga gospodara, Nit se s drugim rada ona razgovara.

A kako ćeš i ti vreme provodit svoje? Kao i grlica kad izgubi svoje. Vidiš, ptica žali, neće da poje Kad se liši bedna ljubavi svoje.

To ti samo, serce, uveri mene Da neće u tebe biti izmene; A mene bi lako bilo, da možno biti, Triput, dušo, tebe radi sebe ubiti, Tek da mogu, bedni, tebe

Ah, možeš li, dragi, što zaželiti Što te neće ovde razveseliti? Di ćeš suvim, po kamenu, dragi, hoditi, S društvom tvojim lepe dame pod noć loviti, Bal, muziku,

Cipele od kože ili papuče Neće ni sluškinja sad da obuče, Već vezene i svilene ćenar i sade; Srpsko platno gospodična koja bi sade Ponela otkako

“ Dakle šta će sade reći moja lepa snaša, Ili nježna Milica, il' rumena Neša? Neće l' reći mladoženji: „K sebi ruke, devere, Ti bradati injem, ruski hladni sjevere!

Neće l' reći mladoženji: „K sebi ruke, devere, Ti bradati injem, ruski hladni sjevere!“ Neće l' reći: „Vala, momče, nećeš mi se ožeći, Nećeš nikad ti postelje ni snašice steći!

U pope se zamrsila sva ot znoja brada, Kako neće, do njega je popadija mlada! U momaka iz očiju sv'jetla munja s'jeva, Gromom grme svirile, a Neva potpeva.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

He!... VUJO: Volja l’ ti je, baš bih i sjesti mogâ. — nu velju neće bit lijepo? JELISAVETA: I nije!... Odlazi! VUJO: A nu, boža mi vjera!

Čeka me? — Ali ko — ne kaza? Premda me radost neće čekati — Sahranjena je — nema je, ne! S biserom sitnim i s koralima Na dnu je morskom našla grobnicu.

(Leonardo se klanja.) Je l’ dobar glas?... Šta nosiš? Reci! Žalost me neće ožalostiti, A radošću me ne mo’š ubiti; Manj da ovako počneš: „Gospođo!

su joj Turci napali na lijepu domovinu, te bo’zna ako joj nema naše pomoći, bog da prosti Veneciju, ni kamena joj se neće žnat!... BOŠKO: Pa?

Nu, đeco, pooštrite ljute grebeštake, da siječemo kota anadolijskoga — a bo’zna malte neće bit i našijeh otpadnika i poturica: Bošnjaka, Hercegovaca i Arnauta?... A sada zbogom, đeco... ja odoh. (Vujo Odlazi.

Radošu, reci ko? Ako ne oni što nam dadoše Đerku, onako divnu gospođu, Oružja, džebane, štamparu, Ako ne oni, neće Arnaut! RADOŠ: I Cigane bih zvao u pomoć, Samo Latine — ne! VUKSAN: Cigani su diviji, Latini podli i lažljiviji.

Pa namješte orla ti ubi Ivan-begova najmilija jagara... E bijaše smijeha... Siromah Radoš neće se skoro nasmijati kao... KNEZ ĐURĐE: Govori ko je došao? VUJO: Božja mi vjera, ne more!

Odmah sam rekâ neće dobra bit!... P’ onda i jučer na noć, vele pastiri, da je jedna zvijezda pala?... Čija li će bit?...

— STANIŠA: Napred! Za mnom! A sprovešću ih, Katunoviću, ja! Ni ti, ni oni, nijedan od vas Neopojani neće naći grob — Opojaću vas sve — čućete Pušaka naših strašne treskove... Juriš! (Svi vičući: „Juriš!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Vrcnu se, kao da se nešto dosjeti. Rasteže pedalj, pa poče mjeriti štap: „'Oće Jabo nadbosti — neće; 'oće — neće; 'oće — neće; 'oće!“ — viknu Lujo, a oči mu zasvijetliše od prevelike radosti.

Vrcnu se, kao da se nešto dosjeti. Rasteže pedalj, pa poče mjeriti štap: „'Oće Jabo nadbosti — neće; 'oće — neće; 'oće — neće; 'oće!“ — viknu Lujo, a oči mu zasvijetliše od prevelike radosti. Od dragosti stade ljubiti i grliti baka.

Rasteže pedalj, pa poče mjeriti štap: „'Oće Jabo nadbosti — neće; 'oće — neće; 'oće — neće; 'oće!“ — viknu Lujo, a oči mu zasvijetliše od prevelike radosti. Od dragosti stade ljubiti i grliti baka.

Nude je jelom i pićem, daju joj haljine što ostaju iza mrtvaca, ona sve to odbija, neće da primi, nego samo jadikuje i neprekidno jadikuje.

Rodbinu I ukopnike obuzima sve veća i studenija slutnja, i oni je gone s groblja, ali se ona uporno otima, neće da ide: — Ne dirajte me, ja sam žalobitna, ja sam meka i bolećiva srca. Ovo su djeca moja, sestre moje i braća moja.

Ovo su djeca moja, sestre moje i braća moja. 'Oću da i' ožalim. Niko i' neće onako od srca ožaliti nô ja... Silom je odagnaju s groblja, ali se ona opet privuče i obnoć, kad se sve smiri i utiša,

— 'Rišćanine, ne upleći se u moje stvari, jer će nas, ikone mi, svukud biti! Nekom neće valjati!... Ti znaš — Sveto Pismo kaže: „Jedno stado i jedan pastir“ — ljutio bi se pop na pokojnog Miju.

Od velike mržnje i pakosti nikad neće proći drumom pokraj naše kuće kad se vraća iz parohije, iako mu je mnogo bliže, već okoliši, pa pô sata ide

“ Džibo, Džibovina, tako zove oca, a djeda zove Džibukardom. U parohiji niti će gdje noćiti niti šta okusiti. Ni vode neće da se napije iz tuđe ruke. „Ne vjeruj 'rišćaninu! Prevariće, slagaće, oblagaće, u krašće, nebo ga ubilo!

Primakao je jedan red preko dozvole, ali iguman je, pa neće na njeg' ni svijet ni sud. Tako on, kažu, radi svake jeseni.

— Davno, predavno, moj Simeune! — uzdahnu Mićan i sjarnu jedan ugarčić. — Ljudi, bojim se, da neće zagoreti? — De-de, Simeune; što si stao?

obuka najprije pancijer-košulju — neće mi ni ona, mislim u sebi, biti na odmet — onda obuko' kabanicu, pa dobro natuko' škrljačinu, pripasa' sablju, a štuc i

Bojić, Milutin - PESME

Sva ta prošlost svoj je odigrala tanac: Vratiti se neće. Mi, sinovi njeni, Na putanji blatnoj nepoznat smo stranac, Naš hor slab je njine trublje da zameni.

Dani, ustavite svoj demonski trk! Mladost neće doći više s vencem ruža, Grobar brzo blatna zategnuće uža I kô predznak pašće list sveo i mrk.

On gleda kako lišće kiša kida, On zna da to je predgovor opelu: I njemu sprema smrt odeću belu, No neće moći nikad da je skine. On hoće mladost i rumena krila A mi smo brali cvetove aprila.

No nikad možda ta nevina želja, Ta liska krila od čednosti belja, Neće kô kruna i dar sudbe biti. Poslednja meta ostvarena s mukom Tutnjava večnom pratiće me hukom, A ja ću tihi, tihi

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

I ti, da si majka kao što treba, ti bi trebala da je naučiš. Eto, čovek je hoće, nije da neće. Baš pre neki dan opet mi je rekao: „Kad bi se mi orodili, gospodine kapetane, gde bi nam bio kraj!

Njemu dosta kad mu ponudiš litar-dva vina. Al' ovaj jok! Neće da se prlja za sitnicu; ne voli čak ni da primi na rad prodaje, procene, licitacije i takve stvari; veli: „Neka to

Tada već ni otac ni majka neće imati gde...” (Prestane čitati.) Ovo dalje te se ne tiče! Eto, sad znaš! Jesi razumela?

Iskoči udica, a kad pogledaš: na udici — klasa! Klasa, dabome! Prošlih izbora mi izmakla, ali mi sad majci neće izmaći. Pohapsiću pola sreza ako ne može drugače, pa ću onda rešeto, pa sej.

JEROTIJE: Gospodo, on je! VIĆA: A ko bi drugi mogao i biti? MILISAV: Jutros stigao, mlad, neće da kaže ime, sakrio se u sobu... JEROTIJE: I mrda!... TASA: Ala ga brzo uhvatismo!

Ako opet neće da prevali na tvoju stranu, a ja, prijatelju si mi moj, udarim malo jezičak malim prstom, a kantar hop, pa prevali na

MILISAV: Ne potkrada, nego, znaš, ja i Tasa praktikant sedimo u istoj sobi. ŽIKA: Pa hoće valjda da makne? MILISAV: Neće, ali navuče, pa kad isprlja, opet ostavi, a ja plaćam pranje. A kad navuče nešto, ne skida po mesec dana.

MILISAV: I igraju valjda? ŽIKA: Pa igraju, dabome. Čitava ona gazda-Mitrova dvokatnica, pa mi igra od jutros, te neće slova. MILISAV: Dokle ste pili? ŽIKA: Do šest jutros.

ŽIKA: A mi... onako!... (Pokazuje gestom prevrta– nje po vazduhu.) JEROTIJE: Može biti neće baciti ništa, ali bolje je biti obazriv! A ovaj...

MILADIN: Pa, ja... ŽIKA: Šta, pa ti? Čekaj, brate! Neće taj tvoj Josif da se istopi za dan-dva, niti će Trbušnica da se raseli. Čekaj! Gde si čekao dosad, čekaj još koji dan.

MILISAV: Nije, more, toliko zbog depeše, otišao je da se ukloni dok mi izvršimo saslušanje nad onim. VIĆA: Kako, zar neće on prisustvovati? ŽIKA: Neće. Veli, može onaj imati bombu, pa – bum!

VIĆA: Kako, zar neće on prisustvovati? ŽIKA: Neće. Veli, može onaj imati bombu, pa – bum! A on, što kaže gospodin Milisav, ne bi rad bio da pogine.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

srpskoj strani sličnih promena u jeziku nije bilo a postojeća atmosfera u srpskoj javnosti daje povod za uverenje da ih neće ni biti.

S. Lihačev. Ali ova literatura, koja je Slovene obrazovala i bila im lektira, neće u potpunosti uticati na njihovo originalno stvaranje.

Lalić u sledećim romanima neće menjati tematiku, ni vreme i mesto zbivanja (severna Crna Gora), čak će se i isti likovi pojavljivati više puta.

Jakšić, Đura - PESME

Skori sveća kraju, Danak crnoj noći — Al’ kraj mome vaju Nikad neće doći! 1856. JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka! P’ onda zbogom, tamburašu!

Po tavnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol! Nebo mu s’ čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol.

Uvređeno srce moje, U večitom bolu, gnevu, Smeha se je zaželelo... — Ha! Il’ možda neće doći Strašnog suda glas užasni? Možda nikad neće moći Gorkoj muci i jauku Nasmejat se srce moje?... Idi!... Idi!..

— Ha! Il’ možda neće doći Strašnog suda glas užasni? Možda nikad neće moći Gorkoj muci i jauku Nasmejat se srce moje?... Idi!... Idi!...

Ginite, braćo, junaci, ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj?

Mi smo male, Al’ smo znale Da nas neće Niko hteti, Niko smeti Tako voleti, Kao ti — Ćiju ći! Moje tice lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici

„I ginućemo, ginuti slavio — Il’ mačem preseć Gordijev čvor! Izginućemo — ali slobodni, Jer Srbin neće da bude rob! Tamo daleko, na svetom groblju, Potražićemo život il’ grob!“ 11. januara 1867.

I taj jedan neka pada, Na bajonet nek’ se meće; Al’ pred četom nasilnika Srce srpskog Krajišnika Zadrhtati nikad neće!...“ Pet drugara, pet stražara, Takim glasom odgovara.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Šta vredi pop što moli, pa krstača, pa ime, neće se vojnik vratiti u selo, neće poljubiti koju voli. Otkini zumbul s grudi, pogni glavu. Negde zàpeva truba.

Šta vredi pop što moli, pa krstača, pa ime, neće se vojnik vratiti u selo, neće poljubiti koju voli. Otkini zumbul s grudi, pogni glavu. Negde zàpeva truba.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Možda to njena snaja, mati Mladenova, ima već, mada neće od silna svakidašnja posla po kujni moći nikada možda ni poneti, ali ipak moralo je da se ima, da slučajno, ko zna, ne

a on, prestrašen i najviše uplašen babinim strahom da sada sve ne propadne, ne izgubi se, naročito za nj, Mladena, da neće moći, mali je, nejak, da zastupi oca u dućanu, bude kako treba, izdrži, — gledao je samo da se u radnji očeva smrt ne

Ako ne bolji od oca, a ono bar kao otac. Da se održi bar ovo što se ima. Da neće i on biti kao drugi, ostali. Kao neki od takođe čuvenih, bogatih porodica, pa isto tako kao Mladen, posle smrti oceva,

Jer, eto, on, deda, čuveni hadži Zafir ne samo da se ne boji, ne samo što ga glasno oslovljava, već sigurno uveren da neće i on biti kao ostali, nego kao što treba, eto stupa sa njim u trgovinu, traži da mu on iz dućana pozajmi espap koji je

Mislio je da će i time, tim svojim ne detinjastim već starim izgledom, suvim, babu jače ubediti da on neće biti kao drugi: besan, lud!

Čak se i vino, kao pre dok je bio otac, i sad iznosi. Ali on, reda radi, samo okusi. Mogao bi još više, ali neće, ne da se zameri, već, ako popije više, možda će se zagrejati, zaboraviće se, postaće razgovorniji, življi, crveniji, i

nastupi mrak, ostane se nasamo, usamljeno, da nema ništa što bi remetilo, izazivalo strah, sumnju, brigu da sutra možda neće biti ovako, da će se štogod izgubiti, nestati.

Nije kao oni, koji sada, pošto se istrezne, ispavaju, od oceva neće smeti kućama po tri i više dana, ili ako dođu, ono dođu kradom, pre dolaska očeva da legnu, sakriju se, da jedu ono

Dolazi k njima ovamo. Odmah počne babi da se tuži. — Ništa, tetka-Stano! Ništa od ovoga moga! Hajduk. Ništa neće od njega da bude! — jednako brišući, prskajući, počinje opet da besni. Baba ga teši. — Biće, biće, Stevane.

I, kao nekad, kad se iz dućana što zaboravi da pošlje, tako i sada, istraživajući, bez straha da ih to neće osiromašiti, već ljuteći se, kao nekad, opet korila je Mladena: — Mladene, što bre ne donesete?

— A, kod Mladena? Dobro! — rekli bi joj. Toliko je Mladen o sebi imao vere, pouzdanja. Znalo se da on rđavo neće ništa, da je on Mladen, a ne kao drugi. Znao je za sve to Mladen.

Kao naslućivanje da, možda, sigurno, neće baš tako sve biti... Biće bola, jada. Koliko puta tako uveče, kad posle dućana i dobra pazara mirno, srećno pođe

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

od metilja, on im je kazao: kad polipšu sve ovce do jedne, onda onu pošljednju treba obnijeti oko tora, pa više ni jedna neće lipsati osim nje«, Vuk, Rječn., ѕ. v. metilj). B. l.

pri tom da pazi da ga đavo ne preduhitri, pa ili ubije, ili štapčetom pocepa odelo, koje se posle na tom mestu nikada neće moći zakrpiti), pa će ga đavo morati služiti (Karadžić, 1903, 194 id). Ko takav b. l.

u amajliji, moći će [na Uskrs u crkvi] poznati veštice (GZM, b, 1894, 672; ŽSS, 98; Karadžić, 4, 1903, 195), i na njega neće smeti nikakva avet ni anđama (SEZ, 32, 41). B. l. upotrebljuje se i u gatanjima.

l., pa ako ujutru desno pero bude veće, udaće se, a ako levo bude veće, neće (SEZ, 32, 1925, 40; slično ljubavno gatanje i u Karadžić, 3, 1901, 123). U narodnoj medicini b. l.

Mijatovića, stara Srpkinja, koja živi u najvećoj bedi i pere tuđe rublje da bi zaradila za hleb, neće ni za kakav novac da dâ svoju saksiju sa b., ali kad je saznala da je b.

Na kojem struku sutra bude inja, za toga će se momka udati; ako se ne uhvati ni na jednom, neće se udati za te momke, a ako se uhvati na sva tri, moći će da bira (SEZ, 14, 24; upor. i 19, 22 id). — B.

Međutim, ne treba rezati lozu ni na Svetog Valentina (14. I p. n.), ni na Svetog Antu opata (17. I), jer neće biti grožđa, ili će ga biti vrlo malo (ZNŽOJS, 10, 41; 42). Na lozi spaljuju se sveci.

Glavobolka, glavobolčica. Ne sme se unositi u kuću, jer od nje boli glava, i kokoši neće da nose ako se donese pod kućni krov (ZNŽOJS, 19, 203). GLOG Weіѕѕdorn (crataeguѕ oxyacantha). Glog. Reč je.

Na dan Svetoga Vida (15. VI p. n.) »ulazi vino u grožđe«: ako toga dana pada slaba kiša, neće od grožđa biti ništa (ZNŽOJS, 10, 57). U narodnoj medicini g.

počela označavati dar, poklon uopšte (»Tvoja j. neće poginuti. Kad ko koga za što moli.« Vuk, Posl., 6318. V. i RJA ѕ. v.). Da se j.

prut, uvijen u gužvu, pa mu jazavac neće više dosađivati (ŽSS, 70). J. se upotrebljava u manipulacijama pri skidanju čini (Begović, 253).

da ga sagori, preostali ugljen da prebije na troje, pomokri se na nj i zakopa ga na neko sakriveno mesto, odakle ga neće niko iskopati (GZM, 19, 1907, 493). Inače je j.

Ćipiko, Ivo - Pauci

se stidilo oca pogledati u oči, a kad cura pođe, malo zatim, drugome momku iz okrajnih kuća, čisto odahne što je već neće često u putu sretati.

Ali ovoga puta nije ga rodila majka ko će mu na stopu stati; neće ni oca slušati, već će povesti onu koje se zaželi.

I sada, gazeći blato, misleći na cure, jari se, strast ga zanosi. —Neće druga pobjeći, — pomisli, — neće, boga mi! Hitar je, pa u putu stiže seljake, dostiže i onoga siromaha u rastrganome

I sada, gazeći blato, misleći na cure, jari se, strast ga zanosi. —Neće druga pobjeći, — pomisli, — neće, boga mi! Hitar je, pa u putu stiže seljake, dostiže i onoga siromaha u rastrganome gunjcu što ga jutros gospodar

Jednako snijeg pada; zahvatio je sa svih strana, kao da je nakastio cijeli dan padati. Žao mu je, boji se neće biti kola, ni umetanja, a paljenje iz kubure ne može da savlada njegove zabrekle momačke snage. Gdje će je utrošiti?

—Neće mene tvoji, — posumnja Devojka, — traže prćijašicu!... — Ko će ih pitati? Ja se ženim... Sjutra, kad zahvati mrak, dođi

I, odlučivši se, pođe župniku, popu Vrani, koji je njome upravljao, s namjerom da stupi među članove. Ali pop Vrane neće da ga u blagajnu primi, već mu udari u obraz koreći ga što dopušta da sin Rade, na njegove oči, sa Božicom u

Rade prvi veli: —Ima budala, pa još neće da se uvjere o koristi seoske blagajne; eto im oca, pa neka on kaže! — Taman si, Rade, pogodio! — veli Vojkan.

— Taman si, Rade, pogodio! — veli Vojkan. — Što ti se otac ne upisa? —Neće me pop, otjerao me! — javi se Ilija. —Eto kakovi su! — prihvati Vojkan. Taman kad ti ustreba... ne dadu.

—Oženi se, pa ćeš znati! — odgovori mu Rade mirno. —Teške sam sreće, neće me nijedna cura. Ja im poručujem, ali nema otporuke.

Đavo bi znao, takovi su s malim svi. Za najmanju, iskopali bi ti kuću. Neće nego na svoju! — Pa upita: A što je s vašom blagajnom? Vele da bi ovaj kaluđer zasnovao je, brate, kao ništa.

A kad bijaše da plati, pokazuje krčmaru peticu, razmeće se po stolu s njome, a neće nipošto da plati. Krčmar se razljuti, ote mu je iz ruke i po volji naplati stari i novi dug.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dok se ne skine sa njega čarolija, nikada neće moći imati smrtnu ženu. Jevđenijeva priča je toliko bila besmislena da se Lauš, pored svog čemera, nasmejao i

Znalo se da će on, na kraju krajeva, iščeprkati odnekud jednu kojoj Jevđenije neće moći naći manu. Tako se i dogodilo.

vam, ako budete imali vere koliko gorušičino zrno te reknete ovom brdu: „Pređi odavde onamo, preći će i ništa vam neće biti nemoguće“.

Zašto ljudi neće da prihvate mene i moje stradanje, zašto sam im tako smešan i odvratan istovremeno? Da li je to zato što im moja žrtva

Jelena Lauš je najzad izlečen. Tako je rekao Dorotej. Rana se smirila, kaže, bolest je ukroćena i neće biti opasnosti da se ponovo povrati samo ako budemo pažljivo činili ono što nam on bude savetovao.

Dao je uputstva sluškinji Mileni i njenom sinu kljastom Tihomiru. Neće više dolaziti. Doći će tek za nedelju dana da vidi ima li kakvih promena, ali se više neće penjati ovamo svakodnevno kao

Neće više dolaziti. Doći će tek za nedelju dana da vidi ima li kakvih promena, ali se više neće penjati ovamo svakodnevno kao dosad. Da li mu je teško da dolazi uz strme padine do Kule? Možda sam i ja preterala.

razuzdane gozbe i ovima slična, na koja vas unapred upozoravam, kako sam i prije upozorio: oni koji čine takva dela neće baštiniti kraljevstva Božijega.

Svi su zebli od pomisli da Morava taloži na dno poplavljenih predela šljunak, jalovu stelju iz koje ništa više neće moći da nikne i plodove da donese. U dolini su ostali jedino kaluđeri vratimljskog manastira.

Cede se niz zidove. Malter u crkvi se podlupio. Počeo je da prska. Ako se voda ne povuče, uskoro od živopisa neće ostati ništa. Šta će biti s delom kir Jakosa, Grka, mog učitelja i prijatelja? Kir Jakos.

Strepim od tog zloslutnog znaka. Znam da će moj vitez, uplašen od crne ptičurine, nestati u kamenjaru. Ništa ga neće zaustaviti, ni moja preklinjanja da ostane tu, ni moj neutešni, bolni plač, ni moja nesamerljiva tuga.

ponekad dođe na pamet da povire prema starcu, posle čega mrzovoljno odmahnu rukom kao da kažu: nema od toga ništa, taj neće. Neki su i sami poumirali čekajući da ga naslede na mestu igumana. Kao da je sve to znao.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1880. MOME MILORADU Uvenuće mlado doba, Kô što vene rosno cveće; Ali ovaj cvetak mali Uvenuti nikad neće. Večno će ti mirisati Sa mirisom prošlih dana, Sećaće te sviju snova, Što prosanja mladost rana.

Gle! Ja jedva idem, izdala me snaga, A i kako neće, I ruke su moje malaksale davno Drži ovo cveće!“ Rastužen i zbunjen starac stenjući raširi ruke, I bokor proletnjeg cveća

1886. (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) Zbogom!... Nikada možda neću Tvoj mili više čuti glas, Nikada neće ruka moja, Grleći tebe u samoći, Rasplesti tvoju gustu vlas; Niti će ikad više moći Čarobna senka tavne noći U

Vek za tavnim vekom u večnost će saći, A razum će ljudski po mraku da luta; Odgovora neće na pitanje naći Ni Istini celoj prolaza i puta. I slutiće večno.

odbora o svemu se stara, Jer je on određen da predstavlja cara: Imaće na grudma orden zlatnog runa, Ali mu na glavi neće biti kruna Nego, mesto krune, čakov ili kapa; Odbornici biće gomila satrapa.

I svinjar će možda znati Odgovora mudrog dati; Budi samo na to sklon, A poznati neće on.“ „Čudna posla, smešno delo! Uzmi svitu i odelo, Jer smo, zbilja, slični mi, Jer na mene ličiš ti.

Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče, Krik njegov užasni moj svršetak znači. Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu što me muči i

slobode i pravde žedan: „Umrla slobodo rimska, tako mi kviritske sreće, Svet može dvoriti njega, al' Katon građanin neće!“ I Katon održa kletvu.

Sad što mu drago. Ja baš slabo marim Hoće l' je kogod čitati il' neće... Zaneta silno uzorima starim, I moja muza starinski uzleće Uzleće smelo u svetlu visinu, Sa kratkom jopnom i u

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ona se neće uskoro ozidati, jer je to plavni teren Dunava. Sada, u ranu jesen, potseća taj kraj, sa svojim džbunjem i travom, presuše

jasno sam osetio da sam bio na jednom vrhuncu, na koji se čovečanstvo nekad uzdiglo, a na koji se nikad više neće uspeti. I inače se ima u Atini šta da vidi.

Euklidovi Elementi doživeli su do sada više od 1700 izdanja, a toliko ih neće doživeti nikada nijedno matematsko delo.

Usvojili smo ovo pravilo: crkva se neće mešati u naučne poslove, a ni nauka u crkvene. On ima prirodan i zvonak smeh, a voli šalu, kao i ja.

noge, može da hoda dugo i daleko, a da se ne zamori, ali će proći na dva koraka pored džbuna gde se krije divljač i neće je primetiti. A to zato što nema nosa.

Jasnim glasom i odlučnim rečima izjavi on tada da odbija da tu rulju prizna za legalnog predstavnika svoje pastve i da neće pred njom odreći se svoga položaja, pa ma šta bilo.

A ako ovu robu uzmognem prodati i para zaraditi, neću se brinuti da li je otrovana, ta niko je neće jesti.“ - Mi stigosmo u njegovu telalnicu.

koje telo teže u toliko brže pada, a on im je dokazivao da to ne može biti tačno: dve ciglje, slepljene jedna za drugu, neće moći brže padati nego kada su jednostavno položene jedna na drugu, tako da svaka pada za svoj račun.

Sada nam je jasno da, kada sa ovim zrncem koje nam pretstavlja Zemlju obilazim oko ovog malog baštenskog paviljona, da to neće izazvati promenu slike koju mi pružaju modeli zvezda nekretnica.

se zbiva na površinama ohlađenih nebeskih tela koja lebde izvan granica našeg planetskog sistema, to nauka verovatno neće nikada moći dokučiti.

Je li da Vam neće biti krivo, draga prijateljice, da lično prisustvujemo tome važnom naučnom događaju, i da nećete odbiti moj poziv na

Prepirka sa Hukom zagorčala mu je njegove epohalne pronalaske iz optike, i toliko ga ozlojedila da se zarekao da neće više ni slovca publikovati o tom predmetu dogod Huk živi. Sa Hukom je teško izaći na kraj.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Po tavnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol! Nebo mu s' čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol… Tiho se vije, oblake goni, Preziruć

Milo moje selo, Budi mi veselo! Sa sviju krajeva Čuje se pevanka Grla krupna,tanka; Neće zlo ko peva. Milo moje selo, Budi mi veselo! Dobri Bog će dati, Ќ'o što moje selo, Bit' će Srpstvo celo!

Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!... Na voćke nam pao cvet, Miris mu poleće, Bog je dobar, mraz nam klet Nauditi neće. Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!...

Stanković, Borisav - TAŠANA

i razmestim onako kako je još pokojni gazda uživao, pa samo da ona siđe s decom, i tamo sedi, raskomoti se; ali ona neće. Pa koliko puta joj govorim: neka i iz same kuće izađe, neka se prošeta, razonodi.

Može se neki put i onako, jer, ako je za vajdu, dosta je. Ali ona ni to, ništa neće. I, kad neće, mora da je bolesna; nego čudo mi je kako je jošte i živa. (Ljutito, uvređeno odlazi.

Može se neki put i onako, jer, ako je za vajdu, dosta je. Ali ona ni to, ništa neće. I, kad neće, mora da je bolesna; nego čudo mi je kako je jošte i živa. (Ljutito, uvređeno odlazi.

TAŠANA (ljutito): Zvala sam, toliko puta sam ga zvala. KATA Pa? TAŠANA Neće! Nikako ne dolazi. Eto i sad sam ga zvala, pa kao uvek, samo se izgovara... Mučno da će i sada doći. Neće.

TAŠANA Neće! Nikako ne dolazi. Eto i sad sam ga zvala, pa kao uvek, samo se izgovara... Mučno da će i sada doći. Neće. KATA (ubijeno): »Neće«, čedo? Eh, znam i zašto neće.

Eto i sad sam ga zvala, pa kao uvek, samo se izgovara... Mučno da će i sada doći. Neće. KATA (ubijeno): »Neće«, čedo? Eh, znam i zašto neće.

Mučno da će i sada doći. Neće. KATA (ubijeno): »Neće«, čedo? Eh, znam i zašto neće. Boji se, jer zna kakav je svet: da dobro zaboravlja a zlo pamti, pa se boji, ako počne kod tebe da dolazi, da ne počnu

KATA Ama, ne velim da deda zbog toga neće da dođe, nego tek onako... Možda zbog nečeg drugog ne dolazi. Sigurno ima posla.

STANA (ljutito): Pa što ga ne nahranite i napojite? PRVA SAUŠKINjA (uplašeno): Neće! Baca hleb. Iskolačio oči. I znaš ga, po njegovom običaju, mumla, preti: kako je ovo njegova kuća i hoće gore, ovamo u

TAŠANA (razneženo, gotovo da zaplače): Pa zašto, dedo, zašto da nema koga, da neće biti koga? Zašto ti to ne kažeš? Evo ja te žalim! I uvek, kad god hoćeš, u koje doba hoćeš, dođi.

I uzmi je, dedo, drži je koliko hoćeš. MIRON (potreseno, posrće držeći se za čelo): Ne to! To ne sme, to neće biti! A tebi za to hvala! Ovo mi je draže i milije nego sve što sam do sad u životu postigao. Hvala ti! Da idem.

Više prag te kuće ne smem da prekoračim, neće me ni primiti; a ako me i primi, jer toliko je dobra, neće izlaziti pred mene. Njene sluškinje će me dočekati.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Otkako pođoše u školu, majstor Kostina deca zaznamenovaše brigu i strah. Srećko neće da uči; najgori je đak po učenju, premda najbolji po vladanju.

A uvuku se, a isture se. I kad se uvuku, misliš proždrlo ih nešto i neće više izaći, kad evo ih opet, i sad ti se opet čini da rastu i sve su duže i sad će tebe ščepati.

Na kući majstor Kostinoj dve rode, ali bi prikladnije bilo da su dve vrane. Ristana leži u vodenoj bolesti i dići se neće.

Sastao se samo sa ženom, odmah joj rekao da ocu nipošto neće da se vrati, i otišao nekuda da ponovo nađe život. Onoga istoga dana kad je došlo pismo s vešću da je Rista izišao iz

mukom majstor Kostinom u džepu, silazio je s groblja tako kao da je tu ostavio za sobom nešto što ga se nikad više neće ticati. Ni familija, ni smrt.

Sve ćeš sfurdisati! Kad ja umrem, i podelite se, tebi ni do ručka neće stići imanje. — Ali niko nikada ne može ništa predvideti, jer se nijedna situacija u ovom svetu ne drži.

— planem vam ja, gospodine pretsedniče. — To neću dati ja! Ne trpim popove, ni vaše ni naše! Neće Luka u popove, ne dam, i kraj...

Dodajte mi nešto da bol oslabi, i onda me više ništa ne pitajte, nego čekajte; polako, neće uteći ono što je. — Sutradan, Julica hoće da pozove jednog lekara iz okoline, specialistu za srce.

Sve neki pokojni carevi, neki pokojni bogovi, i neke životinje kojih više nema, i neće biti. Budi bog s nama! Da mi je nešto drugo... E, zbogom Nastase, i do viđenja u Americi — smeje se Srba.

Jedno Totica, drugo Talijanka, treće Švaba; a ono što je moja vera, kanda neće valjati... Ej, smrti! Ali pre toga da mi je još planinu videti... Joso!

Veća je briga Srba. Kažu kod nas da nema zla iz kojeg ne može izaći dobro; ali Srba nekako neće dobro. S kim se druži, kako se ponekad izražava, i, što je najgore, lakomislene je prirode, ne prima ništa k srcu.

Mlađe žene su govorile: da to nema stila, i da se neće moći znati kuda spada mladi par, u bogate ili u skromne kuće.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Međutim morao sam konac i namerenije imati, kao i svaki koji neće da je lud, pri početku nastojaščeg dela, i ovo mojim čitateljima za dokazati, moram malko putem Aleksandrovim.

A što se apatije tiče, priznati moram da ja sa žalosnima plačem, a s veselima pevam, il’ mi se oće il’ neće, pa ko zna bolje, široko mu polje. Dalje mojim g.

Nju ću dakle ja invocirati, uveren da se starac Jupiter zato neće naći uvređen, jer je i on često pored nektara brigu rasterivao kad bi mu ljuborevniva Juno rena pod nos natrla.

godinu navršio. Da je on so tim i ovog romana sočinitelju očitao sentenciju, o tom niko neće posumnjati; no sočinitelj želi sebe izvinjena viditi što rečeni rukopis u ono doba jošte nije čitao.

Dobri sveštenik radovaše se da će se njegovo proročestvo ispuniti. Jer ko bi smeo posumnjati da on neće veliki nekada vojnik biti? A teneris assuescere multum est.

Tko može posumnjati da od ovakog neće biti dobar trgovac? — Ko ima volju da mu sin osobiti filozof bude, ili po nemecki Freygeіѕt, on mu u detinstvu

Adio!« — Ja se nadam da se gospodična ni najmanje neće naći uvređena što sam nju ostavio, i svu moju silu upotrebio da operem čest i moju i njenu. Ali sam mu bar i kazao.

i tragedijama (kao što je poznato) samo se onda spava kad koja dobra silfa, koja se na javi pokazati ne sme, ili neće, noću doći želi i svoje ljubimce o buduštnosti izvestiti.

« vikne. »Burjam da u ropstvo dođe? Dok je ovog mača u rukama, neće to biti!« So tim skoči na svoju Rozinantu, gurne je žestoko u bokove, koja dignuvši rep trubnoglasno svoju vatru

« vikne. »Ovamo, babe i bube, ko će mi na mejdan izaći! Ne bežite, ili se predajte, jer se nijedan od vas glave neće naneti!« Ja znam da se nijedan čitatelj neće na ovo čuditi kome je poznata Dok Kišotova borba s vodenicama.

Ne bežite, ili se predajte, jer se nijedan od vas glave neće naneti!« Ja znam da se nijedan čitatelj neće na ovo čuditi kome je poznata Dok Kišotova borba s vodenicama.

faliti se i sočinenija svoja, dok su jošt u rukopisu, pročitavati, tako da kukavni slišatelji moraju, il’ im se oće ili neće, tamo misli upravljati kud ji suvo sočinitelja pero vodi.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

portrete i kompozicije a odao se pleneru, iskorišćujući kao modele krave, koze i ždrebad, uveren da na taj način neće doći u sukob niti sa zastarelim pogledima našega društva niti pak sa ljubomornim krojačima.

godine. Hvala g. profesoru i sa moje strane što je to pitanje rasvetlio, te nam je stvar sad već svima jasna i neće nas više dovoditi u zabunu. Kao uzgred pominjem ovde da je iste godine kad sam se ja rodio umro Vuk Karadžić.

izgleda da će uskoro naići kakvo blagodarno pokolenje, što daje dovoljno garancije da se takva zbrka u mojoj biografiji neće ni desiti. Rodio sam se o ponoći, prema čemu se ne bi moglo u biografiji reći: „On je ugledao svetlost dana 8.

Ne, ne, ono (srednji rod) vam neće dozvoliti ni reč više da progovorite, ono će se uspuzati uz vaše koleno, sešće vam u krilo, dići će akrobatski nožicu,

Meni čak nije bilo dovoljno ni to da čekam hoće li gosti naići ili neće te da im se pohvalim novim cipelama, već bih seo pred kućna vrata, na ulici, i ko god bi od prolaznika naišao, ja bih

Drumovi su doduše postojali, ali smo mi već uveliko pevali uz gusle: „Drumovi će poželet Turaka, jer neće imati ko da nas natera da ih opravljamo“.

drugo, što je Mešulam, na osnovu poverljivih dostava, obavešten da će susedi sutra posle podne ići u vinograd te nikoga neće biti kod kuće. On je svoj predlog završio Mojsijevim načelom: „zub za zub, oko za oko!“ tj.

u ruke ljudi koji bi da ga ubiju, ali će se spasti; doživeće tešku buru na moru, ali će se spasti; oženiće se, ali se neće spasti! — izgleda da su bile proročke reči vračarine, koje su se sve odista i obistinile u mome životu.

Otkako je to ukinuto, neznalice se nikako neće da izmire s tim faktom, te životu obično magarci sede u prvim klupama.

Pozdravi oca! A ako grobarev sin ne bi znao lekciju, onda bi učiteljev prekor ovako glasio: — Od tebe, sinko, neće nikad ništa biti. Ni tvoj rođeni otac neće uspeti da ti iskopa grob, jer ćeš na vešalima svršiti!

Ni tvoj rođeni otac neće uspeti da ti iskopa grob, jer ćeš na vešalima svršiti! Prema zanimanju oceva bio nam je određen i rang u učenju i

možda pala sa učiteljevog stola te ih famuluz počistio i bacio na đubre, ili ih možda učitelj drži zaključane u fioci pa neće da nam ih pokaže. * Primena Vukove reforme kojom su otpali iz azbuke debelo i tanko jer.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Privremeno je uzeo jedan deo zemlje, ali ime Srbinovo nikad neće uništiti. Vi ste dostojni sinovi vaših pradedova i dosad ste služili verno kralja i otadžbinu...

Kažem mu da ćemo sigurno naići na saveznike, i da će nas oni odmeniti. Govorim to, iako znam da nam pomoć neće stići. Ali pešak misli svojom logikom: — Kažu da ćemo ih sačekati na Polju Kosovu, pa dža ili bu... Da vidim još i to!

— Gospodine poručniče, neće trgovac da primi banku. — Zašto? — Veli, banka ne vredi više... Traži srebro. — Gde je taj trgovac?

A on da živi još sto godina, pa neće dobiti takve i tolike batine... Dalji postupak je išao po nadležnosti. Podnarednik Svetozar je izudarao kaplara, vođu

Đuro se obrati Gruji: — A grdni, vi pobjegoste. E, svetoga mi Petra, dok je Đuru na ramenu glava, neće oni zakoračit u ovu zemlju. Gruja se samo bolno nasmeja i tužno klimnu glavom. — A što, jadan!...

A poručnik Luka naređivao je svome posilnom: — Prvo ponudi pare. Ako neće, ti gledaj da ga digneš. Ako ni to ne možeš, napravi ga.

Jara udari u lice. Vojnici se razmakoše i, po staroj navici, skloniše neke stvari, kao da one neće goreti. Gust dim pokulja kovitlajući iznad vatre, i zanesen vrtlogom, vitlao je u teškim kolutovima, dok ga u visini ne

Ali niko ne ropće, niti se buni. Valjda zato što je svaki dobrovoljno pošao. Ljudi su znali da dobro biti neće. Uostalom, već smo oguglali, te za bolje i ne znamo. A nazad se više ne može.

Najstarija dohvati sudove sa vodom, i pođoše. Pri prolazu one crne oči kao da me ošinuše. Ustreptao, čekao sam neće li se okrenuti. Zastadoše. Ona najmlađa najednom se okrete i žurno pritrča bunaru. Bio sam gotov da pustim konja...

Grrr-u! Prosipa nemilosrdno bombe... Zar ovolike muke preživeli!... Gospode! Grr-u! Odlete ka varoši... Valjda neće više. Vraća se. Ode malo desno... Izgubi se u magli. Svima laknu. Raspitujemo se gde pade. Kažu: među pešake.

Čuli su da su Arnauti opljačkali čitave odrede naše vojske, a tek neće pojedince. Sedeli su tako pored vatri po ceo dan, naježeni i narogušeni od zime, gladni i iznemogli.

Onda su se izdvojili u stranu i nešto pogledali. Najzad smo razumeli da oni naš papirni novac neće da prime. Vratili smo se u bivak i blagajnik puka dade nam dve hiljade srebrnih dinara.

Petrović, Rastko - PESME

obalama reke, Svuda će proneti neobuzdanost svoju I stgranu misao moju; Pa i porodila zagledajući se u detinju pelenu, Neće osećati više bradavicu zažarenu Nego će se sve naginjati nad kolevku I čekati.

Probijajući se kroz san i ljubavi Kako ćeš utonuti u nemogućnosti (Gde neće više leći trbusi i sni, I kojim kao da vladaju neki drugi zakoni Koji već i nisu zakoni No iznenadne neke radosti i

Ali umrli već dom gde se ne vraća Odvući će me tajnom do mesta smrtnog košmara, I neće mi reći niko tad - koja je staza najkraća do spasenja: No umreću, vidim, od prskanja Damara.

iz prošlosti očima, Odeo si beskraj sa poderotinom u besmrtnost; To nije kao kad si plave čakšire svoje Krpio satima: Neće svariti niko tu kost!

svih gubera, ubiti treba Pesnika; da ne poteže ličnost svoju IZ detinjstva: Kao slučajni, zamešeni, kanap iz hleba Kim neće nahraniti nikada sebe, kao ni zverstva!

Sve što je bilo neće biti; sve što se planira, neće se ispuniti. Kraterska s Avale na Adriju. Palme, palme, kokosi, kokosi na celom putu;

Sve što je bilo neće biti; sve što se planira, neće se ispuniti. Kraterska s Avale na Adriju. Palme, palme, kokosi, kokosi na celom putu; pod svakim spava simplista, i

Život nosi umetnost sobom; da ako umetnost istu okrnjiš, neće li i sam život time biti okrnjen! Možda se protivurečim!

razumem vrlo dobro; i zadovoljan sam što sam napisao ovo nekoliko pesama, i što pišem još uvek ovu knjižicu, koje možda neće odgovarati ni vašim ni mojim pojmovima o umetnosti ali koje su veličanstvene.

bi sadržavao ponova uprošćenu mladićsku težnju, a da se ova u mukama ne dekompozira u stvari ni sam svet, to društvo, neće ti poverovati. U tvoje čiste namere, u iskrenu želju da svedeš svoj život na ekonomiju; i ne bi ti je omogućio!

Ničeg zar u rukama, Čime početi život novi: Poslednje bogatstvo koje svetu vraćeno, Dokazalo bi da se odričeš ludila! Neće ti poverovati ni da, ako si bio lud, kao što je neko rekao, bio si uvek originalan i time jedino za prirodu moralan.

Ova poslednja misao biće posvećena prijateljima koji neće nikad biti uvenčani slavom: Teorija o Monadama nije me ničem izvesnom naučila; Slučajnost i Harmonija ne trpe se kao

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Ah, prokletnice! — zajauka dečak i poče da sabija u zemlju kupinovu vrežu, da je gazi i kida. Ne čuje i neće da čuje kako ga kupina moli za milost. — Ne kidaj me, ne ubijaj!

Ako ona ne zna gde je sreća tvog sina — niko neće ni znati! — Istočni vetar pođe za oblacima, a žena krete da nađe Sunčev Breg.

— Kako ću znati da je srećan? — Videćeš ga! — u glasu Sunčeve majke zazvuča tuga. — Ali, on neće videti tebe. Poverovaće da si mrtva i u svojoj sreći zaboraviće na tebe. Pristaješ li još uvek? — Neka bude!

»Možda je to neko odstupanje u razvoju? Možda ga drugi neće ni opaziti?« Pokušavala je majka da pobedi svoju strepnju, ali nije prošlo ni dva dana a iz otekline je izbilo nešto

Devojka trenutak poćuta, strogo ga pogleda i reče: — Znam. I znam da više nikome neće dobra doneti, ali to je moja želja.. — Devojka zapovednički ispruži ruke, a mladić bez reči položi mač na njih.

U tren su bili iznad oblaka. Kako je peklo sunce, majko rođena. Kako zviždao vetar! »Padnem li, ni koska neće ostati od mene!« — pretrnu Varalica, zaboravljajući da mu je živa voda u ustima. A onda, uspori se zamah orlovih krila.

— Stani iza mene, Koralna Grano, i zalepi se! — reče Belutak. — Talas ti ništa neće moći! Ali, Koralna Grana odrečno odmahnu glavom. — Korali se jedino za stene lepe! — reče i pocrvene.

Selo je taj uslov prihvatilo, smejući se: ko još mari za ptice? Neće ih tamaniti, neka mu bude! Važno je da neko službu zvonara obavlja, da zvono zvoni.

Da mu ga ne bi uzeli, starac sakri kotlić pod jastuk, ali ga lepotica bolničarka i tu nađe. — Šta sve starcima neće pasti na pamet! — reče i hitnu kotlić u kantu za otpatke. — Tačno tu ti je i mesto!

a dečak oseti kako mu se stopala sama od sebe pokreću, mada su se svi vidari i lekari davno složili da on nikada više neće koraknuti, nikada ustati iz kreveta. Radan od straha zatvori oči: sve ovo je san i drugo ne može ni biti!

I gle čuda: bi šestica! — Pobedio sam! Pobedio! — kliknu dečak, a lice mu obli rumenilo. Micko će dolaziti. Više neće biti sam!

— rekao je. — Sve dok postoji cveće.. — E pa, neće više biti cveća! Carica Plavog carstva pljesnu dlanom o dlan i reče doglavnicima: — Dajem vam tri dana da iz mog

Stanković, Borisav - KOŠTANA

) Ulazi Stana. VASKA (prilazi Stani i hoće da je povede): Hajde i ti, Stano, sa nama da pevaš i da igraš. Niko nas neće moći gledati. Sami, kod nas i u našoj bašti igraćemo. STANA (otimajući se): Neću, Vaska, neću!

STANA (pokazuje Vaski): Eto v’iš... A tamo, s njima, i on je. VASKA (jetko): A, za njega, ne boj se! Ništa njemu neće biti. STANA Jest, ništa. (Pogleda na ulicu, odakle se čuje pored pesme i svirke i po neki pucanj iz pušaka.

ARSA Eh, nemoj to! Prošlo je to vreme. Nego, ovo će valjda trajati dok je ona devojka; a posle, kad se uda, neće valjda toliko za njom trčati. TOMA Pa što se ne uda? Što ti to... Silom! Zašto si vlast?

Zašto si vlast? ARSA (pravdajući se): Pa to i radim. Gledam. Svakog dana govorim onom njihovom kmetu i pretim mu. »Neće«, odgovara on. »Ona nas, Cigane, i ne gleda«. TOMA A, neće? ARSA Neće.

Svakog dana govorim onom njihovom kmetu i pretim mu. »Neće«, odgovara on. »Ona nas, Cigane, i ne gleda«. TOMA A, neće? ARSA Neće. Eno, Alilov sin, Asan; otac mu, Alil, bogat, »na parama leži«, i hoće je. Prosi je toliko puta!

»Neće«, odgovara on. »Ona nas, Cigane, i ne gleda«. TOMA A, neće? ARSA Neće. Eno, Alilov sin, Asan; otac mu, Alil, bogat, »na parama leži«, i hoće je. Prosi je toliko puta!

! MARKO Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda. MITKA (zabacuje uzdu konju o vrat): S’g će batka da se vrne. Neće mnogo da mi te ostavi. Tiki, samo da nadzrnem. (Za sebe.) A i mnogo nećem jošte da živim!

«... A koga da ubijev? Mene li? GRKLjAN Eh, zar tebe, gazda? Taj se još nije... MITKA (upada besan): — rodija! I neće da se rodi. Zar mene bre da ubijev? Mene?

STOJAN Pa baš zbog tebe — neću. Jer znam da će on sada sve na tebe! Za sve ćeš ti biti kriva. KOŠTANA Neće, neće! Samo ti nemoj! Čuje se bat konjski, hrzanje, zvek dizgina. TOMA (iza pozornice viče): Marko! MARKO istrči.

STOJAN Pa baš zbog tebe — neću. Jer znam da će on sada sve na tebe! Za sve ćeš ti biti kriva. KOŠTANA Neće, neće! Samo ti nemoj! Čuje se bat konjski, hrzanje, zvek dizgina. TOMA (iza pozornice viče): Marko! MARKO istrči.

Ne to, gazdo! ARSA (Policaji): I ti, kad dođu da je vode, sa pandurima da si tamo! I, ako ona neće, ti — silom! Ako živa neće — mrtvu, pa u kola i u Banju! SALČE (vije se, ljubi Arsi kolena, noge): Ne to, gazdo!

ARSA (Policaji): I ti, kad dođu da je vode, sa pandurima da si tamo! I, ako ona neće, ti — silom! Ako živa neće — mrtvu, pa u kola i u Banju! SALČE (vije se, ljubi Arsi kolena, noge): Ne to, gazdo! Ruku, nogu da ti celivam!

Šantić, Aleksa - PESME

1906. MI ZNAMO SUDBU... Mi znamo sudbu i sve što nas čeka, No strah nam neće zalediti grudi! Volovi jaram trpe, a ne ljudi, — Bog je slobodu dao za čovjeka.

Volovi jaram trpe, a ne ljudi, — Bog je slobodu dao za čovjeka. Snaga je naša planinska rijeka, Nju neće nigde ustaviti niko! Narod je ovi umirati svikô — u svojoj smrti da nađe lijeka.

Ne nosim vam ništa doli duše gole, Žuljeva i rana, što peku i bole, Nevolje i gladi i skrhane šljuke... u tebi mi neće, moje rodno selo, Pogladiti niko rukom mračno čelo, Niti li će čuti vapaj bijedan...

Moju kletvu niko Dočuti neće, bace li se na me; Na ljudsku pakost ja sam davno svikô, I znam da sunce ne boji se tame...

I svrh sela zvoni udar kobne ure. 1913. DODATAK OSTAJTE OVDJE... Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba Neće vas grijat KO što ovo grije; Grki su tamo zalogaji hleba Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Ovdje vas svako poznaje i voli, A tamo niko poznati vas neće; Bolji su svoji i krševi goli No cvjetna polja kud se tuđin kreće.

Ostajte ovdje! ... Sunce tuđeg neba Neće vas grijat ko što ovo grije, — Grki su tamo zalogaji hljeba Gdje svoga nema i gdje brata nije... 1896.

Pa još kada šeće i plećima kreće... — Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!... Ja joj nazvah selam. Al', moga mi dina, Ne šće ni da čuje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa

No meni tužne se vrate I ćute kô stena nage, I neće da kažu šta su Videle u srcu drage. 37 U nedeljnom odelu Kroz šumu filistri jure, Kliču, kô jarad skaču, I slave

''Ja ću, dragi, tiho spustit Ruku povrh rana tijeh, I krv neće više teći, I nestaće bola svijeh.'' Ja ne mogu ustat, draga, Krv iz glave teče moje; Kad mi tebe ukradoše, Sâm

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

— posle pobede nad ne beskim zverom — kaže Gilgamešu: „Prijatelju moj, pobedili smo nebeskog zvera, zar nas potomstvo neće slaviti?

jednoj prilici majka Jevrosima savetuje Marka da postupi po turskoj želji: I bog će nam, sinko, oprostiti, a Turci nam neće razumjeti.

On presuđuje da carstvo ostane Urošu, jer „đetetu je od koljena carstvo“, drugim rečima: jer je to jemstvo da se država neće raspasti. To je bio jedini put da se sačuva snažna država, koja bi bila u stanju da se odupre najezdama.

koj' od rane jaoknuti neće, pored sebe uplašiti druga. I nije bilo muke koju takvi ljudi ne bi podneli radije nego ropstvo.

Zatim se, 1610, izmirio s austrijskim vlastima obavezavši se da neće četovati i gusariti. Ali je već iduće godine „odveden u Karlovac, okovan u gvožđe i stavljen pred vojni sud.

On zna kakve su „muke u Turaka“ i rešen je da ih svakoga časa podnese. Ko to ne može, s tim neće da druguje. Više voli nekoliko dobrih drugova nego nepouzdanu četu.

kad Turčin stane umirati, a on viče na svoje hajduke: „More, sluge, tamo pašče bac'te đe mu gavran kosti naći neće!

Ostvarivalo se zlo proročanstvo turskih mudraca: „Drumovi će poželjet Turaka, a Turaka nigde biti neće“. Bilo je došlo vreme da prestane tursko gospodstvo i da „druga postane sudija“.

i Đemo Brđanin; gospoda hrišćanska triput mole Đema: Bogom brate, Đemo Brđanine, tu nam nemoj objesiti Marka, neće rodit vino ni šenica, evo tebe tri tovara blaga!

“ Al' govori Miloš Vojinović: „Sila otme zemlju i gradove, kamol' mene konja otet neće! Volim dati konja na razmjenu, jer ne mogu pješke putovati“, Pa ustavi svojega kulajša, pruži ruku ispod međedine; oni

Moli mu se mladi mehandžija: „Ne udri me više, Bugarine! Biće tebe vina izobila, ako caru neće ni dostati“. Miloš više ne šće ni iskati, već sam uze pak se napi vina.

Ako bude srce u junaku, kabanica neće ništa smesti: kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa!“ Pa on ode u polje leđansko.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

neprijatelju : Plavi kaktus i klekinje Samleću te u mekinje Mada imaš gadnu njušku Poješću te kao krušku Neće biti grdna šteta Sejaću te bez rešeta Jašem dobro pucam često Mesiću te kao testo Mada šerif ima značku Prebiću

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Jovanče se zamisli. — E, nećemo primati sve bjegunce iz škole, samo one najsigurnije, one koji neće nikom odati gdje nam se nalazi četa. — To si dobro smislio.

ga, prvog školskog dana, đaci ugledali onako neispavanog, mrkog i zlovoljnog, nastao je bojažljiv šapat: — U-uh, s ovim neće biti lako. Bome ćemo se poželjeti naše dobre učiteljice Lane. — Vidi mu samo nosa, kao paprika.

Pa čak bi se i zbog toga ražalostio i brišući suze, stao je da miluje gunj. — Neće tebe tvoj striko, šalim se ja samo.

— I stane uz drvo, gleda nas! — dopuni ga Jovanče. — Bulji kao pečen brav, i ne trepće! — Pa neće nas valjda izdati, ako nas i pronađe — poče da ga tješi Jovanče. — E, to već ne znam — iskreno priznade Stric.

— Pa kuda onda misliš? — A bi li ti pošao sa mnom na jedno mjesto gdje neće biti tuče i batina? — lukavo zaškilji Stric. — Evo me odmah! O-op! — i Đoko pojuri drumom. — Ej, stoj, kuda ćeš?

i nepravdi, ovi nedorasli dječaci, istinski uzbuđeni, zarekoše se da će jedan drugom biti vjerni i da se meću njima neće naći izdajnik, koji će učitelju batinašu odati gdje se kriju mali odmetnici. — Izdajnik! To niko neće postati!

— Izdajnik! To niko neće postati! U ovoj zemlji gdje je sve do juče sijevala sablja tuđinskih porobljivača, drugarstvo i vjernost cijenjeni su

— Žuja, evo kućice, ulazi. Nastade sad nova nevolja: Žuja neće, pa neće ni da priviri u kolibicu. Mole je, nagovaraju, guraju, vuku — aja!

— Žuja, evo kućice, ulazi. Nastade sad nova nevolja: Žuja neće, pa neće ni da priviri u kolibicu. Mole je, nagovaraju, guraju, vuku — aja!

Tamo ga čeka neugodno iznenađenje. Đoko Potrk javlja da majstor Mačak neće doći. Zadržao ga otac da mu pomogne u nekom hitnom poslu oko jednih kola.

Ona glavom! — Zar lisica? — uskliknu Đoko. — Da puštam Žuju? — požuri Nikolica. — Kakvu Žuju! — viknu Stric. — Neće Žuja na nju. — Pa ko je onda? Mečka? — prepade se Đoko. — Gdje je? Ništa ja ne vidim. — Eno je iza one bukve.

— E, zašto! — poče da mudruje Potrk. — Ako on učitelju izda gdje se nalazi naš logor, možda ga neće ni tući. On i Mačak reći će da su se pokajali, a mi .... onda ćemo mi za sve platiti.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Niti ćete se od koga bojati i toga neće biti koji bi vas prestrašio, jer svake vaše pakostnike i neprijatelje, koji god na vašu zemlju uzvojuju, vi ćete sami

bunaru doboku, k pristrastiju zemljnomu; iz kogano ističu vode pagubne, želje grešne, kojeno nikad nam naše žeđe neće zagasiti, nego nas poviše razždižu. KRINOVI Smotrite presađene krinove, to belo, lepo cveće...

IZ PSALAMA Ti moj mrak razgoniš, sveću mi pališ; imajući tebe, žešću vatru, u sebi neće mi se nikad sveća ugasiti. MOLITVA ZA MIRAN PUT U VEČNI VILAJET Rodaj nam, skrbnim, so te loze vina da pijemo i našu

Ako tek s pameću zaviri u knjigu, bez dobre koristi na prazno neće ostati. Ako isto tek razagne je i pogleda, taki i smotri unutra, ka drago svetlakasto se lepo kamenje, vrle reči za

Ako li baš vidi a ne valja i nizašto neće biti, jedanput ga se mahne, otisne ga od sebe i iz kuće ga istera: nek se skita i bitanguje kud mu drago.

Moli se Bogu i skoro će te susresti božja lepa milost i veruj neće ti to snošenje naprazno biti: i u zaglibljivanju pod nogom se tvrdo što nahodi, te ne propadne do kraja čovek, pak se

Ko god pije od ove božastavne vode, duhovnoga poučavanja, nikad više neće ožedniti... Voda je ovo slatka i živa istočna, svakad ječi i hukti s brzinom prisporito izlivajući se.

god, reče, pije od ove vode pak iznova žedni, a od te vode kojuno ja imam i dam napiti se, taj nikad više ni u vek neće ožedniti nego udilj će u njemu samom izvirati, te iz njega potokom isticati.

nejma, ni plaće a ni hrane, ama iti ću ja tamo i ulezti šnjima u korab; valja oni da me predrže s hranom ako im se i neće, a za najam daću im moje telo.

od svoje mi dobrovolje hoću vam dati tu milost; — ciglo u jednoj haljinici da izađete svi zdravo iz grada napolje koji neće ostati pod mojom rukom, pak id’te kud vam je drago. Tako, znajte, više vam ništa ne govorim.

Ponapre osvojiše persijsko carstvo, otuda dođoša u Misir i Liviju. A hristjanom davahu maznu ruku, jer ih neće oni sotim kaniti da se turče ni im što dirati u veru: kako si drže da drže, s mirom u svome zakonu neka obstavaju u

Ama tebi će on dati na moje ime koje god ti zaktevaš, zato neće ništa s tobom inata činiti. Ako bi i caričine uzeo, neće se ona ujazviti zato.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Znaš li, bre, kako ću da ga potkupim? More, ni pas s maslom neće ga moći pojesti!... I održa reč! Napisao tako da je sve brujalo po gradu.

tada morala zakleti u svoje oči i u život svoga muža Sotiraća — koga se ona, uzgred budi rečeno, vrlo malo bojala — da neće ni usta otvoriti! No, uostalom, sve to izbegavanje nju je malo bunilo, a onima je malo pomoglo.

— smeje se Mane. — „Što će da činim?“... Pa ću si uznem jednu! Što mi ti pa sag tol’ko zboriš kako da do godinu neće pa da iskoče novi devojčiki, i jošte može poubavi i pokrotki devojčiki da bidnu odi ovija ovogodišnji...

“ Ete i s men’ i Manču mi alis ta si je sag rabota! Može da i neće bidne baš tako lošo! Done! Done, mori! Done, nesrećo selska! — viknu Jevda i zovnu izmećarku. — Što iskaš, strinke?

Ono moje brljivo dete... Manča de... iskam da ga ženim, a on se, ete, rita kako magare kad si neće samaricu na grbinu... E, kakvo je toj sag zastupilo, bog da čuva!... Ni se tatko ni se pa majka sluša! Što je ovoj?

— Ama, bata-Tasko, neje mi men’ muka ni stra’ za toj! Neje, dve mi oči! Ako što neće da me pituje; ako, bata-Tasko! Ta što da mi je pa za toj? Drugo zastupi sag! Srbija! Srbija — slobodija!... Ako za toj!

Obuče gi, i jedan dan odija sas nji po čaršiju, a jutredan neće da gi obuče... Ja si mislim: zar će gi čuva pa za nedelju eli svetak?!

On si pâ ćuti. A domakica mi Persida, kad vide što će iskoči jedno tepanje, reče: „Neće si, vika, dete turcke putine; iska štifletne a-la-franga da mu, ete, kupiš!“ — Što bre, ešeku?

A kod čekmedže dolazimo sal ja i on, niki drugi! E neće, zborim si ja u seb’, do čekmedže da dođeš! I po tag iskačaše pazar za niko vreme sprama esap!...

Priseti’ se ja: u dućan si ne sedi, tatka ne sluša, majku ič da ne vidi; neće kondure, košulju neće što mu majka tkaje i šije, iska dućansku!...

Priseti’ se ja: u dućan si ne sedi, tatka ne sluša, majku ič da ne vidi; neće kondure, košulju neće što mu majka tkaje i šije, iska dućansku!...

A frajla Kermina posede si malko; čeka, belkim, da se izmire sas tatka Petrakija, ta kada si vide što ništa neće bidne, — a ona si ufati svet... Koj gu znaje kude je sag!... U cirkus niki zar...