Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Jer Šaca je dao čizme da se naglave i naglavke unapred platio, a Nika čizmar, drevna jedna pijanica, zatvorio i dućan i čizme, pa zapao u jednu birtiju već blizu vašarišta, pa već treći
— Ti si opet točio, a? — Nisam točio... a što ja da točim! Valj’da je šljivovica! Nego nika komadara i bećaruša! — Jesi, točio si! Poznajem ja! A veliš: »šljivovica«, a?... ubila bi te u vrat.
Nisam se ni mak’o a kamol’ točio i pio. ’Ajde bar da je kakva šljivovica, pa da kažeš namamio sam se na nju, — nego nika ordinarna i komisna bećaruša! — Pio bi ti i »šajtvosera«! — Ta nemojte grešiti dušu!...
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Pa zovi ga Lazicom, Lakom, ili kako oćeš. I ja tvom ocu kažem „Cico“ mesto Nika, a tako i druge čine. TETKA: Meni moj kaže „babo,“ a ja njega „Milo“, pa dobro.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAGA: Uzela sam, eto, malo sira, a od juče ostalo je i malo kupusa. SOFIJA: Ne psuje l’ te brada Nika? MAGA: Eto psuje, ali ja ćutim, pa ga tako i prođe, eto, ljutina. SOFIJA: To je dobro.
SOFIJA: Eto vas trojica, pa ni jedan nije zadovoljan. Kako si ti, seko, s tvojim zadovoljna? MAGA: Moj Nika, istina, katkad psuje, ali je opet vrlo dobar.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Šnjima će mi bolje biti. 85. Doleti listak od nika polja, Pade devojci na zelen venac, Na zelen venac, na rusu kosu.
85. Doleti listak od nika polja, Pade devojci na zelen venac, Na zelen venac, na rusu kosu. Nije to listak od nika polja, Već je to bela avli-marama, Bela Marama, briga golema: Da tuđu majku majkom pozove, A svoju majku da
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
cveće... Mirisni povetarac... duše pokojtužno je, ali je lakše... Ne idi, poslušaj nika... me!... Siroče: Pa kuda ću? (Plače.) Gospođa u crnini. Ajde sa mnom!... Kod mene je toplo...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Oni sad u hitnji viče): — Kazao mi je (naprim.) Niko (a on na Nika isto tako, a Niko viče da mu je kazao Petar, a Petar, da je čuo od Marka itd.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pri istom mome majstoru i trgovcu bio je jošt jedan momak iz Čakova, imenem Nika Putin, dve ili tri godine stariji od mene, moj komšija, s kojim sam zajedno u školu hodio.
Leto, za putovanje dobro vreme. Moj ti Nika, koji do tog časa nikad o svetinji nije sanjao, nego jošt saviše, odveć je pitom bio s devojkama kad bi š njima pazario,
Sam si naumio poći? A ja ovde pra[h] da gutam razbijajući pamuk? Neće to Nika prpiti! Zajedno smo rasli, zajedno knjigu učili, zajedno na zanatu bili, zajedno ćemo i putovati.
Ja se tada nimalo o tom nisam sumnjao i sve sam za javne znake uzimao da ću se nabrzo posvetiti. Nika, malo popomislivši, „sedi ti ovde,” rekne mi, „i čini se kao da razbijaš pamuk; idem se i ja malo s tim Todorom
Dođe i ona jedanput. Nika uzme moju torbu s našim košuljama, mojim katihisisom i časlovcem i s| hlebom koji smo jošte s večera spremili, pak
Penjući se gore, prišapće mi Nika da ja odgovaram na ono što budu pitali. „Ne staraj se”, rekao sam mu. Bilo i[h] je oko desetak.
Bog preblagi milostiv mu bio za njegovu k meni otečesku milost! Na ovi na|čin moj Nika vrati se s materom svojom i mojim bratom, a ja ostanem miran i pokojan.
pomisliti kakav sam ja sekret imao množestvo ovakovih dobrih ljudi na[h]oditi i sebe u njihovo blagovoljenije unedriti? Nika[ka]v sekret na svetu, no prostim prirodnim putem tu sam dolazio.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Valaj, ni vra-Naćvar nema srca! I šalje te radi gubavog Kenje! Ma šta to može biti, dite?! Cigurno nika velika stvar. A šta ćeš ti raditi, ako dođe stari Krkota s njim? Znaš, odma mu reci: „Rš! nisu tvoji posli!“ Tako učini.
— A sugranija se čovik malika — reče ozbiljni Beljan, predušujući od pića. — Posli onakoga pokora, nije čuda da uvati nika ustravica duševna čovika. A vra-Brne je jopet duševan. — Lipa mi njegova duševnost, kad odire ljude kamatom!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zato se dogodilo da još jedno opažanje ovih rad nika ostane nezapaženo: oni cy imali utisak da se linijom šanca, i kad ga više nije bilo, proteže neka tanana svetlosna
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
su cv'jetnim livadama, maj vječito na njima caruje; boja cv'jeća vječna i prozračna, u pravilnost svaki cvijet nika ka vještijem tkanjem razloženi; vozduh pune blagouhanija, no stvorena samo rad nebesah.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Udri i opet traži. Odio, brodio, i opet se već natukô do mile volje, dok nije došô na niko čudno ostrvo, a na tom nika šarena ledina od cvića.
Ćipiko, Ivo - Pauci
se, diže se, pa im veli: — Dakle, vi prodajete Petru Smiljaniću pokojnoga Rada vaše dijelove ostavštine pokojnoga Nika Smiljanića, i to svaki svoj dio za dvadeset i pet talijera. Je li tako? Dobro je!
— Je li bilo njemu potriba do ovoga doći? — govori na vas glas nika žena, obučena po zagorsku. Niko od čeljadi upita je: „Ča je učinio”?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
arhanđelu Mihailu, krsnoj Lauševoj slavi, krenu u Brvenik duga povorka ljudi i konja. Trideset konja nika, stotinu konjovodaca i četiri stotine konja izašlo je to ga jutra kroz kapiju Kule pod zapovedništvom čelnika Dadare.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ubrzo iza Nika Ćulibrka stiže u mali logor i drugi „inostranac“, đak Ivan Popović, zvani „Vanjka“. Njegov otac bio je u prošlom ratu
Nadureni tako jedno na drugo, Stric i Lunja već pred sam suton odvojiše se od Nika i Jovančeta i krenuše u svoj zaselak.
Lazar Mačak i Lunja stoje na uzvišici više druma i pogledom ispraćaju bataljon. — Eno ih! Eno Nika i Vanjke! Eno Đoke Potrka! Mačak u koloni otkriva jednog po jednog svog druga.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jerno to i sami znamo da je tako: kad ljudi ogovaraju koga hrsuzina, krv nika li, lažu, musevedžiju li, ili bludnika, a i mi smo u čemu tome šuvrtni — stoga stinemo i sve nam se čini da ono za nama
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa da si razbereš da neje nika belosvetska... Tugooo! Akoj toj bude, — što da prajim?!... — ’Oću, oću si, Jevdo, — reče čorbadži-Tasko — a za dan-dva
Ih, što si ti, bata-Mane, pa nesreća nika! — Ama, ti me pâ l’žeš, Vaske! — Ne l’žem te, bata-Mane, dve mi oči!... Živ mi Gmitrać, — a Niš da mi davaš, — ne