Употреба речи ника у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме, па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи

— Ти си опет точио, а? — Нисам точио... а што ја да точим! Ваљ’да је шљивовица! Него ника комадара и бећаруша! — Јеси, точио си! Познајем ја! А велиш: »шљивовица«, а?... убила би те у врат.

Нисам се ни мак’о а камол’ точио и пио. ’Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша! — Пио би ти и »шајтвосера«! — Та немојте грешити душу!...

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Па зови га Лазицом, Лаком, или како оћеш. И ја твом оцу кажем „Цицо“ место Ника, а тако и друге чине. ТЕТКА: Мени мој каже „бабо,“ а ја њега „Мило“, па добро.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАГА: Узела сам, ето, мало сира, а од јуче остало је и мало купуса. СОФИЈА: Не псује л’ те брада Ника? МАГА: Ето псује, али ја ћутим, па га тако и прође, ето, љутина. СОФИЈА: То је добро.

СОФИЈА: Ето вас тројица, па ни један није задовољан. Како си ти, секо, с твојим задовољна? МАГА: Мој Ника, истина, каткад псује, али је опет врло добар.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Шњима ће ми боље бити. 85. Долети листак од ника поља, Паде девојци на зелен венац, На зелен венац, на русу косу.

85. Долети листак од ника поља, Паде девојци на зелен венац, На зелен венац, на русу косу. Није то листак од ника поља, Већ је то бела авли-марама, Бела Марама, брига голема: Да туђу мајку мајком позове, А своју мајку да

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

цвеће... Мирисни поветарац... душе покојтужно је, али је лакше... Не иди, послушај ника... ме!... Сироче: Па куда ћу? (Плаче.) Госпођа у црнини. Ајде са мном!... Код мене је топло...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Они сад у хитњи виче): — Казао ми је (наприм.) Нико (а он на Ника исто тако, а Нико виче да му је казао Петар, а Петар, да је чуо од Марка итд.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

При истом моме мајстору и трговцу био је јошт један момак из Чакова, именем Ника Путин, две или три године старији од мене, мој комшија, с којим сам заједно у школу ходио.

Лето, за путовање добро време. Мој ти Ника, који до тог часа никад о светињи није сањао, него јошт савише, одвећ је питом био с девојкама кад би ш њима пазарио,

Сам си наумио поћи? А ја овде пра[х] да гутам разбијајући памук? Неће то Ника прпити! Заједно смо расли, заједно књигу учили, заједно на занату били, заједно ћемо и путовати.

Ја се тада нимало о том нисам сумњао и све сам за јавне знаке узимао да ћу се набрзо посветити. Ника, мало попомисливши, „седи ти овде,” рекне ми, „и чини се као да разбијаш памук; идем се и ја мало с тим Тодором

Дође и она једанпут. Ника узме моју торбу с нашим кошуљама, мојим катихисисом и часловцем и с| хлебом који смо јоште с вечера спремили, пак

Пењући се горе, пришапће ми Ника да ја одговарам на оно што буду питали. „Не старај се”, рекао сам му. Било и[х] је око десетак.

Бог преблаги милостив му био за његову к мени отеческу милост! На ови на|чин мој Ника врати се с матером својом и мојим братом, а ја останем миран и покојан.

помислити какав сам ја секрет имао множество овакових добрих људи на[х]одити и себе у њихово благовољеније унедрити? Ника[ка]в секрет на свету, но простим природним путем ту сам долазио.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Валај, ни вра-Наћвар нема срца! И шаље те ради губавог Кење! Ма шта то може бити, дите?! Цигурно ника велика ствар. А шта ћеш ти радити, ако дође стари Кркота с њим? Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.

— А сугранија се човик малика — рече озбиљни Бељан, предушујући од пића. — Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика. А вра-Брне је јопет душеван. — Липа ми његова душевност, кад одире људе каматом!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Зато се догодило да још једно опажање ових рад ника остане незапажено: они цy имали утисак да се линијом шанца, и кад га више није било, протеже нека танана светлосна

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

су цв'јетним ливадама, мај вјечито на њима царује; боја цв'јећа вјечна и прозрачна, у правилност сваки цвијет ника ка вјештијем ткањем разложени; воздух пуне благоуханија, но створена само рад небесах.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Удри и опет тражи. Одио, бродио, и опет се већ натукô до миле воље, док није дошô на нико чудно острво, а на том ника шарена ледина од цвића.

Ћипико, Иво - Пауци

се, диже се, па им вели: — Дакле, ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића, и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера. Је ли тако? Добро је!

— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. Нико од чељади упита је: „Ча је учинио”?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

арханђелу Михаилу, крсној Лаушевој слави, крену у Брвеник дуга поворка људи и коња. Тридесет коња ника, стотину коњоводаца и четири стотине коња изашло је то га јутра кроз капију Куле под заповедништвом челника Дадаре.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Убрзо иза Ника Ћулибрка стиже у мали логор и други „иностранац“, ђак Иван Поповић, звани „Вањка“. Његов отац био је у прошлом рату

Надурени тако једно на друго, Стриц и Луња већ пред сам сутон одвојише се од Ника и Јованчета и кренуше у свој заселак.

Лазар Мачак и Луња стоје на узвишици више друма и погледом испраћају батаљон. — Ено их! Ено Ника и Вањке! Ено Ђоке Потрка! Мачак у колони открива једног по једног свог друга.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Јерно то и сами знамо да је тако: кад људи оговарају кога хрсузина, крв ника ли, лажу, мусевеџију ли, или блудника, а и ми смо у чему томе шувртни — стога стинемо и све нам се чини да оно за нама

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Па да си разбереш да неје ника белосветска... Тугооо! Акој тој буде, — што да прајим?!... — ’Оћу, оћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско — а за дан-два

Их, што си ти, бата-Мане, па несрећа ника! — Ама, ти ме пâ л’жеш, Васке! — Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!... Жив ми Гмитраћ, — а Ниш да ми даваш, — не

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности