Upotreba reči nikako u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

i blagorodno srce, koje ne bi rado uvrediti ni mravka u travi, može li ozlobiti slaba, sirotu, dete ili ženu? Nikako! Ovakovi ni na što ne može mrziti, razve na javno opštevredovito zlo, a to mora ako je uprav dobar.

“ No neka niko iz ovoga ne zaključava i ne misli da| ko mnogo ima — valja da lopatom rasiplje. Nikako! Raspolagati od razmetati, i davati od razbacavati i prosipati, daleko su otlične vešti.

žena koja bi zadovoljna bila s svojim prirodnim licem i obrazom takovim kakvoga joj je bog dao, ona nipošto i nikako ne bi ga koje s čim mazala, i navlastito znajući da koliko ga više tare i maže, toliko ga većma grdi i ruži.

A zašto ovo napominjem što svak zna? Eda li zato da se većma smerti strašimo? Nipošto i nikako. I ovo je ono što svak ne zna, i za koje je moja reč ovde. Ko se ikada sna boji kad mu se zadrema?

Sultan, u samoj mladosti svojeć kao zver silovit, ne može nikako da razume što taj derviš hoće, napominjući mu toliko kratkost života, kad on misli najmanje jošte pedeset godina živiti

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja mu nisam kazao da je meni Arsa poručio da idem. Mijuško ne smede nikako sam da ostane, i kad vidi da sam navalio da idem, pođe i on, izgovarajući se da ima važni’ poslova tamo.

Fočić hoće opet kneza od vašeg odžaka, i neće da ide, dokle iz vaše rodbine koga ne okneži”. — Kad vidiše Turci, da nikako moj stric neće da ide u Valjevo, oni se spremiše da idu i rekoše: „E, Jakove, gotovi konak; eto ti sutra Fočića u gosti!

” — „Jok, jok! ja od vašega soja hoću kneza i nikako drukčije!” govorio je Fočić. Onda moj stric ode i dogovori se s valjevskim Turcima, te svi reknu, da je Peja Janković

” Kad oni vide da me ne mogu nikako da vrate, reknu mi te uklonim sve moje momke na stranu, a tako i oni učine, pa onda iskreno mi kažu: „Mi smo — vele —

Opet novski kapetan dođe i pita: „Pope, jesi li se što ogaretio?” — Ja mu opet kažem: „Poočime, ja se ne mogu nikako osloboditi.

Velike rudničke planine do manastira pritisle, i jedva čovek s konjem dođe a kola nikako; nas šestorica i šest momčadi jedemo ono malo kaluđerskog brašna, ali skoro da nestane.

Kola nikako doći ne mogu. Gdikoji se ponamešta po doksatu, gdi spavamo. Naša je sreća što je bilo leto, kako smo pravi isposnici

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

tri stolice, metnu zapaljenu lojanu sveću u svećnjak od tenećke, s repićem i mumakazama već iskrivljenim da nisi mogao nikako useknuti njima, i — odmah ponudi goste: — Izvolite, gospodine! Što zapovedate? — Daj vina!...

— Ali molim te, brale, prodaj mi! — Ne mogu ja — treba meni svrdo. — Dobro ću ti platiti. — Aja, ne mogu nikako — reče Radan i pođe. — Ama molim te, brale, stani!

i okreće se isto kao radiš; dojuri već do njega, kad — al̓ opet onaj crni pop pa ište bukagije. Petar ne da nikako... Obleta pop i iska, pa ga opet nestane... Spade Petru i druga pranga.

Okrete se Petar, kad — ali opet onaj pop. »Daj mi, more, te bukagije!« — Ne da on nikako. Saleta tako, saleta... Dok zapeva petao negde u selu... Nestade popa. — Nosi li on bukagije?

— Neka ga još, pretrpi se; gledaj kako na lep način s njim. — Ama eto ne može se. — Probaj još, pa ako se baš nikako ne može, onda ćemo gledati!... — reče Vidak kad se ispeše već gore na doksat.

Izmeri i Tiosav, pa mahne glavom i učini: — Bog s nama! Osam odista! Ama aja — ne može biti! Ne mogu ja nikako... — i opet se maši za torbu da je ponese.

Zametnu se tu razgovor o svačem. Neki uzeše dirati ćir Trpka za njegove hajduke i kurjake; on se ljuti, nikako neće da popusti ni da prizna da nije bilo ništa u stvari.

On im kaže kako hoće da zagradi livadu dole u reci, kako ih je kupio dosta skupo, ali nikako neće da kaže od koga. Ćir Trpko je imao i taj običaj da nikome neće za živu glavu kazati od koga što kupi.

I svak im je davao za pravo. Čak su to kazivali ljudi i u mehani pred Trpkom. Ali ćir Trpko nikako nije hteo priznati da se tako grdno prevario. ZLOSLUTNI BROJ Baš uoči samih belih poklada, 25.

Pa sad, kad ste tu gledaćemo... — I opet nastaviše razgovor. Pupavac se nikako i ne odvaja od advokata, nego sve za nj. Tako je veselje trajalo do neko doba noći pa se raziđoše.

Čuje učitelj Grujica to, pa pored sveg toga što se onako lepo živeo s popom Vujicom, naumi da mu nikako ne dâ jeine. I to mu se tako uvrte u glavu da mu se činilo neće moći preživeti ako bi je pop Vujica odneo.

— O, ne mogu ja nemu ostati dužan nikako! Reći mi, molim te, pred onolikim ljudma da lažem i da ne znam ništa!... Vala, doskočiće njemu Sava i dobiti opkladu,

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I Stanko se diže, uze Jelicu za ruku pa pođe najlak... Osećao je umor i klonulost... I nikako ne može da se osvesti, da dođe k sebi i da razume sve što se desilo...

Mnogi je Turčin tako zavrljao pošav iz Šapca ili iz Bosne, pa nikako ne našao puta da se kući vrati. Obično je svršavao sam s pojedincima.

— zapovedi harambaša. Hajduci pritrčaše mrtvim Turcima i počeše ih prevrtati te uzimati novac i oružje. Zavrzan nikako ne ćuti: — To se zove nišaniti!... Nego i mi smo ti dobro... Čekaj! Jedan, dva... tri... četiri... pet...

On se okrete, vide mrke poglede, pa se skloni u kraj... Dan je bio oblačan. Oblaci se počeli taložiti, pa nikako da se dignu već nekoliko dana. Ljudi se najedanput digoše. Žubor prođe kroz njih. Popa i kmet javiše se na doksatu.

I glava mu poče padati na prsa... Ivan, opet, pošto je video Aleksu, nikako da se smiri. On je video tek sad koliko je taj čovek propatio i koliko još pati... I nešto hladno prožma mu svu snagu..

— Poludjeću, tako mi dina! — reče, pa se opet spusti na divan... „Ne... ne može!... Nikako ne može!... Taj pop!... Kao kakav čoban što čuva svoje stado, tako on čuva svoje Crnobarce...

On je osećao pustoš njenu u svojoj duši. Reče da upale žižak i da sede s njime u sobi... Ali nikako ne mogaše zaspati. Jer čim bi oči sklopio, ona se strašna slika obnavljala još strašnije.

” — Pa, onda? — Onda ništa više. Ja rekoh da se smuši, tako me napade... Pop se zamisli. Njemu to nikako nije išlo u glavu... I dosad je bilo Turaka u Crnoj Bari, ali se nisu mešali u seoska posla...

Bio je nekad nekakav džin, pa zavoleo sestru rođenu i hteo se njome oženiti. Pošto se to smatralo kao greh i nikako se nije moglo dopustiti, to reknu džinu da će mu tek tako biti odobreno da se setrom oženi ako prokopa korito vodi iz

Vojvode prođoše kroz svoje vojske da hrabre. Ali su ubrzo videli da to nikako nije potrebno. Sve to beše ostrvljeno, navađeno na boj, sve je očekivalo makar samo šušanj, svako je oko gorelo

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Pa onaj što viče: „Jaoj, moja majko!” Pa onaj! Bestraga sve! Nije ni moje srce bačvanska ravnica. Baš neću više nikako o tome da mislim! — Je li, mamo, kako se nosio onaj zlatan pušćul što ga ti još čuvaš u ormanu?

li samo jednom i na njega slepa sreća, on ceo svet uverava da je znao da će dobiti, jer mu se sve baš tako činilo i nikako drukčije.

zajedno sa svojim prtljazima, jer još ne beše nijednog kočijaša ni nosača Kapetan htede mnogo štošta pitati ženu, ali nikako da otpočne; naposletku mu se odreši jezik: — Međer, ti si živa!

Dugo ga ne pusti. A i kad se odvoji, on ga gledaše pravce u oči, ne smejući nikako spustiti očiju dole gde je nekad noga bila. — Hvala bogu, samo kad si ti živ! Sve će opet dobro biti.

odupro o drugu, a na šaku naslonio obraz, pa govori s njome: — Stid me baš da pomenem babi, a đedi ne bih smeo ama baš nikako! Baš da znam da te nikad ni uzeti neću! Anoka se ne zastide, kô što bi trebalo.

Ne valja to maziti dete i popuštati mu, pa da je jedno u svetu. Ama nikako! To veče dođe Arsen savim zamišljen kući. Što mu nije običaj — prvo svrati u kačaru, pa mosurom dobro poteže iz jedne

Nego ja tako mislim i kažem da se dijete vaspitava, i nikako drukčije! Zagledaše se seljaci. — Šta veliš, kume? — reče Ninko popu. — Nijesam — veli pop — nikad na to mislio.

Poslije ručka mnogo se štošta vladika s popom razgovarao. Zvao ga da ga uzme u konzistoriju, ali pop veli da ne može nikako ostaviti sela, „a zbog mene jednog, veli, ne vrijedi da premještaš konzistorije u selo!

Posle ga savijem i zapečatim, pa legnem u krevet, ali nikako da zaspim. Preturao sam se, mučio sam se. Svršavao sam sa sobom. Jedanput sam kazao: Pa dobro!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

kao što je svakome poznato, njihova hrana; a to video nekad neki Temišvarac, pa, k’o čovek, ispripovedao, i sad ne dadu nikako mira ljudima, nego ih diraju jednako za proždrljivost njihovih krava. Ali je zato i bilo svašta.

A tek popovi kako su bili ugojeni! Mantija samo što im ne prsne ispod nazuva, a pojas nikako da se skrasi na trbuhu nego sve bega pod bradu i bliže vratu.

a dotle ću se strpiti već. — No, kvartir još i razumem, ali da se hranite u kafani... kod Švabe... a, to tek nikako nećemo dopustiti! Bar kod mene nije taj običaj. Vi’š ti to njega!...

Pop Spira je iz paorske ili nemeške kuće, pa se nikako nije mogao odviknuti — kako se pop Ćira izražavao — od tih paorenderskih navika da spava leti pred kućom pod

Jula koja se brzo ispravi, a zbunila se pa u rukama jednako drži jedno lepo žuto gušče, jer mu ostala njegova braća nikako nisu dala, kao najstidljivijem, da priđe čanku punom kaše; — naprotiv, ako ko, onda mi treba da se izvinimo što u

Pisar Tima se, istina, u sebi sekirao i ljutio na to, ali je svakoga uveravao da se to nikako na njega ne odnosi, jer njemu tako što nije nikad u životu pasiralo, premda je on jedan obešenjak odnosno ženskih.

Pop Spira izvadi iz džepa federmeser i stade ga oštriti ocilom koje mu je uvek metano uz tanjir. — Ne mogu nikako — veli pop Spira — da se naučim na nož, brica pa brica. Ovako sam se naučio; nekako mi je slađe s federmeserom.

Spram sveće se prevari čovek, a ženske su opet začudo vešte pa se doteraju, te ne može čovek nikako da sazna pravu istinu.

— A šta je to sad opet? — pita pop Spira koji nikako nije ni opazio kako se razvijao dijalog, jer je baš pripovedao pop-Ćiri dokle misli hraniti i kad misli zaklati krmka.

da popusti kad je ona u pravu, i kad je ona gazdarica ispred svoje kuće, pa sve do pola sokaka, — to, boga mi, nikako nije htela, a nije ni tražiti. Mislila je i mislila kako bi im doskočila — i naposletku se dosetila, slavno dosetila.

jedno mlado žensko stvorenje — reći će oni — u tim godinama (a koliko je pak godina Juli, koliko i Melaniji, to pisac nikako nije mogao da dozna), pa da ne oseća, nego da je kao kamen prema laskavim rečima jednoga onako lepog i prijatnog

Osluškuje, ali ne sme nikako da pogleda u komšijsku baštu. Malo joj čudno što ne čuje odande pesme ni tambure. »Pa šta je to baš tako strašno

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Zato da bi ugušio smeh on joj rukom odobrio i otpustio je. Ali od vladike nikako ne dolazilo odobrenje. Dok bilo leto Naza i ne dosađivala popu toliko. Stid je bilo.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— A jesam li ja dugo spavao? — Tako jedan sat. — Pa kaži mi kako ti se tamo kod te udovice dopada? — Nikako! Kad sam bio s njom u sali, najedanput je đipila kao pomamna, i više je nisam video. — Dakle, nema ništa?

Poznajem ja take stare jedinice; te znaju na pamuku krv sisati. Kad neće kao što ja hoću, neću nikako. — Ništa, dobra će ona biti za čika-Gavru. Ako mi ne ispadne za rukom kod Makre, a ono frajla Varvara ne sme faliti.

Još po časa pa je vreme tu, a hiljade nikako nema. Čekmedžijić je nemiran, jedi se, gunđa, ali ništa ne pomaže. Naposletku izgubi strpljenje, pa pozove na stranu

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

uvučenom vratu onog građanina, koji bi hteo da nešto zna i kome cure tanki mlazevi krvi iz razbarušene kose, a ne može nikako da dođe do reči niti da se brani i sve tako do Policije.

Nezapamćena živost vladala je ulicama prestonice. Dućani su bili prepuni kupaca ratnih potreba. Još nikako neuznemirena varoš je dolazila k sebi.

činilo kao da mu je duša sva upljuvana, prljava i nekako zagađena, a u ,onu ranjenu nogu belo omotanu nije smeo nikako ni da pogleda.

radost što nije tamo u onoj opasnosti, ali kad mu je prvi put sinula misao da se ne posumnja u bateriji, posle čega nikako mira nije ni imao; pa ono oduševljenje i dočeci i pozdravi na svim a stanicama kuda je sanitetski voz prolazio, cveće i

— Pa malo, sasvim malo, upravo mišić. — Znam, znam; ali neće, valjda biti posledica? — Nikako da zaraste, ovake rane najsporije zarašćuju, odgovara Hristić, mršti se i udešava nogu...

Znam, reko', i sama. Još turskog rata upropastio se negde oko Bitolja, pa posle piše, piše svaki dan, a nikako ne dolazi na odsustvo k'o drugi, dok jednog dana, kad nije imao kud, on dođe, i sad: nit' mu valjam ja, — a prskala sam

nego sve njih zajedno Jer svi oni znaju zašto pate, i svaki od njih nosi svoj sopstven krst, a ja nosim sve krstove, i nikako ne znam da objasnim ovaj moj mračni nemir u duši.

'' I tako sedi Jurišić, muči se, a one mu se mračne vizije nikako ne uklanjaju s očiju, pa poglêda čas na onu detinju bradicu što nekako sitno drhti, čas na ogreѕѕe, ili redom na ostale.

U tom istom jedan od one trojice oficira, ne ispuštajući nikako iz vida mesto gde se ona glava izgubila, smače brzo čizme, odupirući snažno mamuzu o vrh prstiju, onda zbaci šinjel,

Trljam ja, trljam pa ništa i tako pre rata: sapun i baba nikako se nisu trošili. A sad se sapun opet ne troši ali se baba troši i to mi godi, priznajem.

Afrika

Ne, Dakar nije još Afrika, nije sasvim, nije nikako za moga prijatelja, koji je poznaje divlju, kakvu mi je obećava, ali za mene ovo je ipak ono što nisam nikada ranije

Kako se samo za svako novo saznanje misterija dobija i po jedna nova tatuaža, to ova ne predstavlja nikako dekoraciju na telu, već položaj crnca u carstvu mađije i plemenskog života.

“ a da u stvari ne bi voleo da uđem u tu kombinaciju. Švajcarac je smatrao ili da ovaj čovek nikako nije pogodan za mene, ko zna iz kakvih razloga; da će moja sigurnost od toga trenutka biti sasvim problematična.

Trčim da ga tražim po pijaci, po selu; sačekujem druge crnce koji ga traže; ne uspevam nikako da prikupim više ni onaj ostatak momaka.

Isto tako primitivac vidi da u njegovom stadu nema krave čiji je jedan rog slomljen, a nikako ne vidi one koje su tu. — Podići kuću u savani, od cementa, od armiranog betona; nabaviti prijatne stvari.

dozivanje ali nije odgovarao da mu ne bi naredili da se odmah vrati, a kask, koji se bio otkotrljao u travu, nije mogao nikako da pronađe. Zaustavljamo se u kampmanu sela Njegromandugu.

Naši crnci leže kraj stvari koje su nosili, i po njima se vidi da nemaju nikako vole da idu dale; ne što bi bili umorni, no što im se već dosadilo.

Idem sasvim poslednji u redu, zadržavajući za sebe mesto koje crnac nikako ne voli, ne toliko što panter, ako napada (to je beskrajno retko), napada s leđa i poslednjeg, već što njega vreba

“ — „To je čudo, nasmeja se mladić, — ja nikako ne razlikujem protestante od katolika.“ — „Ni ja, tj. nikako ne bih smeo garantovati za vas da ste protestant, ali bih

“ — „To je čudo, nasmeja se mladić, — ja nikako ne razlikujem protestante od katolika.“ — „Ni ja, tj. nikako ne bih smeo garantovati za vas da ste protestant, ali bih smeo da niste katolik.

Svoj vreli i tamni pogled oni ne dižu nikako sa zemlje. Izgleda neverovatno da ti ljudi, kao ovaj Abdulai iz što dolaze sa pustara iza Tambuktua, nisu braća velikih

zgranjava se da dečaci uopšte i pitaju mogu li ja ući, te najenergičnije objavljuje: da se to ne može, ne može i nikako ne može! Starica prilazi da čuje o čemu je reč, govori brzo arapski dečacima, slatkim preklinjućim glasom.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Bio je odbacio šešir i raskopčao kopče oko grkljana. Nije nikako mogao da se smiri i skakao je s noge na nogu, derući se na oficire, koji se behu okupili oko njega.

Otkad je to bilo počelo, Trifun je, sve češće, urgirao da im se dozvoli odselenije u Rosiju, ali Temišvar nikako nije svršavao tu stvar, a sad ga je čak i premestio.

Tercini to nikako nije umeo da objasni, iako je ispitivan celog toga dana, iako su sudije vikale na njega, da je felon i mizerija, i da

Pa se taj proces dugo odugovlačio i nije se utvrdilo, je li baš, tako, ili nikako, rekao. Iako su ga bili denuncirali njegovi sunarodnici.

– moliću lepo.“ Uzalud je Isakovič kukao, da nije vičan ženskom društvu, da ne pristaje nikako, Trandafil se samo smejao i pripremao svog gosta na put. Najzad je i dan polaska osvanuo. Dan vedar, topao, u suncu.

– Ali da čitava sela kreću, to nije poželjno. Nikako. Ono što Isakovič nije znao, bio je pomenuti verski interes Kajzerlinga.

On nečasna dela ne čini. Gospoža Božič, međutim, ustade, i poče, zadihano, da ga moli, da ćuti, da nikako, ništa, Božiču ne govori. Očekuje od njega, naprotiv, da će tajnu njihovu, kao u grobu, čuvati.

Višnjevski je bio ljubazan, ali je Pavlu bio dosadio, brzo. Isakovič mu reče, odmah, da se tog mesta u Tokaju, nikako, primiti ne bi mogao. Želi, što pre, da pređe planine, Karpate, koje dele zemlje, na putu u Rosiju.

Stritceski nikako nije pristajao da u Rosiju pođe i Varvara. Pun je Temišvar, i Varadin, priča, o nesreći, olujama, kišama, poplavama,

U Titelu, jedna manjina, čiji je podstrekač bio fenrik Vlaškalin, nije htela, nikako, da odustane, od odlaska. Taj transport iseljenika izišao je iz Titela, krišom, kradom, kao da je kriv, kao da odnosi

Vlaškalin, tad, zapeva, a pevao je kao s neba. On nikako nije mogao da se otrese svoje kučke, koja je bila pošla za njima, a koja je trčkala preplašena, među nogama, tih ljudi,

Mislili su da sanjaju budni, kad su to, od Vitkoviča, čuli. To nikako nisu razumeli. Među oficirima, međutim, kad je bila reč o đeneralima, koji su se, u ratovima, bili istakli, i koji će

Teodosije - ŽITIJA

I ne dobi to nikako, jer se iguman začudi ne govoj neumesnoj molbi, i reče mu: — Ne, čedo, ne! Ne priliči da se onaj koji nije utvrdio

Ako li lak prezreš moje peči, nikako se ne nadaj da ćeš me za života tvojega tamo videti. Božji mir i ljubav svetih otaca pustinjaka, rekao bih — i molitva

A ovaj sa plačem moljaše da dobije milost i da tako ide dokle može, i nikako nije hteo prestati. A otac ga je molio i govorio mu: — Smiluj se na mene, čedo: kamenjem o koje udaraš svoje noge

pojući psalme Davidove, izlažaše iz manastira, pešice idući sa učenikom svojim, i videvši ovoga kako ne može nikako da se ispravi, ispuni se suzama i plakaše, razmišljajyći o čovečjoj propadljivosti.

Pošto nikako ne mogade, veoma se ražalosti. A sveti vide duše njihove u krajnjoj tuzi, i rečju nade srca njihova utešivši reče: — Ako

Car čuvši ovo izmeni lice svoje zbog krupne molbe, jer se ni patrijarhu nikako ni svima blagorodnima ne učini ugodna. Jer su hteli posvećenjem i vlašću crkvenom da ove imaju pokorne sebi, poslušne i

od drugih jedva mogaše dati celovanje, uz veliki plač obojice i sviju blagorodnih, jer beše jaka bolest samodršca i nikako se ne nadaše životu.

Onaj koji je mnogovremeno bolešću mučen i koji se nikako nije mogao ispraviti i za koga su i najbolji lekari mislili da je izgubljen za život, iznenada brzo sa odra ustade.

A sveti ga u ovom nikako nije poslušao: — Kada dođe vreme za takvu tvoju molbu — reče — ja ćuti sam poslužiti u ovim stvarima!

A kralj i blagorodni njegovi, hoteći ga zaustaviti od takve namere, padajući na zemlju, mnogo ga moljahu i nikako ga ne mogadoše zadržati, jer je sveti odlučio da krene na svoj put do Sinajske Svete Gore, i opet, ako Bog izvoli, da

Prizvavši patrijarha i svoje savetnike, pitaše da li da ga preda. A oni mu rekoše da to nikako ne čini, jer, reče, velmože i ceo grad veoma negoduju zbog ovoga.

manastiru, kao darovani mi od Boga, i sveti grob nje gov poštovah i ukrasih, kao što si video, i pomišljah da sveti nikako ne bude iznesen od nas.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Nigde u južnoslovenskim zemljama ne postoji više žive iskrenosti; nigde više sklonosti za ismevanjem. A ova sklonost nikako ne sprečava vrlo živo osećanje zahvalnosti za ukazane usluge, osećanje koje se često preobražava u skoro bezgranično

proizilazi lenjost, nekretnost i želja za besposlicom, na koje se često nailazi kod ljudi dinarskih plemena, a gotovo nikako kod žena. Kiridžijanje je isto tako uticalo na psihičke osobine. Iznećemo samo glavne uticaje.

osećali što su napustili hrišćansku veru i u isto vreme narodnost, dva nerazdvojna pojma kod svih Srba turskoga doba. Nikako nisu trpeli da ih njihovi srodnici, koji su ostali verni staroj veri, podsećaju na njihovu prošlost.

Među njima je imalo čak i nacionalnih revolucionara, koji se nikako nisu mogli pomiriti sa tuđinskom upravom. Ali kraj svega toga ovaj razvitak nije još mogao izmeniti najniže slojeve

Ali je među Hrvatima bilo i jačih ljudi koji nisu nikako podlegali austrougarskom duhu i uticaju. To su oni ljudi koji su osnivali narodne ustanove i društva i postojano

Njihova prošlost dovoljno objašnjava, zašto i njih nisu mogla nikako zahvatiti demokratska osećanja. Prigorci smatraju da se samo vlasti i plemstvo treba da bave državnim poslovima: oni

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Do viđenja, prijatelji, ali nikako više u džaku! Bijeli Miš prorok pozdravi se s drugovima i krenu na put pjevajući neku staru pjesmu poljskih miševa: —

Kruškotresa Kukuruzovića, koji je važno progunđao: — I ja sam pola dana jurio čiča-Brku da se s njim sprijateljim, pa nikako nije išlo. U čiče su bile previše složne noge.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Možda! A možda i da naplati svoja potraživanja koja nisu naplaćena. RINA (nervozno): Ja ne mogu, ja ne mogu nikako da se priberem ni da se umirim. SPASOJE: Pa dobro, koga smo mi sahranili? NOVAKOVIĆ: Odgovara on i na to pitanje.

Sad razumem. Vi bi, izvesno, želeli da budete nagrađeni za uslugu koju ćete nam učiniti? MILE: Bože, sačuvaj; to nikako. Ja to činim čisto iz pažnje i poštovanja prema gospođi Rini.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Jedno takvo stanje njoj je u slučaju kraj teniskog igrališta promaklo i ona to nikako do kraja nije mogla da oprosti samoj sebi.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

No Pera nije imao za trgovinu volju. Do krakovskog puta moglo se još s njim kojekako, ali posle, nikako s njime na kraj. Otac ga otera, pa na molbu materinu opet primi, dok nije bio prinuđen istisnuti ga.

Otac frajla-Juce, Sokolović, razboli se naglo i umre. Juca ne može nikako da ozdravi. Mati udovica ima više dece, ali Juca joj zenica u oku. Doktor kaže da Juca neće dugo živeti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

kir Aranđel je veselo mahao rukama devojčici, starijoj ćerčici, koju je bio doveo da isprati oca, a koju sluga nikako nije spuštao na zemlju.

I nikako nije išlo dalje. Pošto je srpski znao samo psovke, on ih je vikao i pred oficirima, dajući naredbe, a raspravljao je noća

I, naročito, bez ikakve nesreće. Sasušen od žudi, sanjajući svake noći, u bestidnim snovima, tu ženu, on je nikako nije želeo na dugo. Nije mu bilo stalo da je preotme, niti da živi, posle, sa njom, još nekoliko godina.

Gadeći se sama sebe, ona nikako nije verovala da joj se bliži smrt i da je to njeno sedenje kod prozora, lagano umiranje.

Što se Aranđela Isakoviča tiče, njemu se, zbilja, činilo da će pomeriti pameću. Niko mu ovo nije prorekao, nikako to nije predvideo. Cela jedna lepo zamišljena kula, puna vanrednih trgovačkih uspeha, beše mu se na glavu srušila.

nepoznatih sela, tiskajući se preko neobičnih mu mostova, zanoćivši više puta kraj bunara, nevidljivih u mraku, puk nikako nije mogao da shvati kako je tako, ludo, uopšte mogao i poći.

Prestati jednom ispravljati te ogromne noge što nikako nisu htele, ni umele, da stupe u korak, prestati jednom udarati ih u leđa i trbuhe, da bi se uspravili kad uzmu pušku

Kretala se po nekim svojim pravilima, koja nikako nije mogao da utvrdi, stizala je kad ranije, kad docnije nego što je računao i činila mu je, uopšte, nepredviđenih

Odličan vođ inače, Isakovič popusti najposle, pošto ga potpolkovnikom ne imenovahu nikako. Ne izvrši nijedan noćni prepad, ne pokla ni one šančeve koji mu behu najbliži, ne uspe pod utvrđenjima uopšte.

Zagledan, netremice, u one bagremove, u kuće, u daljinu, njemu se učini da se nikako ne približuju. U širokom zelenilu polja, na dnu obzorja, učiniše mu se tim nepomičniji što ga je konj tako strašno

Satima je tada držaše u naručju, kao u nekom prijatnom zanosu. Ne beše više snažna, ali joj kolena nikako nije mogao da zaboravi.

Mesto toga, počeo je da se davi sa konjima u blatu i da guta pesak, koprcajući se, u mulju, koji nikako nije mogao da izbriše iz sećanja.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

I samo u tim slučajevima roditelji požele ili da im se deca rađaju ređe, ili da im se više ne rađaju nikako“ (isticanje dodato).

U gornjoj Krajini, na primer, kada mlada ide sa venčanja, ako želi da ne rađa nikako, ona zaključa katanac, pa kada naiđe na neku vodu, baci ga u nju.

⁸ Voda posle kupanja prospe se na za to određeno, „čisto“ mesto. Na Kosovu se prospe u kući, a nikako napolje, da se ne bi detetu desilo kakvo zlo. Negde se, pak, prospe na rodnu njivu, da bi dete dobro napredovalo.

Soba gde se nalazi malo dete, kažu, nikako ne sme noću ostati bez videla, inače dete mogu „ustreliti nekrštenci“ a porodilji oduzeti mleko.

Narod smatra da onome ko se zakiti rutom, odnosno detetu kome se ona stavi u povoj, veštice ne mogu nikako nauditi.¹⁴⁵ Izvanrednu zaštitnu magijsku moć ima i odoljen.

²⁸ Kolevku namešta svekrva, starija žena iz komšiluka ili babica, nikako porodilja. Ako se kolevka pravi, onda je treba napraviti od tisovog, jasenovog, javorovog, lipovog ili bukovog drveta.

Prvih četrdeset dana dečja glava okrenuta je ka istoku, a nikako ne sme da bude okrenuta ka zapadu jer dete može umreti.

Ona se obično prosipa uz plot ili tarabu, a nikako tamo gde prolaze ljudi ili stoka.⁴⁴ Strogo je određeno i kada se dete kupa.

koje delove tela ne treba nikako ljubiti i zašto. Na Grudi se smatra da „ne valja dopustiti da veliko čeljade ljubi iza vrata dijete koje još nije počelo

Dobar domaćin nikako ne sme biti svađalica, tvrdoglav, pijanica, kockar i sl., odnosno ne sme biti naprasit, ili nepouzdan i lakomislen

Dete, u svoje vreme, zrenjem lako i brzo uči ono što tada mora da nauči, a što u ranijem periodu nikako, uz bilo kakav napor, ne bi moglo naučiti. („Ne valja prije lećeti dokle krila ne narastu“.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Džemper može da zadrži. VI Traži se jedna reč. Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim i, možda, napišem.

Tražim već godinama tu strašno važnu reč kora bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?

oktobar«? Šta radiš? — pitaju me poznanici. Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu nikako da je nađem? Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito.

gledala iz neke daljine, kao da više nije sa nama, svojim starim drugarima, a onda se popela u vagon, ali prozor nije nikako mogao da se otvori, pa smo zurili u nju kao da je u nekakvom prašnjavom akvarijumu, sve dok se mutno staklo ne pokrenu i

Tu sam . . . Gledamo se kao onda, na peronu, i sve je isto, čak i ono prašnjavo staklo vagona, koje nikako ne može da se spusti. Ništa se nisi promenila! — slagah u prolazu. Ti jesi — reče ona.

Zvala se Marija i htela ja da se što više napuši pre nego što ode. Imala je devedeset i dve godine. a nikako nije htela da umre. Pošto nije mogla da pali sama cigarete, stavljali bi joj u usta već zapaljene.

To bi se brzo pročulo po varoši i osamnaest godina bi bilo uzalud protraćeno. To, nikako, ne! Spustio se do železničke stanice. Na ulazu u staničnu zgradu presrete ga nekoliko žena.

— reče žena. — I kelner je veoma ljubazan! — To je najbolji kelner u gradu! — reče čovek. — Samo, nikako nije imao sreće. Posle su mladi čovek i mlada žena jeli mladu jagnjetinu i pili kutjevački »burgundac« presečen sodom.

Matavulj, Simo - USKOK

Francuzi izgubiše preko dvadeset viših oficira, među kojima dva velika glavara... ne mogu nikako da im zapamtim imena! Kako se ono zvahu, pope? Pop odmahnu glavom. To isto učiniše svi stariji.

Starac u pričanju nikako ne umijaše prikazati jezgrovito njeku cjelinu, nego sve odlomke, a i te s beskrajnijem uvodima i kićenjem.

Pošto jedoše, započeše razgovor. Dođe riječ na Rusiju. Janko zapita: — Kako je sad vladika s Rusijom? — Nikako — reče knez. — Prekidoše mu davati onijeh hiljadu dukata na godinu, što je još car Pavao odredio bio!

Ali to ti drži u sebi, ne pokazuj nikako da što znaš o tome, ne govori ni s kim o tome! — A hoćeš li i ti, Krcune, s nama na Cetinje, sa mnom i s knezom?

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Otkad se kanimo malo kud izići, pa nikako; ja, to jest, u poslu na jednoj strani, ovaj gospodar na drugoj, to jest. Najposle vidimo nije vajde; pet, šest

MLADOŽENjA: Zar ste vi tako nečuvstvitelni? DEVOJKA: Ne znam i ovo vreme kakvo je, sve vetar — nikako da se utaloži. MLADOŽENjA: Ovaj vetar i na mene djejstvuje. Gospodična, ja ne mogu nikako da se rastanem od vas.

MLADOŽENjA: Ovaj vetar i na mene djejstvuje. Gospodična, ja ne mogu nikako da se rastanem od vas. DEVOJKA: A vi izvolte ostati. MLADOŽENjA: Kakvu želite da vam kupim venčanu aljinu?

DEVOJKA: E, pa neka ostane ovaj. Samo da ima drugo ime! Lazar, mamo, to ne mogu nikako da trpim. MATI: Pa zovi ga Lazicom, Lakom, ili kako oćeš. I ja tvom ocu kažem „Cico“ mesto Nika, a tako i druge čine.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Dečja književnost se rodila iz otpora lažima i ujdurmama odraslih, pa na ovo, novo porobljavanje nikako nije mogla pristati.

O knjigama ozbiljnih savremenih pisaca u školama se govori vrlo retko, ili nikako, dok je svaki specijalizovani dečji pisac bar ponekom pesmom zastupljen u obaveznoj školskoj lektiri.

u prazno, u nadzemno; i ta uboga gorštačka sirotinja bez hleba bi možda i mogla, ali bez poezije, bez ushita i slutnje, nikako: Otperjao Sava drumom, odnio punu torbu, a kod naših kuća ostalo razboleno proleće puno noćnih šumova, zavijeno

delo ruši sve prepreke pred sobom, guta sve i vari sve, ili bar uspeva da učini snošljivim nešto što kod slabijeg pisca nikako ne bih mogao prihvatiti.

Aman, deco, nemojte! Nastrano je to što se sa vama čini. Heroji su ginuli da biste vi bili deca, nikako starmala čudovišta koja se, bez potrebe i bez ozbiljnog povoda, zaklinju nad njihovim grobovima.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ali taj zahtev nikako se nije ispunjavao, oni su ostajali neprestano rasejani u većim i manjim masama, na velikom prostoru od Zemuna do iznad

XVIII veka Srbi su tražili srednje i stručne škole, za spremanje sveštenstva i učitelja, ali kod državnih vlasti nisu nikako nalazili odziva.

Izdanje je bilo sa štamparskim greškama i sa tuđim umecima, i Rajić njime nije nikako bio zadovoljan. Na zauzimanje mitropolita Stratimirovića počelo je 1795. u Petrogradu izlaziti drugo izdanje.

u Petrogradu izlaziti drugo izdanje. Izišla je svega jedna sveska, kojom Rajić nije nikako bio zadovoljan; dalje izlaženje zabranila je ruska cenzura.

Iako su Srbi ostajali pod sumnjom panslavizma, iako se nisu poštovale njihove privilegije i nikako nisu održavani njihovi crkveno-narodni sabori, iako su im činjene izvesne smetnje u književnom razvitku (zabrana drugog

Popovića ostali samo njegovi istorijski dramati, dramatizacije istorijskih legendi i narodnih pesama, on nikako ne bi zauzeo onako visoko mesto u srpskoj književnosti kakvo danas ima. KOMEDIJA.

Ep se napušta, komedija se gotovo nikako ne obdelava, drama se u stihu piše, ne samo pripovetka no i istorija se poetizuje.

Karadžić nije nikako ostavljao izdavanje pesama. Skupljao ih je stalno, organizovao posao oko skupljanja i našao i izvežbao skupljače gotovo po

« On je ušao u književnu borbu sa osećanjem da stare stvari nikako ne valjaju i da su potrebne velike, korenite reforme. Sa puno svesti o sopstvenoj vrednosti i o zadacima koji mu

Svoje lirske pesme on je uneo u zbirku Žubori i vihori, ali taj naslov, koji bi sasvim priličio poeziji Đure Jakšića, nikako ne priliči sladunjavoj, bledoj, malokrvnoj poeziji Milorada Šapčanina, poeziji devojačkih albuma za stihove.

Miloš u Latinima, Bogomili i Zadužbina igrali su se, ali nisu se mogli održati na pozornici; Trnova kruna i Hipatija nikako nisu ni došli na pozornicu.

Ignjatović, po svojoj prirodi i po vrsti svoga književnoga talenta, nikako nije bio za istorijski roman. On je u taj posao ušao više ponesen opštom strujom svoga romantičkoga doba no svojim

Milićević, Vuk - Bespuće

On ne očekivaše njezino pitanje i trže se. — U Zagreb? Ne, neću ići ove godine. To jest, ne mislim više nikako tamo odlaziti, - i bi mu neprijatno što ga ona ovo pita. — Ostajete ovdje? Šta da radite?

Ne ide, nije lijepo ni pošteno da ih istjera iz kuće; nijesu mu ništa skrivili i učinili na žao. On ne svrši nikako te misli i ne nađe izlaska iz njih, skupi čelo, zalupi prozore i ode da spava.

Sremac, Stevan - PROZA

« A Švaba se muči da izgovori, zašišti kao ono raketla kad se zapali, ali nikako ne može da izgovori, pa izađe nešto deseto. E, toga smeha onda! I to tako ide iz dana u dan, svaki dan.

Pogledaj samo kako sam prase kupio! Ama će da se sve ruska pod zubima kad ga onako pečena s mraza donesem! Zato, nikako drukše nego da mi dođeš, pa da znaš šta je pečenica.

puta dolazio i krao Jovu, ili mu pridizao stvari od manje vrednosti, tako da mu je Jova sve oprostio, ali onaj but nikako!

Upravo, Jova bi mu možda i smrsio konce, ali nikako mu nije mogao da uhvati odakle je, iz čije je, to jest, kuće; jer tu u blizini je sedeo i gospodin garnizonar, pa je

— Ama, jok, neću ja da mi posle te ovo te ono kažeš... Šta će prika, stade tražiti tu ranu na glavi, ali je nikako ne nađe. — Nema, priko. — Ama tu je, tu je, jesi l’ ćorav? — dere se Jova. — Nema je nikako!

— Nema, priko. — Ama tu je, tu je, jesi l’ ćorav? — dere se Jova. — Nema je nikako! — veli Paja, možda je zarasla — izvinjava ga polaženik. — E, može i to da bude — veli Jova.

imao neku čudnu narav u piću; dođe mu, tako, u tom stanju, pa hoće šlifovanu čašu da grize i jede, a žena mu ne da to nikako. »Kajo, viče Jova pa sve krešti, ako si mi vjerna i ako me voliš, daj mi čašu!

Kad je iz nje čitao, nije mogao da zainteresuje tako slušaoce kao kad im iz novina čita. Nikako nije mogao da dotera do kraja, da im sve pročita.

Udovica traži glavu natrag, a učitelj ne da. Ne da Maksim nikako, nego traži glavu za glavu. A vele da je to i obrazložio vrlo lepo.

zapitanih đaka, pobrajajući sve koristi koje jedna siromašna kuća ima od jarca, izvalio i takvu jednu korist koja se nikako ne može ovde verno navesti, mada pisac ne mrzi na današnju naturalističku školu, i mada bi to skučeni prostor lista i

Već prestaju gosti poručivati kafu, a javljaju se oni što traže rakiju; već pola šest, a njegovog Marjana nikako! Gazda Radisavu se samo kuva.

ušunjao se u sobu, pa čitao lekciju, ili, još bolje, odmah se spodobio u krevet, a džabaisao i večeru — ali sada to nikako nije mogao, jer s vrata još opazi oca i ču ga kako srče kafu. — A gde smo do ovo doba? Sin ćuti.

Radičević, Branko - PESME

Odo doma, lego u postelju Da odspavam svoju ranu velju, Lego tako, pa lego inako, Al' ne dođe sanak mi nikako, Sad se tamo, sad amo premeći, Al' nikako tužan mira steći, Srce plamti, glava strašno gori — Časi, časi, ala ste

odspavam svoju ranu velju, Lego tako, pa lego inako, Al' ne dođe sanak mi nikako, Sad se tamo, sad amo premeći, Al' nikako tužan mira steći, Srce plamti, glava strašno gori — Časi, časi, ala ste mi spori!

Al' se krenu to čudo iz mraka, Te spopade u strahu junaka. Medved beše — zaman on se brani, Nikako se ne mož' da odbrani, — Već noktima spopao ga teško, Već mu kida to meso viteško, Već na zemlju hladnu ga obara,

Ma začas nas Turci opasaše, Baš iz zemlje kâ da ponikoše — Sve bih rekô, izdade nas neko, Baš izdade, drugače nikako, Evo glave ako nije tako.

jednom Ture pripazilo, Jednom samo, ali dosta beše, Sve mu misli za njom se oteše, I davno je ugrabiti šćaše, Ma s' nikako zgoda ne davaše. Al' kad Arslan na ograšju pade, Tad se Talu i zgodica dade: „O Hajkuna“, reče, „sad si moja.

“ „Nosim svoju i tvoju nevolju, Bog će tebi dati sreću bolju, Tebi možda, al' meni nikako, Nego dede prihvati me jako, Teške su me osvojile rane.“ Ovo zbori, ljulja se da pane.

Oh eto ih — Gojko osluškuje, Sprema vatru, drusto razređuje, Pa oli je zadobiti tako, Oli tako ol' tužan nikako, Gnjevno junak zub'ma zaškripio: „A moj pobre, baš si me ubio.

I sunce zađe veće poodavno, I nojca beše, i bijaše tavno; On s dragom svojom večerati sede, Ma njima, s' eto nikako ne jede; Sve jedno drugo da privati nuka, Al' jesti ne da neka teška muka; Još šalu češće on zbijati pođe, Ma ova

„Al' ni ovo moje drago Od meneka ne otište: 'Šta je otac, šta je blago? Tebe moje srce ište. Il' ću tebe, il' nikako, A slatko je i ovako.'“ 55.

50. De junaka ja ostavi? Ko zna, brže, gle i jako! Brže, ludo da s' ne bavi... Pa baš niko i nikako? E pa dobro, ajd' od oka Unapredak laka skoka! 51. Tako, pesmo, sad je dobro, Samo sitno, moje lane!

107. „Al' sada te nema više! De li si mi, de li sada? De si, zlato?“ on uzdiše, Ne da mu se spat nikako. Tako dugo vreme stade — No šta li je ovo sade? 108.

Ko protivo tebe može! Svak udara krsta na se, Da i Višnji od zla spase. Ona zmija, no ma kako, Nje već nigde i nikako; Ona grdne, grdne jade Na srdašcu svom imade.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

nit je šta vidio ni čuo, nagazio je, onako mamuran, na one moje grešne osvajačke grablje, pa se nadovezao brundati, nikako da sjaše: te ko ostavlja grablje gdje im nije mjesto, te šta trebaju grablje oko rakije, te znaju li „oni, rasipnici“

Ne ide to nikako. Zar da padne tako s kišom, iz oblaka, a ti s njim pravo u kuću? A ja sam baš bio za ovoga „iz oblaka“ i s radosnom

je ispriča do kraja, i tako se grešna kuma Staka već skoro pola vijeka boči i putuje s tom svojom srećnom krmačom, a nikako da obavi posao.

Valja nam spjevati pjesmu za onoga tvog pobratima, Peru Došena, a nikako ne ide. Deder ti, bratac, potrudi se, pa da ti progledamo kroz prste za onaj letak.

Ejvala ti, Đuro, živila ti kubura. DANI CRVENOG SLjEZA DJEČAK S TAVANA Prolaze godine, kažu (nikako da se uživim u tu neprijatnu priču!

), sipi toplo mlivo dana i noći ispod dosadnog vječitog žrvnja, a u meni nikako da iščili i ostari sjećanje na jedan sjenovit bogat tavan pun tišine, prepun iznenađenja, krcat smirenim tajnama.

Valja mi malo okolo potražiti. Ovaj građanski obučen starac, koga čovjek nikako ne bi očekivao u ovoj brdskoj zabiti, sad mi se učini još čudniji. Zapitah ga odakle je, možda odnekle iz okoline.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MAJKA PINTOROVIĆA: Onaj mrak počinje i da seva! HASANAGINICA: Pa ono što ti se ovde nikako ne da daje ti se na nekom drugom svetu! MAJKA PINTOROVIĆA: u ovom svetu počinje da prokapljuje!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Uzalud ga žene i devojke gurahu i grđahu da ne ide za njom, on se nikako ne odvajaše. Tek kad se Toda okrenu i bono smešeći se manu mu rukom, on se tad odvoji od nje gledajući je začuđeno i

je sedela Cveta i očekivala muža, Jovana, da dovede vodu, te da natope duvan, što su još prošle nedelje zasadili, a nikako do sad „navádili“.

I izvedoše je. Ona pade. Celu noć nije znala za sebe. Od toga dana do svadbe Stojana nikako nije videla. I udade se. Pođe za ovim Jovanom, čovekom istina ne sirotim, ali udovcem, tvrdicom i prekim do zla Boga...

Prskali ga nekom vodom, čini mi se od tatule, davali mu bilja, vodili manastirima i među vračare, ali on nikako da postane razgovorniji, življi i bolji. Uvek samo ćuti, radi, dopušta materi da radi s njim šta hoće.

Počeh da se grčim. Magla nikako da se digne. Naročito se u daljinu ništa od nje ne vidi. Siđoh i približavah se gospodskim i golemaškim vinogradima.

Svirači sviraju, oro se već raširilo i počelo da dopire čak ovamo, do nas, a on nikako da digne ruku s njenih, i da se odvoji i ode. Nuška se jedva oslobodi. — Hajdemo!

Eno ih gde poređani jedno do drugog stoje na sanduku. Naročito cipele, — one mi nikako ne daju mira. Žute se, cakle, i miriše im đon na điriš. Čim ode majka na pazar, zatvaram sobu i oblačim se u novo.

Naforu nikako da dobijem od sveštenika sa amvona. Moram da se zadovoljim onom što je daje tutor s diskosa. Vraćam se kući.

— Pa dobro, dođi. — Isprati me on, obradovan mojim obećanjem. — Mi cele noći sedimo. Ja nikako ne spavam. U kujni majka mu i žena Marika zaustavljahu me i moljahu da ostanem da ručam. Nisam mogao. Odoh.

Ne zna se ko više plače. Da li ona ili dete. I tek kada dete onako ispod njena skuta, još više uplašeno što se ona nikako njemu ne okreće, počne na sav glas da rida, i kad bi od njegovih krupnih suza već počela zemlja da se vlaži i lepi po

Ona bi ili jela vrlo malo ili nikako. Ali bi morala da sedi za sofrom i čeka dok majka joj i sinčić ne večeraju, pa posle majka joj — kao svagda kad bi

I sve su od njih tražili, za sve su im one odgovorale, bile krive. Naročito mati, koja, nikako ne smejući da im se odupre, već uvek ćuteći, gledala je da ih svačim zadovolji, samo da bi ih se što pre kao otresla,

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

A to što želim, nikako bolje ne mogu učiniti nego prevodeći na naš jezik zlatne i prekrasne misli učeni(h) ljudi: i takovim sposobom i roditelje

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

A sledeća generacija, Vukova, koja je nastavila i proširila rad svoga učitelja kroz časopise i posebne zbirke, nije nikako mogla naći načina kako da izmeni niski pijedestal na kojem je ovaj divni torzo počivao.

i tako su krajeve svoje sastavili pa onamo čoeku oko vrata obavili, i tako je tvrdo okovat bio da se nije mogao nikako micati. Pred njim je bila jedna česma, na zlatnom čunku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno.

Ali carev sin nije htio nikako slušati, nego uzme novaca za puta, uzjaše svoga konja pa pođe u svijet tražiti Baš-Čelika.

No carević nije htio nikako da ga sluša, nego sjutradan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu

Ali carev sin veli: — Hvala ti na svemu, ali se vratiti neću nikako, nego hoću Baš-Čelika da tražim, — a sam u sebi misli: zašto ne bih, kad imam još tri života!

Kad sokolovski car već vidi da ga nikako odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa mu ga dade govoreći: — Na ti — veli — to moje pero, pa kad ti bude velika

Kako opazi njega i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve u nj gledala.

Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve u nj gledala.

pod noge a onu bijelu ispod nogu metne više glave, pa onda otide na svoje mjesto a onu provalu tako zazida, da se nikako nije moglo znati da je duvar kvaren.

Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: — Kud se to deva rod s naše jabuke!

kralj, pa ako dozna za vas pogubiće vas, jer vidite da sam i ja kao i vi iksan, pa sam njemu dopala u ruke te se ne mogu nikako izbavit. Ona dva starija hoće da bježe, a Grbo im ne da, nego reče: — Svakako je mrijet.

dugo vremena, dok dođe u jedno mjesto i vidi ovo čudo: čovjek jedan vrlo se muči da digne jedan veliki kamen, ali ga nikako ne može dignuti, dok ne natrpa na njega mnogo maloga kamenja, pa onda digne vrlo lasno i nosi kud god hoće.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Mati pokojna imala je dosta nevolje s njime, ali subordinacije nikako. SOFIJA: Šta znam; da je vaše naravi, volila bi. JEVREM: E, sa mnom se moglo komandirati, kako si htela.

Obdan možeš kako-tako i pobeći, a obnoć nikako. No sad vidim kako sam se prevario. Najpre su me jele samo stenice, a sad i stenice i žena.

— Mislim, koji je to vrag, ali nikako mi se ne pita danas. NIKOLA: Baš bi rad znati, na koju će pasti ta kocka. MAKSIM: Zar može koja druga dobiti osim

MANOJLO: Valjda niste vi s pameti siđen. DOKTOR: Dragi moj, učenik učitelju treba da daje pristojnu čest; i nikako naprotiv toga; jer ja bi te odma oterao, da mi nisi nuždan za drugo izdanije Zemljeopisanija.

PUTNIK: Oprostite. Ima u Londonu ljudi, kao i svuda, koji oće što i da ukradu; ali pravi pustaija, osobito 115.000, nikako nema. DOKTOR: Dakle vi ćete odricati da i prijateljski devojaka ima do 70.

“ DOKTOR: Nema od toga ništa. ŠALjIVAC: A zašto ne bi čoveku pomogli kad vas tako lepo moli? DOKTOR: Nikako, neka se uzme svaki u pamet.

ŠALjIVAC: Ali kakve su to nedostatočne škole? Ja ne bi moje dete tamo nikako šiljao. POZORIJE 4. (MANOJLO, PREĐAŠNI) MANOJLO: Gospodin doktor, nji desetorica došli su i radi su kupiti knjige

DOKTOR (Putniku): Eto kako je opastan čaušluk; zemlja se može navrnuti, a on nikako! ŠALjIVAC: Ja sam vidio u vašu knjigu, kako su reke zbog navrtanja oslabile. DOKTOR: Pak? To je samo u stražnjoj Indiji.

STANIJA: A odakle si ti, kjerko? PIJADA: Ja sam se rodila u Pancevu. Moja tetka nikako mi nije dala mira, nego da dodzem ovamo. STANIJA: Lepo devojče, škoda što ti je pokvaren jezik.

One imaju jednu čuvstvitelnost, jednu nježnost, i osobitu fantaziju, koju muški nikako ne mogu pokazati. LjUBA: One valjda pišu knjige samo za ženske. MILAN: Naprotiv.

Ja sam od blagorodne familije, i iz daleka. Otac mi je vrlo strog bio i zato se. naši postupci nisu nikako složiti mogli. Istina, nisam ni ja baš najmirniji bio, ali njegova strogost uveliča moj nestašluk storično.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Primetili ste da vas gledam u onoj antikvarnici, je l' da? Ali, nikako nisam smela da vam priđem. Sve do Trga Republike. Mislim, vaše priče i sve ostalo: to me zbunjuje!

Bakuta je primila olovku, ali je posle, kod kuće, nikako nije htela da otvori, tvrdeći da su za vreme rata Amerikanci tako bacali olovčice iz aviona, „pa kad je čovek otvori,

Bakuta je primila olovku, ali je posle, kod kuće, nikako nije htela da otvori, tvrdeći da su za vreme rata Amerikanci tako bacali olovčice iz aviona, „pa kad je čovek otvori,

Ne znam šta me je to obuzelo, ali tako sam iznenada poželela da skačem i da se ludiram. Cipeliške nikako nisu htele da se drže asfalta, osetih se odjedanput lakom i šašavom — sve je bilo moguće, zašto da ne?

Ali ono ipak nisu mogli da urade pred svima, koliko god da su se trudili: jednostavno, nije im nikako išlo. Mislim, stvar je upravo u tome!

ili Amerikankama i radili ono kao i sav ostali svet, u svom rođenom krevetu, a ne na osvetljenoj pozornici, gde im to nikako nije polazilo za rukom, ma koliko se trudili.

kako najpre Francuz i Francuskinja svlače odeću sa sebe i pokušavaju da šokiraju fini svet radeći pred njima ono, a ono nikako da im pođe za rukom! Avangarda je propadala pred mojim rođenim očima! Ono pa ono nije, pa nije išlo!

I tako svet stoji i prodaje zjala ne ide mu nikako u glavu da postaje i srećni saobraćajci. Ali, pre nego što se vratimo u staru Golfijanu, pozabavimo se još malo onim

da ga opipam prstima, i što šofer puši lulu, i što je slika dobra, svejedno što nema tona, a najgore je bilo to što mi nikako neće verovati da sam obišla čitav London i sve te fazone. Priznajem, bila sam malčice kao šenoa zbog svega toga.

Mislim, to ne bi bilo nikako u redu! Ako počnem da mislim na njega kada se vratim kući, to je u redu, ali ne bi bilo u redu da vam neko plati put

To, mislim, nikako ne bi bilo u redu. Shvatate šta hoću da kažem? Išlo je prilično teško, to sa zaboravljanjem, ali ipak sam uspevala

Čak i moje pelene, zvečku i čipkani jastuk, jer se još nikako ne može da pomiri s idejom da će maman i matori ostati samo kod jednog deteta — jer „jedno ko nijedno!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Bubnja prasac trogodac u čamovu baskiju. S magaretom pilići, s kruške koza mjauče, a dječica nikako da bukvicu nauče. Kašlje sova s cjepala, kašlje tupo dremljivo. Plesnivi su hljepčići, u kući je memljivo.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: To je virklih najlepše kad čovek čestitog mlađega ima. Ja ne mogu nikako da se namerim na dobru sluškinju. ALEKSA (uzimajući pite): Gospodična, ovo je tako prijatno...

ALEKSA: Ništa je to, ne brinite se. MARKO: Svaki svoje zna. 12. MITA, PREĐAŠNjI MITA: Gospodin baron, nikako neće da mi vovjeri vekslu. ALEKSA: Kako to? MITA: On kaže da je rad s gospodinom baronom govoriti.

I ja sam mu govorio da primi tako važnu službu, ali on nikako neće. Njemu je najmilije kad može ići od varoši do varoši, i kad se ljudi dive njegovim sposobnostima.

ALEKSA: I budući da se moj otac zasada nahodi u Ameriki, to vam pređe šest mjeseci ne mogu nikako odgovora dati. MITA: Ja mislim, gospodin baron...

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Čekala vas je pet minuta ali smo posle mislili da ste se predomislili. — Neprijatno. Gledao sam pažljivo na jezero i nikako je nisam video. — Od Belmonteha ona dolazi skoro uz obalu. Možda su vam je kuće zaklonile. — Razume se.

To se zove biti spreman na sanjanje. Međutim sam rasejan; ne započinjem nikako misao. Istovremeno osećam nelagodnost što ću vrlo brzo stići, a ovako pogodan trenutak za sanjanje neću imati sve do

— Mislim. — E pa stari je sigurno moj otac. — Sigurno. — O, nikako nije ni mogao biti ko drugi, jer je dosta da dođe neki stranac pa da je on uz njega.

Neko pita: — Dakle? — Dečak. „To, to, kažem u sebi, to! Ne, nisam o tome mislio, nikako o tome. Dockan je, strašno je dockan!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Ali ti nikako ne umeš, spetljao si se. Eto, pronašli ti i neko lažno vođenje knjiga. TANASIJE: Ako su i pronašli, nisam ja vodio knjige,

Ko zna kako bi se to tumačilo, naš svet je sentimentalan. DANICA: Ne, ne, nikako policijom; ako bi imali kakv drugi način?

MIĆA: Pa sedećemo, dabome! SARKA: Pa, dobro, je l' to mi nećemo nikako više ni da se selimo? AGATON: E, pa ti opet! Šta hoćeš, celog života valjda da sediš na balkonu?

! Te dao blagoslov, te devojka se isprosila, te advokat zet, te pokojnikovo kandilo, a nikako da izvede stvar na čistinu. Što ti nama, brate, ne kažeš jasno i glasno: šta si ti, ko si ti; u čije ime si se isprsio?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Poslednji je stigao Tasa, vukući kraj opasača, koji nikako nije mogao da dohvati rukom iza leđa. Odnekuda naiđe i komandir. Baterijski narednik mu iziđe na raport.

Kažu da su poginuli od naših topova. Iako sunce sija, sve nam ipak izgleda sivo i nešto neodređeno. A pogled nikako da se odvoji od obezglavljenog trupa, odakle krv lagano otiče, ljudska krv, a potočić se probija kroz prašinu i sitno

Vojnici pronađoše tamo neke ovce. Poče da se priprema gozba. A muzika svira... Ali čamci se nikako ne drže na vodi. Sasušeni na suncu, a sada rastočeni, pune se odmah vodom, te ih hitno izvlače na obalu, i zatinju

Zvezde se izgubiše i potpuna tama poklopi zemlju. Naprežem oči da bih razaznao put. Počeo sam bivati nespokojan, jer nikako ne nailazimo na jedno gumasto drvo baš pokraj puta, koje sam dobro zapamtio.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Ha-ha-ha... Pa to su najobičnije pojave u školi ; To već ne sme nikako da vas ljuti, jer će vam se ponavljati onoliko puta koliko imate časova rada u školi. — Mora, bratiću!...

Ona sa čuđenjem posmatraše kako onaj spleteni Gojko stoji pred decom, kako im živo i veselo, priča, sa usta mu nikako osmeh ne silazi. A dečje oči, upravljene na njega, gore, gore, kao žeravice... »Bože, kako je ovo lepo!

Misli, te crne misli nikako da je ostave, no joj zagorčavaju svaki trenutak, svaki pokret. »Što mi ne dâ Bog mira, misli ona, da se bar sita

Kad Stojan ode pred Gojka, ovaj već pisaše nešto ljutito. Ruke mu drhtahu, a pero ga nikako ne slušaše, no izvijaše puno nepotrebnih crta. — Čekaj, reče on, ne dižući glave i ne slušajući odgovor Stojanov.

Nekoliko njegovih đaka priđoše k njemu. — Jesu li svi došli ? zapita decu. — Došli su. Samo nisu oni što ne dolaze nikako, odgovoriše đaci. — Uređujte se, skomandova on, pa siđe na drugi kraj, podalje od Ljubice, i stade uređivati decu.

Gojko vide da nema šale, pa se pribra i stade se braniti, ali mu to ne pomože. Čak ne pomože ni to, što svedoci nikako ne mogu da se tačno sete dana, kad je Gojko grdio vlast, nego samo tvrde da je to bilo onomad... nekako tako...

Od onomadašnjega boja Ljubica ne dolazi nikako u školu, ali se on živo bojao da ne dođe danas. Dobro joj... one ogrebotine još se istina crvene, ali to ne mari.

da se slažemo... Molim vas, oprostite mi !... Ona pruži ruku i korači unapred. A Gojko sanja... nikako da dođe k sebi... Ne može da razume ove neobične i neočekivane reči, i sve misli da to nije java, no laki, varljivi san.

Ljubica sluša, gutajući svaku reč. Naročito joj milo što se Velja odobrovoljio, jer za dugo vreme nije joj se hteo nikako javljati. I to je, bez sumnje, Gojkova zasluga. Pa zbog Gojka je došao i učitelj Akso...

reči pogleda zahvalno, pa promeni razgovor uze veseliji, ljubazniji ton; — Ama, molim te, šta ću da radim sa molitvom: nikako deca ne mogu da izgovore neke slovenske reči... cele zime se mučim. A može doći neko, ko pazi na te stvari.

Uze joj se celo telo, ne može ničim mrdnuti... Obrazi se okamenili, oči joj stale, razrogačile se i ne mogu nikako da se odvoje od onoga strašna pogleda... Samo se vilice ponekad zatresu i opet se okamene... A Gojkove oči gledaju...

Posle nastade objašnjenje i razgovor. — I sve mi se ovih dana vrze jedno po pameti... nikako da izbijem misao iz glave... Gojko mi jadni jednako pred očima. Sedim tako po ceo dan i mislim, a on uza me...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

(Odlazi prema reci) SOFIJA: Kako se snabdevate u ovim ratnim vremenima? SIMKA: Leti ikako, zimi nikako! Leti skuvaš krušku, ispečeš papriku... Umočiš u slanik glavicu luka... Ali kad dođe ona crna zima...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ako me sećanje ne vara, Lunaček je tada pisao neku ogromnu romančinu o Zagrebu, koju nikako nije uspevao da završi. A bio je zaboravio kako počinje.

Pukovska trpezarija je raskošna, kao da smo ušli u Veneciju. Imamo pet jela, i sladoled, na kraju. Kod stola nikako mi ne uspeva da zapodenem razgovor sa susedima, ni prekoputa, ni desno. Svaki je oficir za stolom grof ili barun.

Može se biti protiv nas, ali protiv naših sadržaja, i intensija, uzalud. Svet nikako ne želi da čuje užasnu oluju nad našim glavama.

Dositej elegantno skida šešir, i ulazi sa Kalemegdana u hotel „Krunu“, a nikako da uđe. Da, da, ja „futurista“ imam osećaj da se uopšte, negde u svemiru, nešto skamenilo, i da nikako neće ući u

Da, da, ja „futurista“ imam osećaj da se uopšte, negde u svemiru, nešto skamenilo, i da nikako neće ući u hotel. Hijeroglifi mirno stoje, automobili se vrte i jure oko njih, a nikako da ih pročitaju.

Hijeroglifi mirno stoje, automobili se vrte i jure oko njih, a nikako da ih pročitaju. Kiša sipi, sitna, beskrajna – no to ne treba nikog da uznemiruje.

Francuzi su stajali i šaputali uplašeno: „que c’est drôle“. Staja u kojoj ga je držao bila je mnogo skupa, a nikako nije dolazio do „slave“.

Pokrivao se bundom koju je nosio iz Rusije. Dolazila mu je jedna mlada Ruskinja, koja nikako ni]e htela da ispuni njegove želje. Uvek je obećavala, ali u poslednjem trenutku uvek bi se prepala.

Poneka ogromna varoš, u kojoj besmo, u kojoj je grmljavinom i topotom jurilo nekoliko hiljada točkova, nikako se i ne ukazuje više. A samo se, kao da lebdi nad njom, javlja, iz nje, taman miris jednog drveta, pod našim prozorom.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Greh je zarazio i ljude i zemlju. Prođoše mnoge hiljade godina a ruže su kroz celo to vreme bile crvene, a belih nikako nije bilo.

! — viknu car. — Ni za crkvu — blago i tužno odgovori starad. Car se zamisli. Gnev ga prođe i on razmišljaše, ali nikako ne razumevaše zašto se starac toliko opire da novac primi.

Prevrtao se po postelji, ljutio se na starčevo jogunstvo pa se opet stišao i mislio, mislio, ali nikako nije mogao shvatiti zašto starac odbija poklon.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

“ Pročitam jedanput, dvaput, nikako da se priberem od čuda šta sve to ima da znači. Što je još najčudnije za mene, reči su ispisane mojim maternjim jezikom.

Taman on ode, a ja sedoh i zaronih glavu među ruke. Nikako ne mogu da verujem da je sve ovo istina što sam dosad video u ovoj zemlji, dok opet neko zakuca na vrata. — Napred!

— Dakle, ne možete da se setite?! — reče s osmehom i pogleda me ispod oka, ispitujući. — Izvinite, ali nikako ne mogu. — E, vidite, to je najnoviji zakon koji ima velike vrednosti za zemlju.

— Pa zar smemo mi ostati gluvi prema tim pokolima i tom zverskom postupanju naših suseda? — Nikako! — uzviknuh oduševljen njegovim vatrenim rečima — i od boga bi bila grehota! — Zato i žurimo na zbor.

— I pojavi se Mesija? — upitam. — Ne. — Nikako? — Valjda nikako! — reče ministar ravnodušno i izgledaše kao da bez volje priča tu priču. — Zašto? — Ko to zna!

— I pojavi se Mesija? — upitam. — Ne. — Nikako? — Valjda nikako! — reče ministar ravnodušno i izgledaše kao da bez volje priča tu priču. — Zašto? — Ko to zna!

— Naučih. — Da si živ i zdrav, sinko! Uči sad, dok si mlad možeš pamtiti, a kad dođeš u moje godine, ič! Nikako nisam mogao rastumačiti otkud ovi stari ljudi među decom i šta kog vraga oni uče pod sedom kosom.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Mislio ti moj Dule od stotinu ruku, pa nikako da smisli, kako bi malko zabušio... aman pred bitku na Pandiralu, njega ti pošlju nekim poslom u bolnicu.

ne diraj se, đavo te odn'o!... šapuće druga. — Cmok!... ču se na trećem mestu i sve se utiša. — Deco, to nikako neću! viknu č'a Marko, diže se i sede uz devojke. — Anatema te ubila, šta ćeš oko mene!

nije ugledao na druge, što nije uskakao kao ovca za gomilom, već je hteo o svemu lepo da razmisli i sve da odmeri... Nikako nije mogao da razume kako se to drugi svet ženi: dok dlan o dlan — i gotova posla!...

— Ehe... promrmlja on I trgnu vođice; konj pođe življe. Opet nastupi ćutanje, ali ona misao nikako da mi izbije iz glave. Napada me kao zubna bolest, pa vrti li vrti. — Gospodine — opet ja prekinem ćutanje.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: To je odista mnogo od vas. Ja ne bih nikako želeo da izgleda kao da vas ja podgovaram. DANICA: Ah, to ne! IVKOVIĆ: Al' ako bi vaš otac bio izabran, vaš bi se

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Nisi, veli parlamentaran!« Ponekad mu se prođe olako. Ali bivalo je i takvih slučajeva da naiđe na ponekoga koji nikako niti mari niti razume ta piskaranja, kome je tugaljivo kad nađe i samo prosto spomenuto ime svoje u štampi, a kamoli kad

I tada je bivalo svašta. Jednom je nakaljao s jednim takvim. I badava mu je on govorio panegirik slobodnoj reči, ovaj nikako nije bio ni sposoban ni voljan da to razume.

da radi još kad su ga ono okmetili; jer, znaš, on im se nije nametao, nego je »pod moral« došao; jedva su ga namolili! Nikako nije ćeo! — A je l’ bilo kontra-kandidata? — Kako reče? — Je l’ bilo još koga da pretenduje na to mesto?

Nekako seljacima nikako nije išlo u glavu da je baš tolike velike brkove mogao imati, a ćir Đorđe se opet kleo svim na svetu, i pozivao na

A to baš nisu trebali da rade! Samo badava da greše dušu. Nisu trebali nikako da ga diraju. Jedno, što on nije, na primer, taj čovek, ženskaroš to jest; a drugo, što su ga samo mogli omraziti sa

šale iz prostoga razloga što je ta Gizela bila kod njega — da se sanitetskim terminom izrazim — sobarica, pa on nije nikako trpeo da se tako izobličava nijedno njegovo mlađe, a najmanje Gizela za koju se on neumorno trudio i Argusovim očima

koja ruši sve ove stare (izanđale već) birokratske ustave i da stvori čisto zemljište za nov red i poredak, a ne sme nikako da bude voda koja ne otiče, ustajala bara sa žabokrečinom.

Svetska istorija pruža nam hiljadama takvih primera, a ona je, vele, učiteljica! Dobar je kao oruđe, ali nikako kao inicijator. Nema ništa od Miće, drugoga moram tražiti. Hu! — i huknu Sreta. — Muka za zgodna čoveka!

I tako mu naš Sreta pusti muvu pa ćir-Đorđu nikako ne izbija kmetstvo iz glave. Koliko će mu samo taj čin vredeti radi kupljenja veresije!

Sretina mišljenja, jer se Mića, među nami budi rečeno, tamo prilično odvikao od težačkih radova, te se i ovde u selu nikako nije prihvatao skoro nikakva posla. A ostalo mu od oca lepo imanje, pa braća radila a on leventovao.

A zato su ga mnogi neobrijani a ženjeni seljaci u selu užasno mrzeli; nije im se nikako to dopadalo što se on toliko puta nedeljno brije, pa čak, čapkun jedan, izbrijava i vrat da se sve svetli kao da ga je

Mučio se s njim oko imena ministara: Fonseke, Loboa, Bokarje i Barboze, i pošto vide da ta imena nikako ne idu u glavu Mići jer ovaj mesto Fonseke spomenu jedared čak i vusekle (a to mu je i sam Mića priznao, ali je obećao

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

DA DEDA IMA NEPODREZANE NOKTE SAMO NA DESNOJ RUCI 389 ZAŠTO SU NOKTI NA LEVOJ RUCI PODREZANI PRIMERNO, A NA DESNOJ NIKAKO 391 KUM-ĐOKA OSLOBAĐA DEDU 393 ZAVRŠNO PEVANjE: PODELA ZARADE 395 NA JEDNU ČETRDESETOGODIŠNjICU 397 KAKO SPAVAJU

Dočekao si i ispratio mnoge sanove, Al ovaj kao da neće doći nikako! Da se bar oni nekadašnji ponove Kad ovaj, noćas, izvodi porugu! Izbrojao si sve ovce (i ovnove!

Dva mirišljava sapuna bućnula u vodu, Ceo letnji dan se brčkala i prala, A Prnjavorci nikako da odu: Stoje i čekaju kraj ceremonijala.

” Buš je jurnuo, al njegov savršeni radar Otkriti ćilim nikako ne beše kadar, A Sadamov ćilim, iako beše brz kao Munja, tih se dana po nebu nije vrzmao.

Tako to traje već ko zna koje hiljadugođe: Nikako kamilji rod na krajnji cilj da dođe. Na početku sveta, kad su nastala tela nebeska, Sunce je krenulo preko neba,

ZAŠTO SU NOKTI NA LEVOJ RUCI PODREZANI PRIMERNO, A NA DESNOJ NIKAKO Dedi nezgodno, pa se premešta S noge na nogu, kao iznad zajaza: „Šta mogu, leva mi je ruka nevešta, Spora i lenjiva

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

jako antiseptičko dejstvo; pored toga i hladnoća u morskim dubinama doprinosi da se truljenje jako uspori, pa i da ga nikako i ne bude. Truljenje je zamenjeno jednom vrstom raspadanja, koje je prouzrokovano specijalnim mikrobima.

On putuje zajedno sa transgresivnom vodom tražeći neprestano takvu temperaturu, ne izlazeći nikako van takvih voda. U proleće, posle mrestenja, on se nalazi na pučini Maroka i Gibraltara; u maju, zajedno sa

Zasićen takvom hranom, tunj noću nikako ne dira udicu i time se objašnjava potpun neuspeh noćnog udičarskog tunjolova u to vreme.

Ali tada se desilo nešto što se dotle nikako nije dešavalo i što je došlo potpuno neočekivano. Na nekoliko minuta pre no što će kapetan broda dati taj signal,

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Viđi posla cara opakoga, koga đavo o svačemu uči: „Crnu Goru pokorit ne mogu ma nikako da je sasvim moja; s njima treba ovako raditi...“ Pa im poče demonski mesija lažne vjere pružat poslastice.

SERDAR VUKOTA Hitali smo da prijed dođemo, ma nikako ne mogasmo brže: no Pecirep i stari Baleta sakupili dvadest tridest drugah, pa u Dugu s četom zapadnuli, dočekali

SERDAR RADONjA Svak je došâ ko je od potrebe, al' nijesu pet Martinovićah. I nije im bez neke nevolje, a bez njih se nikako ne može.

Nek propoje pjesna od užasa, oltar prâvi na kamen krvavi! SVI GLAVARI SKOČE NA NOGE S VELIKOM GRAJOM: Tako, već nikako! VLADIKA DANILO Ne... ne... sjed'te da i jošt zborimo!

Ne složi se Bajram sa Božićem! Je l' ovako, braćo Crnogorci? SVI IZ GLASA: Tako, već nikako! MUSTAJ-KADIJA Što zborite? Jeste li pri sebi? Trn u zdravu nogu zabadate!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ali pored svega, što je uvek moralo da bude kako bi on hteo, ipak sa sinom, jedincem, nikako | nije mogao da iziđe na kraj. Kćeri je već udao i udomio, kako je on hteo.

da će imati dece a još manje sina, naslednika — on je dakle bio poslednje dete, „istrišče“ — kada je ovaj odrastao, nikako sa njime nije mogao da se slaže. On, sin, kao u inat, nikako nije hteo da mu ide po volji. A ko zna zašto?

On, sin, kao u inat, nikako nije hteo da mu ide po volji. A ko zna zašto? — mislio je starac. Da li što već, onako star, nije više mogao ići po

Čuo ga je. Samo je jedan put lupnuo alkom, a ona, mati, odmah iz kuće istrčala, sigurno nije nikako ni spavala, čekajući ga.

nikada smela, kao kod ostalih, biti jako zapržavana, masna, preljuta, već uvek blaga, slatka, i pržena samo na maslu; nikako svinjskom mašću, pošto je to teško za stomak; pa onda, u načinu govora, jer usled jednakog druženja sa Grcima,

Čuvena je bila sa svoje raskoši i „saltanatluka“. Pošto je ostala udovica, nikako se nije udavala. Pola varoši neženjeno ostalo, nadajući se da će se preudati ma za koga od njih, kad već ostari i malo

A opet taj njen muž, nekadašnji sluga, „tetin njihov“, kako se sâm zvao, iz kuće im nikako nije izbijao. Ponosio se što im je rod, što može i on sa njima za sofrom da jede i pije.

Noću bilo bi još gore. Sofka, pokrivena jorganom sa ostalom decom, koja, naviknuta, odavno bi zaspala, ne bi nikako mogla da zaspi, jer bi jednako dopiralo do nje odozgo, kroz tavanicu, njegovo pocupkivanje.

dolikuje kući, toliko bogatoj, otišao, pored Soluna, čak u Carigrad, da što više putuje i uči taj njen deda i baba tada nikako nisu bili kod kuće.

Kao da mu iz samih očiju suze idu, usta počnu da se pokreću i vlaže se. Nikako ne može da je se nagleda, jednako kao u Sofkinim očima i ustima nalazeći i sećajući se nečega. Ko zna čega?

Tako isto i Magda gotovo nikako se od njih, od kuće im, nije odvajala. Cele bi nedelje presedela tamo u selu kod svojih sinova i snaha, gde je bila kao

kako zaista to on, otac, šalje, bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili ga čak omrzla što nikako k njima ne dolazi, što nju i „mamu njenu“ ostavlja uvek tako same.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

A nešće nikako, te nikako da ostane s nama, no sve: „vodite me Gospodaru“. „A kamo ga?“ „Eto ga vaistinu u trijemu!“ Svi se obrnuše

A nešće nikako, te nikako da ostane s nama, no sve: „vodite me Gospodaru“. „A kamo ga?“ „Eto ga vaistinu u trijemu!“ Svi se obrnuše put

u kući predadoše s koljena na koljeno, kroz dugi niz vjekova, i koje dolikovaše, možda, vremenu u koje se zametnuše, ali nikako novijim vremenima; smiješan im bješe pop-učitelj, domaći „svjetilnik“, koji je žlje rasvijetljivao gusti mrak pod očevim

Janka legoše na krevet. U kući nastade veliko komešanje, ženske se zbuniše. Nikako da svijeću, jali luč, da uždiju. Njima je sve to bilo nešto tajanstveno, a kao prosta čeljad, gotova odmah da prećeraju

Ljudi kao on, dok ne vide ne vide, ama kad nešto nazriju, naprežu oči dok ne vide jasno. Uzmučio se čovjek, nikako da zaspe; obrće se s boka na bok, sjeda, puši, po češće trlja čibukom čelo, neće li mu krijesnuti vidjelo u mozgu.

„A rašta se onako zacrvenjela i splela, kad je upitasmo šta ona misli?“ Ta ga misao nikako ne ostavljaše, no mu se privezala uz slutnju.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Govori istinu, makar ni dan ne živio. — Istinu traži, pravicu uvaži. O PRAVU — Jȁ pravo, jȁ nikako. — Što je pravo i bogu je drago. — Što nije pravo nije ni pošteno. — Od kriva drva na stranu je sjena.

Koja voćka pada zemlji sama, Ne treba se ni bacati na nju. Koju vodu treba da pijemo, Ne treba je nikako mutiti! Konop veže konje i volove, A poštena riječ vitezove. Kuda Turci s đordom, Tuda fratri s torbom.

Moja kuća moja sloboda. — Lisica častila danju ježa pa ga uveče ustavljala na konak, ali on nikako nije šćeo ostati, govoreći: da je rad ići svojoj kući.

Odgovorio Ciganin kad su ga zapitali kako je na polju, a išla kiša i snijeg i cigani; a kako se to treće vrijeme zove, nikako ga nije ćeo po imenu kazati, nego najposlije rekao: „Onako kao što se mi zovemo“.

Onaj pak koji nije nikako ni legao, uzme dva drveta u ruke, pa, oštreći njih jedno o drugo, kao nož o nož, obilazi oko košnica.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Međedović polakši poizmakne pred Brkom, ali Brko nikako ne će da ga se mahne. Međedović bježeći tako dođe na jednu vodu, i nađe kod nje ljude na gumnu đe viju šenicu, i poviče

Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: „Kud se to deva rod s naše jabuke!

Kako opazi njega i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve unj gledala.

po vodu; kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala.

Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala.

” Otac ga je dugo odvraćao govoreći mu da i u zanatu ima brige i truda, i kako bi ostavio oca sama! Ali kad se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mu dopusti otac da ide da uči zanat. Onda se on digne u svet da traži zanata.

što on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: „E moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ćeš videti kad stanemo večerati šta će raditi.

domaćin: „Brate, opomeni se i mene, ako gde nađeš Usuda, i zapitaj ga kakva je ovo nesreća, te ne mogu svoje družine nikako da zasitim, i za što mi otac i mati nikako ne umiru.

nađeš Usuda, i zapitaj ga kakva je ovo nesreća, te ne mogu svoje družine nikako da zasitim, i za što mi otac i mati nikako ne umiru.” On se obeća da će ga pitati pa se oprosti s njime i pođe dalje da traži Usuda.

zmaj spava na onome blagu i pošto čoek viđe da od njega nikako ne mogaše blago da uzme, u tri maha zakumi ga da se miče.

ako prebrojiš sve izvore koliko ih ima u ovoj planini i da mi dođeš da kažeš, maknuću ti se s mjesta, a drukčije nikako.

” Kad ovo ču oni čoek, zađe od izvora do izvora i počne ih brojiti redom po gori, ali se pomete i nikako im broja ni kraja nije mogao naći.

Sveti Sava - SABRANA DELA

koje će pročitati iguman, kao što primismo od pređašnjih nastavnika, što, jedino ako sinaksar ne zabranjuje, ne treba nikako izostavljati.

Jer sedenja radi niko da ne kaže: trpim. Gospodu da bude ugodno, bratija da živi po Bogu i nikako da ne zavidi zbog sedišta, ugledajući se na svetovne ljude.

A vina mali krasovolj, mereno upola od velikog. A u druge dane, to jest u ponedeljak, i u sredu i petak ne treba nikako jesti variva niti piti vina, nego samo sočivo kvašeno i nešto malo voća, i ukrop vodeni sa kiminom.

Ribe nikako ne okušamo. A na praznik Blagovesti praznovaćemo po mogućstvu svetlo. I ribe možete jesti, osim srede i petka, i vino

Tada da jedete dva jela, osim srede i petka, jer u te dane nikako ne okušamo ulje, niti vina pijemo. A u utorak i u četvrtak i hobotnice jedemo, a u subotu i nedelju i ribu jedemo i piće

A one od njih koji se lene i nikako se ne brinu, i koji su nepošteni među njima, treba ih smenjivati i druge zatim postavljati.

A samo na jedno paziti: provodite kako je na život u vrlini ukazano, a nikako drugačije. Ako je moguće, disati rečju spasonosnom, i svim što je za spas i sazdanje i korist.

Oni koji hoće štogod da okuse, dati im hleba i sočiva kvašenog ili voća varenog, a vina da ne uzimaju nikako. Ovako do petka, a u petak uobičajena čaša vina da vam se da; i koljivo zobljemo radi praznika svetog i velikog mučenika

U ponedeljak i u sredu kažem vam da nikako ne okušate pića, već se držati kao i prve nedelje. Ukoliko se u jedan od ovih dana dogodi praznik Obretenje časne glave

Ribe nikako ne jedemo. A na praznik Blagovesti praznovaćemo po mogućstvu svetlo. I ribe možete jesti i vino piti velikim krasovolje

da ispuni sobom sve rečeno, i nađe reč koja kaže: „Oni koji se uzdaju u Gospoda upodobiše se Gori Svetoj, a koji se nikako neće pokolebati napastima neprijateljskim“.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Prišili osmi džep — vreću, pećinu — pa trpaj u njega ovo, trpaj ono, stvari, stvari, stvari, nikako da ga napuniš! Iz osmog džepa bije velika zima! A da ispraznim ovu kantu, pa u kantu?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Otkud, dakle, nesreća? Valjada je sa strane človekove. Aj človek, biva li svojevoljno i dobrovoljno nesrećan? Nikako! Jasno je, dakle, da iz neznanstva i nerazumija proishodi po višoj časti naše zlopolučije.

Ja pohuditi sebe i drugim grešnim ljud’ ma upodobiti? Nipošto i nikako! Ja ću devstvo moje hraniti, anđelom ću podoban biti! Evo, braćo, ljudi, kakav sam vam ja onda svetac bio!

No, ja nikako ne vidim kako bi[h] ja mogao novine mudrovati potvrždavajući ono isto što sam sosud izabrani, apostol Pavel, uči i

”. Arhim[andrit]: „Nikako!” Ep[iskop]: „Niti bi ti sebe dao bolesna u ruke takvom lekaru?” Ar[himandrit]: „S oproštenjem, gospodine, ni konja

Ali ga ja tako slaba od sebe nipošto i nikako ne bi[h] mogao otpustiti; dakle, nađu nam dve mazge, i pođem i ja s njima, prvo, za dopratiti druga mojega ljubimoga do

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

sam samo tija reći da lupeži nisu mogli odjaviti životinju na vidnoj noći priko naši župa, između naši kmetova, to nisu nikako mogli učiniti bez ruke pomoći iz kuće!

— Daklenka, kad veliš da mu se najavim? — pita otac. To trže Bakonju iz snijevanja. — A? Stricu da se najviš?... Nikako! I ne misli o tome! On već misli da si otišâ! Bože sačuvaj da te jopet vidi! Pomamija bi se!

I prođe petnaest dana od velike zavade, i Vrtirep otide da zamijeni na cijelu jesen njekoga bolesnoga paroha a Naćvar nikako da se razabere i da izađe.

— prekide ga Srdar odbijajući guste dimove. Bakonja potvrdi glavom. — Da sasvim raskrstiš? Da ne iđeš više nikako tamo? Bakonja odreče glavom, pak se ispravi.

došli da razgledaju zemljište, kako bi im poslije lakše bilo „privaćati“, te su kuvar i Krkota imali naredbu da im nikako ne dopuste da se trijezne. To je bio jedini način da se paroh obezbijedi.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Najglavnije je ne biti sentimentalan, samo sentimentalan ne biti, ne, nikako, onda... idejama je kraj. Nastavlja se prošlost. Uspomene ga obuzele. Neće da misli. Sanke škripe. Nekada, onda...

Završava se nešto što je sporo trajalo Do danas. Ipak pola života. Počinjem drugi. Nov? Zašto je nov? Stade. Nikako ne popuštati. Odoleti sentimentalnostima, uspomenama, detinjstvu. Đorđe će ga kao zver napasti.

„Lelo je što si nauke dobro svršio. Ali što SI se nagrdio onim krpama švapskim, To TI, Vukašine, nikako ne valja“, pisao mu je otac, a on se smejao. Još tada, i mnogo ranije, započelo je ovo što se večeras dogodilo.

Da kaže „levi“, nikako ne može. ...Svanuće ga je zateklo u odelu na minderluku u njegovoj sobi. Među prstima mu je bila ugašena cigara, a

Gde bi mogao da se sakrije dok ne ubije strinu? Toliko puta se pitao i nikako sebi nije mogao da objasni: kako je tada mogao da zaspi?

Rojevi brojeva kovitlali su se u otvorenim očima i glavi. Računu nije bilo kraja, nikako da sabere. Stalno zaboravlja početne brojeve i ponovo se vraća na početak, pomažući se i prstima na nogama. ...

željama, nudila snažnim rukama, mišićavim i dlakavim, nudila se nekome kome je svaki prevoj na telu znala, samo lice nikako nije mogla da mu vidi, tom željenom znancu što je ponekad posećuje pred san, i kad nije sama u krevetu.

Lice mu nije video i nikako nije mogao da ga zamisli. Taj što u sankama zauvek odlazi, ne liči na Vukašina. Ni onaj Vukašin što je poslednji put

Neće je videti nekoliko godina. Dedu ne pamti, a vidi ga. Samo glas ne može nikako da mu čuje. Od zujanja, tutnjave i žubora. „I nesreću majka rađa. Ako sam dobro zapamtio, tako je deda rekao.

Kvrgavo uvo, pomisli i opipa svoje. Pipa i čelo. Kakvo je? Nejasna slutnja o nečemu što nikako ne uspeva da domisli luta njime, gubeći se u praznini koju je za sobom ostavila noć.

i zbog toga je još ljuće mrzeo Vukašina, i nikako nije mogao da pobegne od njegove izdaje, nije mogao da se ne hrani njenim otrovom, pa se idućeg dana opet vraćao u

Dvadesetak, sine, dvadesetak žutih! A sutra ću od jednog Bačinca morati sudskim putem da naplatim dug. To, Adame, nikako ne volim. Mnogo je to žalosno. Kad god se popisuju stvari, žena i deca udare u pisak. Meni je dece žao.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

« — pitala se. Nedelje i meseci su prolazili, ponovo proleće kao zlatna veverica skakutalo po dvorištu, a izdanak nikako da se digne od zemlje. Opet su se čuli dečji glasovi i udarane lopte u beton, ali dečaka nije bilo.

»Pričinilo mi se, znači?« —pomisli starac i htede da samog sebe utera u san, ali san nikako da dođe. U zidu, kraj peći, cijukao je miš.

« pomisli i zareče se da će ga i ispod zemlje naći, ako treba. Zatim se vrati u kuću, ali nikako da se smiri. Zajedno s mrakom sve brže rasli su u njoj nemir i tuga. Iza zavese, visoko u nebu plovio je Mesec.

Ko zna koliko je išla raspitujući se. Dani su kraj nje leteli kao pahulje uzrelog maslačka, a ona nikako da ugleda ni rodni kraj ni Kameno jaje na vrhu planine. »Možda sam sve to sanjala?« —pomisli.

Već se i nebo osipalo zvezdama, a on nikako da je oslobodi. Opet mu nadohvat ruke dođe crvena zvezda i on oseti kako lagano tone u san, stavi kocku sa žabom uza

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Sve se to svetlosno čudo stiče i komeša nad granicom koja nikako nije slučajna jer je tu, možda baš na tom prelazu, nekada, kroz decenije, stajala Stambol-kapija, najveći od ulaza u

bi prodrla i počela da hara, uvek je pravila istu grešku: prvo je htela da promakne, nevidljiva, preko palisada, što nikako nije mogla. Neprijemčiv za užas koji je nosila sobom, palisad je nije propuštao.

uveravanje da njemu koji je uvek, kao što se zna, bio od onih što su najbliži Knezu, teško pada što sa Knezom više nikako ne može da se složi. Kneževa je samovolja, po Vučiću, postajala sve luđa, a vremena su bila izmenjena.

A te zasluge nikako nisu bile male. Zato je Gospodar Jevrem taj, uveravao je Vučić, od koga se očekuje da spase dinastiju dok narod,

Znao je samo da nikako ne želi da vidi Vučića, još manje da ode do njega. Ali baš u taj čas su ga obavestili da dole, u sobi za primanje, na

Jovan je pogledao u majska nebesa sva od isprepletanih bleskova i osetio da nije, još, sve propalo, i da Miloš nikako nije poverovao Vučiću. Ohrabren je stigao u Beograd i nije mario kad su ga zatvorili u kuću Baškalfića.

im se pridruži, nedozvoljene slutnje klizile su u prašinu i tada je, pravo iz sunčanih nebesa, uz fijuk, tresnula bomba, nikako velika i sasvim okrugla, đule, i rasprštala se baš ispred Siminog sanduka.

Možda i zato nikada ne učini ono zbog čega svakog dana stigne u trouglasti park pod kestenovima: nikako da pretrči, dok gore zelene baklje (ili crvene, njega to ne obavezuje), taj razmak koji je, jednom, davno, već pretrčao,

da pretrči, dok gore zelene baklje (ili crvene, njega to ne obavezuje), taj razmak koji je, jednom, davno, već pretrčao, nikako da pređe tih nekoliko koračaji što ga dele od Narodnog pozorišta. Kao da je pred njim neka prepreka-nevidimka.

To nikako nije bilo lako već i stoga što uvek ima neki pesak koji zaškripi pod nogama i neki šljunak koji se otkotrlja. Tako je i

Predomišlja se, jedan tren, a činovnici su uznemireni. Uzun Mirko ih gleda i razume da ih nikako ne uznemirava to što će, možda, učiniti nepravdu, nego što će, možda, doživeti nešto neprijatno.

To je bilo opasno, i bridelo je, ali se život tako pamtio. Kad je prvi put pokušao, bio je mladić. April, nikako mek, podne, žega kao u doba žetve. Radio je na njivi.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

veličestvom njegovijem čuvstva, te ja padnem na brijeg kristalni i zatvorim oči sa rukama; ne smijem ih otvorit nikako.

raskaljenim, uzavreše dreke i krivanje od vragovah i od čudovištah; činjaše se da ih svod tartara neće moći uzdržat nikako, nego da će tresnut u komate. Dok zaurla Cerber iz dubine da je stado u svoju torinu i da straži vrata od tartara.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nisu li oni to, onda je ona sklona padu. O tom pitanju koje se nikako ne sme ostaviti po strani, moram sada da govorim zabrinute duše“.

“ Deca zavrištaše od ushićenja, a ujka se nasmeši zadovoljno. „Ja se sa tom odlukom nisam nikako sporazumela“, reče majka. „A zašto“, zapitaše deca. „Jer sam se ponovo morala da rastavim od svog dragog sina.

Ako se pri tom pojave kakve poteškoće, one su uvek samo matematičke, dakle formalne, a nikako principijelne prirode. Posle Njutna nije, sve do u najnovije doba, postavljen nikakav stvarno nov princip mehanike.

Mladi naučnik ne htede da mu veruje, ali Njutn ostade pri svom: „Tako je i nikako drukčije!“ Zatim razmisli o nečem, uze oba primerka svog dela u ruke i predade ih Pembertonu.

No on me zadrža: „Ali, dragi gospodine, ostanite, izvolite sesti!“ „Ne nikako! Stidim se što sam ovamo banuo i uznemirio Vas u Vašem poslu. Najradije bih sam sebe išamarao zbog tog zločina“.

opisivanju i klasifikaciji životinja oslanjala skoro isključivo na spoljni oblik životinja, a njihov unutrašnji sastav nije nikako, ili je sasvim nedovoljno uzimala u obzir.

Već sama činjenica da se sva organska bića mogu poređati u tako zvani prirodni sistem, ne može se nikako shvatiti predpostavkom nezavisnog stvaranja njihovog“.

priroda služi, pa i ona na koja je ukazao njegov kolega Žofroa de Sentiler, a još pre njega moj deda, ne izgledahu mi nikako dovoljna da objasne postanak raznih vrsta životinja i biljaka; ona su, verovatno, tu na delu, ali ona nisu stvarni

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Dobar veče, gospodine. — Bog ti pomog'o. Koje dobro, snaja? — Nikako dobro, gospodine. Zlo. — E? Ded' da čujem. — Ama, da prostiš, ne mogu pred svima. Žalbu jednu imam.

Pa sam zadugo zverao i merkao levo i desno, ali nikako da se odlučim. Tek pri kraju sela ugledam jednu skoro okrečenu zgradu i pred njom mladu seljanku, sva se beli.

A on se promeškolji pa primače glavu. — Mislim o onome, što smo onomad zajedno videli u Fani Bisagu i ne mogu nikako da zaboravim onu groznu sliku. A vi? Zar i posle svega toga, zbilja, možete misliti lepo o čoveku?

cvokotanju Petronije Svilar, kome se sa svešću povratilo i sećanje, prožive u jednoj sekundi sav užasan doživljaj koji nikako nije razumevao.

čeka unutra, namršten, nabrekao od zdravlja, ali prvo što nam kaže razdire nam dušu: „Nisam se nadao da ću vas videti, nikako se nisam nadao, jedva sam se izvukao, još ovo leto, još samo ovo leto.“ Crno nam leto. Crno nam leto.

I on jasno oseti da se nikako ne može podići do nje, da se onako ne može radovati. Tada na njegovom licu zaigra čudno izraz neke duboke misli i jada.

„Šta ću“, misli on, „eto i ja ne bih hteo da sam takav, nikako ne bih hteo, ali moram biti takav, nemam snage i nisam svoje sopstveno delo.

Onda posle toga gorko i otrovno kajanje i žarka, iskrena želja da se postane bolji, ali ne može, nikako ne može i nikad neće moći, jer krv, navika, strast, jer sve je jače, užasno jače.

dao bih nogu, ruku, šta ne bih dao“, misli on, „da bolji budem, da se najedanput stvorim drugi, ali ne mogu, ne mogu nikako, ne mogu.“ Može li mu se oprostiti? — Ne, ne, ne može. — Lepo, ti to kažeš, ali to je ludo.

Zamisli tako, a tada? Ona odgovori brzo, uporno: — Ni onda, ni onda; ja mislim ni onda ne može, nikako ne može; ne znam, ali ne može. I dosta s tvojim kategorijama, nego gledaj tamo, eno, gledaj tamo.

I dosta s tvojim kategorijama, nego gledaj tamo, eno, gledaj tamo. — Da, ali ja ne razumem, ja nikako ne razumem, ludo je to, nečovečno, to je ludo — upao je on brzo, bledeći. Ona ga pogleda začuđeno. — Šališ se.

„Zašto, mislim ja, s njim u ovoj mojoj haljini i ona baš leptirasta mašna na kosi.“ I opet hoću da vičem ali nikako ne mogu, ah Bože, nikako ne mogu, a čini mi se sve kad bih mogao i kad bi ti čula ...

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Pored svega drugoga, još i zato što ta djeca bivaju otprilike ovakva kakav sam ja. A to nije dobro. Ne, takvi ljudi nikako ne treba da imaju djece.

i traže, kako se pitaju gdje li sam mogao isplinuti, i čudio se njihovom malograđanskom odsustvu fantazije, kome nikako da sine gdje da me potraže.

vremena poslije toga, usred igre bi mi same navrle na usta te riječi, pa sam ih besmisleno ponavljao, ne uspijevajući nikako da ih se otarasim. U to zlatno doba čovječanstva, sve što se događalo, događalo se daleko.

) Kako su se pripreme primicale kraju, moje je uzbuđenje raslo. A u noći prije dana predstave nikako da zaspim; tek sam pred zoru malo sklopio oči.

A ako u predstavi ima da otputuje, on mora otputovati, a on će sigurno otputovati, i nikako se ne može dogoditi da ne otputuje. U predstavi, dakle, sve biva nužnije i neumitnije nego u pravom životu.

) gde li sam ono spremio pasoš („na sigurno mjesto, da se ne zagubi”) — toga, vrlo često, nikako da se sjetim! Što ćemo! Kažu: to je starost. XXXII Gorak ukus mladosti u ustima.

Mora da sam im napravio dojam čovjeka koji neće naškoditi osim nehotice, no koga nikako nije dobro pozivati za svjedoka.

Ali nikako da se prisjetim svih „ključnih momenata” ništovne žaobe. A kad sam stupio napolje, njena važnost stala je naglo da blijedi

Jasno. Cijepanje dlake načetvoro može da bude zanimljivo jedino zbog tehnike tog cijepanja, nikako zbog same dlake. A ako cijepanje dlake načetvoro uspijemo da razvučemo na lijep broj stranica, te ako nam još pođe za

Dvadeset voluma sabranih djela — da mistificira sam sebe. Da, zamašitost vanjskih efekata nikako se ne srazmjeruje znatnosti onog prvotnog unutrašnjeg pokretača.

Izvjesne male smetnje koje je ranije osjećao (i to baš negdje u području trbuha) odjednom su se pojačale, a on nikako neće i ne može da prekine inspekciju, pa da se pođe pregledati kod nekog čuvenog profesora.

A to za umjetnika nikako nije dobar znak. I prilično nam pouzdano nagoviješta da će između čovjeka i njegove umjetnosti kad-tad doći do loma i

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Krst dadoše od prve kmetovu sinčiću, ma oko barjaka se nikako ne mogoše pogoditi. Izvirivaše svi redom na prozor da razgledaju kandidate, koji su se tu poređali, pa naposletku

a desna mu ruka, ona što još ne beše jelek na njoj namešten, sama se povijaše iz ramena, i Đurici bi veoma po volji što nikako ne može odeću da namesti, te mu se desno rame i ruka jednako nalazila u poslu.

U sebi je želeo da se ono nikako i ne pojavi, da se odloži, ako je moguće, sasvim; a dotle, dok ne kucne čas, najbolje je da se ne misli o tome.

Ih, sramote!... A još harambaša, hajduk!... E, nećemo više tako. Mora se raditi kako valja, ili nikako... A šta li će reći Vujo ?... Ko mu sme na oči izići!...

— Baš ja jednako mislim kod kuće, nikako ne mogu iz glave da te izbijem... Šta to bi s tobom, Đuro?... Ja sam te krstio i jednako si mi pred očima rastao, pa

Naći će, zar, i ona sebi druga... — A, to ne može, to nikako ne može. Eto, to je ono !... Prvoga dana, pošto mene zatvore, ona nema kud, a ja je ne mogu ostaviti, pa makar poginuo.

Ruke mu tako drhtahu, da ne beše u stanju vladati njima. Dohvatio je prstima za kraj rupca, ali nikako ne može da ga izvuče, jer ne zna šta da čini s rukama. — Ček’, ček’... evo sad...

pa i ne beše u stanju da razmisli o ovom otkriću. Postade joj dosadno ovo zapitkivanje kapetanovo, koje se nikako nije slagalo sa njenim duševnim stanjem: ona ide na ono poslednje, na svršetak svega... i posle toga nastaje tama...

Od toga dana nije nikako pomišljao o smrti i uporno se nadao pomilovanju. Čudan je i taj razlog njegovu nadanju. Sastojao se u jednoj misli: »Nije

Đurica je malo jeo, teško mu je bilo gutati zalogaje, jer mu nikako ne silazi ona težina sa grla... Zato je pio mnogo, pio je vino i rakiju naizmence, gutao je žedno i grozničavo,

sve se u njemu zgrudvalo, smešalo, sledilo... Davi ga i pritiskuje ona crna, najstrašnija misao, koju nikako ne može da zaboravi, ne može da je zabaci među druge misli...

To je negde tamo... iza njega negde, gde li... A pomilovanje mu ne slazi s pameti nikako... ono je jednako uz njega, pored svake misli mu i pokreta...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— Nema u babe više nijednog prstena, osim jednog što ga vazda drži pod jezikom, pa ga mi ne možemo nikako ukrasti. — Brže prsten kako god znate, ili ću sad poslati po vojsku!

Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: — Kud se to deva rod s naše jabuke?

Zemlja beše mnogo arna i za svaki rad zgodna, ama je seljak nije nikako ni orao ni kosio. Ležala je tako i đubrila se. Pitali ga seljani: — A be, budalo, a što ne rabotiš onu tvoju livadu,

i tako su krajeve svoje sastavili pa onamo čoeku oko vrata obavili, i tako je tvrdo okovat bio da se nije mogao nikako micati. Pred njim je bila jedna česma, na zlatnom čunku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno.

Ali carev sin nije htio nikako slušati, nego uzme novaca za puta, uzjaše svoga konja pa pođe u svijet tražiti Baš-Čelika.

No carević nije htio nikako da ga sluša, nego sjutradan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu

Ali carev sin veli: — Hvala ti na svemu, ali se vratiti neću nikako, nego xoćy Baš-Čelika da tražim, — a sam u sebi misli: zašto ne bih, kad imam još tri života!

Kad sokolovski car već vidi da ga nikako odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa mu dade govoreći: — Na ti — veli — to moje pero, pa kad ti bude velika

A on im reče: — Kad neću ̓vako, neću nikako. Divovi mu priznaju da je bolji junak od njih i puste ga na miru. Sjutradan pođu svi u drva.

Uplaše se divovi, pa ga stanu odvraćati od toga, a on im reče: — Kad neću tako, neću nikako. Divovi mu priznaju junaštvo, i oslobode ga da ne prenosi šume.

ga vole kao oca, te se jako zabrinuše za to što vidješe, pogađaše i pogađaše šta bi to, veliki bogo, moglo biti, ali nikako ne pogodiše i ne mogao nijedan dokonati šta bi to bilo s njihovim starcem.

Kad već baš nikako ne mogoše pogoditi šta je, dogovore se da svaki poredom pita starca oca šta je to da mu lijevo oko plače a desno

Petković, Vladislav Dis - PESME

Volim oblak, cveće, kad cveta i vene, Al' nikako ljude što ropću i pište: Što drugoga boli, ne boli i mene; Mene tuđi jadi nimalo ne tište. NA OČEVOM GROBU Gospođici R.

Ni video nisam tada Vaše lice — Samo Vam se zbunjen javih nehotice... 1903. I TAKO... Eto suzâ baš nikako! A rado bih ja oplak'o Svoj Vavilon — stare dane I sve nade — zatrpane Sa životom; ali tako Suzâ nema baš nikako.

A rado bih ja oplak'o Svoj Vavilon — stare dane I sve nade — zatrpane Sa životom; ali tako Suzâ nema baš nikako. Mnogo suza o da mi je Da ih oko plače, lije — Da prelije misli, snove, Ljubav, mladost i bolove — I sve mrtve...

pa i žele! Čini mi se kad bih plak'o — To bi bilo tek veselje! ... Ali suza baš nikako. Katkad samo dušom pline Uspomena i magline Zasnivane moje sreće, I zadrhti biće celo: Iz daljine šum se kreće

Ja ga slušam dugo tako, Ne misleći otkud dođe. Uspomena dušom pline, Drhti biće — pa sve mine, Ali suzâ baš nikako! ... Kako brzo sve nam prođe! 1904.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Zemlja je bila ravničarska i močvarna, malarijska groznica me nikako nije napuštala i pored ogromnih količina kinina koje sam uzimao.

Nebo je bilo prekriveno tamnim oblacima, ali kiša nikako da padne, dok iznenada nije sevnula munja, a nekoliko trenutaka kasnije nastao potop.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Mislio sam da su ti ljudi isuviše iznad mene i nikako nisam mogao smognuti hrabrosti i odlučiti se da ih posetim kao što je želeo prota Živković.

Ali sav taj naučni napor, prikazan na toj izložbi, odnosio se samo na koristi od tih izuma, a nikako i na objašnjenje šta su one u stvari.

Moj dosta stariji nećak, bivši vojnik i knez sela, bio je najstariji muški član Pupina i bio je glava familije. Ovo nikako nisam smeo da zaboravim i o tome sam stalno vodio računa kad sam bio u njegovom društvu.

Moj dosta stariji nećak, bivši vojnik i knez sela, bio je najstariji muški član Pupina i bio je glava familije. Ovo nikako nisam smeo da zaboravim i o tome sam stalno vodio računa kad sam bio u njegovom društvu.

Posle dva dana osećao sam se kao da sam ponovo u Njujorku, i bio sam veoma srećan. Na povratku u Berlin nikako mi nisu izlazile iz pameti majčine reči: ”Moraš se oženiti Amerikankom ako želiš da ostaneš Amerikanac, a ja znam da

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Radnici gledaju za njima, a oni između njih idu i već ništa ne razumevaju ćute i ne mogu nikako da se snađu. Putem im je pri duši sve tješnje, a kad uđoše u grad, u tijesne ulice, gdje nigda sunce ne grije i gdje

i duge trepavice već se sklapaju, kad iznenada nametne joj se silom nova dvoumica i poruši već ustanovljen red — i nikako da mirno usne. ...

Htjede da je namjesti u koju kuću da se služeći prehrani. Namjeri se prigoda, te to i uradi. Ali dijete nikako da se svikne: već trećega dana nađe je pred vratima gdje ga trpeljivo čeka i gleda ga umilno da je pod svoj krov primi.

I nikako da se povrati kući. Stoji na jednome mjestu i zamišljena gleda. A oko nje vrvi svijet, no ona kao da ga i ne vidi: misao

Neprekidno ljuljanje trajalo je nekoliko dana, a djevojka ne može da ga podnese i nikako da obikne. Lazo sjedi do nje i drži je za ruku, kao da će joj lakše biti, a kad joj se posvema smuti, položi glavu na

Devojka gleda u Spasoja, nastoji da sebi pretstavi njegovu prvašnju priliku, kad je kod njena gospodara služio, ali nikako ne može da ga uobliči, i što ga više gleda, čini joj se nepoznatiji: nije ono momče njena zamišljaja; razgojio se, a

Lazo ih posmatra i čudi se što se ne razvesele, a sva je prilika za to. Spasoje ispod oka gleda devojku i nikako da mu oko na njenu licu opočine. Gleda je bolje, i lijepo mu se čini da je uvela i blijeda u licu.

i sada s odvratnošću gleda u pijani svijet i osjeća zadah žestokih pića i neugodni vonj zadimljenih, škiljavih lampa, — i nikako da u Spasoju vidi zamišljenu mladićku priliku: čini joj se da nije on bio s njom onoga jutra na brodu kada je gledala

Lazo nikako da shvati što im je te su neveseli sada kad su dočekali što su odavna željeli, pa s njegova lica veselja nestaje, a u dušu

po pučini, smežuraloj i pomodreloj od svježega jutarnjega sjeverca, dolazi mi starica čisto pred oči, i ne mogu nikako da je iz pameti istisnem.

Tri dana provela je u selu, ali misao bijaše joj na školju. Nikako da se već razumije sa seoskim momčićima. Jednoga od njih, koga dobro poznavaše, na u luci uhvati usrdno za ruku, kako

ustaviše joj se oči na zraci sunca što pred prozorom od svoda treperi i niže pada na sliku svetoga Antona, a misli nikako da joj se srede: sve joj i nehotice bježe na školj, i pred očima čisto joj sijeva ona bistra i jaka svjetlost

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

„Sirova“, međutim, ili „divlja“ ta kultura nikako nije. Za najopštije razumevanje jedne kulture važno je znati kakav je u njoj tipičan odnos prema vremenu i prostoru.

Ali rešenje u Matićevom slučaju nikako ne treba shvatiti i kao konačno rešenje, jer ništa kod njega nije konačno, nego je sve dato gotovo kao slučajno otkriće,

Njihova je „muzikalnost“ nesumnjiva, ali isto tako i dosta osobena; ne može nikako da se svede na efekat ponavljanja. Pri pomnijem zagledanju uočava se da ključnu ulogu ima aorist sruči se.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Pa ne mora da bude baš komisija, može on i drukče. Ako ne može nikako drukče, a ti da znaš, uzajmićemo makar na drugo mesto, pa tebi vratiti. Tebi tvoje ne gine.

PERA: Izvesno! A biće da gospodin Popović to već i zna, čim nije došao u kancelariju. ŽIVKA: Ama, zar nikako nije dolazio? PERA: Upravo dolazio je odjutros, ali je nekako odmah otišao, čim je čuo da je vlada dala ostavku.

ŽIVKA: Pravo da vam kažem, to mi nikako ne ide u glavu. NINKOVIĆ: Međutim, ništa lakše od toga. Od svega što sam vam kazao, bridž je najteži.

Ona misli to može tako: da smenjuje zetove i postavlja. E pa, brate, ne ide to tako! DARA: Ja nikako još ne mogu da verujem da ona to ozbiljno misli. ČEDA: Ama, ozbiljno, kad ti kažem.

ANKA: Pa nije težak posao, ne kažem da je težak, ali znate kako je, treba imati prilike, a puna kuća, pa nikako da uhvatim gospodina nasamo. ŽIVKA: Slušajte, Anka, meni bi trebalo, ako je moguće, još danas da se to svrši.

Bunio se vaš ministar, kaže: dobili ste klasu pre tri meseca. Ali sam ja navaljivala i nisam mu nikako dala mira, pa sam čak naterala i svog muža te ga je on okupio. Da, da, i on ga je okupio. (Pauza.

Odmah je ceo svet pogodio. DARA: A zar nisi nikako mogao da saznaš ko je pisao? ČEDA: Saznao sam. DARA: Ko? ČEDA: Reći ću ti, ako mi daš časnu reč da nećeš reći majci.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Eto zbog te suprotnosti rečnica se iznutra i raspolućuje otprilike (i nikako ne tako oštro i očigledno) kao kad bismo o izvesnoj osobi do pola rečenice govorili u trećem licu (ona), a otpola u

Jer kako bi se inače mogla shvatiti tvrdnja da je gazda Marko već kupio kuću koju nikako nije ni nameravao da kupi? A da je zaista tako, potvrđuje i sam autor.

se u kritici, ako je nasledno opadanje istančala krv razumljiva za staru gradsku, golemašku porodicu efendi-Mitinu, nikako nije i za gazda-Markovu.

kako zaista to on, otac, šalje, bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili ga čak omrzla što nikako k njima ne dolazi, što nju i mamu njenu ostavlja uvek tako same”.

tačno kao i junakinja Nečiste krvi, zamenicom „ono” imenuje jedno naročito erotsko stanje koje ga povremeno obuzima: „Nikako ne bi smeo oči da zatvori a da ne bi odmah bilo ono.

Tako i Zlati, kao udovici, nije bilo dopušteno da ide sredinom ulice u varoši: „Kada ide čaršijom, nikako da ne sme sredinom već samo jednom stranom, i to sve uza zid”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

K manastiru se ne bi nikako moglo prići da preko uzanoga ponora nije prebačen na drugu stranu laki mostić, Ograđen i pokriven šindrom, nekad

LjUTA PRAVOSLAVKA Još pre dvadeset dana susedi su joj doneli tu crnu vest, u koju ona nikako nije mogla verovati. Kaludrani su bili u gradu jedne subote i na trgu saznali od čudno zadovoljnih Arnauta da se njen

Ti da si zdravo!... Novi Turčin nikako nije dolazio svojoj kući u selo. Turci su ga neprestano držali u gradu, gostili i darivali, hrabrili i utvrđivali u

Nije nas baš mnogo koštalo. Potresen, Milan Rakić nikako ne dopusti da starac plati. Ali pristade da pođemo svi u krčmu kod Stojana Bojkovića, gde nas čiča, Mojsil široke ruke

Dođe i krčag rakije sa malom zakuskom od sira i luka. Pop na brzinu iskapi nekoliko čaša, ali nikako da savlada svoje prve utiske i svoje razočaranje.

– A on, kučka, Bog da ga sad prosti, zatvorio se u kulu, pa nikako da iziđe. No ja ustvrdoglavio. Petoga jutra on iziđe i pođe putanjom kroz šumu ka kladencu.

Krakov, Stanislav - KRILA

to mi škodi bubrezima... eto boli me tu, i tu... A Mija je tada mislio na čašicu konjaka, koju mu nikako nisu hteli dati. Baronica mu je za utehu spremila novu šarenu pidžamu.

Telefon je pomamno drečao. Rumeni načelnik štaba je jednako govorio da se treba krenuti na osmatračnicu. — Sad nikako, možemo položaj otkriti, — dokazivao je artiljerac, koji je uz komandanta jedini konjak pio.

Svađao se dugo sa prljavim, starim komandirom neke municijske kolone, koji mu nije hteo nikako konja dati. Kada mu je Duško pokazao nešto napisano na svojoj objavi, i govorio mu o rani na nozi, čiča je zavikao: —

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ne, Dakar nije još Afrika, nije sasvim, nije nikako za moga prijatelja, koji je poznaje divlju, kakvu mi je obećava, ali za mene ovo je ipak ono što nisam nikada ranije

Kako se samo za svako novo saznanje misterija dobija i po jedna nova tatuaža, to ova ne predstavlja nikako dekoraciju na telu, već položaj crnca u carstvu mađije i plemenskog života.

“ a da u stvari ne bi voleo da uđem u tu kombinaciju. Švajcarac je smatrao ili da ovaj čovek nikako nije pogodan za mene, ko zna iz kakvih razloga; da će moja sigurnost od toga trenutka biti sasvim problematična.

Trčim da ga tražim po pijaci, po selu; sačekujem druge crnce koji ga traže; ne uspevam nikako da prikupim više ni onaj ostatak momaka.

Isto tako primitivac vidi da u njegovom stadu nema krave čiji je jedan rog slomljen, a nikako ne vidi one koje su tu. — Podići kuću u savani, od cementa, od armiranog betona; nabaviti prijatne stvari.

dozivanje ali nije odgovarao da mu ne bi naredili da se odmah vrati, a kask, koji se bio otkotrljao u travu, nije mogao nikako da pronađe. Zaustavljamo se u kampmanu sela Njegromandugu.

Naši crnci leže kraj stvari koje su nosili, i po njima se vidi da nemaju nikako vole da idu dale; ne što bi bili umorni, no što im se već dosadilo.

Idem sasvim poslednji u redu, zadržavajući za sebe mesto koje crnac nikako ne voli, ne toliko što panter, ako napada (to je beskrajno retko), napada s leđa i poslednjeg, već što njega vreba

“ — „To je čudo, nasmeja se mladić, — ja nikako ne razlikujem protestante od katolika.“ — „Ni ja, tj. nikako ne bih smeo garantovati za vas da ste protestant, ali bih

“ — „To je čudo, nasmeja se mladić, — ja nikako ne razlikujem protestante od katolika.“ — „Ni ja, tj. nikako ne bih smeo garantovati za vas da ste protestant, ali bih smeo da niste katolik.

Svoj vreli i tamni pogled oni ne dižu nikako sa zemlje. Izgleda neverovatno da ti ljudi, kao ovaj Abdulai iz što dolaze sa pustara iza Tambuktua, nisu braća velikih

zgranjava se da dečaci uopšte i pitaju mogu li ja ući, te najenergičnije objavljuje: da se to ne može, ne može i nikako ne može! Starica prilazi da čuje o čemu je reč, govori brzo arapski dečacima, slatkim preklinjućim glasom.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A onako, evo đe ga gladni hrtovi oblijeću!... PRVI TURČIN: Biva, sve je tako kao što rekoste; ’ma nikako mi u pamet ne iđe kako da se, kod nas ovolikijeh, ono nesrećno roblje provuče!... Ko ih provede?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Poslala bi još i više da otuda ne javiše: »ili bite dalje, ako možete, ili ne udrite nikako, jep bijete u naše ljude.« Da ružnih udesa! večito se nešto bunimo i sami sebi smetamo. Vidi se da nam nešto nedostaje.

U tome konjica već uleti u naše raštrkane strelce po poljani. I gle — ne seče ih! Ja gledam, gledam — aja, baš ih nikako ne seče.

I već počeh misliti o sebi grešniku; šta li će biti s mojim snom? Sve mi se činilo da se od bliske puščane praske nikako ne može ponovo zaspati.

Moja vam je vlada govorila da su naši odnošaji sa Crnom Gorom ne može bolji biti. To ne stoji nikako. Naprotiv, naši su odnošaji vrlo zategnuti.

Ni to nikako ne stoji. Austro-Ugarska nam ne može želeti nikakvoga uspeha već i po tom, što su naši državni interesi i njeni računi

Njoj nikako ne ide u račun da naš ugled na Balkanskom Poluostrvu skoči, da mi postanemo veći i moćniji, jer zazire da tako okrepljen

u svetu je veoma malo tako velikih moralnih propalica, koji čine zlo s potpunom svešću da je ono zlo što čine; a možda nikako i nema takvih moralnih čudovišta.

— Dakle ne može me mimoići ova čaša? Komarov reče šaleći se: — Nikako i ni na koji način. — Lepo, pokoriću se neophodnosti.

Komarov reče šaleći se: — Nikako i ni na koji način. — Lepo, pokoriću se neophodnosti. Vi rekoste malo čas da nikako ne pojmite kako čovek može osuđivati ratove uopšte, a u isto vreme biti revolucionar.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Nad nama je zvezdano nebo. Izvan rova napipaš neko kamenje. Nikako ne mogu da razumem zašto je ono tu i ko ga dovuče. Vojnici su dohvatili ašove da prodube rov.

Suv hleb nisam mogao više jesti. Iako nam je javljeno da će nam dostaviti toplu hranu, naši kuvari nisu nikako dolazili. Možda su pošli i sad lutaju po magli, te će nam doneti jelo na kojem se s prsta uhvatio loj.

Posmatrao sam jednog četnika kome se u cevi zaglavila čaura, pa nikako da je izbaci. On zagleda u pušku, zatim kao da nešto premišlja, i tek je najednom baci izvan rova, kao nešto

— Oči njegove smejale su se. Glave bi kao i htele, ali noge potporučnika nikako da se sastave. — Avrio! — veli Milan „Kica“, držeći se za platan. „Fikus“ je govorio: — Sergije Nikolajevič...

— Nije kinuo... — Čto eto takoje? — pita Fjodor. Pera „Đevrek“ poče da objašnjava srpskorusko-francuski, ali se nikako nije mogao setiti kako se na kom stranom jeziku kaže „štucati“ i „kijati“.

Razgovaramo jednoga dana kako je ko od nas zamišljao ranije rat. — Ja ne mogu nikako da se prisetim — veli Vojin. — Stvarnost je toliko upečatljiva, da je iz moje svesti istisla tu raniju predstavu.

Vratio sam se opet u zemunicu. U stanju sam bio da sve shvatim i razumem, čak i to zašto sam ja upućen ovde. Ali mi nikako nije išlo u glavu otkuda ova mačka u pešačkim rovovima. Pomilovao sam je. Mačka se opružila i počela da prede.

U koju li kategoriju ja dolazim... — pade mi na pamet. Ali moje su misli sada nemirne i nikako da se priberem. U daljini trešti mitraljez. Vatra se osipa celom dužinom fronta.

— Šta radite? — pita ih Stanko. — „3afrkavamo“ bugarske strelce. A nikako da ga pogode — govori jedan smejući se. Išli smo pognuti da bi bili ispod visine puškarnice.

Privlačim se... jurim preko poljanice, jest, baš ja trčim... pred rovovima sam... — Ovde moja misao kao da zamire. Nikako ne mogu sebe da nateram na bajonet. Grčevito stežem očne kapke da bih izazvao tu viziju.

Veterinar otpoče Bora se zavali na Radoslavljeve grudi i poče da ga ljubi. Radoslav stade da se smeje. — E, ljudi, nikako mi ne ide u glavu, kako izvukoste ovoga konja. — Izvedi ga u predsoblje — naredi jednom vojniku.

Pušila je mrzovoljno. Posmatrao sam je sada izbliza, ali nikako nisam mogao uhvatiti pravi izraz njenoga lica. Ono jedno bolesno oko bilo je stalno otvoreno, ukočeno i celom je licu

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

poodavno, po tiranskoj mehanici navike, na veoma niskoj ceni, a pored drugih, opravdanijih razloga još i stoga što se nikako ne bi moglo reći da je dovoljno ispitana, i što je, uostalom, i nije lako valjano upoznati.

poezija nekako grubo, skoro prezrivo isključena iz naših misli i osećanja, kao da je, pažnje dostojne pa i znatne, nikako nije ni bilo; kao da i sama zasenjujuća pojava Branka Radičevića, koliko začetak nečega bitno novoga, nije istovremeno,

već i stoga što ako takvih formula i ima za trenutno potrebne programatske stavove, ima ih mnogo ređe — ili ih nikako i nema — za definitivne umetničke rezultate.

O čem ni načnu bjednoj pešči eja, da bi s čestiju čego s dožit eja, vse hudo idet, ščastija ne vidjet nikako že, nikako že.

O čem ni načnu bjednoj pešči eja, da bi s čestiju čego s dožit eja, vse hudo idet, ščastija ne vidjet nikako že, nikako že.

Solarić (u poznatom Katalogu knjig slavenoserpskih svoga Pominka knjižeskog, Mleci 1810, 69—84) ne spominju je nikako; L. Mušicki ju je ipak zabeležio u svojoj neštampanoj bibliografiji (Saopštenje dr G. Mihailovića). St.

Ostojić, pisac do danas najpotpunije monografije o Orfelinu, čak je i ne spominje nikako. Delo je u doslovnom značenju te reči otkrio tek zaslužni bibliofil i bibliograf dr Georgije Mihailović, u jesen 1948.

pesmu Kozačinskoga, čiji izrazito barokni stil je u tolikoj meri godio Rajiću da ga se nije mogao, a još verovatnije nikako nije ni hteo, osloboditi. (Svetozar Matić je u Opisu rukopisa Narodne biblioteke, Bgd 1952. pod br.

Pesmu sam imao u dva podjednako nepouzdana prepisa rđavog rukopisa koji potiče iz vremena „nikako posle 1822” godine. U rukopisu, kao što je to česta navika pisara naročito starijih pesmarica, strofe nisu bile

decembra 1953. iz Vršca, da njegova žena zna lepu melodiju mađarske pesme Nincsen pénzem se dohánzom — — —, ali joj nikako ne zna reči. U isto vreme otprilike, 23.

Naučena jedinstveno u predelima fantazije i prazni” sanova boraviti, nikako il’ vrlo retko razumom rukovođena biva; deca njena, izrodi magle i mraka, čeznu pred svetom uma.

vremena, to jest od kako sam Serpski narodni list, Serpski ljetopis i knjige Mušickoga čitati počeo, u krugu prosvešteni nikako drugčije nego neposredstveno serpski mislim, čuvstvujem i pripoznajem, da sam onda kad sam onu i više onakovi pesama

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

prejadikovao nabrajajući Jablanove mejdane, i pred veče je zaspao na mrtvom tijelu bikovom, od koga ga nijesu mogli nikako rastaviti. Zaspao je, da se nikad ne probudi.

Selo ga je volilo i štimalo. Samo pop i knez nijesu ga nikako mogli gledati. — 'Rišćanine, ne upleći se u moje stvari, jer će nas, ikone mi, svukud biti! Nekom neće valjati!...

Veli: — Da te poslô mutesarip banjalučki, ne dam! Ne dam, brate, ni za pare, ni za ljubav, ne dam nikako! Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti. Sad il' nikad!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko. (Odlazi.) VI ŽIKA, MILISAV ŽIKA (zadubio se u akta): Nikako ne mogu da mu uhvatim ko je ovde pobacio. Ovi praktikanti još ne umeju ljudski da saslušaju.

Đoka?!! MARICA: Jeste, jeste, to je Đoka. KAPETAN (miriše Đoku): Bog i duša, on je! Miriše na promincle. ANĐA (još nikako ne može da dođe k sebi): Ama, onaj Đoka? KAPETAN: Pa onaj, de, što se buniš! MARICA: Jeste, onaj Đoka.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

podsećaju na orijent, ali ne omamljuju. One imaju miris ruže, a nikako ružinog ulja". Prozni oblici Svojim osnovnim karakteristikama prozna usmena tradicija uklapa se u međunarodni sistem

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I da je samo uveri kako je espap ako ne veći a ono nikako manji, sa snagom velikom za njegove godine, on bi lako dizao, gurao naslagane daske, grumenje, samo da se vidi kako iza

A za sve to vreme ispred dućana, na tezgi, sedi stari č̓a Mihailo, drugar oca mu, koji nikako da se odvikne od njihova dućana i tezge, na kojoj je s ocem sedeo.

Kao da se nešto otkinulo od kuće. Otac Jovankin i mati već se nikako nisu viđali. Jovanka, međutim, mada je čula za tu proševinu, ipak ne polažući na nju ništa — toliko je bila uverena u

Mati, kao uvek, kao da je ona za sve kriva, jednako je bežala, krila se i tamo možda uzdisala, a baba nikako ga ne ispuštala.

[kao] drugi ili da nikako ne dolazi, ne viđa je otkako se isprosila za drugog, navlaš izbegava da je vidi, obilazi izdaleka njenu kuću i maalu,

Nisam ni ja baš tako vredna. I ako bi utom (otkako oženio sina, dobio Jovanku, nikako ne može da prođe a da u svakoj kafani ne zastane, ne časti za snahu prijatelje, poznanike) odozgo još sa čaršije video

Ona je znala da je to greh, ali [ljutila sej zato što on nikako to neće, neće da joj pomogne, da budu zajedno grešni, smrtni ljudi, već uvek on iznad sviju, kao što treba, kao neki

Ko se nadao da će se ona toliko zaboraviti, što će on biti »suv«, bez žene, bez poroda. A ona nikako da se uteši. Nekoliko dana trajalo je. Danju i kojekako. Smirila bi se, zaboravila u poslu.

Ona, pošto ostavi sveću ispred njega koja ga osvetli, postoja i, kad on nikako se ne osvrte ka njoj, upita ga: — Treba li ti još štogod?

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

i Handw. DA, 3, 1490 i ZVV, 8, 61). Ponekad se b. t. samo kadi bolesnik, a nikako se ne kuva (SEZ, 14, 68). Naročitu snagu ima b. t. ubrana na Ivanjdan (іbіd., 67). O postanku pega na lišću b. t.

Dim.). U štavičkom srezu (na putu Novi Pazar — Rožaj) mrtvi se sahranjuju u »korabi« od javora ili bukve, ali nikako ne od brekinje (ispitivanja St. Dim.). BRESKVA Pfіrѕіch (amygdaluѕ perѕica).

Obično još domaćin ili njegov sin (a nikako žena ili kći) ukradu sa tuđe njive k. pa ga ukopaju, krišom i od kopača, u ovaj odžak i to se smatra za prenošenje tuđih

Da bi mogao napraviti odelo za svoje vojnike, naumi Trojan da seje l. Nikako nije mogao naći zgodno mesto, pa zato pusti sokola, i gde soko padne, da ga tu seje.

Samo trešnja ne htede nikako goreti. Zato jasika neprestano treperi, zelembaća svako ubija, a t. je sveta (Sofrić, 212). Od t.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Juče čisto kao da si me čarkom opčinila,ušla si mi u volju, pa nikako da odolim... da se otmem ... Jednako um me k tebi nosi!... Htjedoh ići kući, ženi, znaš...

— i opet se nasmija svojim umjerenim osmjehom. — Kaži cijenu, gospodaru, — pita Ilija, i ne može nikako da se sabere, da se bezbrižnim pričini.

Pitaju je što joj bješe, a Cvijeta, mjesto da odgovori, zajeca i najposlije udari u ljuti plač. I nikako neće da reče uzrok zašto je došla, a kad Rade učesta besjedama, veli grcajući: — Ne pitaj me, već ako si mi brat, ne

sebe istisne; čak drugu ženu traži da je njome zamijeni, ali sve zaludu: ona mu se uvriježila u moždane, zakačila ga i nikako da joj se otme ...

— Kijamet! . —Kazuj, bolan! —Kazivao sam ovim dobrim ljudima što znadoh... Ali, evo nikako — prevrnu razgovor — da mi se ugriju ova dva prsta na ruci! — i primače ih bliže k plamenu.

I evo me sada ovdje... I ne bijaše zla, ljudi, da ne odnese led ova dva prsta... Evo, nikako ne motu da ih skupim... —A otac mi? —Ne znam... Biće se i on negdje sklonio...

— i nikako da sa Rade oka skine. Kad priđoše kraju, Rade se diže sa brane; suveznik se zabavi oko volova. —Maša priđe Radi.

od napasnih misli i silio se da podade ispovjedi sveti značaj, da je pred sobom gleda kao svaku drugu ženu, ali nije nikako mogao.

Gazda Jovo biće poručio po advokata, i priprijetio mu i prekjuče, kad ga je u varoši vidio, da nikako ne oprašta popu, ako će da su prijatelji; a on već znade kako je kad ti je gazda prijatnjlj, a kamoli kad ti je dušmanin!

Maša gologlava rasprema sto; sunce u prošarici prosiplje joj se po plavoj kosi, a pop Vrane nikako da s nje oka skine. Iza veselja u dušu mu useljava se laka tuga, dolazi polako ali osjetljivo; zahvata ga sve jače

Kako se momče stidilo, pomisli Rade — kad ono kući dođe. Nikako da koga pusti da mu u oči zaviri, već glavom jednako kreće tamo i amo...

njene besjede, jer godinama i njemu oteščao život i zanovetno mu i teško ovo putovanje u grad, a već bez Zlate ne može nikako, pa još ranije premišljaše kako da je dovede k sebi bliže. — Dođi na selo, otvoriću ti dućan, pa da trguješ!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ono snažno, zdravo telo ne priliči monahu. Priliči vojniku i oraču, ali nikako ne i monahu. Dimitrije Pomogao sam mu da skine prtljag s konja.

Sad znam da je on, u stvari, tražio izlaz iz svoga mučnog položaja, pa pošto ga nije nikako nalazio dugim besplodnim umovanjem, pokušao je da ga nađe u tamnom vilajetu, u zaumnim svetovima, na čije ga je kapije

„Da“, rekao sam, „trnje u redu, ali, zaboga, nikako ne glogovo.“ Nije obraćao pažnju na ono što govorim, ali ja sam mu ipak napamet izgovorio mesta u jevanđeljima koja se

A ne, kako je to Jakos uradio, obadva prizora koja se nikako nisu mogli dogoditi u isto vreme, strpati u jednu sliku. Ovako je ispalo nerazumljivo.

Njihov protivnik je redovno bio golema brkata spodoba, krvožedna ljudina koja zakolje protivnika pa posle oliže sablju, nikako nije bio onakav kakav je stvarno bio — preplašeni sebar koga je njegov vlastelin pokupio sa njive, tutnuo mu u ruke

napred u galopu, ali moramo se držati poretka, ja i on, moj vranac, koga bih nazvao Jarki, koga bih baš tako nazvao i nikako drukčije, Jarki, jer je moćan i nestrpljiv.

se izležavam ovde na Kuli, tobož kao nekakav bolesnik što se oporavlja posle teške bolesti, a u stvari lenjivac koji nikako da se nakani da korakne iz ove zgodne hladovine na usparu i vrelinu dana, u čemarnu sirotinju manastira.

Njemu hranu donosi lično gospodarica Vratimlja, Jelena, naša dobra hraniteljka. Ne, ja se ovim što sam sada rekao nikako ne pridružujem zlobnim glasinama koje inače svakodnevno slušam. Taman posla.

Mrak je očigledno otežavao posao napadačima, kretali su se nasumice u tmini i nikako im nije polazilo za rukom da se bešumno približe bedemu.

Vidim i ovoga i dalje mirnog i spokojnog. Naši jadni kapci nikako da se sklope, vazda se iznova otvaraju u nadi da će jednom ugledati prizor dostojan duše.

Dobro je ono što je korisno. Udobnost i komocija nikako ne smeju biti narušene. Kome je istina potrebna? Kome je potrebna čistota vere?

To što sam ja ove noći prekinuo sa pokajanjem i ispaštanjem greha, nikako ne znači da sam svoj dug zaboravio. Sutra ću sve nadoknaditi.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Vekovi su prošli i vremena duga, Mnoga carstva pala, a mnoga se digla; Ali moja sumnja, kô i moja tuga, Još nikako nije svome kraju stigla.

„Tamo nekoga ima!“ jauknu sa pritvornom stravom, „No nije nikako klisar, al tu je klisarka glavom.“ I kmet je, najposle, čovek; pa tako i samog njega Ljubopitljivost strašna ovaj put

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ja sam tada projektovao, a on izvodio, razne građevine na vodi, koju nikako nije mogao da trpi. On je sada u Carigradu i željno me očekuje da na obali Bosfora ispijemo koju dobru kapljicu i

Njemu se nikako nije odlazilo iz Egipta. Nije ni čudo: teško mu je bilo odvojiti se od lepe i mlade Kleopatre, a još teže vratiti se

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (ljutito): Zvala sam, toliko puta sam ga zvala. KATA Pa? TAŠANA Neće! Nikako ne dolazi. Eto i sad sam ga zvala, pa kao uvek, samo se izgovara... Mučno da će i sada doći. Neće.

(Prilazi Tašani): Tašana, zvala si me. Istina, zvala si me više puta; ali ja nikako nisam imao vremena. I sada, evo, jedva što dođoh. TAŠANA Ako, dedo. Hvala!

(sasvim rešeno, čak zagrejano): Ako si doznala, a trebala si odavno za to da znaš, i onda bi ti bilo jasno zašto ti nikako ne dolazim. Nisam hteo zbog tebe, da ne bi svet počeo svašta govoriti... Ali da sam znao da ti je ovoliko teško, mučno.

Ali da sam znao da ti je ovoliko teško, mučno... Dakle, zato sve kaži! Nikako se ne boj mene! Jer ono što je nekada bilo, bilo je. I evo, možda će ti biti krivo, ali ja se ne kajem za to.

Oh, dedo! (Prilazi prozoru): I to nije jedan dan, mesec i godina, već ceo vek nikako ne smem prozor da otvorim da se ne bi zavesa više pomakla, već da isto onako stoji kako je stajala, dok je on bio živ..

TAŠANA Jest, nisi?! Zato ja gotovo cele noći ne zaspah. Ko zna kad sam tek zaspala. A bolje i da nisam nikako ni spavala. STANA (u poverenju): A što? Došao u snu neko pa te grlio, ljubio?...

Zavese se nikako ne dižu! Sunca nema! Čak ni čekrk na bunaru ne krcka, pošto se ni voda iz bunara ne vadi! Kao da se hoće i sama voda

(Gorko): Oh, ali tebe nikako! Da, da... Pokojnik umro... nestalo gozbe i veselja. SAROŠ (ustukne): Tašano, Tašano, opet ti?!

Ba! Ovo se ne može više! Dva puta pokušah da sebi dođem glave. Evo nikako ne spavam. I sad, poslednje vesele, poslednje piće!

TAŠANA Pa i može se, i mora se. MIRON Mora, Tašana. Eto ja jednako molim Boga, i služim i pevam za smrt, a ona nikako neće. (Jadikujući): A ne može se više.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

„Znaš, kad tako čitam o Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, a naročito o onom Sandžaku, koji nikako ne mogu da uhvatim ni gde je ni kako je, osećam da mi nešto iz srca raste, ovde, gore, gore, i grudi mi budu tesne.

Malo je bolelo roditelje njegove što im, otkad se oženio, nikako nije dolazio. Piše, zove, ali sam ne dolazi. Jednog dana Ristana opremi muža na put.

S vremena na vreme su slali ponešto Risti, ponešto Seki. Ali dopisivali se skoro više nikako nisu. Jedne zime okašljaše jako obojica. Toje bila velika muka, i ujedno poslednja prilika da se s retkom odanošću paze.

Jedne večeri, s leđa je oslovila opet neka sveža udovica: — Ne vidim, kažem, Lazarićku na groblju baš nikako, a tako bih volela da se nađemo i porazgovaramo.

Ali joj se priroda nešto mnogo promenila. Naravno, ne smem zaboraviti da joj nisam sasvim rođena sestra, a nisam nikako majka... Svi su ljudi neprovidni, teško je čoveka dobro suditi...

Gospa Nola nikako nije mogla da uđe u stil tih sedeljki s propisnim odelom, i strogo propisanim posluženjima u pet sati, i posle šest sati

Kažu da je izišao crvenih očiju. Sam je govorio: da gospođu Lazarićku može samo više i više poštovati i voleti, nikako manje. Kad ga je ispraćala, rekla mu je: — Dođite opet. Vremenom ćete možda i Julici moći biti prijatelj.

Nije volela svoga zeta nikako. I strašno se potresla kad je, tamo kasnije, videla kako malog sina Juličinog konjakom i rakijom vraćaju u život.

U takvim trenutcima njoj je dolazilo jasno do svesti da se ona nikako nije uživela u posed, i ne može da smatra da je njeno ono što je bilo Lazarićevo.

kaže moj doktor Mirko... 'Ajd neka pritiskuje; svako svoj pos'o zna i radi. Na grobu Milušićevu kandilo nikako nije htelo da gori. Udovica je menjala i zejtin, i čašu, i celu napravu, ali badava. Zaplamti, zacvrči, i ugasi se.

Zatvori i on oči, prošapta „laku noć”, a već krljanje se nikako nije ni prekidalo. Bolničar opipa bilo i reče tiho Pavlu: — Najviše još jedan sat.

u orman, a navučem neku staru anteriju koju mi Baba dade da mi služi kao šlafrok — ali šta ćeš, od jednih pantalona nikako ne budu dvoje! Novac se pri tom najinteresantnije ponaša, i to će tebe, ekonomistu, više interesovati.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

A ja, vidiš, znam na nebu da nađem Velikog Medveda, ali svoju kuću ne mogu nikako da nađem! Ta je epizoda u biografiji („Uspomene na pokojnog N. N.

i za života bio za njih uvek mrtav; pa onda, o položaju moje žene, koja, i pored toga što bi odista bila udovica, ne bi nikako mogla biti udovica; pa onda, u razočarenju profesora Sime Mitrovića, koji sa izvesnim pakosnim zadovoljstvom već

“ što mi naprežući do najveće mere i pažnju i sluh, nismo mogli nikako da razumemo. Tako i moje prve izraze: „du, mu, gu, do, po“ itd.

Otuda i dolazi, valjda, da se kod tih porculanskih devojaka nikada i ne vide mrlje u životu. Meni se nisu nikako sviđale njene svetle oči, a još manje onaj njen porculanski osmeh.

Razume se da mi je na to odgovorila mati, i papučom izjurila iz sobe, što meni nije bilo nikako jasno. A nije to jedini slučaj kod kojeg je moja radoznalost bila nagrađena batinama.

Zbog toga njegovoga ćutanja profesori su bili utoliko više u neprilici što nisu nikako mogli saznati prema kojoj grani nauke on ima sklonosti, a on je, vidi se, ćutanjem to vrlo vešto prikrivao.

Otkako je to ukinuto, neznalice se nikako neće da izmire s tim faktom, te životu obično magarci sede u prvim klupama. Poređani tako u klupe po veličini,

To nas dovede u užasnu zabunu, jer tu poligamiju nismo mogli nikako da razumemo. — Ne razumete, dabome! — reći će učitelj, predviđajući svu teškoću objašnjenja.

Svi ostali padeži išli su kojekako, ali peti padež jednine (pokojni zvatelni) nikako mi nije ušao u glavu, niti sam umeo da ga pogodim.

u tom pogledu idu tako daleko da su oni već pre Voroncova kadri bili pretvoriti petla u kokošku, i obratno, i onda nikako čudo nije što sam ja, kao i mnogi moji drugovi, vraćao se sa table gde sam govorio lekciju sa uverenjem da sam dobio

čete vraća komandant raport da stavi tačke i zapete, jer je ovako napisan raport potpuno nerazumljiv, tako da se nikako nije moglo razabrati da li je u pograničnom sukobu, koji se desio, poginuo šef krijumčarske bande ili je poginuo sam

Više tačaka je znak koji označava nezavršenu misao. Nije nam nikako išlo u glavu kako može biti nezavršenih misli; kad si je već počeo, završi je.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Onda komandant naredi poručniku Luki da pojaše i odmah dovede lekara. Podnarednik Gruja nam veli: — Onom čiči se nikako ne sviđa ovde, stalno je nešto gunđao.

Prosto po navici i slepom poverenju u starešine svoje. Ali misli su njihove čvrsto spojene za selo, okolinu, i nikako ne dosežu izvan granica domovine. A otadžbinu su sada izgubili, sa njom i ognjište svoje. Zemlja se brani sa kućnog praga.

More peksimit, pa sa čajem... Delikates! — veli potporučnik Vojin. Govori se o nekim transportima hrane koji nikako ne stižu. Priča se o nekim komandama u kojima se priređuju gozbe.

I drva su čak dovukli. Vojnici zagledaju kalupe biljne masti i čude se: — To je, bre „milikerc“ — veli jedan, jer nikako ne veruje da mast može biti u onako čvrstom stanju. Dok su se kazani pušili, vojnici su uređivali bivak.

Jest, Tanasije. Pozdravismo se srdačno. Smeje se i Tasa, pokazujući svoje bele zube. Ali mi nikako ne ide u glavu, otkud on ispade engleski vojnik. Povedoh ga i tada mi on ispriča svoje žitije.

Komandanti su izmišljali kojekakve poslove u bivaku. Ali badava, bilo je sve to dosadno. Vojnici nikako nisu mogli da shvate zašto ih sada teramo da previjaju telo napred i nazad.

— A kažu nosi ka mečka. — Vidi molim te, odostrag kao konj, a odnapred kao magarac!... Mazgovoci nikako da se pomire sa svojom novom ulogom.

Pešačka paljba sa naše strane kao da pomahnita. Mitraljezi skoliše pa nikako ne prekidaju ono njihovo beskonačno: krrr!... krrr!... Samo nekiput čuje se: tak! tak! tak! krk!... krk!... krk!...

Pritajili su se za trenutak. Onda su preneli vatru na drugu bateriju. Samo nju nikako nisu mogli da pronađu. Pravac još i pogode, ali ne mogu da podese daljinu.

Pravac još i pogode, ali ne mogu da podese daljinu. Naročito su bile aktivne dve bočne neprijateljske baterije koje nikako nismo mogli da osmotrimo. Na osmatračnici je bilo dosta nas, i svi smo se napregli da ocenimo odakle dopire zvuk.

Petrović, Rastko - PESME

Pretpostavimo čak da, zbog tvog osobitog držanja, priroda nikako ne stigne da te iskoristi. Interval između tvog rođenja i tvoje smrti, izvan kojih: ko zna čiji si, izašao je van

Taj interval između budućnosti i prošlosti, kao da nikako nije ni trajao; ne, ni milijarditi deo sekunde. Ali sa toliko pojačanijim osećanjem života, trajanja, mesta, bacam se u

Možda se protivurečim! Mene bi bilo čak stid da se nikako ne protivurečim: i ova proza je jedna pesma. I veliki filozof naturalizma doneo je istinu o ljubavi: ljubav je polna.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ali, uzalud Vedran iz izvorâ vadi lišće i trunje! Ono, stalno odnekud nailazi kao ukleto. Nikako lice izvora da zablista. Mesec već tri puta nebo obišao, porasla mlada šuma, a dečak se od početka posla ne odmiče.

Ko zna koliko će služba Majci Voda potrajati? Zamorio se Vedran, rastužio. Čak i u snu, čini mu se, izvore čisti, nikako da očisti, tugo crna! Jedva se nekako seti mrava. — Dođite, braćo!

— Šta bi? — kriknu mlada žena, pa poče skupljati rasutu parčad ogledala. Ali, nikako joj nije uspevalo da ih sakupi: neka su među daske u podu zapadala, druge je struja vazduha odnosila kroz prozor.

Što brže Starac trči, to brže Strašilo odmiče. Pružio korak bostandžija, mogao bi s vetrom da počne trku, a Sofronija nikako da stigne. Već iz bostana izlaze i hvataju se žitnog polja, a Sofronije stalno ispred njega. »Gle, on to k reci hita!

»Kuda?« pomisli Starac. »I, ko je ona?« »Na koga li ga seća?« vrti se Starac u svojim sećanjima kao miš u klopki, nikako da se seti. Možda i zato što, se Sofronije lukavo, iz prikrajka, smeška.

Ko zna koliko jeza pticama i oblacima putovao! Već i sumrak poče da izjednačuje nebo i zemlju, a nikako da naiđe ni na drvo, ni na čoveka. Zamoren, pokri se dečak zvezdanim ogrtačem neba, sklupča na pesak i leže.

Mladić htede da se okrene i naredi mu neka prestane s šegačenjem, ali mu iz grla izlete nekakav otegnut zvuk koji nikako nije hteo da se pretvori u reči, već je sve više ličio na blejanje. »Šta ću sad?

Mislile zvezdice, premišljale, od silnih njihovih misli varnice nebom letele, nikako da se sete ko bi za Tau Ka najpodesniji glasonoša mogao biti...

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Nigde nikoga kod kuće nema. Ni otac, ni brat. Otac, već znaš, ljut, besan. A bata, on nikako i ne dolazi. Sve tamo, s tom Koštanom... VASKA A što? A tebe zbog njega strah? STANA Strah me!

Nit uzdiše, nit plače. Samo sedi, čeka. Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose. (Plačno): A njega, bate, baš nikako nema... (Na stepenicama čuju se oštri koraci i kašljanje.) Eto oca! STANA i VASKA žurno izlaze. Ulazi Hadži Toma.

Šantić, Aleksa - PESME

'' ''A što su ti mutne oči tako? Kô da nisi spavala nikako?'' ''Negdje slavuj pjevaše sa grane, Pa ga slušah sve do zore rane.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

despot Đurađ tražio je pomoć u Ugarskoj, nu onde se nikako nije mogla opremiti velika vojska, jer je vlastela težila da ograniči kraljevu moć...

Stalni epiteti još manje određuju lepotu naše epske poezije, mada nikako ne čine njenu jaču stranu. Upoređeni s Homerovim epitetima, naši izgledaju prilično siromašni.

kaduna knjigu proučila, dva je sina u čelo ljubila, a dvje ćere u rumena lica, a s malahnim u bešici sinkom od’jelit se nikako ne mogla, već je bratac za ruke uzeo i jedva je s sinkom rastavio, ter je meće k sebi na konjica, s njome grede dvoru

, str. 200). Ali internacionalni karakter motiva u ovoj ili onoj pesmi nikako ne znači da je ona morala biti i ispevana prema nekom stranom uzoru.

“ „On je vrlo lijepo znao udarati u gusle, ali pjevati nije znao (ili nije ćeo) nikako, nego je pjesme kazivao kao iz knjige; i za skupljanje pjesama taki su ljudi najbolji, jer oni osobito paze na red i na

Ja sam ga onda nagovarao da ide opet u Srbiju, želeći da bi onamo još koju pesmu spevao; no nikako ga na to nisam mogao nagovoriti, jer mu je bilo vrlo dobro u Sremu: gde je god došao, ljudi su ga zbog njegovi pesama

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

kerove Ljuta panika hvata Velike i male zverove Sasvim opuste pećine I šuma osiromaši Jer Vukola samo puca A nikako da promaši Kad Vukola ide da lovi On je zaista divljačan Inače je dosta zabavan Čak i privlačan BIO JEDNOM JEDAN

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Babe su šaputale da je uklet i da nikako nije dobro noću kraj njega prolaziti. Začas te, kaže, može ščepati ledena ruka nepoznata čudovišta i povući za sobom

treme, dječaci očekuju kad će da grune garav top, ali sve je uokolo tiho, nad Gajem se smješka zlatno ljeto, a pucanj nikako da se čuje. Davno je nestalo i topova i tobdžija i malog Jovančeta sa srebrnim tokama.

Uz put, vraćajući se iz Gaja, dogovorili su se koga će, od bijenih đaka, primiti u družinu. — Curice nikako! — svečano izjavi Stric i ratoborno namače na čelo svoj otrcani slamni šešir. — A zašto?

— nepovjerljivo zaškilji Mačak. — Maloprije. Najprije sam plakala, onda sam probala da se izvučem gore pa nisam nikako mogla, a onda... — Pa šta onda? — ispitivao je Mačak.

— Može to biti — potvrdi Đoko Potrk. — Ja uvijek naslutim unaprijed kad će me kod kuće tući pa mi noge nikako neće na tu stranu.

Mačak odlučno zanijeka glavom. — Ne, to nikako. Uhoda koji nas je pronašao, sigurno i sad pazi na nas pa će nas vidjeti kad se budemo uvlačili u pećinu, a onda je

Kad bi se desilo drukčije, činilo se dječaku, on bi odmah umro od tuge. Zar Nikoletina bez oružja?! Ne, ne, to nikako ne može biti. Zar onaj njihov zaštitnik, pa tako šugavo proći selom?! S puškom će on doći!

Dim se lagano razvlačio, ali kroza nj nikako da se zacrveni poznati školski krov. — Pogođena je, srušena! Ta slutnja presiječe sve dječake, ali se niko ne usudi

On je čvrsto vjerovao da Lunja ima neko šesto čulo kojim otkriva i vidi i ono što drugi nikako ne primjećuju. Zna on dobro toga tihog okatog đavola, koji vidi tri metra ispod zemlje.

— Druže komandante, imamo tu jednog malog dobrovoljca. Koliki on mora biti da bi mogao u kurire? — Nikako manji od puške! — kratko reče ratnik. Donesoše dvije puške: onu veliku, jugoslovensku i malu, talijansku.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

SE LjUDI ODRIČE Više oproštenja nadišli su vam gresi, osvem svakog leka okrastaste se: vaši gresi bujaju, izvidati se nikako ne mogu! Vaše plivanje je na široku, u gnjurnom talasu pogubljeno.

Mnogo pod njim dobi bavi se, i nikako se ne može da ga uzme. U neko dobi, poče mu vojska ručati: jedan mu oficir uze somun hleba, razreza ga s nožem da

I ne ktiše nikako toga učiniti ni ih što o tomu poslušati. Onda već počeše ih šopati i udarati po usti i po obrazi šakama, s pesnicami

Pak po toj mu nameri, na njeno ime ne dade mu se nikako dopraviti je: ona sama ne zaktede da to bude. Na snu se caru ukaziva govoreći mu da se odstane toga posla što je

I preslušaš obnehatiš se, ne mariš — opet i opet ona te bocne kano šilom, niti odstupa nikako dogod i ne izdahne čovek. Svud je ona ujedno šnjime.

Na to braća joj lukavo s munitvom odgovoriše obojici, Emoreju i Sihemu, nesuđenom zetu svome: »To nikako od nas ne može biti, našu nam sestru dati za neobrezana čoveka.

Odoh u Aleksandriju i onde se prokurvah. Kako se isto prvi put s muškom felom opoganih, posle toga već nikako nisam se mogla toga zasititi: toliko mi je veće starost bila bi li se mogla s kim nameriti, odašta se sad stidim i

Koji li jezik može to izbrojiti, koje li uši slušati, u korabu i putem na suhu što sam ja činila zlostavstvo! I koji nikako nisu kteli sa mnom biti, ja sam ih vrlo na to prinuđivala, jadnica, da imadu sa mnom činiti; ništa je za to.

Ja se protiskujem da bih mogla unutra ući, ja nikako ne mogoh se provreti da ulezem. Pomislih jer mnogi narod i oni me natrag otiskuju.

I on nikako ne kte ali i njemu taki to doteža, dođe im tuđin spahija te se useli u njin dom i preuze mu očevinu. Bijaše kod kralja

ljuti i puki golić, jošte bolestljiv, ako bi i vrlo to želio i zahtevao onako držati se i nositi kao neki boljarin, — al' nikako mu ne može to biti izarad svake nedoskutice.

Toga rad dostaput iz crkovna prigovora na lepo je govoreno i moljeno se, a i pak se molim, da nikako od vas nijedan koji no s drage volje ovde dolazite na crkovno pravilo, i radi ste sebi primati crkovni i božiji po dušu

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

i jednog šegrta, koji već pola godine dana — od poslednje slave Manine — kako ide bez kape, čupav i gologlav, jer još nikako ne može da se seti gde je izgubio kapu. A u mogućnosti je da drži i kalfu. Dućan mu pun, a porudžbina svaki dan.

Bio je besan. Turio je kamu za pojas i gotov bio na svašta, ali nikako nije mogao da dozna ko je to napisao, pored sveg traganja i raspitivanja, a po potpisu se nije znao ni mogao upravljati,

već zbog samoga toga nije nikakvo čudo što je i Mane kujundžija — čapkun-Mane nazvani — morao ući u ovu pripovetku, ako nikako drukčije a ono makar kao epizoda.

Tu bi najvolela i da noćiva, ali joj majka nikako ne da to. A Zona se rastuži obično tada i govori o smrti. — Kad umrem, nane, ubavo da me sa’raniš...

I odmah navališe na Zonu sve složno, i ne ostaviše je nikako na miru dok joj ga, kako im se učinilo, ne izbiše iz glave.

A čeznuo je za njom, te kako čeznuo, — samo je bio jogunica i nije nikako dao da se to i opazi! — Koliko samo puta kad ona prođe tako nekud sa svojim strinama ili tetkama kraj njegova dućana, a

Ali, kako se Zamfir baš nikako nije oduševljavao tom kombinacijom Tašaninom, jer mu se nikako nije Manulać dopadao iako je sin i jedinac i jedini

Ali, kako se Zamfir baš nikako nije oduševljavao tom kombinacijom Tašaninom, jer mu se nikako nije Manulać dopadao iako je sin i jedinac i jedini naslednik njegovog inače dobrog prijatelja, to je vrlo često bilo

I odmah odlučno reče da to nikako nije prilika i da od toga neće biti baš ništa! Dugo su se još živo razgovarali, kad ujedared upade tetka Doka među njih

se usput seti da je danas subota; ostavi to što je namislila za sutra, za nedelju, a toga je dana gledala samo da se nikako ne sastane ni s Manom ni s Jevdom. Zato se krila po komšiluku. Nedelja je.

nikome proslovio o toj nemiloj sceni, nego je čak strogo zabranio da se ikome van kuće i rečca jedna rekne, ipak nije nikako, ama baš nikako moglo to ostati tajna, već i zbog samoga toga što se to doista desilo, a još više zbog toga što se to,

o toj nemiloj sceni, nego je čak strogo zabranio da se ikome van kuće i rečca jedna rekne, ipak nije nikako, ama baš nikako moglo to ostati tajna, već i zbog samoga toga što se to doista desilo, a još više zbog toga što se to, nađavola,