Употреба речи никако у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

и благородно срце, које не би радо увредити ни мравка у трави, може ли озлобити слаба, сироту, дете или жену? Никако! Овакови ни на што не може мрзити, разве на јавно општевредовито зло, а то мора ако је управ добар.

“ Но нека нико из овога не закључава и не мисли да| ко много има — ваља да лопатом расипље. Никако! Располагати од разметати, и давати од разбацавати и просипати, далеко су отличне вешти.

жена која би задовољна била с својим природним лицем и образом таковим каквога јој је бог дао, она нипошто и никако не би га које с чим мазала, и навластито знајући да колико га више таре и маже, толико га већма грди и ружи.

А зашто ово напомињем што свак зна? Еда ли зато да се већма смерти страшимо? Нипошто и никако. И ово је оно што свак не зна, и за које је моја реч овде. Ко се икада сна боји кад му се задрема?

Султан, у самој младости својећ као звер силовит, не може никако да разуме што тај дервиш хоће, напомињући му толико краткост живота, кад он мисли најмање јоште педесет година живити

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја му нисам казао да је мени Арса поручио да идем. Мијушко не смеде никако сам да остане, и кад види да сам навалио да идем, пође и он, изговарајући се да има важни’ послова тамо.

Фочић хоће опет кнеза од вашег оџака, и неће да иде, докле из ваше родбине кога не окнежи”. — Кад видише Турци, да никако мој стриц неће да иде у Ваљево, они се спремише да иду и рекоше: „Е, Јакове, готови конак; ето ти сутра Фочића у гости!

” — „Јок, јок! ја од вашега соја хоћу кнеза и никако друкчије!” говорио је Фочић. Онда мој стриц оде и договори се с ваљевским Турцима, те сви рекну, да је Пеја Јанковић

” Кад они виде да ме не могу никако да врате, рекну ми те уклоним све моје момке на страну, а тако и они учине, па онда искрено ми кажу: „Ми смо — веле —

Опет новски капетан дође и пита: „Попе, јеси ли се што огаретио?” — Ја му опет кажем: „Поочиме, ја се не могу никако ослободити.

Велике рудничке планине до манастира притисле, и једва човек с коњем дође а кола никако; нас шесторица и шест момчади једемо оно мало калуђерског брашна, али скоро да нестане.

Кола никако доћи не могу. Гдикоји се понамешта по доксату, гди спавамо. Наша је срећа што је било лето, како смо прави испосници

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

три столице, метну запаљену лојану свећу у свећњак од тенећке, с репићем и мумаказама већ искривљеним да ниси могао никако усекнути њима, и — одмах понуди госте: — Изволите, господине! Што заповедате? — Дај вина!...

— Али молим те, брале, продај ми! — Не могу ја — треба мени сврдо. — Добро ћу ти платити. — Аја, не могу никако — рече Радан и пође. — Ама молим те, брале, стани!

и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. Петар не да никако... Облета поп и иска, па га опет нестане... Спаде Петру и друга пранга.

Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако. Салета тако, салета... Док запева петао негде у селу... Нестаде попа. — Носи ли он букагије?

— Нека га још, претрпи се; гледај како на леп начин с њим. — Ама ето не може се. — Пробај још, па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!... — рече Видак кад се испеше већ горе на доксат.

Измери и Тиосав, па махне главом и учини: — Бог с нама! Осам одиста! Ама аја — не може бити! Не могу ја никако... — и опет се маши за торбу да је понесе.

Заметну се ту разговор о свачем. Неки узеше дирати ћир Трпка за његове хајдуке и курјаке; он се љути, никако неће да попусти ни да призна да није било ништа у ствари.

Он им каже како хоће да загради ливаду доле у реци, како их је купио доста скупо, али никако неће да каже од кога. Ћир Трпко је имао и тај обичај да никоме неће за живу главу казати од кога што купи.

И свак им је давао за право. Чак су то казивали људи и у механи пред Трпком. Али ћир Трпко никако није хтео признати да се тако грдно преварио. ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ Баш уочи самих белих поклада, 25.

Па сад, кад сте ту гледаћемо... — И опет наставише разговор. Пупавац се никако и не одваја од адвоката, него све за њ. Тако је весеље трајало до неко доба ноћи па се разиђоше.

Чује учитељ Грујица то, па поред свег тога што се онако лепо живео с попом Вујицом, науми да му никако не дâ јеине. И то му се тако уврте у главу да му се чинило неће моћи преживети ако би је поп Вујица однео.

— О, не могу ја нему остати дужан никако! Рећи ми, молим те, пред оноликим људма да лажем и да не знам ништа!... Вала, доскочиће њему Сава и добити опкладу,

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак... Осећао је умор и клонулост... И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...

Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. Обично је свршавао сам с појединцима.

— заповеди харамбаша. Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје. Заврзан никако не ћути: — То се зове нишанити!... Него и ми смо ти добро... Чекај! Један, два... три... четири... пет...

Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... Дан је био облачан. Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. Људи се наједанпут дигоше. Жубор прође кроз њих. Попа и кмет јавише се на доксату.

И глава му поче падати на прса... Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири. Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати... И нешто хладно прожма му сву снагу..

— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... „Не... не може!... Никако не може!... Тај поп!... Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...

Он је осећао пустош њену у својој души. Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... Али никако не могаше заспати. Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.

” — Па, онда? — Онда ништа више. Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... Поп се замисли. Њему то никако није ишло у главу... И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла...

Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из

Војводе прођоше кроз своје војске да храбре. Али су убрзо видели да то никако није потребно. Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па онај! Бестрага све! Није ни моје срце бачванска равница. Баш нећу више никако о томе да мислим! — Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману?

ли само једном и на њега слепа срећа, он цео свет уверава да је знао да ће добити, јер му се све баш тако чинило и никако друкчије.

заједно са својим пртљазима, јер још не беше ниједног кочијаша ни носача Капетан хтеде много штошта питати жену, али никако да отпочне; напослетку му се одреши језик: — Међер, ти си жива!

Дуго га не пусти. А и кад се одвоји, он га гледаше правце у очи, не смејући никако спустити очију доле где је некад нога била. — Хвала богу, само кад си ти жив! Све ће опет добро бити.

одупро о другу, а на шаку наслонио образ, па говори с њоме: — Стид ме баш да поменем баби, а ђеди не бих смео ама баш никако! Баш да знам да те никад ни узети нећу! Анока се не застиде, кô што би требало.

Не ваља то мазити дете и попуштати му, па да је једно у свету. Ама никако! То вече дође Арсен савим замишљен кући. Што му није обичај — прво сврати у качару, па мосуром добро потеже из једне

Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава, и никако друкчије! Загледаше се сељаци. — Шта велиш, куме? — рече Нинко попу. — Нијесам — вели поп — никад на то мислио.

Послије ручка много се штошта владика с попом разговарао. Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, „а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!

После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим. Претурао сам се, мучио сам се. Свршавао сам са собом. Једанпут сам казао: Па добро!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава. Али је зато и било свашта.

А тек попови како су били угојени! Мантија само што им не прсне испод назува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.

а дотле ћу се стрпити већ. — Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити! Бар код мене није тај обичај. Ви’ш ти то њега!...

Поп Спира је из паорске или немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под

Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче, јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — напротив, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у

Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.

Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир. — Не могу никако — вели поп Спира — да се научим на нож, брица па брица. Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.

Спрам свеће се превари човек, а женске су опет зачудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.

— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка.

да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће, па све до пола сокака, — то, бога ми, никако није хтела, а није ни тражити. Мислила је и мислила како би им доскочила — и напослетку се досетила, славно досетила.

једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног

Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшијску башту. Мало јој чудно што не чује оданде песме ни тамбуре. »Па шта је то баш тако страшно

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Зато да би угушио смех он јој руком одобрио и отпустио је. Али од владике никако не долазило одобрење. Док било лето Наза и не досађивала попу толико. Стид је било.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— А јесам ли ја дуго спавао? — Тако један сат. — Па кажи ми како ти се тамо код те удовице допада? — Никако! Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео. — Дакле, нема ништа?

Познајем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати. Кад неће као што ја хоћу, нећу никако. — Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру. Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.

Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема. Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже. Напослетку изгуби стрпљење, па позове на страну

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

увученом врату оног грађанина, који би хтео да нешто зна и коме цуре танки млазеви крви из разбарушене косе, а не може никако да дође до речи нити да се брани и све тако до Полиције.

Незапамћена живост владала је улицама престонице. Дућани су били препуни купаца ратних потреба. Још никако неузнемирена варош је долазила к себи.

чинило као да му је душа сва упљувана, прљава и некако загађена, а у ,ону рањену ногу бело омотану није смео никако ни да погледа.

радост што није тамо у оној опасности, али кад му је први пут синула мисао да се не посумња у батерији, после чега никако мира није ни имао; па оно одушевљење и дочеци и поздрави на свим а станицама куда је санитетски воз пролазио, цвеће и

— Па мало, сасвим мало, управо мишић. — Знам, знам; али неће, ваљда бити последица? — Никако да зарасте, оваке ране најспорије зарашћују, одговара Христић, мршти се и удешава ногу...

Знам, реко', и сама. Још турског рата упропастио се негде око Битоља, па после пише, пише сваки дан, а никако не долази на одсуство к'о други, док једног дана, кад није имао куд, он дође, и сад: нит' му ваљам ја, — а прскала сам

него све њих заједно Јер сви они знају зашто пате, и сваки од њих носи свој сопствен крст, а ја носим све крстове, и никако не знам да објасним овај мој мрачни немир у души.

'' И тако седи Јуришић, мучи се, а оне му се мрачне визије никако не уклањају с очију, па поглêда час на ону детињу брадицу што некако ситно дрхти, час на огреѕѕе, или редом на остале.

У том истом један од оне тројице официра, не испуштајући никако из вида место где се она глава изгубила, смаче брзо чизме, одупирући снажно мамузу о врх прстију, онда збаци шињел,

Трљам ја, трљам па ништа и тако пре рата: сапун и баба никако се нису трошили. А сад се сапун опет не троши али се баба троши и то ми годи, признајем.

Африка

Не, Дакар није још Африка, није сасвим, није никако за мога пријатеља, који је познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене ово је ипак оно што нисам никада раније

Како се само за свако ново сазнање мистерија добија и по једна нова татуажа, то ова не представља никако декорацију на телу, већ положај црнца у царству мађије и племенског живота.

“ а да у ствари не би волео да уђем у ту комбинацију. Швајцарац је сматрао или да овај човек никако није погодан за мене, ко зна из каквих разлога; да ће моја сигурност од тога тренутка бити сасвим проблематична.

Трчим да га тражим по пијаци, по селу; сачекујем друге црнце који га траже; не успевам никако да прикупим више ни онај остатак момака.

Исто тако примитивац види да у његовом стаду нема краве чији је један рог сломљен, а никако не види оне које су ту. — Подићи кућу у савани, од цемента, од армираног бетона; набавити пријатне ствари.

дозивање али није одговарао да му не би наредили да се одмах врати, а каск, који се био откотрљао у траву, није могао никако да пронађе. Заустављамо се у кампману села Његромандугу.

Наши црнци леже крај ствари које су носили, и по њима се види да немају никако воле да иду дале; не што би били уморни, но што им се већ досадило.

Идем сасвим последњи у реду, задржавајући за себе место које црнац никако не воли, не толико што пантер, ако напада (то је бескрајно ретко), напада с леђа и последњег, већ што њега вреба

“ — „То је чудо, насмеја се младић, — ја никако не разликујем протестанте од католика.“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих

“ — „То је чудо, насмеја се младић, — ја никако не разликујем протестанте од католика.“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих смео да нисте католик.

Свој врели и тамни поглед они не дижу никако са земље. Изгледа невероватно да ти људи, као овај Абдулаи из што долазе са пустара иза Тамбуктуа, нису браћа великих

зграњава се да дечаци уопште и питају могу ли ја ући, те најенергичније објављује: да се то не може, не може и никако не може! Старица прилази да чује о чему је реч, говори брзо арапски дечацима, слатким преклињућим гласом.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Био је одбацио шешир и раскопчао копче око гркљана. Није никако могао да се смири и скакао је с ноге на ногу, дерући се на официре, који се беху окупили око њега.

Откад је то било почело, Трифун је, све чешће, ургирао да им се дозволи одселеније у Росију, али Темишвар никако није свршавао ту ствар, а сад га је чак и преместио.

Терцини то никако није умео да објасни, иако је испитиван целог тога дана, иако су судије викале на њега, да је фелон и мизерија, и да

Па се тај процес дуго одуговлачио и није се утврдило, је ли баш, тако, или никако, рекао. Иако су га били денунцирали његови сународници.

– молићу лепо.“ Узалуд је Исакович кукао, да није вичан женском друштву, да не пристаје никако, Трандафил се само смејао и припремао свог госта на пут. Најзад је и дан поласка освануо. Дан ведар, топао, у сунцу.

– Али да читава села крећу, то није пожељно. Никако. Оно што Исакович није знао, био је поменути верски интерес Кајзерлинга.

Он нечасна дела не чини. Госпожа Божич, међутим, устаде, и поче, задихано, да га моли, да ћути, да никако, ништа, Божичу не говори. Очекује од њега, напротив, да ће тајну њихову, као у гробу, чувати.

Вишњевски је био љубазан, али је Павлу био досадио, брзо. Исакович му рече, одмах, да се тог места у Токају, никако, примити не би могао. Жели, што пре, да пређе планине, Карпате, које деле земље, на путу у Росију.

Стритцески никако није пристајао да у Росију пође и Варвара. Пун је Темишвар, и Варадин, прича, о несрећи, олујама, кишама, поплавама,

У Тителу, једна мањина, чији је подстрекач био фенрик Влашкалин, није хтела, никако, да одустане, од одласка. Тај транспорт исељеника изишао је из Титела, кришом, крадом, као да је крив, као да односи

Влашкалин, тад, запева, а певао је као с неба. Он никако није могао да се отресе своје кучке, која је била пошла за њима, а која је трчкала преплашена, међу ногама, тих људи,

Мислили су да сањају будни, кад су то, од Витковича, чули. То никако нису разумели. Међу официрима, међутим, кад је била реч о ђенералима, који су се, у ратовима, били истакли, и који ће

Теодосије - ЖИТИЈА

И не доби то никако, јер се игуман зачуди не говој неумесној молби, и рече му: — Не, чедо, не! Не приличи да се онај који није утврдио

Ако ли лак презреш моје печи, никако се не надај да ћеш ме за живота твојега тамо видети. Божји мир и љубав светих отаца пустињака, рекао бих — и молитва

А овај са плачем мољаше да добије милост и да тако иде докле може, и никако није хтео престати. А отац га је молио и говорио му: — Смилуј се на мене, чедо: камењем о које удараш своје ноге

појући псалме Давидове, излажаше из манастира, пешице идући са учеником својим, и видевши овога како не може никако да се исправи, испуни се сузама и плакаше, размишљајyћи о човечјој пропадљивости.

Пошто никако не могаде, веома се ражалости. А свети виде душе њихове у крајњој тузи, и речју наде срца њихова утешивши рече: — Ако

Цар чувши ово измени лице своје због крупне молбе, јер се ни патријарху никако ни свима благороднима не учини угодна. Јер су хтели посвећењем и влашћу црквеном да ове имају покорне себи, послушне и

од других једва могаше дати целовање, уз велики плач обојице и свију благородних, јер беше јака болест самодршца и никако се не надаше животу.

Онај који је многовремено болешћу мучен и који се никако није могао исправити и за кога су и најбољи лекари мислили да је изгубљен за живот, изненада брзо са одра устаде.

А свети га у овом никако није послушао: — Када дође време за такву твоју молбу — рече — ја ћути сам послужити у овим стварима!

А краљ и благородни његови, хотећи га зауставити од такве намере, падајући на земљу, много га мољаху и никако га не могадоше задржати, јер је свети одлучио да крене на свој пут до Синајске Свете Горе, и опет, ако Бог изволи, да

Призвавши патријарха и своје саветнике, питаше да ли да га преда. А они му рекоше да то никако не чини, јер, рече, велможе и цео град веома негодују због овога.

манастиру, као даровани ми од Бога, и свети гроб ње гов поштовах и украсих, као што си видео, и помишљах да свети никако не буде изнесен од нас.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Нигде у јужнословенским земљама не постоји више живе искрености; нигде више склоности за исмевањем. А ова склоност никако не спречава врло живо осећање захвалности за указане услуге, осећање које се често преображава у скоро безгранично

произилази лењост, некретност и жеља за беспослицом, на које се често наилази код људи динарских племена, а готово никако код жена. Кириџијање је исто тако утицало на психичке особине. Изнећемо само главне утицаје.

осећали што су напустили хришћанску веру и у исто време народност, два нераздвојна појма код свих Срба турскога доба. Никако нису трпели да их њихови сродници, који су остали верни старој вери, подсећају на њихову прошлост.

Међу њима је имало чак и националних револуционара, који се никако нису могли помирити са туђинском управом. Али крај свега тога овај развитак није још могао изменити најниже слојеве

Али је међу Хрватима било и јачих људи који нису никако подлегали аустроугарском духу и утицају. То су они људи који су оснивали народне установе и друштва и постојано

Њихова прошлост довољно објашњава, зашто и њих нису могла никако захватити демократска осећања. Пригорци сматрају да се само власти и племство треба да баве државним пословима: они

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

До виђења, пријатељи, али никако више у џаку! Бијели Миш пророк поздрави се с друговима и крену на пут пјевајући неку стару пјесму пољских мишева: —

Крушкотреса Кукурузовића, који је важно прогунђао: — И ја сам пола дана јурио чича-Брку да се с њим спријатељим, па никако није ишло. У чиче су биле превише сложне ноге.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Можда! А можда и да наплати своја потраживања која нису наплаћена. РИНА (нервозно): Ја не могу, ја не могу никако да се приберем ни да се умирим. СПАСОЈЕ: Па добро, кога смо ми сахранили? НОВАКОВИЋ: Одговара он и на то питање.

Сад разумем. Ви би, извесно, желели да будете награђени за услугу коју ћете нам учинити? МИЛЕ: Боже, сачувај; то никако. Ја то чиним чисто из пажње и поштовања према госпођи Рини.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Једно такво стање њој је у случају крај тениског игралишта промакло и она то никако до краја није могла да опрости самој себи.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Но Пера није имао за трговину вољу. До краковског пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај. Отац га отера, па на молбу материну опет прими, док није био принуђен истиснути га.

Отац фрајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре. Јуца не може никако да оздрави. Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку. Доктор каже да Јуца неће дуго живети.

Црњански, Милош - Сеобе 1

кир Аранђел је весело махао рукама девојчици, старијој ћерчици, коју је био довео да испрати оца, а коју слуга никако није спуштао на земљу.

И никако није ишло даље. Пошто је српски знао само псовке, он их је викао и пред официрима, дајући наредбе, а расправљао је ноћа

И, нарочито, без икакве несреће. Сасушен од жуди, сањајући сваке ноћи, у бестидним сновима, ту жену, он је никако није желео на дуго. Није му било стало да је преотме, нити да живи, после, са њом, још неколико година.

Гадећи се сама себе, она никако није веровала да јој се ближи смрт и да је то њено седење код прозора, лагано умирање.

Што се Аранђела Исаковича тиче, њему се, збиља, чинило да ће померити памећу. Нико му ово није прорекао, никако то није предвидео. Цела једна лепо замишљена кула, пуна ванредних трговачких успеха, беше му се на главу срушила.

непознатих села, тискајући се преко необичних му мостова, заноћивши више пута крај бунара, невидљивих у мраку, пук никако није могао да схвати како је тако, лудо, уопште могао и поћи.

Престати једном исправљати те огромне ноге што никако нису хтеле, ни умеле, да ступе у корак, престати једном ударати их у леђа и трбухе, да би се усправили кад узму пушку

Кретала се по неким својим правилима, која никако није могао да утврди, стизала је кад раније, кад доцније него што је рачунао и чинила му је, уопште, непредвиђених

Одличан вођ иначе, Исакович попусти најпосле, пошто га потполковником не именоваху никако. Не изврши ниједан ноћни препад, не покла ни оне шанчеве који му беху најближи, не успе под утврђењима уопште.

Загледан, нетремице, у оне багремове, у куће, у даљину, њему се учини да се никако не приближују. У широком зеленилу поља, на дну обзорја, учинише му се тим непомичнији што га је коњ тако страшно

Сатима је тада држаше у наручју, као у неком пријатном заносу. Не беше више снажна, али јој колена никако није могао да заборави.

Место тога, почео је да се дави са коњима у блату и да гута песак, копрцајући се, у муљу, који никако није могао да избрише из сећања.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

И само у тим случајевима родитељи пожеле или да им се деца рађају ређе, или да им се више не рађају никако“ (истицање додато).

У горњој Крајини, на пример, када млада иде са венчања, ако жели да не рађа никако, она закључа катанац, па када наиђе на неку воду, баци га у њу.

⁸ Вода после купања проспе се на за то одређено, „чисто“ место. На Косову се проспе у кући, а никако напоље, да се не би детету десило какво зло. Негде се, пак, проспе на родну њиву, да би дете добро напредовало.

Соба где се налази мало дете, кажу, никако не сме ноћу остати без видела, иначе дете могу „устрелити некрштенци“ а породиљи одузети млеко.

Народ сматра да ономе ко се закити рутом, односно детету коме се она стави у повој, вештице не могу никако наудити.¹⁴⁵ Изванредну заштитну магијску моћ има и одољен.

²⁸ Колевку намешта свекрва, старија жена из комшилука или бабица, никако породиља. Ако се колевка прави, онда је треба направити од тисовог, јасеновог, јаворовог, липовог или буковог дрвета.

Првих четрдесет дана дечја глава окренута је ка истоку, а никако не сме да буде окренута ка западу јер дете може умрети.

Она се обично просипа уз плот или тарабу, а никако тамо где пролазе људи или стока.⁴⁴ Строго је одређено и када се дете купа.

које делове тела не треба никако љубити и зашто. На Груди се сматра да „не ваља допустити да велико чељаде љуби иза врата дијете које још није почело

Добар домаћин никако не сме бити свађалица, тврдоглав, пијаница, коцкар и сл., односно не сме бити напрасит, или непоуздан и лакомислен

Дете, у своје време, зрењем лако и брзо учи оно што тада мора да научи, а што у ранијем периоду никако, уз било какав напор, не би могло научити. („Не ваља прије лећети докле крила не нарасту“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Џемпер може да задржи. ВИ Тражи се једна реч. Тражи се она реч што ми је већ данима наврх језика, а никако да је изговорим и, можда, напишем.

Тражим већ годинама ту страшно важну реч кора би ме спасила, а не могу никако да је нађем, па излазим да је тражим по улицама. Пре тога, отварам сандуче за писма (можда ми је неко послао поштом?

октобар«? Шта радиш? — питају ме познаници. Шта да им кажем? Да тражим неку реч, а не могу никако да је нађем? Све што су тражили, то су и нашли, зато што и нису хтели ништа нарочито.

гледала из неке даљине, као да више није са нама, својим старим другарима, а онда се попела у вагон, али прозор није никако могао да се отвори, па смо зурили у њу као да је у некаквом прашњавом акваријуму, све док се мутно стакло не покрену и

Ту сам . . . Гледамо се као онда, на перону, и све је исто, чак и оно прашњаво стакло вагона, које никако не може да се спусти. Ништа се ниси променила! — слагах у пролазу. Ти јеси — рече она.

Звала се Марија и хтела ја да се што више напуши пре него што оде. Имала је деведесет и две године. а никако није хтела да умре. Пошто није могла да пали сама цигарете, стављали би јој у уста већ запаљене.

То би се брзо прочуло по вароши и осамнаест година би било узалуд протраћено. То, никако, не! Спустио се до железничке станице. На улазу у станичну зграду пресрете га неколико жена.

— рече жена. — И келнер је веома љубазан! — То је најбољи келнер у граду! — рече човек. — Само, никако није имао среће. После су млади човек и млада жена јели младу јагњетину и пили кутјевачки »бургундац« пресечен содом.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Французи изгубише преко двадесет виших официра, међу којима два велика главара... не могу никако да им запамтим имена! Како се оно зваху, попе? Поп одмахну главом. То исто учинише сви старији.

Старац у причању никако не умијаше приказати језгровито њеку цјелину, него све одломке, а и те с бескрајнијем уводима и кићењем.

Пошто једоше, започеше разговор. Дође ријеч на Русију. Јанко запита: — Како је сад владика с Русијом? — Никако — рече кнез. — Прекидоше му давати онијех хиљаду дуката на годину, што је још цар Павао одредио био!

Али то ти држи у себи, не показуј никако да што знаш о томе, не говори ни с ким о томе! — А хоћеш ли и ти, Крцуне, с нама на Цетиње, са мном и с кнезом?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Откад се канимо мало куд изићи, па никако; ја, то јест, у послу на једној страни, овај господар на другој, то јест. Најпосле видимо није вајде; пет, шест

МЛАДОЖЕЊА: Зар сте ви тако нечувствителни? ДЕВОЈКА: Не знам и ово време какво је, све ветар — никако да се уталожи. МЛАДОЖЕЊА: Овај ветар и на мене дјејствује. Господична, ја не могу никако да се растанем од вас.

МЛАДОЖЕЊА: Овај ветар и на мене дјејствује. Господична, ја не могу никако да се растанем од вас. ДЕВОЈКА: А ви изволте остати. МЛАДОЖЕЊА: Какву желите да вам купим венчану аљину?

ДЕВОЈКА: Е, па нека остане овај. Само да има друго име! Лазар, мамо, то не могу никако да трпим. МАТИ: Па зови га Лазицом, Лаком, или како оћеш. И ја твом оцу кажем „Цицо“ место Ника, а тако и друге чине.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Дечја књижевност се родила из отпора лажима и ујдурмама одраслих, па на ово, ново поробљавање никако није могла пристати.

О књигама озбиљних савремених писаца у школама се говори врло ретко, или никако, док је сваки специјализовани дечји писац бар понеком песмом заступљен у обавезној школској лектири.

у празно, у надземно; и та убога горштачка сиротиња без хлеба би можда и могла, али без поезије, без усхита и слутње, никако: Отперјао Сава друмом, однио пуну торбу, а код наших кућа остало разболено пролеће пуно ноћних шумова, завијено

дело руши све препреке пред собом, гута све и вари све, или бар успева да учини сношљивим нешто што код слабијег писца никако не бих могао прихватити.

Аман, децо, немојте! Настрано је то што се са вама чини. Хероји су гинули да бисте ви били деца, никако стармала чудовишта која се, без потребе и без озбиљног повода, заклињу над њиховим гробовима.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Али тај захтев никако се није испуњавао, они су остајали непрестано расејани у већим и мањим масама, на великом простору од Земуна до изнад

XВИИИ века Срби су тражили средње и стручне школе, за спремање свештенства и учитеља, али код државних власти нису никако налазили одзива.

Издање је било са штампарским грешкама и са туђим умецима, и Рајић њиме није никако био задовољан. На заузимање митрополита Стратимировића почело је 1795. у Петрограду излазити друго издање.

у Петрограду излазити друго издање. Изишла је свега једна свеска, којом Рајић није никако био задовољан; даље излажење забранила је руска цензура.

Иако су Срби остајали под сумњом панславизма, иако се нису поштовале њихове привилегије и никако нису одржавани њихови црквено-народни сабори, иако су им чињене извесне сметње у књижевном развитку (забрана другог

Поповића остали само његови историјски драмати, драматизације историјских легенди и народних песама, он никако не би заузео онако високо место у српској књижевности какво данас има. КОМЕДИЈА.

Еп се напушта, комедија се готово никако не обделава, драма се у стиху пише, не само приповетка но и историја се поетизује.

Караџић није никако остављао издавање песама. Скупљао их је стално, организовао посао око скупљања и нашао и извежбао скупљаче готово по

« Он је ушао у књижевну борбу са осећањем да старе ствари никако не ваљају и да су потребне велике, корените реформе. Са пуно свести о сопственој вредности и о задацима који му

Своје лирске песме он је унео у збирку Жубори и вихори, али тај наслов, који би сасвим приличио поезији Ђуре Јакшића, никако не приличи сладуњавој, бледој, малокрвној поезији Милорада Шапчанина, поезији девојачких албума за стихове.

Милош у Латинима, Богомили и Задужбина играли су се, али нису се могли одржати на позорници; Трнова круна и Хипатија никако нису ни дошли на позорницу.

Игњатовић, по својој природи и по врсти свога књижевнога талента, никако није био за историјски роман. Он је у тај посао ушао више понесен општом струјом свога романтичкога доба но својим

Милићевић, Вук - Беспуће

Он не очекиваше њезино питање и трже се. — У Загреб? Не, нећу ићи ове године. То јест, не мислим више никако тамо одлазити, - и би му непријатно што га она ово пита. — Остајете овдје? Шта да радите?

Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили на жао. Он не сврши никако те мисли и не нађе изласка из њих, скупи чело, залупи прозоре и оде да спава.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори, па изађе нешто десето. Е, тога смеха онда! И то тако иде из дана у дан, сваки дан.

Погледај само како сам прасе купио! Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем! Зато, никако друкше него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.

пута долазио и крао Јову, или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио, али онај бут никако!

Управо, Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и господин гарнизонар, па је

— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш... Шта ће прика, стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе. — Нема, прико. — Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав? — дере се Јова. — Нема је никако!

— Нема, прико. — Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав? — дере се Јова. — Нема је никако! — вели Паја, можда је зарасла — извињава га полаженик. — Е, може и то да буде — вели Јова.

имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. »Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!

Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита. Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.

Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. Не да Максим никако, него тражи главу за главу. А веле да је то и образложио врло лепо.

запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и

Већ престају гости поручивати кафу, а јављају се они што траже ракију; већ пола шест, а његовог Марјана никако! Газда Радисаву се само кува.

ушуњао се у собу, па читао лекцију, или, још боље, одмах се сподобио у кревет, а џабаисао и вечеру — али сада то никако није могао, јер с врата још опази оца и чу га како срче кафу. — А где смо до ово доба? Син ћути.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Одо дома, лего у постељу Да одспавам своју рану вељу, Лего тако, па лего инако, Ал' не дође санак ми никако, Сад се тамо, сад амо премећи, Ал' никако тужан мира стећи, Срце пламти, глава страшно гори — Часи, часи, ала сте

одспавам своју рану вељу, Лего тако, па лего инако, Ал' не дође санак ми никако, Сад се тамо, сад амо премећи, Ал' никако тужан мира стећи, Срце пламти, глава страшно гори — Часи, часи, ала сте ми спори!

Ал' се крену то чудо из мрака, Те спопаде у страху јунака. Медвед беше — заман он се брани, Никако се не мож' да одбрани, — Већ ноктима спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу хладну га обара,

Ма зачас нас Турци опасаше, Баш из земље кâ да поникоше — Све бих рекô, издаде нас неко, Баш издаде, другаче никако, Ево главе ако није тако.

једном Туре припазило, Једном само, али доста беше, Све му мисли за њом се отеше, И давно је уграбити шћаше, Ма с' никако згода не даваше. Ал' кад Арслан на ограшју паде, Тад се Талу и згодица даде: „О Хајкуна“, рече, „сад си моја.

“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде прихвати ме јако, Тешке су ме освојиле ране.“ Ово збори, љуља се да пане.

Ох ето их — Гојко ослушкује, Спрема ватру, друсто разређује, Па оли је задобити тако, Оли тако ол' тужан никако, Гњевно јунак зуб'ма зашкрипио: „А мој побре, баш си ме убио.

И сунце зађе веће поодавно, И нојца беше, и бијаше тавно; Он с драгом својом вечерати седе, Ма њима, с' ето никако не једе; Све једно друго да привати нука, Ал' јести не да нека тешка мука; Још шалу чешће он збијати пође, Ма ова

„Ал' ни ово моје драго Од менека не отиште: 'Шта је отац, шта је благо? Тебе моје срце иште. Ил' ћу тебе, ил' никако, А слатко је и овако.'“ 55.

50. Де јунака ја остави? Ко зна, брже, гле и јако! Брже, лудо да с' не бави... Па баш нико и никако? Е па добро, ајд' од ока Унапредак лака скока! 51. Тако, песмо, сад је добро, Само ситно, моје лане!

107. „Ал' сада те нема више! Де ли си ми, де ли сада? Де си, злато?“ он уздише, Не да му се спат никако. Тако дуго време стаде — Но шта ли је ово саде? 108.

Ко противо тебе може! Свак удара крста на се, Да и Вишњи од зла спасе. Она змија, но ма како, Ње већ нигде и никако; Она грдне, грдне јаде На срдашцу свом имаде.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

нит је шта видио ни чуо, нагазио је, онако мамуран, на оне моје грешне освајачке грабље, па се надовезао брундати, никако да сјаше: те ко оставља грабље гдје им није мјесто, те шта требају грабље око ракије, те знају ли „они, расипници“

Не иде то никако. Зар да падне тако с кишом, из облака, а ти с њим право у кућу? А ја сам баш био за овога „из облака“ и с радосном

је исприча до краја, и тако се грешна кума Стака већ скоро пола вијека бочи и путује с том својом срећном крмачом, а никако да обави посао.

Ваља нам спјевати пјесму за онога твог побратима, Перу Дошена, а никако не иде. Дедер ти, братац, потруди се, па да ти прогледамо кроз прсте за онај летак.

Ејвала ти, Ђуро, живила ти кубура. ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА ДЈЕЧАК С ТАВАНА Пролазе године, кажу (никако да се уживим у ту непријатну причу!

), сипи топло мливо дана и ноћи испод досадног вјечитог жрвња, а у мени никако да ишчили и остари сјећање на један сјеновит богат таван пун тишине, препун изненађења, крцат смиреним тајнама.

Ваља ми мало около потражити. Овај грађански обучен старац, кога човјек никако не би очекивао у овој брдској забити, сад ми се учини још чуднији. Запитах га одакле је, можда однекле из околине.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Онај мрак почиње и да сева! ХАСАНАГИНИЦА: Па оно што ти се овде никако не да даје ти се на неком другом свету! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: у овом свету почиње да прокапљује!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Узалуд га жене и девојке гураху и грђаху да не иде за њом, он се никако не одвајаше. Тек кад се Тода окрену и боно смешећи се ману му руком, он се тад одвоји од ње гледајући је зачуђено и

је седела Цвета и очекивала мужа, Јована, да доведе воду, те да натопе дуван, што су још прошле недеље засадили, а никако до сад „навáдили“.

И изведоше је. Она паде. Целу ноћ није знала за себе. Од тога дана до свадбе Стојана никако није видела. И удаде се. Пође за овим Јованом, човеком истина не сиротим, али удовцем, тврдицом и преким до зла Бога...

Прскали га неком водом, чини ми се од татуле, давали му биља, водили манастирима и међу врачаре, али он никако да постане разговорнији, живљи и бољи. Увек само ћути, ради, допушта матери да ради с њим шта хоће.

Почех да се грчим. Магла никако да се дигне. Нарочито се у даљину ништа од ње не види. Сиђох и приближавах се господским и големашким виноградима.

Свирачи свирају, оро се већ раширило и почело да допире чак овамо, до нас, а он никако да дигне руку с њених, и да се одвоји и оде. Нушка се једва ослободи. — Хајдемо!

Ено их где поређани једно до другог стоје на сандуку. Нарочито ципеле, — оне ми никако не дају мира. Жуте се, цакле, и мирише им ђон на ђириш. Чим оде мајка на пазар, затварам собу и облачим се у ново.

Нафору никако да добијем од свештеника са амвона. Морам да се задовољим оном што је даје тутор с дискоса. Враћам се кући.

— Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем. — Ми целе ноћи седимо. Ја никако не спавам. У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам. Нисам могао. Одох.

Не зна се ко више плаче. Да ли она или дете. И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по

Она би или јела врло мало или никако. Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој и синчић не вечерају, па после мајка јој — као свагда кад би

И све су од њих тражили, за све су им оне одговорале, биле криве. Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла,

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

А то што желим, никако боље не могу учинити него преводећи на наш језик златне и прекрасне мисли учени(х) људи: и таковим способом и родитеље

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А следећа генерација, Вукова, која је наставила и проширила рад свога учитеља кроз часописе и посебне збирке, није никако могла наћи начина како да измени ниски пиједестал на којем је овај дивни торзо почивао.

и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око врата обавили, и тако је тврдо оковат био да се није могао никако мицати. Пред њим је била једна чесма, на златном чунку извирала, и тако саљева се пред њим у једно корито златно.

Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика.

Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му

Али царев син вели: — Хвала ти на свему, али се вратити нећу никако, него хоћу Баш-Челика да тражим, — а сам у себи мисли: зашто не бих, кад имам још три живота!

Кад соколовски цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му га даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика

Како опази њега и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне него је све у њ гледала.

Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се откине оданде него је све у њ гледала.

под ноге а ону бијелу испод ногу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто а ону провалу тако зазида, да се никако није могло знати да је дувар кварен.

Био један цар, па имао три сина и пред двором златну јабуку која за једну ноћ и уцвета и узре и неко је обере, а никако се није могло дознати ко. Једном стане се цар разговарати са својим синовима: — Куд се то дева род с наше јабуке!

краљ, па ако дозна за вас погубиће вас, јер видите да сам и ја као и ви иксан, па сам њему допала у руке те се не могу никако избавит. Она два старија хоће да бјеже, а Грбо им не да, него рече: — Свакако је мријет.

дуго времена, док дође у једно мјесто и види ово чудо: човјек један врло се мучи да дигне један велики камен, али га никако не може дигнути, док не натрпа на њега много малога камења, па онда дигне врло ласно и носи куд год хоће.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Мати покојна имала је доста невоље с њиме, али субординације никако. СОФИЈА: Шта знам; да је ваше нарави, волила би. ЈЕВРЕМ: Е, са мном се могло командирати, како си хтела.

Обдан можеш како-тако и побећи, а обноћ никако. Но сад видим како сам се преварио. Најпре су ме јеле само стенице, а сад и стенице и жена.

— Мислим, који је то враг, али никако ми се не пита данас. НИКОЛА: Баш би рад знати, на коју ће пасти та коцка. МАКСИМ: Зар може која друга добити осим

МАНОЈЛО: Ваљда нисте ви с памети сиђен. ДОКТОР: Драги мој, ученик учитељу треба да даје пристојну чест; и никако напротив тога; јер ја би те одма отерао, да ми ниси нуждан за друго изданије Земљеописанија.

ПУТНИК: Опростите. Има у Лондону људи, као и свуда, који оће што и да украду; али прави пустаија, особито 115.000, никако нема. ДОКТОР: Дакле ви ћете одрицати да и пријатељски девојака има до 70.

“ ДОКТОР: Нема од тога ништа. ШАЉИВАЦ: А зашто не би човеку помогли кад вас тако лепо моли? ДОКТОР: Никако, нека се узме сваки у памет.

ШАЉИВАЦ: Али какве су то недостаточне школе? Ја не би моје дете тамо никако шиљао. ПОЗОРИЈЕ 4. (МАНОЈЛО, ПРЕЂАШНИ) МАНОЈЛО: Господин доктор, њи десеторица дошли су и ради су купити књиге

ДОКТОР (Путнику): Ето како је опастан чаушлук; земља се може наврнути, а он никако! ШАЉИВАЦ: Ја сам видио у вашу књигу, како су реке због навртања ослабиле. ДОКТОР: Пак? То је само у стражњој Индији.

СТАНИЈА: А одакле си ти, кјерко? ПИЈАДА: Ја сам се родила у Панцеву. Моја тетка никако ми није дала мира, него да додзем овамо. СТАНИЈА: Лепо девојче, шкода што ти је покварен језик.

Оне имају једну чувствителност, једну њежност, и особиту фантазију, коју мушки никако не могу показати. ЉУБА: Оне ваљда пишу књиге само за женске. МИЛАН: Напротив.

Ја сам од благородне фамилије, и из далека. Отац ми је врло строг био и зато се. наши поступци нису никако сложити могли. Истина, нисам ни ја баш најмирнији био, али његова строгост увелича мој несташлук сторично.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Приметили сте да вас гледам у оној антикварници, је л' да? Али, никако нисам смела да вам приђем. Све до Трга Републике. Мислим, ваше приче и све остало: то ме збуњује!

Бакута је примила оловку, али је после, код куће, никако није хтела да отвори, тврдећи да су за време рата Американци тако бацали оловчице из авиона, „па кад је човек отвори,

Бакута је примила оловку, али је после, код куће, никако није хтела да отвори, тврдећи да су за време рата Американци тако бацали оловчице из авиона, „па кад је човек отвори,

Не знам шта ме је то обузело, али тако сам изненада пожелела да скачем и да се лудирам. Ципелишке никако нису хтеле да се држе асфалта, осетих се одједанпут лаком и шашавом — све је било могуће, зашто да не?

Али оно ипак нису могли да ураде пред свима, колико год да су се трудили: једноставно, није им никако ишло. Мислим, ствар је управо у томе!

или Американкама и радили оно као и сав остали свет, у свом рођеном кревету, а не на осветљеној позорници, где им то никако није полазило за руком, ма колико се трудили.

како најпре Француз и Францускиња свлаче одећу са себе и покушавају да шокирају фини свет радећи пред њима оно, а оно никако да им пође за руком! Авангарда је пропадала пред мојим рођеним очима! Оно па оно није, па није ишло!

И тако свет стоји и продаје зјала не иде му никако у главу да постаје и срећни саобраћајци. Али, пре него што се вратимо у стару Голфијану, позабавимо се још мало оним

да га опипам прстима, и што шофер пуши лулу, и што је слика добра, свеједно што нема тона, а најгоре је било то што ми никако неће веровати да сам обишла читав Лондон и све те фазоне. Признајем, била сам малчице као шеноа због свега тога.

Мислим, то не би било никако у реду! Ако почнем да мислим на њега када се вратим кући, то је у реду, али не би било у реду да вам неко плати пут

То, мислим, никако не би било у реду. Схватате шта хоћу да кажем? Ишло је прилично тешко, то са заборављањем, али ипак сам успевала

Чак и моје пелене, звечку и чипкани јастук, јер се још никако не може да помири с идејом да ће маман и матори остати само код једног детета — јер „једно ко ниједно!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Бубња прасац трогодац у чамову баскију. С магаретом пилићи, с крушке коза мјауче, а дјечица никако да буквицу науче. Кашље сова с цјепала, кашље тупо дремљиво. Плесниви су хљепчићи, у кући је мемљиво.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: То је вирклих најлепше кад човек честитог млађега има. Ја не могу никако да се намерим на добру слушкињу. АЛЕКСА (узимајући пите): Господична, ово је тако пријатно...

АЛЕКСА: Ништа је то, не брините се. МАРКО: Сваки своје зна. 12. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА: Господин барон, никако неће да ми вовјери векслу. АЛЕКСА: Како то? МИТА: Он каже да је рад с господином бароном говорити.

И ја сам му говорио да прими тако важну службу, али он никако неће. Њему је најмилије кад може ићи од вароши до вароши, и кад се људи диве његовим способностима.

АЛЕКСА: И будући да се мој отац засада находи у Америки, то вам пређе шест мјесеци не могу никако одговора дати. МИТА: Ја мислим, господин барон...

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Чекала вас је пет минута али смо после мислили да сте се предомислили. — Непријатно. Гледао сам пажљиво на језеро и никако је нисам видео. — Од Белмонтеха она долази скоро уз обалу. Можда су вам је куће заклониле. — Разуме се.

То се зове бити спреман на сањање. Међутим сам расејан; не започињем никако мисао. Истовремено осећам нелагодност што ћу врло брзо стићи, а овако погодан тренутак за сањање нећу имати све до

— Мислим. — Е па стари је сигурно мој отац. — Сигурно. — О, никако није ни могао бити ко други, јер је доста да дође неки странац па да је он уз њега.

Неко пита: — Дакле? — Дечак. „То, то, кажем у себи, то! Не, нисам о томе мислио, никако о томе. Доцкан је, страшно је доцкан!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Али ти никако не умеш, спетљао си се. Ето, пронашли ти и неко лажно вођење књига. ТАНАСИЈЕ: Ако су и пронашли, нисам ја водио књиге,

Ко зна како би се то тумачило, наш свет је сентименталан. ДАНИЦА: Не, не, никако полицијом; ако би имали какв други начин?

МИЋА: Па седећемо, дабоме! САРКА: Па, добро, је л' то ми нећемо никако више ни да се селимо? АГАТОН: Е, па ти опет! Шта хоћеш, целог живота ваљда да седиш на балкону?

! Те дао благослов, те девојка се испросила, те адвокат зет, те покојниково кандило, а никако да изведе ствар на чистину. Што ти нама, брате, не кажеш јасно и гласно: шта си ти, ко си ти; у чије име си се испрсио?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Последњи је стигао Таса, вукући крај опасача, који никако није могао да дохвати руком иза леђа. Однекуда наиђе и командир. Батеријски наредник му изиђе на рапорт.

Кажу да су погинули од наших топова. Иако сунце сија, све нам ипак изгледа сиво и нешто неодређено. А поглед никако да се одвоји од обезглављеног трупа, одакле крв лагано отиче, људска крв, а поточић се пробија кроз прашину и ситно

Војници пронађоше тамо неке овце. Поче да се припрема гозба. А музика свира... Али чамци се никако не држе на води. Сасушени на сунцу, а сада расточени, пуне се одмах водом, те их хитно извлаче на обалу, и затињу

Звезде се изгубише и потпуна тама поклопи земљу. Напрежем очи да бих разазнао пут. Почео сам бивати неспокојан, јер никако не наилазимо на једно гумасто дрво баш покрај пута, које сам добро запамтио.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ха-ха-ха... Па то су најобичније појаве у школи ; То већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи. — Мора, братићу!...

Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело, прича, са уста му никако осмех не силази. А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице... »Боже, како је ово лепо!

Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет. »Што ми не дâ Бог мира, мисли она, да се бар сита

Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито. Руке му дрхтаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта. — Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.

Неколико његових ђака приђоше к њему. — Јесу ли сви дошли ? запита децу. — Дошли су. Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци. — Уређујте се, скомандова он, па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.

Гојко виде да нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе. Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако...

Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас. Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.

да се слажемо... Молим вас, опростите ми !... Она пружи руку и корачи унапред. А Гојко сања... никако да дође к себи... Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан.

Љубица слуша, гутајући сваку реч. Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати. И то је, без сумње, Гојкова заслуга. Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо...

речи погледа захвално, па промени разговор узе веселији, љубазнији тон; — Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим. А може доћи неко, ко пази на те ствари.

Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути... Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа... Само се вилице понекад затресу и опет се окамене... А Гојкове очи гледају...

После настаде објашњење и разговор. — И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе... Гојко ми јадни једнако пред очима. Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Одлази према реци) СОФИЈА: Како се снабдевате у овим ратним временима? СИМКА: Лети икако, зими никако! Лети скуваш крушку, испечеш паприку... Умочиш у сланик главицу лука... Али кад дође она црна зима...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ако ме сећање не вара, Луначек је тада писао неку огромну романчину о Загребу, коју никако није успевао да заврши. А био је заборавио како почиње.

Пуковска трпезарија је раскошна, као да смо ушли у Венецију. Имамо пет јела, и сладолед, на крају. Код стола никако ми не успева да заподенем разговор са суседима, ни прекопута, ни десно. Сваки је официр за столом гроф или барун.

Може се бити против нас, али против наших садржаја, и интенсија, узалуд. Свет никако не жели да чује ужасну олују над нашим главама.

Доситеј елегантно скида шешир, и улази са Калемегдана у хотел „Круну“, а никако да уђе. Да, да, ја „футуриста“ имам осећај да се уопште, негде у свемиру, нешто скаменило, и да никако неће ући у

Да, да, ја „футуриста“ имам осећај да се уопште, негде у свемиру, нешто скаменило, и да никако неће ући у хотел. Хијероглифи мирно стоје, аутомобили се врте и јуре око њих, а никако да их прочитају.

Хијероглифи мирно стоје, аутомобили се врте и јуре око њих, а никако да их прочитају. Киша сипи, ситна, бескрајна – но то не треба никог да узнемирује.

Французи су стајали и шапутали уплашено: „qуе ц’ест дрôле“. Стаја у којој га је држао била је много скупа, а никако није долазио до „славе“.

Покривао се бундом коју је носио из Русије. Долазила му је једна млада Рускиња, која никако ни]е хтела да испуни његове жеље. Увек је обећавала, али у последњем тренутку увек би се препала.

Понека огромна варош, у којој бесмо, у којој је грмљавином и топотом јурило неколико хиљада точкова, никако се и не указује више. А само се, као да лебди над њом, јавља, из ње, таман мирис једног дрвета, под нашим прозором.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Грех је заразио и људе и земљу. Прођоше многе хиљаде година а руже су кроз цело то време биле црвене, а белих никако није било.

! — викну цар. — Ни за цркву — благо и тужно одговори старад. Цар се замисли. Гнев га прође и он размишљаше, али никако не разумеваше зашто се старац толико опире да новац прими.

Превртао се по постељи, љутио се на старчево јогунство па се опет стишао и мислио, мислио, али никако није могао схватити зашто старац одбија поклон.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ Прочитам једанпут, двапут, никако да се приберем од чуда шта све то има да значи. Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.

Таман он оде, а ја седох и зароних главу међу руке. Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам досад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата. — Напред!

— Дакле, не можете да се сетите?! — рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући. — Извините, али никако не могу. — Е, видите, то је најновији закон који има велике вредности за земљу.

— Па зар смемо ми остати глуви према тим поколима и том зверском поступању наших суседа? — Никако! — узвикнух одушевљен његовим ватреним речима — и од бога би била грехота! — Зато и журимо на збор.

— И појави се Месија? — упитам. — Не. — Никако? — Ваљда никако! — рече министар равнодушно и изгледаше као да без воље прича ту причу. — Зашто? — Ко то зна!

— И појави се Месија? — упитам. — Не. — Никако? — Ваљда никако! — рече министар равнодушно и изгледаше као да без воље прича ту причу. — Зашто? — Ко то зна!

— Научих. — Да си жив и здрав, синко! Учи сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године, ич! Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом и шта ког врага они уче под седом косом.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.

не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. — Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. — Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. — Анатема те убила, шта ћеш око мене!

није угледао на друге, што није ускакао као овца за гомилом, већ је хтео о свему лепо да размисли и све да одмери... Никако није могао да разуме како се то други свет жени: док длан о длан — и готова посла!...

— Ехе... промрмља он И тргну вођице; коњ пође живље. Опет наступи ћутање, али она мисао никако да ми избије из главе. Напада ме као зубна болест, па врти ли врти. — Господине — опет ја прекинем ћутање.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: То је одиста много од вас. Ја не бих никако желео да изгледа као да вас ја подговарам. ДАНИЦА: Ах, то не! ИВКОВИЋ: Ал' ако би ваш отац био изабран, ваш би се

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако. Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад

И тада је бивало свашта. Једном је накаљао с једним таквим. И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.

да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили! Никако није ћео! — А је л’ било контра-кандидата? — Како рече? — Је л’ било још кога да претендује на то место?

Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на

А то баш нису требали да раде! Само бадава да греше душу. Нису требали никако да га дирају. Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са

шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима

која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином.

Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица! Добар је као оруђе, али никако као иницијатор. Нема ништа од Миће, другога морам тражити. Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека!

И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе. Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!

Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла. А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.

А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је

Мучио се с њим око имена министара: Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ДА ДЕДА ИМА НЕПОДРЕЗАНЕ НОКТЕ САМО НА ДЕСНОЈ РУЦИ 389 ЗАШТО СУ НОКТИ НА ЛЕВОЈ РУЦИ ПОДРЕЗАНИ ПРИМЕРНО, А НА ДЕСНОЈ НИКАКО 391 КУМ-ЂОКА ОСЛОБАЂА ДЕДУ 393 ЗАВРШНО ПЕВАЊЕ: ПОДЕЛА ЗАРАДЕ 395 НА ЈЕДНУ ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ 397 КАКО СПАВАЈУ

Дочекао си и испратио многе санове, Ал овај као да неће доћи никако! Да се бар они некадашњи понове Кад овај, ноћас, изводи поругу! Избројао си све овце (и овнове!

Два миришљава сапуна бућнула у воду, Цео летњи дан се брчкала и прала, А Прњаворци никако да оду: Стоје и чекају крај церемонијала.

” Буш је јурнуо, ал његов савршени радар Открити ћилим никако не беше кадар, А Садамов ћилим, иако беше брз као Муња, тих се дана по небу није врзмао.

Тако то траје већ ко зна које хиљадугође: Никако камиљи род на крајњи циљ да дође. На почетку света, кад су настала тела небеска, Сунце је кренуло преко неба,

ЗАШТО СУ НОКТИ НА ЛЕВОЈ РУЦИ ПОДРЕЗАНИ ПРИМЕРНО, А НА ДЕСНОЈ НИКАКО Деди незгодно, па се премешта С ноге на ногу, као изнад зајаза: „Шта могу, лева ми је рука невешта, Спора и лењива

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

јако антисептичко дејство; поред тога и хладноћа у морским дубинама доприноси да се труљење јако успори, па и да га никако и не буде. Труљење је замењено једном врстом распадања, које је проузроковано специјалним микробима.

Он путује заједно са трансгресивном водом тражећи непрестано такву температуру, не излазећи никако ван таквих вода. У пролеће, после мрестења, он се налази на пучини Марока и Гибралтара; у мају, заједно са

Засићен таквом храном, туњ ноћу никако не дира удицу и тиме се објашњава потпун неуспех ноћног удичарског туњолова у то време.

Али тада се десило нешто што се дотле никако није дешавало и што је дошло потпуно неочекивано. На неколико минута пре но што ће капетан брода дати тај сигнал,

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Виђи посла цара опакога, кога ђаво о свачему учи: „Црну Гору покорит не могу ма никако да је сасвим моја; с њима треба овако радити...“ Па им поче демонски месија лажне вјере пружат посластице.

СЕРДАР ВУКОТА Хитали смо да пријед дођемо, ма никако не могасмо брже: но Пециреп и стари Балета сакупили двадест тридест другах, па у Дугу с четом западнули, дочекали

СЕРДАР РАДОЊА Свак је дошâ ко је од потребе, ал' нијесу пет Мартиновићах. И није им без неке невоље, а без њих се никако не може.

Нек пропоје пјесна од ужаса, олтар прâви на камен крвави! СВИ ГЛАВАРИ СКОЧЕ НА НОГЕ С ВЕЛИКОМ ГРАЈОМ: Тако, већ никако! ВЛАДИКА ДАНИЛО Не... не... сјед'те да и јошт зборимо!

Не сложи се Бајрам са Божићем! Је л' овако, браћо Црногорци? СВИ ИЗ ГЛАСА: Тако, већ никако! МУСТАЈ-КАДИЈА Што зборите? Јесте ли при себи? Трн у здраву ногу забадате!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако | није могао да изиђе на крај. Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.

да ће имати деце а још мање сина, наследника — он је дакле био последње дете, „истришче“ — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже. Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи. А ко зна зашто?

Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи. А ко зна зашто? — мислио је старац. Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по

Чуо га је. Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.

никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед једнаког дружења са Грцима,

Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“. Пошто је остала удовица, никако се није удавала. Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало

А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сâм звао, из куће им никако није избијао. Поносио се што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.

Ноћу било би још горе. Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.

доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.

Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се. Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега. Ко зна чега?

Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала. Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као

како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

А нешће никако, те никако да остане с нама, но све: „водите ме Господару“. „А камо га?“ „Ето га ваистину у тријему!“ Сви се обрнуше

А нешће никако, те никако да остане с нама, но све: „водите ме Господару“. „А камо га?“ „Ето га ваистину у тријему!“ Сви се обрнуше пут

у кући предадоше с кољена на кољено, кроз дуги низ вјекова, и које доликоваше, можда, времену у које се заметнуше, али никако новијим временима; смијешан им бјеше поп-учитељ, домаћи „свјетилник“, који је жље расвијетљивао густи мрак под очевим

Јанка легоше на кревет. У кући настаде велико комешање, женске се збунише. Никако да свијећу, јали луч, да уждију. Њима је све то било нешто тајанствено, а као проста чељад, готова одмах да прећерају

Људи као он, док не виде не виде, ама кад нешто назрију, напрежу очи док не виде јасно. Узмучио се човјек, никако да заспе; обрће се с бока на бок, сједа, пуши, по чешће трља чибуком чело, неће ли му кријеснути видјело у мозгу.

„А рашта се онако зацрвењела и сплела, кад је упитасмо шта она мисли?“ Та га мисао никако не остављаше, но му се привезала уз слутњу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Говори истину, макар ни дан не живио. — Истину тражи, правицу уважи. О ПРАВУ — Јȁ право, јȁ никако. — Што је право и богу је драго. — Што није право није ни поштено. — Од крива дрва на страну је сјена.

Која воћка пада земљи сама, Не треба се ни бацати на њу. Коју воду треба да пијемо, Не треба је никако мутити! Коноп веже коње и волове, А поштена ријеч витезове. Куда Турци с ђордом, Туда фратри с торбом.

Моја кућа моја слобода. — Лисица частила дању јежа па га увече устављала на конак, али он никако није шћео остати, говорећи: да је рад ићи својој кући.

Одговорио Циганин кад су га запитали како је на пољу, а ишла киша и снијег и цигани; а како се то треће вријеме зове, никако га није ћео по имену казати, него најпослије рекао: „Онако као што се ми зовемо“.

Онај пак који није никако ни легао, узме два дрвета у руке, па, оштрећи њих једно о друго, као нож о нож, обилази око кошница.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Међедовић полакши поизмакне пред Брком, али Брко никако не ће да га се махне. Међедовић бјежећи тако дође на једну воду, и нађе код ње људе на гумну ђе вију шеницу, и повиче

Био један цар па имао три сина и пред двором златну јабуку која за једну ноћ и уцвета и узре и неко је обере, а никако се није могло дознати ко. Једном стане се цар разговарати са својим синовима: „Куд се то дева род с наше јабуке!

Како опази њега и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне него је све уњ гледала.

по воду; како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се откине оданде него је све уњ гледала.

Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се откине оданде него је све уњ гледала.

” Отац га је дуго одвраћао говорећи му да и у занату има бриге и труда, и како би оставио оца сама! Али кад се син никако не дадне одвратити, најпосле му допусти отац да иде да учи занат. Онда се он дигне у свет да тражи заната.

што он толико силно јело готови, а домаћин му рече: „Е мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо вечерати шта ће радити.

домаћин: „Брате, опомени се и мене, ако где нађеш Усуда, и запитај га каква је ово несрећа, те не могу своје дружине никако да заситим, и за што ми отац и мати никако не умиру.

нађеш Усуда, и запитај га каква је ово несрећа, те не могу своје дружине никако да заситим, и за што ми отац и мати никако не умиру.” Он се обећа да ће га питати па се опрости с њиме и пође даље да тражи Усуда.

змај спава на ономе благу и пошто чоек виђе да од њега никако не могаше благо да узме, у три маха закуми га да се миче.

ако пребројиш све изворе колико их има у овој планини и да ми дођеш да кажеш, макнућу ти се с мјеста, а друкчије никако.

” Кад ово чу они чоек, зађе од извора до извора и почне их бројити редом по гори, али се помете и никако им броја ни краја није могао наћи.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

које ће прочитати игуман, као што примисмо од пређашњих наставника, што, једино ако синаксар не забрањује, не треба никако изостављати.

Јер седења ради нико да не каже: трпим. Господу да буде угодно, братија да живи по Богу и никако да не завиди због седишта, угледајући се на световне људе.

А вина мали красовољ, мерено упола од великог. А у друге дане, то јест у понедељак, и у среду и петак не треба никако јести варива нити пити вина, него само сочиво квашено и нешто мало воћа, и укроп водени са кимином.

Рибе никако не окушамо. А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло. И рибе можете јести, осим среде и петка, и вино

Тада да једете два јела, осим среде и петка, јер у те дане никако не окушамо уље, нити вина пијемо. А у уторак и у четвртак и хоботнице једемо, а у суботу и недељу и рибу једемо и пиће

А оне од њих који се лене и никако се не брину, и који су непоштени међу њима, треба их смењивати и друге затим постављати.

А само на једно пазити: проводите како је на живот у врлини указано, а никако другачије. Ако је могуће, дисати речју спасоносном, и свим што је за спас и саздање и корист.

Они који хоће штогод да окусе, дати им хлеба и сочива квашеног или воћа вареног, а вина да не узимају никако. Овако до петка, а у петак уобичајена чаша вина да вам се да; и кољиво зобљемо ради празника светог и великог мученика

У понедељак и у среду кажем вам да никако не окушате пића, већ се држати као и прве недеље. Уколико се у један од ових дана догоди празник Обретење часне главе

Рибе никако не једемо. А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло. И рибе можете јести и вино пити великим красовоље

да испуни собом све речено, и нађе реч која каже: „Они који се уздају у Господа уподобише се Гори Светој, а који се никако неће поколебати напастима непријатељским“.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Пришили осми џеп — врећу, пећину — па трпај у њега ово, трпај оно, ствари, ствари, ствари, никако да га напуниш! Из осмог џепа бије велика зима! А да испразним ову канту, па у канту?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Откуд, дакле, несрећа? Ваљада је са стране чловекове. Ај чловек, бива ли својевољно и добровољно несрећан? Никако! Јасно је, дакле, да из незнанства и неразумија происходи по вишој части наше злополучије.

Ја похудити себе и другим грешним људ’ ма уподобити? Нипошто и никако! Ја ћу девство моје хранити, анђелом ћу подобан бити! Ево, браћо, људи, какав сам вам ја онда светац био!

Но, ја никако не видим како би[х] ја могао новине мудровати потврждавајући оно исто што сам сосуд изабрани, апостол Павел, учи и

”. Архим[андрит]: „Никако!” Еп[ископ]: „Нити би ти себе дао болесна у руке таквом лекару?” Ар[химандрит]: „С опроштењем, господине, ни коња

Али га ја тако слаба од себе нипошто и никако не би[х] могао отпустити; дакле, нађу нам две мазге, и пођем и ја с њима, прво, за допратити друга мојега љубимога до

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

сам само тија рећи да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити без руке помоћи из куће!

— Дакленка, кад велиш да му се најавим? — пита отац. То трже Бакоњу из снијевања. — А? Стрицу да се највиш?... Никако! И не мисли о томе! Он већ мисли да си отишâ! Боже сачувај да те јопет види! Помамија би се!

И прође петнаест дана од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха а Наћвар никако да се разабере и да изађе.

— прекиде га Срдар одбијајући густе димове. Бакоња потврди главом. — Да сасвим раскрстиш? Да не иђеш више никако тамо? Бакоња одрече главом, пак се исправи.

дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“, те су кувар и Кркота имали наредбу да им никако не допусте да се тријезне. То је био једини начин да се парох обезбиједи.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Најглавније је не бити сентименталан, само сентименталан не бити, не, никако, онда... идејама је крај. Наставља се прошлост. Успомене га обузеле. Неће да мисли. Санке шкрипе. Некада, онда...

Завршава се нешто што је споро трајало До данас. Ипак пола живота. Почињем други. Нов? Зашто је нов? Стаде. Никако не попуштати. Одолети сентименталностима, успоменама, детињству. Ђорђе ће га као звер напасти.

„Лело је што си науке добро свршио. Али што СИ се нагрдио оним крпама швапским, То ТИ, Вукашине, никако не ваља“, писао му је отац, а он се смејао. Још тада, и много раније, започело је ово што се вечерас догодило.

Да каже „леви“, никако не може. ...Свануће га је затекло у оделу на миндерлуку у његовој соби. Међу прстима му је била угашена цигара, а

Где би могао да се сакрије док не убије стрину? Толико пута се питао и никако себи није могао да објасни: како је тада могао да заспи?

Ројеви бројева ковитлали су се у отвореним очима и глави. Рачуну није било краја, никако да сабере. Стално заборавља почетне бројеве и поново се враћа на почетак, помажући се и прстима на ногама. ...

жељама, нудила снажним рукама, мишићавим и длакавим, нудила се некоме коме је сваки превој на телу знала, само лице никако није могла да му види, том жељеном знанцу што је понекад посећује пред сан, и кад није сама у кревету.

Лице му није видео и никако није могао да га замисли. Тај што у санкама заувек одлази, не личи на Вукашина. Ни онај Вукашин што је последњи пут

Неће је видети неколико година. Деду не памти, а види га. Само глас не може никако да му чује. Од зујања, тутњаве и жубора. „И несрећу мајка рађа. Ако сам добро запамтио, тако је деда рекао.

Квргаво уво, помисли и опипа своје. Пипа и чело. Какво је? Нејасна слутња о нечему што никако не успева да домисли лута њиме, губећи се у празнини коју је за собом оставила ноћ.

и због тога је још љуће мрзео Вукашина, и никако није могао да побегне од његове издаје, није могао да се не храни њеним отровом, па се идућег дана опет враћао у

Двадесетак, сине, двадесетак жутих! А сутра ћу од једног Бачинца морати судским путем да наплатим дуг. То, Адаме, никако не волим. Много је то жалосно. Кад год се пописују ствари, жена и деца ударе у писак. Мени је деце жао.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

« — питала се. Недеље и месеци су пролазили, поново пролеће као златна веверица скакутало по дворишту, а изданак никако да се дигне од земље. Опет су се чули дечји гласови и ударане лопте у бетон, али дечака није било.

»Причинило ми се, значи?« —помисли старац и хтеде да самог себе утера у сан, али сан никако да дође. У зиду, крај пећи, цијукао је миш.

« помисли и зарече се да ће га и испод земље наћи, ако треба. Затим се врати у кућу, али никако да се смири. Заједно с мраком све брже расли су у њој немир и туга. Иза завесе, високо у небу пловио је Месец.

Ко зна колико је ишла распитујући се. Дани су крај ње летели као пахуље узрелог маслачка, а она никако да угледа ни родни крај ни Камено јаје на врху планине. »Можда сам све то сањала?« —помисли.

Већ се и небо осипало звездама, а он никако да је ослободи. Опет му надохват руке дође црвена звезда и он осети како лагано тоне у сан, стави коцку са жабом уза

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Све се то светлосно чудо стиче и комеша над границом која никако није случајна јер је ту, можда баш на том прелазу, некада, кроз деценије, стајала Стамбол-капија, највећи од улаза у

би продрла и почела да хара, увек је правила исту грешку: прво је хтела да промакне, невидљива, преко палисада, што никако није могла. Непријемчив за ужас који је носила собом, палисад је није пропуштао.

уверавање да њему који је увек, као што се зна, био од оних што су најближи Кнезу, тешко пада што са Кнезом више никако не може да се сложи. Кнежева је самовоља, по Вучићу, постајала све луђа, а времена су била измењена.

А те заслуге никако нису биле мале. Зато је Господар Јеврем тај, уверавао је Вучић, од кога се очекује да спасе династију док народ,

Знао је само да никако не жели да види Вучића, још мање да оде до њега. Али баш у тај час су га обавестили да доле, у соби за примање, на

Јован је погледао у мајска небеса сва од испреплетаних блескова и осетио да није, још, све пропало, и да Милош никако није поверовао Вучићу. Охрабрен је стигао у Београд и није марио кад су га затворили у кућу Башкалфића.

им се придружи, недозвољене слутње клизиле су у прашину и тада је, право из сунчаних небеса, уз фијук, треснула бомба, никако велика и сасвим округла, ђуле, и распрштала се баш испред Симиног сандука.

Можда и зато никада не учини оно због чега сваког дана стигне у троугласти парк под кестеновима: никако да претрчи, док горе зелене бакље (или црвене, њега то не обавезује), тај размак који је, једном, давно, већ претрчао,

да претрчи, док горе зелене бакље (или црвене, њега то не обавезује), тај размак који је, једном, давно, већ претрчао, никако да пређе тих неколико корачаји што га деле од Народног позоришта. Као да је пред њим нека препрека-невидимка.

То никако није било лако већ и стога што увек има неки песак који зашкрипи под ногама и неки шљунак који се откотрља. Тако је и

Предомишља се, један трен, а чиновници су узнемирени. Узун Мирко их гледа и разуме да их никако не узнемирава то што ће, можда, учинити неправду, него што ће, можда, доживети нешто непријатно.

То је било опасно, и бридело је, али се живот тако памтио. Кад је први пут покушао, био је младић. Април, никако мек, подне, жега као у доба жетве. Радио је на њиви.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

величеством његовијем чувства, те ја паднем на бријег кристални и затворим очи са рукама; не смијем их отворит никако.

раскаљеним, узавреше дреке и кривање од враговах и од чудовиштах; чињаше се да их свод тартара неће моћи уздржат никако, него да ће треснут у комате. Док заурла Цербер из дубине да је стадо у своју торину и да стражи врата од тартара.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Нису ли они то, онда је она склона паду. О том питању које се никако не сме оставити по страни, морам сада да говорим забринуте душе“.

“ Деца завришташе од усхићења, а ујка се насмеши задовољно. „Ја се са том одлуком нисам никако споразумела“, рече мајка. „А зашто“, запиташе деца. „Јер сам се поново морала да раставим од свог драгог сина.

Ако се при том појаве какве потешкоће, оне су увек само математичке, дакле формалне, а никако принципијелне природе. После Њутна није, све до у најновије доба, постављен никакав стварно нов принцип механике.

Млади научник не хтеде да му верује, али Њутн остаде при свом: „Тако је и никако друкчије!“ Затим размисли о нечем, узе оба примерка свог дела у руке и предаде их Пембертону.

Но он ме задржа: „Али, драги господине, останите, изволите сести!“ „Не никако! Стидим се што сам овамо бануо и узнемирио Вас у Вашем послу. Најрадије бих сам себе ишамарао због тог злочина“.

описивању и класификацији животиња ослањала скоро искључиво на спољни облик животиња, а њихов унутрашњи састав није никако, или је сасвим недовољно узимала у обзир.

Већ сама чињеница да се сва органска бића могу поређати у тако звани природни систем, не може се никако схватити предпоставком независног стварања њиховог“.

природа служи, па и она на која је указао његов колега Жофроа де Сентилер, а још пре њега мој деда, не изгледаху ми никако довољна да објасне постанак разних врста животиња и биљака; она су, вероватно, ту на делу, али она нису стварни

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Добар вече, господине. — Бог ти помог'о. Које добро, снаја? — Никако добро, господине. Зло. — Е? Дед' да чујем. — Ама, да простиш, не могу пред свима. Жалбу једну имам.

Па сам задуго зверао и меркао лево и десно, али никако да се одлучим. Тек при крају села угледам једну скоро окречену зграду и пред њом младу сељанку, сва се бели.

А он се промешкољи па примаче главу. — Мислим о ономе, што смо ономад заједно видели у Фани Бисагу и не могу никако да заборавим ону грозну слику. А ви? Зар и после свега тога, збиља, можете мислити лепо о човеку?

цвокотању Петроније Свилар, коме се са свешћу повратило и сећање, проживе у једној секунди сав ужасан доживљај који никако није разумевао.

чека унутра, намрштен, набрекао од здравља, али прво што нам каже раздире нам душу: „Нисам се надао да ћу вас видети, никако се нисам надао, једва сам се извукао, још ово лето, још само ово лето.“ Црно нам лето. Црно нам лето.

И он јасно осети да се никако не може подићи до ње, да се онако не може радовати. Тада на његовом лицу заигра чудно израз неке дубоке мисли и јада.

„Шта ћу“, мисли он, „ето и ја не бих хтео да сам такав, никако не бих хтео, али морам бити такав, немам снаге и нисам своје сопствено дело.

Онда после тога горко и отровно кајање и жарка, искрена жеља да се постане бољи, али не може, никако не може и никад неће моћи, јер крв, навика, страст, јер све је јаче, ужасно јаче.

дао бих ногу, руку, шта не бих дао“, мисли он, „да бољи будем, да се наједанпут створим други, али не могу, не могу никако, не могу.“ Може ли му се опростити? — Не, не, не може. — Лепо, ти то кажеш, али то је лудо.

Замисли тако, а тада? Она одговори брзо, упорно: — Ни онда, ни онда; ја мислим ни онда не може, никако не може; не знам, али не може. И доста с твојим категоријама, него гледај тамо, ено, гледај тамо.

И доста с твојим категоријама, него гледај тамо, ено, гледај тамо. — Да, али ја не разумем, ја никако не разумем, лудо је то, нечовечно, то је лудо — упао је он брзо, бледећи. Она га погледа зачуђено. — Шалиш се.

„Зашто, мислим ја, с њим у овој мојој хаљини и она баш лептираста машна на коси.“ И опет хоћу да вичем али никако не могу, ах Боже, никако не могу, а чини ми се све кад бих могао и кад би ти чула ...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Поред свега другога, још и зато што та дјеца бивају отприлике оваква какав сам ја. А то није добро. Не, такви људи никако не треба да имају дјеце.

и траже, како се питају гдје ли сам могао исплинути, и чудио се њиховом малограђанском одсуству фантазије, коме никако да сине гдје да ме потраже.

времена послије тога, усред игре би ми саме наврле на уста те ријечи, па сам их бесмислено понављао, не успијевајући никако да их се отарасим. У то златно доба човјечанства, све што се догађало, догађало се далеко.

) Како су се припреме примицале крају, моје је узбуђење расло. А у ноћи прије дана представе никако да заспим; тек сам пред зору мало склопио очи.

А ако у представи има да отпутује, он мора отпутовати, а он ће сигурно отпутовати, и никако се не може догодити да не отпутује. У представи, дакле, све бива нужније и неумитније него у правом животу.

) где ли сам оно спремио пасош („на сигурно мјесто, да се не загуби”) — тога, врло често, никако да се сјетим! Што ћемо! Кажу: то је старост. XXXИИ Горак укус младости у устима.

Мора да сам им направио дојам човјека који неће нашкодити осим нехотице, но кога никако није добро позивати за свједока.

Али никако да се присјетим свих „кључних момената” ништовне жаобе. А кад сам ступио напоље, њена важност стала је нагло да блиједи

Јасно. Цијепање длаке начетворо може да буде занимљиво једино због технике тог цијепања, никако због саме длаке. А ако цијепање длаке начетворо успијемо да развучемо на лијеп број страница, те ако нам још пође за

Двадесет волума сабраних дјела — да мистифицира сам себе. Да, замашитост вањских ефеката никако се не сразмјерује знатности оног првотног унутрашњег покретача.

Извјесне мале сметње које је раније осјећао (и то баш негдје у подручју трбуха) одједном су се појачале, а он никако неће и не може да прекине инспекцију, па да се пође прегледати код неког чувеног професора.

А то за умјетника никако није добар знак. И прилично нам поуздано наговијешта да ће између човјека и његове умјетности кад-тад доћи до лома и

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити. Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку

а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.

У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.

Их, срамоте!... А још харамбаша, хајдук!... Е, нећемо више тако. Мора се радити како ваља, или никако... А шта ли ће рећи Вујо ?... Ко му сме на очи изићи!...

— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем... Шта то би с тобом, Ђуро?... Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па

Наћи ће, зар, и она себи друга... — А, то не може, то никако не може. Ето, то је оно !... Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.

Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима. Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад...

па и не беше у стању да размисли о овом открићу. Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама...

Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању. Чудан је и тај разлог његову надању. Састојао се у једној мисли: »Није

Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла... Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво,

све се у њему згрудвало, смешало, следило... Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...

То је негде тамо... иза њега негде, где ли... А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Нема у бабе више ниједног прстена, осим једног што га вазда држи под језиком, па га ми не можемо никако украсти. — Брже прстен како год знате, или ћу сад послати по војску!

Био један цар, па имао три сина и пред двором златну јабуку, која за једну ноћ и уцвета и узре и неко је обере, а никако се није могло дознати ко. Једном стане се цар разговарати са својим синовима: — Куд се то дева род с наше јабуке?

Земља беше много арна и за сваки рад згодна, ама је сељак није никако ни орао ни косио. Лежала је тако и ђубрила се. Питали га сељани: — А бе, будало, а што не работиш ону твоју ливаду,

и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око врата обавили, и тако је тврдо оковат био да се није могао никако мицати. Пред њим је била једна чесма, на златном чунку извирала, и тако саљева се пред њим у једно корито златно.

Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика.

Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му

Али царев син вели: — Хвала ти на свему, али се вратити нећу никако, него xоћy Баш-Челика да тражим, — а сам у себи мисли: зашто не бих, кад имам још три живота!

Кад соколовски цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика

А он им рече: — Кад нећу ̓вако, нећу никако. Дивови му признају да је бољи јунак од њих и пусте га на миру. Сјутрадан пођу сви у дрва.

Уплаше се дивови, па га стану одвраћати од тога, а он им рече: — Кад нећу тако, нећу никако. Дивови му признају јунаштво, и ослободе га да не преноси шуме.

га воле као оца, те се јако забринуше за то што видјеше, погађаше и погађаше шта би то, велики бого, могло бити, али никако не погодише и не могао ниједан доконати шта би то било с њиховим старцем.

Кад већ баш никако не могоше погодити шта је, договоре се да сваки поредом пита старца оца шта је то да му лијево око плаче а десно

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Волим облак, цвеће, кад цвета и вене, Ал' никако људе што ропћу и пиште: Што другога боли, не боли и мене; Мене туђи јади нимало не тиште. НА ОЧЕВОМ ГРОБУ Госпођици Р.

Ни видео нисам тада Ваше лице — Само Вам се збуњен јавих нехотице... 1903. И ТАКО... Ето сузâ баш никако! А радо бих ја оплак'о Свој Вавилон — старе дане И све наде — затрпане Са животом; али тако Сузâ нема баш никако.

А радо бих ја оплак'о Свој Вавилон — старе дане И све наде — затрпане Са животом; али тако Сузâ нема баш никако. Много суза о да ми је Да их око плаче, лије — Да прелије мисли, снове, Љубав, младост и болове — И све мртве...

па и желе! Чини ми се кад бих плак'о — То би било тек весеље! ... Али суза баш никако. Каткад само душом плине Успомена и маглине Засниване моје среће, И задрхти биће цело: Из даљине шум се креће

Ја га слушам дуго тако, Не мислећи откуд дође. Успомена душом плине, Дрхти биће — па све мине, Али сузâ баш никако! ... Како брзо све нам прође! 1904.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Земља је била равничарска и мочварна, маларијска грозница ме никако није напуштала и поред огромних количина кинина које сам узимао.

Небо је било прекривено тамним облацима, али киша никако да падне, док изненада није севнула муња, а неколико тренутака касније настао потоп.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Мислио сам да су ти људи исувише изнад мене и никако нисам могао смогнути храбрости и одлучити се да их посетим као што је желео прота Живковић.

Али сав тај научни напор, приказан на тој изложби, односио се само на користи од тих изума, а никако и на објашњење шта су оне у ствари.

Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био је глава фамилије. Ово никако нисам смео да заборавим и о томе сам стално водио рачуна кад сам био у његовом друштву.

Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био је глава фамилије. Ово никако нисам смео да заборавим и о томе сам стално водио рачуна кад сам био у његовом друштву.

После два дана осећао сам се као да сам поново у Њујорку, и био сам веома срећан. На повратку у Берлин никако ми нису излазиле из памети мајчине речи: ”Мораш се оженити Американком ако желиш да останеш Американац, а ја знам да

Ћипико, Иво - Приповетке

Радници гледају за њима, а они између њих иду и већ ништа не разумевају ћуте и не могу никако да се снађу. Путем им је при души све тјешње, а кад уђоше у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје

и дуге трепавице већ се склапају, кад изненада наметне јој се силом нова двоумица и поруши већ установљен ред — и никако да мирно усне. ...

Хтједе да је намјести у коју кућу да се служећи прехрани. Намјери се пригода, те то и уради. Али дијете никако да се свикне: већ трећега дана нађе је пред вратима гдје га трпељиво чека и гледа га умилно да је под свој кров прими.

И никако да се поврати кући. Стоји на једноме мјесту и замишљена гледа. А око ње врви свијет, но она као да га и не види: мисао

Непрекидно љуљање трајало је неколико дана, а дјевојка не може да га поднесе и никако да обикне. Лазо сједи до ње и држи је за руку, као да ће јој лакше бити, а кад јој се посвема смути, положи главу на

Девојка гледа у Спасоја, настоји да себи претстави његову првашњу прилику, кад је код њена господара служио, али никако не може да га уобличи, и што га више гледа, чини јој се непознатији: није оно момче њена замишљаја; разгојио се, а

Лазо их посматра и чуди се што се не развеселе, а сва је прилика за то. Спасоје испод ока гледа девојку и никако да му око на њену лицу опочине. Гледа је боље, и лијепо му се чини да је увела и блиједа у лицу.

и сада с одвратношћу гледа у пијани свијет и осјећа задах жестоких пића и неугодни воњ задимљених, шкиљавих лампа, — и никако да у Спасоју види замишљену младићку прилику: чини јој се да није он био с њом онога јутра на броду када је гледала

Лазо никако да схвати што им је те су невесели сада кад су дочекали што су одавна жељели, па с његова лица весеља нестаје, а у душу

по пучини, смежуралој и помодрелој од свјежега јутарњега сјеверца, долази ми старица чисто пред очи, и не могу никако да је из памети истиснем.

Три дана провела је у селу, али мисао бијаше јој на шкољу. Никако да се већ разумије са сеоским момчићима. Једнога од њих, кога добро познаваше, на у луци ухвати усрдно за руку, како

уставише јој се очи на зраци сунца што пред прозором од свода трепери и ниже пада на слику светога Антона, а мисли никако да јој се среде: све јој и нехотице бјеже на шкољ, и пред очима чисто јој сијева она бистра и јака свјетлост

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

„Сирова“, међутим, или „дивља“ та култура никако није. За најопштије разумевање једне културе важно је знати какав је у њој типичан однос према времену и простору.

Али решење у Матићевом случају никако не треба схватити и као коначно решење, јер ништа код њега није коначно, него је све дато готово као случајно откриће,

Њихова је „музикалност“ несумњива, али исто тако и доста особена; не може никако да се сведе на ефекат понављања. При помнијем загледању уочава се да кључну улогу има аорист сручи се.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Па не мора да буде баш комисија, може он и друкче. Ако не може никако друкче, а ти да знаш, узајмићемо макар на друго место, па теби вратити. Теби твоје не гине.

ПЕРА: Извесно! А биће да господин Поповић то већ и зна, чим није дошао у канцеларију. ЖИВКА: Ама, зар никако није долазио? ПЕРА: Управо долазио је одјутрос, али је некако одмах отишао, чим је чуо да је влада дала оставку.

ЖИВКА: Право да вам кажем, то ми никако не иде у главу. НИНКОВИЋ: Међутим, ништа лакше од тога. Од свега што сам вам казао, бриџ је најтежи.

Она мисли то може тако: да смењује зетове и поставља. Е па, брате, не иде то тако! ДАРА: Ја никако још не могу да верујем да она то озбиљно мисли. ЧЕДА: Ама, озбиљно, кад ти кажем.

АНКА: Па није тежак посао, не кажем да је тежак, али знате како је, треба имати прилике, а пуна кућа, па никако да ухватим господина насамо. ЖИВКА: Слушајте, Анка, мени би требало, ако је могуће, још данас да се то сврши.

Бунио се ваш министар, каже: добили сте класу пре три месеца. Али сам ја наваљивала и нисам му никако дала мира, па сам чак натерала и свог мужа те га је он окупио. Да, да, и он га је окупио. (Пауза.

Одмах је цео свет погодио. ДАРА: А зар ниси никако могао да сазнаш ко је писао? ЧЕДА: Сазнао сам. ДАРА: Ко? ЧЕДА: Рећи ћу ти, ако ми даш часну реч да нећеш рећи мајци.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Ето због те супротности речница се изнутра и располућује отприлике (и никако не тако оштро и очигледно) као кад бисмо о извесној особи до пола реченице говорили у трећем лицу (она), а отпола у

Јер како би се иначе могла схватити тврдња да је газда Марко већ купио кућу коју никако није ни намеравао да купи? А да је заиста тако, потврђује и сам аутор.

се у критици, ако је наследно опадање истанчала крв разумљива за стару градску, големашку породицу ефенди-Митину, никако није и за газда-Маркову.

како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла што никако к њима не долази, што њу и маму њену оставља увек тако саме”.

тачно као и јунакиња Нечисте крви, заменицом „оно” именује једно нарочито еротско стање које га повремено обузима: „Никако не би смео очи да затвори а да не би одмах било оно.

Тако и Злати, као удовици, није било допуштено да иде средином улице у вароши: „Када иде чаршијом, никако да не сме средином већ само једном страном, и то све уза зид”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

К манастиру се не би никако могло прићи да преко узанога понора није пребачен на другу страну лаки мостић, Ограђен и покривен шиндром, некад

ЉУТА ПРАВОСЛАВКА Још пре двадесет дана суседи су јој донели ту црну вест, у коју она никако није могла веровати. Калудрани су били у граду једне суботе и на тргу сазнали од чудно задовољних Арнаута да се њен

Ти да си здраво!... Нови Турчин никако није долазио својој кући у село. Турци су га непрестано држали у граду, гостили и даривали, храбрили и утврђивали у

Није нас баш много коштало. Потресен, Милан Ракић никако не допусти да старац плати. Али пристаде да пођемо сви у крчму код Стојана Бојковића, где нас чича, Мојсил широке руке

Дође и крчаг ракије са малом закуском од сира и лука. Поп на брзину искапи неколико чаша, али никако да савлада своје прве утиске и своје разочарање.

– А он, кучка, Бог да га сад прости, затворио се у кулу, па никако да изиђе. Но ја устврдоглавио. Петога јутра он изиђе и пође путањом кроз шуму ка кладенцу.

Краков, Станислав - КРИЛА

то ми шкоди бубрезима... ето боли ме ту, и ту... А Мија је тада мислио на чашицу коњака, коју му никако нису хтели дати. Бароница му је за утеху спремила нову шарену пиџаму.

Телефон је помамно дречао. Румени начелник штаба је једнако говорио да се треба кренути на осматрачницу. — Сад никако, можемо положај открити, — доказивао је артиљерац, који је уз команданта једини коњак пио.

Свађао се дуго са прљавим, старим командиром неке муницијске колоне, који му није хтео никако коња дати. Када му је Душко показао нешто написано на својој објави, и говорио му о рани на нози, чича је завикао: —

Петровић, Растко - АФРИКА

Не, Дакар није још Африка, није сасвим, није никако за мога пријатеља, који је познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене ово је ипак оно што нисам никада раније

Како се само за свако ново сазнање мистерија добија и по једна нова татуажа, то ова не представља никако декорацију на телу, већ положај црнца у царству мађије и племенског живота.

“ а да у ствари не би волео да уђем у ту комбинацију. Швајцарац је сматрао или да овај човек никако није погодан за мене, ко зна из каквих разлога; да ће моја сигурност од тога тренутка бити сасвим проблематична.

Трчим да га тражим по пијаци, по селу; сачекујем друге црнце који га траже; не успевам никако да прикупим више ни онај остатак момака.

Исто тако примитивац види да у његовом стаду нема краве чији је један рог сломљен, а никако не види оне које су ту. — Подићи кућу у савани, од цемента, од армираног бетона; набавити пријатне ствари.

дозивање али није одговарао да му не би наредили да се одмах врати, а каск, који се био откотрљао у траву, није могао никако да пронађе. Заустављамо се у кампману села Његромандугу.

Наши црнци леже крај ствари које су носили, и по њима се види да немају никако воле да иду дале; не што би били уморни, но што им се већ досадило.

Идем сасвим последњи у реду, задржавајући за себе место које црнац никако не воли, не толико што пантер, ако напада (то је бескрајно ретко), напада с леђа и последњег, већ што њега вреба

“ — „То је чудо, насмеја се младић, — ја никако не разликујем протестанте од католика.“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих

“ — „То је чудо, насмеја се младић, — ја никако не разликујем протестанте од католика.“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих смео да нисте католик.

Свој врели и тамни поглед они не дижу никако са земље. Изгледа невероватно да ти људи, као овај Абдулаи из што долазе са пустара иза Тамбуктуа, нису браћа великих

зграњава се да дечаци уопште и питају могу ли ја ући, те најенергичније објављује: да се то не може, не може и никако не може! Старица прилази да чује о чему је реч, говори брзо арапски дечацима, слатким преклињућим гласом.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А онако, ево ђе га гладни хртови облијећу!... ПРВИ ТУРЧИН: Бива, све је тако као што рекосте; ’ма никако ми у памет не иђе како да се, код нас оволикијех, оно несрећно робље провуче!... Ко их проведе?

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Послала би још и више да отуда не јавише: »или бите даље, ако можете, или не удрите никако, јеп бијете у наше људе.« Да ружних удеса! вечито се нешто бунимо и сами себи сметамо. Види се да нам нешто недостаје.

У томе коњица већ улети у наше раштркане стрелце по пољани. И гле — не сече их! Ја гледам, гледам — аја, баш их никако не сече.

И већ почех мислити о себи грешнику; шта ли ће бити с мојим сном? Све ми се чинило да се од блиске пушчане праске никако не може поново заспати.

Моја вам је влада говорила да су наши одношаји са Црном Гором не може бољи бити. То не стоји никако. Напротив, наши су одношаји врло затегнути.

Ни то никако не стоји. Аустро-Угарска нам не може желети никаквога успеха већ и по том, што су наши државни интереси и њени рачуни

Њој никако не иде у рачун да наш углед на Балканском Полуострву скочи, да ми постанемо већи и моћнији, јер зазире да тако окрепљен

у свету је веома мало тако великих моралних пропалица, који чине зло с потпуном свешћу да је оно зло што чине; а можда никако и нема таквих моралних чудовишта.

— Дакле не може ме мимоићи ова чаша? Комаров рече шалећи се: — Никако и ни на који начин. — Лепо, покорићу се неопходности.

Комаров рече шалећи се: — Никако и ни на који начин. — Лепо, покорићу се неопходности. Ви рекосте мало час да никако не појмите како човек може осуђивати ратове уопште, а у исто време бити револуционар.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Над нама је звездано небо. Изван рова напипаш неко камење. Никако не могу да разумем зашто је оно ту и ко га довуче. Војници су дохватили ашове да продубе ров.

Сув хлеб нисам могао више јести. Иако нам је јављено да ће нам доставити топлу храну, наши кувари нису никако долазили. Можда су пошли и сад лутају по магли, те ће нам донети јело на којем се с прста ухватио лој.

Посматрао сам једног четника коме се у цеви заглавила чаура, па никако да је избаци. Он загледа у пушку, затим као да нешто премишља, и тек је наједном баци изван рова, као нешто

— Очи његове смејале су се. Главе би као и хтеле, али ноге потпоручника никако да се саставе. — Аврио! — вели Милан „Кица“, држећи се за платан. „Фикус“ је говорио: — Сергије Николајевич...

— Није кинуо... — Что ето такоје? — пита Фјодор. Пера „Ђеврек“ поче да објашњава српскоруско-француски, али се никако није могао сетити како се на ком страном језику каже „штуцати“ и „кијати“.

Разговарамо једнога дана како је ко од нас замишљао раније рат. — Ја не могу никако да се присетим — вели Војин. — Стварност је толико упечатљива, да је из моје свести истисла ту ранију представу.

Вратио сам се опет у земуницу. У стању сам био да све схватим и разумем, чак и то зашто сам ја упућен овде. Али ми никако није ишло у главу откуда ова мачка у пешачким рововима. Помиловао сам је. Мачка се опружила и почела да преде.

У коју ли категорију ја долазим... — паде ми на памет. Али моје су мисли сада немирне и никако да се приберем. У даљини трешти митраљез. Ватра се осипа целом дужином фронта.

— Шта радите? — пита их Станко. — „3афркавамо“ бугарске стрелце. А никако да га погоде — говори један смејући се. Ишли смо погнути да би били испод висине пушкарнице.

Привлачим се... јурим преко пољанице, јест, баш ја трчим... пред рововима сам... — Овде моја мисао као да замире. Никако не могу себе да натерам на бајонет. Грчевито стежем очне капке да бих изазвао ту визију.

Ветеринар отпоче Бора се завали на Радослављеве груди и поче да га љуби. Радослав стаде да се смеје. — Е, људи, никако ми не иде у главу, како извукосте овога коња. — Изведи га у предсобље — нареди једном војнику.

Пушила је мрзовољно. Посматрао сам је сада изблиза, али никако нисам могао ухватити прави израз њенога лица. Оно једно болесно око било је стално отворено, укочено и целом је лицу

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

поодавно, по тиранској механици навике, на веома ниској цени, а поред других, оправданијих разлога још и стога што се никако не би могло рећи да је довољно испитана, и што је, уосталом, и није лако ваљано упознати.

поезија некако грубо, скоро презриво искључена из наших мисли и осећања, као да је, пажње достојне па и знатне, никако није ни било; као да и сама засењујућа појава Бранка Радичевића, колико зачетак нечега битно новога, није истовремено,

већ и стога што ако таквих формула и има за тренутно потребне програматске ставове, има их много ређе — или их никако и нема — за дефинитивне уметничке резултате.

О чем ни начну бједној пешчи еја, да би с честију чего с дожит еја, все худо идет, шчастија не видјет никако же, никако же.

О чем ни начну бједној пешчи еја, да би с честију чего с дожит еја, все худо идет, шчастија не видјет никако же, никако же.

Соларић (у познатом Каталогу књиг славеносерпских свога Поминка књижеског, Млеци 1810, 69—84) не спомињу је никако; Л. Мушицки ју је ипак забележио у својој нештампаној библиографији (Саопштење др Г. Михаиловића). Ст.

Остојић, писац до данас најпотпуније монографије о Орфелину, чак је и не спомиње никако. Дело је у дословном значењу те речи открио тек заслужни библиофил и библиограф др Георгије Михаиловић, у јесен 1948.

песму Козачинскога, чији изразито барокни стил је у толикој мери годио Рајићу да га се није могао, а још вероватније никако није ни хтео, ослободити. (Светозар Матић је у Опису рукописа Народне библиотеке, Бгд 1952. под бр.

Песму сам имао у два подједнако непоуздана преписа рђавог рукописа који потиче из времена „никако после 1822” године. У рукопису, као што је то честа навика писара нарочито старијих песмарица, строфе нису биле

децембра 1953. из Вршца, да његова жена зна лепу мелодију мађарске песме Нинцсен пéнзем се дохáнзом — — —, али јој никако не зна речи. У исто време отприлике, 23.

Научена јединствено у пределима фантазије и празни” санова боравити, никако ил’ врло ретко разумом руковођена бива; деца њена, изроди магле и мрака, чезну пред светом ума.

времена, то јест од како сам Серпски народни лист, Серпски љетопис и књиге Мушицкога читати почео, у кругу просвештени никако другчије него непосредствено серпски мислим, чувствујем и припознајем, да сам онда кад сам ону и више онакови песама

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

прејадиковао набрајајући Јабланове мејдане, и пред вече је заспао на мртвом тијелу биковом, од кога га нијесу могли никако раставити. Заспао је, да се никад не пробуди.

Село га је волило и штимало. Само поп и кнез нијесу га никако могли гледати. — 'Ришћанине, не уплећи се у моје ствари, јер ће нас, иконе ми, свукуд бити! Неком неће ваљати!...

Вели: — Да те послô мутесарип бањалучки, не дам! Не дам, брате, ни за паре, ни за љубав, не дам никако! Мисли омсица: шљива је премакла, сад ћу шићарити. Сад ил' никад!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. (Одлази.) ВИ ЖИКА, МИЛИСАВ ЖИКА (задубио се у акта): Никако не могу да му ухватим ко је овде побацио. Ови практиканти још не умеју људски да саслушају.

Ђока?!! МАРИЦА: Јесте, јесте, то је Ђока. КАПЕТАН (мирише Ђоку): Бог и душа, он је! Мирише на проминцле. АНЂА (још никако не може да дође к себи): Ама, онај Ђока? КАПЕТАН: Па онај, де, што се буниш! МАРИЦА: Јесте, онај Ђока.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

подсећају на оријент, али не омамљују. Оне имају мирис руже, а никако ружиног уља". Прозни облици Својим основним карактеристикама прозна усмена традиција уклапа се у међународни систем

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза

А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.

Као да се нешто откинуло од куће. Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали. Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у

Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.

[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу,

Нисам ни ја баш тако вредна. И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео

Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки

Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. А она никако да се утеши. Неколико дана трајало је. Дању и којекако. Смирила би се, заборавила у послу.

Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: — Треба ли ти још штогод?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

и Хандw. ДА, 3, 1490 и ЗВВ, 8, 61). Понекад се б. т. само кади болесник, а никако се не кува (СЕЗ, 14, 68). Нарочиту снагу има б. т. убрана на Ивањдан (ібід., 67). О постанку пега на лишћу б. т.

Дим.). У штавичком срезу (на путу Нови Пазар — Рожај) мртви се сахрањују у »кораби« од јавора или букве, али никако не од брекиње (испитивања Ст. Дим.). БРЕСКВА Пфірѕіцх (амyгдалуѕ перѕица).

Обично још домаћин или његов син (а никако жена или кћи) украду са туђе њиве к. па га укопају, кришом и од копача, у овај оџак и то се сматра за преношење туђих

Да би могао направити одело за своје војнике, науми Тројан да сеје л. Никако није могао наћи згодно место, па зато пусти сокола, и где соко падне, да га ту сеје.

Само трешња не хтеде никако горети. Зато јасика непрестано трепери, зелембаћа свако убија, а т. је света (Софрић, 212). Од т.

Ћипико, Иво - Пауци

Јуче чисто као да си ме чарком опчинила,ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем ... Једнако ум ме к теби носи!... Хтједох ићи кући, жени, знаш...

— и опет се насмија својим умјереним осмјехом. — Кажи цијену, господару, — пита Илија, и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.

Питају је што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач. И никако неће да рече узрок зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући: — Не питај ме, већ ако си ми брат, не

себе истисне; чак другу жену тражи да је њоме замијени, али све залуду: она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме ...

— Кијамет! . —Казуј, болан! —Казивао сам овим добрим људима што знадох... Али, ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.

И ево ме сада овдје... И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста... Ево, никако не моту да их скупим... —А отац ми? —Не знам... Биће се и он негдје склонио...

— и никако да са Раде ока скине. Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова. —Маша приђе Ради.

од напасних мисли и силио се да подаде исповједи свети значај, да је пред собом гледа као сваку другу жену, али није никако могао.

Газда Јово биће поручио по адвоката, и припријетио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде како је кад ти је газда пријатњљ, а камоли кад ти је душманин!

Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако али осјетљиво; захвата га све јаче

Како се момче стидило, помисли Раде — кад оно кући дође. Никако да кога пусти да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...

њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе. — Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Оно снажно, здраво тело не приличи монаху. Приличи војнику и орачу, али никако не и монаху. Димитрије Помогао сам му да скине пртљаг с коња.

Сад знам да је он, у ствари, тражио излаз из свога мучног положаја, па пошто га није никако налазио дугим бесплодним умовањем, покушао је да га нађе у тамном вилајету, у заумним световима, на чије га је капије

„Да“, рекао сам, „трње у реду, али, забога, никако не глогово.“ Није обраћао пажњу на оно што говорим, али ја сам му ипак напамет изговорио места у јеванђељима која се

А не, како је то Јакос урадио, обадва призора која се никако нису могли догодити у исто време, стрпати у једну слику. Овако је испало неразумљиво.

Њихов противник је редовно био голема брката сподоба, крвожедна људина која закоље противника па после олиже сабљу, никако није био онакав какав је стварно био — преплашени себар кога је његов властелин покупио са њиве, тутнуо му у руке

напред у галопу, али морамо се држати поретка, ја и он, мој вранац, кога бих назвао Јарки, кога бих баш тако назвао и никако друкчије, Јарки, јер је моћан и нестрпљив.

се излежавам овде на Кули, тобож као некакав болесник што се опоравља после тешке болести, а у ствари лењивац који никако да се накани да коракне из ове згодне хладовине на успару и врелину дана, у чемарну сиротињу манастира.

Њему храну доноси лично господарица Вратимља, Јелена, наша добра хранитељка. Не, ја се овим што сам сада рекао никако не придружујем злобним гласинама које иначе свакодневно слушам. Таман посла.

Мрак је очигледно отежавао посао нападачима, кретали су се насумице у тмини и никако им није полазило за руком да се бешумно приближе бедему.

Видим и овога и даље мирног и спокојног. Наши јадни капци никако да се склопе, вазда се изнова отварају у нади да ће једном угледати призор достојан душе.

Добро је оно што је корисно. Удобност и комоција никако не смеју бити нарушене. Коме је истина потребна? Коме је потребна чистота вере?

То што сам ја ове ноћи прекинуо са покајањем и испаштањем греха, никако не значи да сам свој дуг заборавио. Сутра ћу све надокнадити.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Векови су прошли и времена дуга, Многа царства пала, а многа се дигла; Али моја сумња, кô и моја туга, Још никако није своме крају стигла.

„Тамо некога има!“ јаукну са притворном стравом, „Но није никако клисар, ал ту је клисарка главом.“ И кмет је, најпосле, човек; па тако и самог њега Љубопитљивост страшна овај пут

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ја сам тада пројектовао, а он изводио, разне грађевине на води, коју никако није могао да трпи. Он је сада у Цариграду и жељно ме очекује да на обали Босфора испијемо коју добру капљицу и

Њему се никако није одлазило из Египта. Није ни чудо: тешко му је било одвојити се од лепе и младе Клеопатре, а још теже вратити се

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (љутито): Звала сам, толико пута сам га звала. КАТА Па? ТАШАНА Неће! Никако не долази. Ето и сад сам га звала, па као увек, само се изговара... Мучно да ће и сада доћи. Неће.

(Прилази Ташани): Ташана, звала си ме. Истина, звала си ме више пута; али ја никако нисам имао времена. И сада, ево, једва што дођох. ТАШАНА Ако, дедо. Хвала!

(сасвим решено, чак загрејано): Ако си дознала, а требала си одавно за то да знаш, и онда би ти било јасно зашто ти никако не долазим. Нисам хтео због тебе, да не би свет почео свашта говорити... Али да сам знао да ти је оволико тешко, мучно.

Али да сам знао да ти је оволико тешко, мучно... Дакле, зато све кажи! Никако се не бој мене! Јер оно што је некада било, било је. И ево, можда ће ти бити криво, али ја се не кајем за то.

Ох, дедо! (Прилази прозору): И то није један дан, месец и година, већ цео век никако не смем прозор да отворим да се не би завеса више помакла, већ да исто онако стоји како је стајала, док је он био жив..

ТАШАНА Јест, ниси?! Зато ја готово целе ноћи не заспах. Ко зна кад сам тек заспала. А боље и да нисам никако ни спавала. СТАНА (у поверењу): А што? Дошао у сну неко па те грлио, љубио?...

Завесе се никако не дижу! Сунца нема! Чак ни чекрк на бунару не крцка, пошто се ни вода из бунара не вади! Као да се хоће и сама вода

(Горко): Ох, али тебе никако! Да, да... Покојник умро... нестало гозбе и весеља. САРОШ (устукне): Ташано, Ташано, опет ти?!

Ба! Ово се не може више! Два пута покушах да себи дођем главе. Ево никако не спавам. И сад, последње веселе, последње пиће!

ТАШАНА Па и може се, и мора се. МИРОН Мора, Ташана. Ето ја једнако молим Бога, и служим и певам за смрт, а она никако неће. (Јадикујући): А не може се више.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

„Знаш, кад тако читам о Србији, Босни, Црној Гори, а нарочито о оном Санџаку, који никако не могу да ухватим ни где је ни како је, осећам да ми нешто из срца расте, овде, горе, горе, и груди ми буду тесне.

Мало је болело родитеље његове што им, откад се оженио, никако није долазио. Пише, зове, али сам не долази. Једног дана Ристана опреми мужа на пут.

С времена на време су слали понешто Ристи, понешто Секи. Али дописивали се скоро више никако нису. Једне зиме окашљаше јако обојица. Тоје била велика мука, и уједно последња прилика да се с ретком оданошћу пазе.

Једне вечери, с леђа је ословила опет нека свежа удовица: — Не видим, кажем, Лазарићку на гробљу баш никако, а тако бих волела да се нађемо и поразговарамо.

Али јој се природа нешто много променила. Наравно, не смем заборавити да јој нисам сасвим рођена сестра, а нисам никако мајка... Сви су људи непровидни, тешко је човека добро судити...

Госпа Нола никако није могла да уђе у стил тих седељки с прописним оделом, и строго прописаним послужењима у пет сати, и после шест сати

Кажу да је изишао црвених очију. Сам је говорио: да госпођу Лазарићку може само више и више поштовати и волети, никако мање. Кад га је испраћала, рекла му је: — Дођите опет. Временом ћете можда и Јулици моћи бити пријатељ.

Није волела свога зета никако. И страшно се потресла кад је, тамо касније, видела како малог сина Јуличиног коњаком и ракијом враћају у живот.

У таквим тренутцима њој је долазило јасно до свести да се она никако није уживела у посед, и не може да сматра да је њено оно што је било Лазарићево.

каже мој доктор Мирко... 'Ајд нека притискује; свако свој пос'о зна и ради. На гробу Милушићеву кандило никако није хтело да гори. Удовица је мењала и зејтин, и чашу, и целу направу, али бадава. Запламти, зацврчи, и угаси се.

Затвори и он очи, прошапта „лаку ноћ”, а већ крљање се никако није ни прекидало. Болничар опипа било и рече тихо Павлу: — Највише још један сат.

у орман, а навучем неку стару антерију коју ми Баба даде да ми служи као шлафрок — али шта ћеш, од једних панталона никако не буду двоје! Новац се при том најинтересантније понаша, и то ће тебе, економисту, више интересовати.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

А ја, видиш, знам на небу да нађем Великог Медведа, али своју кућу не могу никако да нађем! Та је епизода у биографији („Успомене на покојног Н. Н.

и за живота био за њих увек мртав; па онда, о положају моје жене, која, и поред тога што би одиста била удовица, не би никако могла бити удовица; па онда, у разочарењу професора Симе Митровића, који са извесним пакосним задовољством већ

“ што ми напрежући до највеће мере и пажњу и слух, нисмо могли никако да разумемо. Тако и моје прве изразе: „ду, му, гу, до, по“ итд.

Отуда и долази, ваљда, да се код тих порцуланских девојака никада и не виде мрље у животу. Мени се нису никако свиђале њене светле очи, а још мање онај њен порцулански осмех.

Разуме се да ми је на то одговорила мати, и папучом изјурила из собе, што мени није било никако јасно. А није то једини случај код којег је моја радозналост била награђена батинама.

Због тога његовога ћутања професори су били утолико више у неприлици што нису никако могли сазнати према којој грани науке он има склоности, а он је, види се, ћутањем то врло вешто прикривао.

Откако је то укинуто, незналице се никако неће да измире с тим фактом, те животу обично магарци седе у првим клупама. Поређани тако у клупе по величини,

То нас доведе у ужасну забуну, јер ту полигамију нисмо могли никако да разумемо. — Не разумете, дабоме! — рећи ће учитељ, предвиђајући сву тешкоћу објашњења.

Сви остали падежи ишли су којекако, али пети падеж једнине (покојни звателни) никако ми није ушао у главу, нити сам умео да га погодим.

у том погледу иду тако далеко да су они већ пре Воронцова кадри били претворити петла у кокошку, и обратно, и онда никако чудо није што сам ја, као и многи моји другови, враћао се са табле где сам говорио лекцију са уверењем да сам добио

чете враћа командант рапорт да стави тачке и запете, јер је овако написан рапорт потпуно неразумљив, тако да се никако није могло разабрати да ли је у пограничном сукобу, који се десио, погинуо шеф кријумчарске банде или је погинуо сам

Више тачака је знак који означава незавршену мисао. Није нам никако ишло у главу како може бити незавршених мисли; кад си је већ почео, заврши је.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Онда командант нареди поручнику Луки да појаше и одмах доведе лекара. Поднаредник Груја нам вели: — Оном чичи се никако не свиђа овде, стално је нешто гунђао.

Просто по навици и слепом поверењу у старешине своје. Али мисли су њихове чврсто спојене за село, околину, и никако не досежу изван граница домовине. А отаџбину су сада изгубили, са њом и огњиште своје. Земља се брани са кућног прага.

Море пексимит, па са чајем... Деликатес! — вели потпоручник Војин. Говори се о неким транспортима хране који никако не стижу. Прича се о неким командама у којима се приређују гозбе.

И дрва су чак довукли. Војници загледају калупе биљне масти и чуде се: — То је, бре „миликерц“ — вели један, јер никако не верује да маст може бити у онако чврстом стању. Док су се казани пушили, војници су уређивали бивак.

Јест, Танасије. Поздрависмо се срдачно. Смеје се и Таса, показујући своје беле зубе. Али ми никако не иде у главу, откуд он испаде енглески војник. Поведох га и тада ми он исприча своје житије.

Команданти су измишљали којекакве послове у биваку. Али бадава, било је све то досадно. Војници никако нису могли да схвате зашто их сада терамо да превијају тело напред и назад.

— А кажу носи ка мечка. — Види молим те, одостраг као коњ, а однапред као магарац!... Мазговоци никако да се помире са својом новом улогом.

Пешачка паљба са наше стране као да помахнита. Митраљези сколише па никако не прекидају оно њихово бесконачно: кррр!... кррр!... Само некипут чује се: так! так! так! крк!... крк!... крк!...

Притајили су се за тренутак. Онда су пренели ватру на другу батерију. Само њу никако нису могли да пронађу. Правац још и погоде, али не могу да подесе даљину.

Правац још и погоде, али не могу да подесе даљину. Нарочито су биле активне две бочне непријатељске батерије које никако нисмо могли да осмотримо. На осматрачници је било доста нас, и сви смо се напрегли да оценимо одакле допире звук.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Претпоставимо чак да, због твог особитог држања, природа никако не стигне да те искористи. Интервал између твог рођења и твоје смрти, изван којих: ко зна чији си, изашао је ван

Тај интервал између будућности и прошлости, као да никако није ни трајао; не, ни милијардити део секунде. Али са толико појачанијим осећањем живота, трајања, места, бацам се у

Можда се противуречим! Мене би било чак стид да се никако не противуречим: и ова проза је једна песма. И велики филозоф натурализма донео је истину о љубави: љубав је полна.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, узалуд Ведран из изворâ вади лишће и труње! Оно, стално однекуд наилази као уклето. Никако лице извора да заблиста. Месец већ три пута небо обишао, порасла млада шума, а дечак се од почетка посла не одмиче.

Ко зна колико ће служба Мајци Вода потрајати? Заморио се Ведран, растужио. Чак и у сну, чини му се, изворе чисти, никако да очисти, туго црна! Једва се некако сети мрава. — Дођите, браћо!

— Шта би? — крикну млада жена, па поче скупљати расуту парчад огледала. Али, никако јој није успевало да их сакупи: нека су међу даске у поду западала, друге је струја ваздуха односила кроз прозор.

Што брже Старац трчи, то брже Страшило одмиче. Пружио корак бостанџија, могао би с ветром да почне трку, а Софронија никако да стигне. Већ из бостана излазе и хватају се житног поља, а Софроније стално испред њега. »Гле, он то к реци хита!

»Куда?« помисли Старац. »И, ко је она?« »На кога ли га сећа?« врти се Старац у својим сећањима као миш у клопки, никако да се сети. Можда и зато што, се Софроније лукаво, из прикрајка, смешка.

Ко зна колико језа птицама и облацима путовао! Већ и сумрак поче да изједначује небо и земљу, а никако да наиђе ни на дрво, ни на човека. Заморен, покри се дечак звезданим огртачем неба, склупча на песак и леже.

Младић хтеде да се окрене и нареди му нека престане с шегачењем, али му из грла излете некакав отегнут звук који никако није хтео да се претвори у речи, већ је све више личио на блејање. »Шта ћу сад?

Мислиле звездице, премишљале, од силних њихових мисли варнице небом летеле, никако да се сете ко би за Тау Ка најподеснији гласоноша могао бити...

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Нигде никога код куће нема. Ни отац, ни брат. Отац, већ знаш, љут, бесан. А бата, он никако и не долази. Све тамо, с том Коштаном... ВАСКА А што? А тебе због њега страх? СТАНА Страх ме!

Нит уздише, нит плаче. Само седи, чека. Боји се да не чује, како га крвава доносе. (Плачно): А њега, бате, баш никако нема... (На степеницама чују се оштри кораци и кашљање.) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

'' ''А што су ти мутне очи тако? Кô да ниси спавала никако?'' ''Негдје славуј пјеваше са гране, Па га слушах све до зоре ране.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

деспот Ђурађ тражио је помоћ у Угарској, ну онде се никако није могла опремити велика војска, јер је властела тежила да ограничи краљеву моћ...

Стални епитети још мање одређују лепоту наше епске поезије, мада никако не чине њену јачу страну. Упоређени с Хомеровим епитетима, наши изгледају прилично сиромашни.

кадуна књигу проучила, два је сина у чело љубила, а двје ћере у румена лица, а с малахним у бешици синком од’јелит се никако не могла, већ је братац за руке узео и једва је с синком раставио, тер је меће к себи на коњица, с њоме греде двору

, стр. 200). Али интернационални карактер мотива у овој или оној песми никако не значи да је она морала бити и испевана према неком страном узору.

“ „Он је врло лијепо знао ударати у гусле, али пјевати није знао (или није ћео) никако, него је пјесме казивао као из књиге; и за скупљање пјесама таки су људи најбољи, јер они особито пазе на ред и на

Ја сам га онда наговарао да иде опет у Србију, желећи да би онамо још коју песму спевао; но никако га на то нисам могао наговорити, јер му је било врло добро у Срему: где је год дошао, људи су га због његови песама

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

керове Љута паника хвата Велике и мале зверове Сасвим опусте пећине И шума осиромаши Јер Вукола само пуца А никако да промаши Кад Вукола иде да лови Он је заиста дивљачан Иначе је доста забаван Чак и привлачан БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Бабе су шапутале да је уклет и да никако није добро ноћу крај њега пролазити. Зачас те, каже, може шчепати ледена рука непозната чудовишта и повући за собом

треме, дјечаци очекују кад ће да груне гарав топ, али све је уоколо тихо, над Гајем се смјешка златно љето, а пуцањ никако да се чује. Давно је нестало и топова и тобџија и малог Јованчета са сребрним токама.

Уз пут, враћајући се из Гаја, договорили су се кога ће, од бијених ђака, примити у дружину. — Цурице никако! — свечано изјави Стриц и ратоборно намаче на чело свој отрцани сламни шешир. — А зашто?

— неповјерљиво зашкиљи Мачак. — Малоприје. Најприје сам плакала, онда сам пробала да се извучем горе па нисам никако могла, а онда... — Па шта онда? — испитивао је Мачак.

— Може то бити — потврди Ђоко Потрк. — Ја увијек наслутим унапријед кад ће ме код куће тући па ми ноге никако неће на ту страну.

Мачак одлучно занијека главом. — Не, то никако. Ухода који нас је пронашао, сигурно и сад пази на нас па ће нас видјети кад се будемо увлачили у пећину, а онда је

Кад би се десило друкчије, чинило се дјечаку, он би одмах умро од туге. Зар Николетина без оружја?! Не, не, то никако не може бити. Зар онај њихов заштитник, па тако шугаво проћи селом?! С пушком ће он доћи!

Дим се лагано развлачио, али кроза њ никако да се зацрвени познати школски кров. — Погођена је, срушена! Та слутња пресијече све дјечаке, али се нико не усуди

Он је чврсто вјеровао да Луња има неко шесто чуло којим открива и види и оно што други никако не примјећују. Зна он добро тога тихог окатог ђавола, који види три метра испод земље.

— Друже команданте, имамо ту једног малог добровољца. Колики он мора бити да би могао у курире? — Никако мањи од пушке! — кратко рече ратник. Донесоше двије пушке: ону велику, југословенску и малу, талијанску.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СЕ ЉУДИ ОДРИЧЕ Више опроштења надишли су вам греси, освем сваког лека окрастасте се: ваши греси бујају, извидати се никако не могу! Ваше пливање је на широку, у гњурном таласу погубљено.

Много под њим доби бави се, и никако се не може да га узме. У неко доби, поче му војска ручати: један му официр узе сомун хлеба, разреза га с ножем да

И не ктише никако тога учинити ни их што о тому послушати. Онда већ почеше их шопати и ударати по усти и по образи шакама, с песницами

Пак по тој му намери, на њено име не даде му се никако доправити је: она сама не зактеде да то буде. На сну се цару указива говорећи му да се одстане тога посла што је

И преслушаш обнехатиш се, не мариш — опет и опет она те боцне кано шилом, нити одступа никако догод и не издахне човек. Свуд је она уједно шњиме.

На то браћа јој лукаво с мунитвом одговорише обојици, Емореју и Сихему, несуђеном зету своме: »То никако од нас не може бити, нашу нам сестру дати за необрезана човека.

Одох у Александрију и онде се прокурвах. Како се исто први пут с мушком фелом опоганих, после тога већ никако нисам се могла тога заситити: толико ми је веће старост била би ли се могла с ким намерити, одашта се сад стидим и

Који ли језик може то избројити, које ли уши слушати, у корабу и путем на суху што сам ја чинила злоставство! И који никако нису ктели са мном бити, ја сам их врло на то принуђивала, јадница, да имаду са мном чинити; ништа је за то.

Ја се протискујем да бих могла унутра ући, ја никако не могох се проврети да улезем. Помислих јер многи народ и они ме натраг отискују.

И он никако не кте али и њему таки то дотежа, дође им туђин спахија те се усели у њин дом и преузе му очевину. Бијаше код краља

љути и пуки голић, јоште болестљив, ако би и врло то желио и захтевао онако држати се и носити као неки бољарин, — ал' никако му не може то бити изарад сваке недоскутице.

Тога рад достапут из црковна приговора на лепо је говорено и мољено се, а и пак се молим, да никако од вас ниједан који но с драге воље овде долазите на црковно правило, и ради сте себи примати црковни и божији по душу

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Манине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу. А у могућности је да држи и калфу. Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.

Био је бесан. Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати,

већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане кујунџија — чапкун-Мане названи — морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије а оно макар као епизода.

Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то. А Зона се растужи обично тада и говори о смрти. — Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...

И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.

А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а

Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао иако је син и јединац и једини

Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било

И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа! Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка Дока међу њих

се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом. Зато се крила по комшилуку. Недеља је.

никоме прословио о тој немилој сцени, него је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то,

о тој немилој сцени, него је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола,