Upotreba reči njena u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Idite, ginite za slobodu! Gonite ugnetača njena!... Idite, pomešajte svoju plemenitu krv sa krvlju postradavšega za vas i za rod čovečji!...

Od to doba ne prođe dan a da nisam tetku videla gde plače. Njena tuga za bratom beše neizmerna. Više puta bi se zagledala u moje oči i onda bi briznula nanovo u plač.

— Ne diraj je, — reče, — ova je planina njena kuća. Posle toga se ućuta i tek onako, kao kroza san, šaputao je za sebe: — Ali što baš tako da se desi da nam prvo

Mati je njena pokušavala da otruje muža... To se za ćerku nije moglo reći, a meni se opet činilo da u njenome oku gledam sud u kome

Stana u svome belom zubunu, za kosom crven cvetak, a oko vrata onaj grčki dukat sjaji se prema suncu; a pored nje iđaše njena gadna mati, čas po čas zastajkujući, nešto joj kazivaše, na koje se ona običnom nemarljivošću smešila.

Posle sam čuo kako škripnuše vrata od arhimanditove sobe, i mati i njena lepa kći uđoše pažljivo u sobu. Mati je, umorna, sela na minderluk, a Stana, kao u svojoj kući, premeštaše po astalu

A Jelica, osim svojih kućevnih poslova, umela je divno tkati i šiti; sve što je na njoj bilo, sve beše njena rukotvorina: i ona bela marama sa onom tankom crvenom ivicom, kojom je svoju lepu glavu umotavala, i šareno zubunče,

sa onom tankom crvenom ivicom, kojom je svoju lepu glavu umotavala, i šareno zubunče, suknja i prepregača, to sve beše njena izrada. A što je umela čarape šarati, tako ukusno nije mogla nijedna seljanka!...

U njemu beše raj, a u tome raju je njena nevinost slikala po bledoj magli daleke budućnosti... sebe i dragoga. Ala su slatki ti časovi zanosa, gde se svaka

Obradović, Dositej - BASNE

Dva putnika i sikira 112 93 Medved i pčele 114 94 Medved i Ciganin 115 95 Žena i muž pijanica 117 96 Krtina i mati njena 118 97 Zmija i pila 120 98 Apolon i čovek lukav 121 99 Medved i majmun 122 100 Ovan i jelen 123 101 Zecovi i

96 Krtina i mati njena Mala krtina počne jednom govoriti materi svojej: „ Mamo, ja vidim smokve”, pak opet: „Meni zamirisa tamjan, a zatim:

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ona je bogata cura. Sve što se u njenu crnu utrobu baci, donosi bogata ploda. Lepa su njena polja kad ozelene, a još lepša kad se pozlate zlaćenim vlaćem... Ona vam je kao tuđinka, ne da se svakom poznati!...

Što više grdiše Stanka u kući njenoj, ona ga je sve više volela. On beše svaka njena misao. Povučena u samoću, ona se razgovarala s njim i dneve i noći. Ona je znala da Stanko nije kriv.

Ali ovaj meki materinski glas i ovo tepanje gotovo potresoše Jelicu skroz, njena srdnja popusti, srce odvugnu... Oči joj postaše živi izvori. Ona zajeca... dođe joj da iz glasa zapeva...

Jesi li devojka?... Jelica se ispravi, pogleda mater tako oštro da ova sama otkrljepi ruke od njena vrata. — Smem pogledati u oči i tebi i kome hoćeš, jer sam devojka! Ali sam verena! Zaverila sam se Stanku hajduku!

I neka je blagoslovena ona njena ruka: čega se prihvati, napreduje!... I zanese se starac hvaleći Jelicu... On pričaše o njoj najlepše.

Dučić, Jovan - PESME

Teška je, beskrajna, večna tuga njena Na domaku noći, tišine i tame. Pred vrtovima okean se pruža, Razleće se modro jato galebova; Kroz bokore mrtvih

I mladost moja nije više znala Za dane strasti i trzanja njina: U moju dušu njena sen je pala, Bleda i hladna, kao mesečina.

Do sluha ta pesma ne dopire njena, No duša je sluti, čuje, i razume... NOSTALGIJA Jesenje popodne mre u zavesama, Tužno cvili vetar iz dalekog granja.

I njena lepota, tako nedogledna, Neobeščašćena hvalama glupakâ, Da obiđe tiho, kao snoplje zraka, Sve tamne puteve duše, samo

Kakva himna srca, ta reč nerečena! Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje! Kad tišina zbori mesto nas, reč njena Ima svu čistotu sna i bolne žudnje.

VLADIČICA Ovde leži Despa, vladičica, žena Vojvode Dragoša... žive dvaest leta... Skutonoša svetle Carice i njena Drýga u vrlini i divljenju sveta.

Mislio je sad ovde na nju, Ankus Marcelinus, sin Kajusov, i uzeo je za ruku, oborio je na svoj štit, i bacio se na njena vlažna prsa.

treći dan je primila milostinju od jednog vlastelina koji beše prvi čovek pred kim naprečac zatreperi i njeno srce i njena dojka. Ona nije znala ko je on. Ali je zadržala njegov zlatnik koji joj je trebao da kupi nekoliko kapi otrova.

živeo u svetlosti zvezde koja je bila lepša i veća nego sve druge zvezde: zato što je svetlila a nije ni postojala. Njena svetlost je bila tolika da taj čovek nikad u životu nije znao ni za mračnu šumu ni za tamnu stazu.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— i ja poskočih vratima. Ali kao Crveno more pred Mojsijem, tako se njena lepa i suha ručica ispreči preda mnom. — Kad joj pogledah u oči, videh nešto ogromno veliko, ali ne razumem ni

Vidim sve. Bolje se vrati pa čitaj sentimentalne romane i ljubi oca u ruku... Noć je bila crna kao malo koja njena drýga. Nigdje se ništa ne miče, samo sovuljaga ćuče njenu strašnu pjesmu.

žensko društvo prijatno . . . . . . . . . . . . . . . . . Njena majka, brat joj poručnik . . . . . . . . . . . . . . .

Prvo, nije ni Srpkinja, možda ni lepa, a sirota. Pa njena rodbina — hajde majka i bože pomozi, ali lajtnant! A ti znaš da sam prestareo za ekscese.

Meni bi i suviše: — Kad biste vi znali srpsku vojsku i njena dela, vi biste se stideli tako što reći. Onda Tumanov stane, natucajući nemački, da priča.

Nisam se nadao. — Đavo ga znao, to sam kazao s dosta osećanja i, u stvari, kao da osetih da me boli njena hladnoća. — A šta ćete s njime? — Vi meni njega poklonite, a šta ću ja s njim, to ja znam. Ona se usiljeno nasmeši.

Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. Brava škljocnu i njena se mati pojavi na vratima. Ona trže svoju ruku iz moje, no ja je krepko držah. — Ta penjite se! — vikah ja smejući se.

U isti par točak od kola htede da mi pregazi stopalo, ja trgnem nogu i lupim glavom o krevet. San mi se razbi. Njena slika neprestano mi lećaše ispred zatvorenih očiju u svim mogućim oblicima. Ja opet hodah s njom po Valjevu.

Činilo mi se da ima nešto, i počeo sam da se sećam. Najedanput mi izleti njena slika pred oči. Ja se stresoh i osetih kako mi vazduh hladi grudi.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Jedna lepota! Bože, bože, čisto bih sama odnela, samo da je vidim kakvo će lice da napravi kad je vidi! A njena štrudla od prošle nedelje bila je spljoštena k’o slepačka pogača, k’o da je spram mesečine pečena.

pop, mišljaše pop Spira, a pop Spira nije kao dobar otac bolju sreću želeo svojoj Juli nego da i ona bude popadija kao i njena máma što je. — Ta ono znate, to bi značilo iskušavati boga kad bih odmah tražio to.

Napravila mu je kecelju od kože koju je oparala sa jedne starodrevne kožne fotelje, u kojoj je još njena baba odmarala stare svoje kosti, i poslednjih pet šest godina pred smrt slabo se i micala iz nje.

Svaka joj se ženska dopada... — Ta ne, al’ verujte, pala mi na pamet ona pesma: »U Milice duge trepavice«... Pa ona njena zbunjenost... idealna Srpkinja! Pa tek ona stidljivost... — Prostota, prostota, bolje kažite — veli gđa Persa.

— E, a zar je ona, sirota, kriva — umeša se gđa Persa — što je bog taku stvorio, i ona njena máma je tako vospitava! Samo »jeste« i »nije«, pa ni reči više da bekne.

Al’ ona, smeje se, bože, smeje, smeje, pa misliš sve zvoni sokak od njena smeja! Ona mu nešto govori, a sve gleda ovamo na našu kapiju — baš lepo sam vidila kroz izbijen čvor na kapiji — a on

To je stara njena navika od toliko godina, i sada, gle, mora da je se odvikne otkako je Melanija počela da se šeta ispred kuće!

Biće svega dosta k’o vode. Nije dakle ni Jula bila »kamenita stena«. Onako jedra i zdrava, i ona je osećala, i njena krv je bujnije strujala u žilama, srce joj jače bilo, obrazi se zaplamteli žarom koji se jednom i nikad više u životu

— A gospoja Sida kako koji dan, sve šira; njena Jula sve radi za nju. Ono je devojka, — fali je gospoja Persa. — Kad korači, sve se trese zemlja pod njom!

Frau Cvečkenmajerka je bila kao ubijena kad je čula da njena prisna frau Gabriela zna mnogo više od nje, i želela je da joj se čim bilo osveti, ali nije umela ni reči prosloviti,

Zato je oštro motrila na svaku Julinu pesmu, i sve se više i više s bolom u srcu uveravala da je njena Jula nesretna. Gđa Sida sluša, sluša pesmu koju Jula peva uz gitar.

A kako je verdija i zadovoljnija bila tih dana njena doskorašnja drugarica Melanija. Njen zaručnik je povazdan bio kod nje. Čim svrši školske časove, a on ’ajd’ odmah k njima.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Pa što se, mori, mučiš, što ne siđeš ovamo, u grad. — Groze se žene kad vide ta njena izgrebena, krvava kolena. — A, — odbija ih, — još nisam raskovnik našla.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kažite mi gde sedi ovde mlada gospođa Persa trgovkinja? Ima dućan, veliku trafiku i kuću. — Ta ovo devojče je baš njena sluškinja! Ako izvolite, može vas onamo odvesti. Eno onde ona velika kuća i dućan — onde sedi.

Lepo obučena mlada gospođa — rekao bi čovek da je devojka — dočeka ih. Kod nje na kanabetu drugarica njena, postarija devojka sedi. — Oprostite što smo tako slobodni! Ja sam Ljuba Čekmedžijić. — A ja sam, opet, Gavra Cerić.

Ljuba se tom jako začudi. Julka i njena mati same su to razglasile bile da bi još većma Čekmedžijića uzbudile, a ispod ruke davale su na znanje Ružičiću da se

Julka čuje da se Čekmedžijić sa Ružičićem u V. sastao i da su jedan drugom njena pisma pokazivali. Plače, tuži se materi.

— Mati kaže da novaca, dok je živa, ne da, niti dobro iz ruke pušta. Ona veli njena je kći jedinica, pa će i onako sve naslediti. — A zasad ne daje ništa?

Sreća njena što su firange spuštene bile! — Šta ćemo sad, čika-Gavro? — Ništa. Ja sam sa Gledićima poznat. Koliko sam puta ja

Ličnost njena nije bila za filozofe i pedante skrojena, no velja dobrota Markova spram nje sve je izgladila. Ćirković opet gleda u

Alka, kako se pita na kriške isekla, i kako je usekla krišku, odmah primeti da to nije njena baklava. Istina, ima tu pedeset jufaka, ali nisu tako fine i suve, a inače premašćena je. Odmah se setila.

još zaželi videti takovu pitu u životu, a kad to ču gospođa Alka, ona mu načini tako isto veliku baklavu kao što je njena bila, iseče je na kriške, pa je u velikoj kutiji pošalje, na veliko zadovoljstvo fiškala i fiškalice.

— Šta mi može Mica zbog tepsije, kad to nije njena već moja dedovina! Ali, da se i tog kurtališem, zajazi ga za deset dukata, pa nek je kraj.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

I ako je po nekad ono i htela, da bi njemu ugodila, nije mogla. Njena lepota privlačila je svačiji pogled, ona zato nije kriva, a o svemu onome što je glavno vodila je i sama računa.

Eto, i noga mi se njena ne dopada, i grudi hteo bih da su joj čvršće. Pa i pored toga! Čak da ima nogu Francuskinje, dušu Ruskinje, žar

Kao da je pred njom njena rođena snaja, takav je tačno izgledao taj strašni pogled koji je davio. Oni to opaziše pa se izmakoše.

Zbilja je strašan izgledao u tim trenucima. Posle smo mu zadugo govorili, i ja i njena tetka, koja je zaista pametna i prisebna žena, i svi oni iz kuće, te se on postepeno umirio i uverio nas da više nikad

u pismu, posle koga se odmah krenuo ovamo, jasno je bilo nagovešteno: da je bolest Natašina vrlo ozbiljna i opasna, a i njena molba, da se, po mogućstvu, krene čim pismo primi.

ono što je ona naša velika sestrušina uradila, jer jedino tamo nevidim onog starog crvljivog nameštaja i soba mi se njena čini čudom izvetrena.

Afrika

Ovdašnja tamna Eva je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.

Ja tek ovde vidim da je veliki deo gore koja ograđuje reku u stvari njena pitomost, delo ruku njenih seljana. Taj gusti pojas rastinja, što je između prave prašume i reke, i koji prašuma osvaja

To je muž najlepše međ njima, neuporedivo lepe i jake afrikanske Karmen, sestre Mejove. Njena ramena, ruke i grudi su nešto od najlepšeg što je priroda mogla stvoriti. Vrlo mlada.

šala, iako nikad neću otići da je vidim, bilo bi mi žao da to bedno devojče ne postane ipak onoliko lepa koliko je sad njena sestra. Mala je s ocem bila ostala uz put u Ferkasandugu, tako da joj ne mogu lično izraziti svoje nade.

Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj. Njena drugarica Jo, ne manje stara i sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na

Njena drugarica Jo, ne manje stara i sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na svaki pokret prve igračice.

Imaće vrlo staroga muža ali će zato imati na sebi više đerdana koria no ijedna njena drugarica. Za darovima mladoženjinim stupaju bez ritma u krug i tast, i sam mladoženja.

Kao kod mnogog bilja i životinja u poto–potou, njeno telo fosforiše, tako da je njena evolucija kroz krune drveta sasvim čudna.

Reklo bi se da su i ove motke, i zid i starica od iste divne, otporne, vekovne građe. Njena glava, samo velika i mračna lobanja na tankom vratu, ima izraz na divnijih egipatskih portreta.

Tu, na tom mestu sveta, reka još nije postigla sve svoje bogatstvo vode, i njena širina, čini mi se, ne prevazilazi mnogo širinu vode kod Beograda.

Zatim njena lepota je kao i lepota sveg afričkog pejzaža: u svetlosti, tišini, prostranstvu, u veličanstvenosti, bez ikakvih čudnih

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Veli, o tome zna i carica. Njena je želja da se taj narod, koji je zauzeo toliku teritoriju kraljevstva hungarskago, svede na pravu meru.

Bila je manja od Varvare, a punija, savitljiva, kao tigrica. Bila je to crnomanjasta, mlada žena, istih godina kao i njena jetrva, ali već pete godine u braku, udata sa sedamnaest, još uvek luda za mužem.

Nerotkinja, vesela, bezbrižna. Sem toga, zavidela joj je i na tome što su je njena deca – Kumrijina deca – volela više, valjda, nego svoju majku.

Kad bi Sunce zašlo, ili kad bi kola zašla u neki šumarak, njena bi se kosa, razlivena niz vrat, činila kao neka crna, divlja, griva.

Ona mu onda reče, tiho, da sedne kraj nje, da može leći kraj nje, a da je to najlepši dan njenog života. Njena joj mati, kaže, sve udvarače otima, ali njega neće. Pavle onda, ne znajući šta će, sede kraj nje, u travu. U bulke.

Pitala je Isakoviča, kud su to otišli, i zašto su nestali iz društva? Nije lepo! Zar ne vidi da je njena ćerka još dete? Božič je, međutim, vikao da se preže i kreće!

A njena ćerka počela je, uskoro, da pilji opet, prkosno, u kapetana. Tako su se satima vozili major Joan Božič i njegova familija

Gospožica Tekla vrisnu kad to ču. Rekla je, glasno, ocu, da njena mati, izgleda, kapetana preže, preže. Iako je i takve razgovore bio čuo u Temišvaru, Isakoviču takvi razgovori nisu

A liče kao sestre. A što je duže sedeo pred njom u kolima, njene otkrivene grudi, njena noga, njen pogled, njen glas, ličili su, sve više, na grudi, na nogu, na pogled, na glas, one koja je bila u grobu.

Gospoža Evdokija, koja dabogme nije znala šta Pavle razmišlja, sedela je ćutke. Protivno onom što je očekivao, njena ćerka, međutim, opet mu je brbljala svašta, kao i dan pre.

Posmatrala je Pavla upaljenim pogledom, smrtno bleda. Njena bogata rođaka, koja se udavala za Petra Isakoviča, mirno, nekako nehatno, poslušno, posmatrala je, začuđeno, kako joj

A kad je Đurđe pokušao da je ućutka, ljutito, Pavlova mlada ispriča kako je njena baba, bogata i lepa Petričevička – za kojom je ludovala cela Slavonija – imala, sa svojim mužem, osamnaestoro, a umrla

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Lirske narodne pesme vrlo diskretno izražavaju ljubav. Kada se u njima govori o ženi, njena se lepota opisuje sa osobito osetljivom rezervom: opevaju se samo dragine oči, hod i gipkost njenog stasa.

— U ovoj republici, koja je trajala dvanaest vekova, ispoljile su se neke od najboljih dinarskih osobina. Njena je istorija dobro poznata i mi ćemo se zadovoljiti samo time da ovde podsetimo na činjenice koje su u vezi sa našim

Rusija nije više sa toliko zauzimanja podržavala bugarsku stvar i njena se opreka s Engleskom polako gubila. Posledica je toga bila da se Engleska nije više interesovala toliko za bugarsku

Izuzevši gornji tok u mavrovskoj kotlini, Radika je vrlo brza reka sa mnogo skokova. I to je još jedan dokaz da je njena dolina podmlađena.

ulogu u istoriji, niti je mogla stvoriti neke više tvorevine, po kojima bi se mogle oceniti kolektivne sposobnosti njena stanovništva. Zbog prilika pod turskom vladavinom nije dala ni ljudi od više kulture.

položaja ova je oblast održavala veze sa Vizantijom i Malom Azijom, sa južnom Rusijom i sa turanskim narodima. Njena se je istorija stalno mešala sa istorijom ovih zemalja i ovih naroda.

I bugarska se megalomanija nije ispoljavala samo prema Srbima. Njena preterana pohlepnost dovela ju je u opreku sa pravima svih balkanskih naroda.

Za vreme turske vlade u Slavoniji i posle njena oslobođenja u nju su priticali u velikom broju katolički i pravoslavni doseljenici iz zemalja s druge strane Save.

Obrazovani ljudi iz ovih krajeva su u masi pritekli u pomoć Srbiji posle njena oslobođenja. Od najpoznatijih ću pomenuti filosofa Obradovića, lingvistu Daničića, pesnike Jakšića i Zmaja Jovana

Nušić, Branislav - POKOJNIK

I u čemu je uostalom filozofija starih grčkih filozofa Pitagore, Isokrata i Eshila? Suština je njena u tome: da svako da sadrži u sebi svoje ne, a svako ne nosi u sebi svoje da. Sve zavisi od moći logike.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Za sestru koja je to samo upola (njena majka nije i moja majka, ali je zato moj otac i njen, što je očigledno po dužini naših nogu i crvenilu kose i pega!

Pretvorenu u visoku crvenokosu muzičarku, uneo sam je u desetu glavu knjige. Njena uloga bila je da stvara romantično raspoloženje, nešto kao tužni i blagi lajtmotiv, u stvari.

Rašida je ćutala. Držala me je za ruku, gledala prema drveću kojim je bila zaklonjena njena kuća i ćutala. U mlakom, zlatnom vazduhu, mirisnom kao med, njena su usta bila poluotvorena i rumenkasto sveža kao prve

U mlakom, zlatnom vazduhu, mirisnom kao med, njena su usta bila poluotvorena i rumenkasto sveža kao prve trešnje. Sigurno bi bila i tako hladna da sam ih dodirnuo, ali ja

god bismo hteli da sednemo na neku od njih, Baronica bi nas gotovo dršćući upitala zar ne vidimo da tu već sedi gospođa njena majka, nli mali Emilijan ili draga rođaka Šarlota?

- Baronica živi sasvim sama. - Pretpostavljam. Ali, ovaj put su s njom bili: prečasni otac Lavrentije, gospođa njena majka, mali Emilijan, draga rođaka Šarlota i još neki čija imena nisam uspeo da popamtim!

Ti nemaš prava da budeš ljubomorna! - milovao sam joj ramena ponavljajući to ili nešto drugo, sve dok se njena ramena pod mojim prstima nisu umirila. - Ti na to, jednostavno, nemaš pravo. Neda je jedna stara priča. - Ma nemoj!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Kako su to bili divni prelasci iz jednog glasa u drugi! A sirota Lenka, lepša nego njena pesma nije imala pred očima svež jutrošnji cvet, mladost, koji bi joj žice srca zategô.

On je voleo kada ona do njega sedi, pa makar koliko I kakvih gostiju bilo; i kad posluškuje, i onda je njena stolica do gospodara Sofre, a prazna, pa kad dobije vremena a ona tek onda sedne.

Ma ko dobio frajla-Lenku, ali Profit nikad, baš zato što je Profit, — tako misli i Lenka i njena mati. XII Prošlo je deset godina, — u životu čoveka dugačak rok, koliko se za to vreme svet menja, koliko se rode,

Ako je koja poznata dama štogod htela kupovati, to je njega za savet pitala, i kad bi koja rekla da je njena haljina ili smesa boje po ukusu Šamikinom, to je bilo dosta.

Sirota Katica usamljeno živi, uređuje svoju baštu, poliva svoje cveće, uči siromašnu žensku decu. Gorka je njena sudba. Kad je još bila mlada, kao majski cvet, zavole je jedan mladić, doktor svršen. Fini, izobražen mladić.

A Šamiki i jedan dan takve radosti utišava svu dosadašnju bólju. Dođe Juci. Juca digne se sa stolice; njena veličanstvena visina, suva, tanka, suv obraz, obučena lepo, kroči pred Šamiku majestetično. — Dobro došli!

Sad će doći Šamika. Čeka, svaki minut godina. Udara pet sati. Kako otkucne, a neko kapiju otvara. Ona misli da je njena verna baba, kojoj je ključ predala. Nije, to je njen brat.

Juca jednako boluje u krevetu. Šamiki ne daju više u kuću: ne da se srde, već njegova prisutnost uzbudi većma njena čuvstva. Doktor kaže da nema ništa od Juce. Posle šest nedelja bila je već tako bolesna da jedva govori.

Sad je Šamika tek doznao kako je zbog luckastog kočijaša izgubio Lujzu. Stupi krasna mlada devojka u sobu; to je njena kći, Mimika, već joj osamnaest godina. Šamika gleda na Mimiku. — Istovetna mati!

Sad je opet Šamika u Svirakovoj kući svakidašnji. Ovamo dolazi Matilda i njena kći. I Matilda ima kćer od sedamnaest godina. Sasvim je tu familijaran. Gospođa Lujza tapše ga po ramenu pred Svirakom.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

NIŠTA 12 III DAN I NOĆ, PROTICALA JE ŠIROKA, USTAJALA REKA, I U NjOJ, NjENA SEN 28 IV ODE VUK ISAKOVIČ, ALI ZA NjIM ODE I FRUŠKA GORA 38 V ODLASCI I SEOBE NAČINIŠE IH MUTNIMA I PROLAZNIMA, KAO

Lepotica na glasu, prolepšala se još više, u prvoj godini braka. Koža njena i kost, smeh i dah, kao i njen pogled, imali su neki gladak sjaj što je svetleo u njoj, dok je nosila čedo u sebi.

U noći, pak, čekao ga je pakao. Njen zagrljaj, njeni bezumni napadi, njeni dugi, neumorni prsti. Njena lepota, kraj vatre, nadzemaljska, njen pogled i njen plač.

„tamo az pojdu...“ I zaplaka. III DAN I NOĆ, PROTICALA JE ŠIROKA, USTAJALA REKA, I U NjOJ, NjENA SEN Kuća Aranđela Isakoviča, veliko zdanje, na vodi, na kraju srebrobogatoga Zemuna, bila je u proleće 1744.

Sanjaše je, u mukama, skoro svaku noć. Vide je u svakom mraku, ma gde bio. Činilo mu se da ga obavija njena kosa, sa teškim mirisom oraha, laka kao svila. Dodirnula ga je kosom, više puta, kada mu je prilazila ruci.

To mesto odabra prvih dana da se isplače. Dan i noć proticala je tu široka, ustajala reka. I, u njoj, njena sen. No mada je svaki dan imala svoje vreme za plač, za nekoliko dana stigla je da propusti, kroz tu odaju, pola

Ni za trenutak nije se setio brata, ni za trenutak ne iziđoše mu pred oči njena deca. Bio je sam, u nekoj prijatnoj, visokoj hladovini. Ni najmanje nije mešao sebe sa bratom.

Video je njene visoke, svilene potpetice i čarape, izvezene zlatnim cvećem, njena pleća i njena zrela kolena čak, boje bresaka, kad joj je pomagao pri jahanju, ali je govorio sam sebi da sve to nije kao

Video je njene visoke, svilene potpetice i čarape, izvezene zlatnim cvećem, njena pleća i njena zrela kolena čak, boje bresaka, kad joj je pomagao pri jahanju, ali je govorio sam sebi da sve to nije kao u drugih

zlatnim krstom, tako da je njegove poglede privukla, u ružičastu i tamnu dolinu svojih grudi, ona ga upita da li su njena putnička kola, sa mladim grafom Patašičem, koji će je pratiti do Temišvara, već stigla?

pomodrelim usnama i nozdrvama svetlost dana, isto tako neosetljivo i nečujno, kao i bela peć, kraj njene postelje, kao i njena stolica, sa jastucima, kod rešetke prozora, kao i vrata, što behu, u polumraku, uokvirena tankim okvirom svetlosti

Ta slabost, tako iznenadna, prema kojoj se jučerašnja njena snaga činila neverovatna, preplašila je toliko da suludo poče plakati.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

da pojede gotovo sve ono što ljudi nerado ili uopšte ne jedu, najbolje i najočiglednije pokazuje koliko je snažna njena želja da zatrudni.

simboličko predstavljanje porođaja jeste i magijski postupak propuštanja semena kroz odeću: „Kad nevesta pođe na venčenje, njena mati uzme semenke od konoplje, koje spusti mladoj u nedra, te sa njima ide na venčanje.

⁹⁰) Ali nije opasno trudnicu osujetiti samo u pogledu željene hrane. Izgleda da bilo koja njena neostvarena želja ima kobne posledice po plod.

Kada je žena već zatrudnela, njena glavna briga jeste da zaštiti dete koje se razvija u utrobi od negativnih uticaja i opasnosti koje ga vrebaju sa

koja je zadojila dete („zadojiljka“, „zadojačka“), postaje od tada ovom detetu pomajka („majkana“, „gotova mati“), a njena deca su od tada posinku (zadojenom detetu) braća i sestra po mleku, te im je kao bliskim srodnicima („jednodojčad“)

U ovom slučaju veruje se da se magijska moć bele boje, njena stvaralačka i spasonosna priroda prenosi na dete i štiti ga od zlih sila.

praznika Maldenci, u nekim našim krajevima, neveste se posle „premlaza“ (ritualno muženje stoke da bi se procenila njena mlečnost) hvataju u kolo i igraju oko stoke da bi i one same, kada rode, bile mlečne.

Kobnom psihološkom dejstvu kletve doprinosi ne samo njen gramatički oblik, već i njena sloboda, raskošna „retorika mržnje“, dobro prilagođena cilju kletve.

“²⁷ Mesto koje ima žena u patrijarhalnoj kulturi, odnosno njena predstava u ideologiji ove kulture, najbolje se vidi iz shvatanja i vrednovanja „ženskih poslova“.

književnost je ne samo po svom poreklu narodna, kolektivna tvorevina, već se i obraća najširem auditorijumu, odnosno njena recepcija ima masovni a ne elitistički karakter.

Vigotski, L. S., Govor i mišljenje, Nolit, Beograd 1985. Vigotski, L. S., „Igra i njena uloga u psihičkom razvitku deteta, Predškolsko dete, 1, Beograd 1971. Vinaver, S.

, Tri rasprave o teoriji seksualnosti, Matica srpska, Novi Sad 1986. Fromm, E., „Teorija materinskog prava i njena relevantnost za socijalnu psihologiju“, u: Kriza psihoanalize, Naprijed—Nolit, Zagreb—Beograd 1989. Fromm, E.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

da nema toga ko bi se usudio da se protivu njena doma roti, jer milost boga štiti najpre carske dvore i kolibe kudeljnica sirotih.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Druga je bila njena prijateljica. Obe su gajile asparaguse i umirale od straha kada padaju bombe. A bombe su padale svakog drugog dana, tek

I Jelena je bila veoma lepa, samo malo od plača podbula devojčica, kada mi je kazala: »Izvoli, uđite...« Ona i njena baka Sofija imale su samo kujnu u prizemlju.

U TRI Svake nedelje, tačno u deset do tri, jedna mlada žena stiže iz dubine Kosovske ulice vodeći za ruku kćer. Njena kći ima majčine oči boje dima.

grad pitao za koga će da se uda, ko će odvesti taj lepi tamnoputi i svetlooki cvet sa Straduna, koga li čekaju ona i njena majka?

U letnjim noćima iskradali smo se iz postelja i stizali čak do Sinanove tekije, tamo gore, na brdu. Pritajeni iza njena zida, virili smo kroz korov u derviše, koji su, premazani zejtinom. igrali sumanuto cele noći probadajući se iglama.

U rano jutro u kome se kupao šljunak, u izmaglici punoj sivila kakvo sam docnije nalazio na platnima Marksa, njena porculanska figura kliznula je u vodu i rastopila svoje obrise u tami ispod mosta.

Devojka s kojom je nameravao da igra bila je nešto starija od ostalih u dvorani. Njena leđa i njene mišice bili su na samoj ivici zrelosti.

Ona je primetila da se malo nacvrcao. Možda bi mogao da popije kafu u njenoj maloj studentskoj sobici? Može, ako njena drugarica nije tamo. Nije bila. Pre no što je provrila voda, on je ključao od ljubavi. – Čekaj, a kafa?

Fotografija izvesne Vane, neka njena pisma. Nije važno. Kofer je ostao zaplenjen zbog neplaćene stanarine. Uopšte, pre odlaska u Pariz Žan Žik je bio

Ne, ona neće dozvoliti da ta mala istrune sa rukama u masnoj vodi! Ona neće proćerdati svoj život kao njena majka, ostavljena od muža, napuštena od rodbine, od svih, ona neće morati da se skriva zbog neplaćene kirije, ona će

No, njena »dijana«, čiji je stražnji deo bio zatrpan paketima knjiga, opet je izdala; izgubila je sat i po nameštajući gore u brdim

nikakvo divlje azijsko pleme, niti urođenici; nosili su »seiko« satove, vozili kola, gledali istu televiziju: bili su njena rasa, imali prezimena slična Nininom, govorili su istim jezikom i bio je mir, a ne rat, kada se s ovakvim divljaštvom

Matavulj, Simo - USKOK

svaki pokret borâ na očevu namrštenu čelu, svaki mig mišića na njegovu licu i ona u tijem jeroglifima čitaše da se njena sudba rješava do njekoliko trenutaka.

Knez se začudi njenoj mirnoći. Za trenutak posumlja da je išta istinito u Staninu pričanju, da su to bila njena prazna nagađanja, ali se ipak primače kćeri, podnese joj lice u lice, oči u oči i izreče lagano, odmjerajući svaku

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

na ovom području oni su se od početka osećali najslobodnije, polažući na dečju književnost neku vrstu naslednog prava. Njena kratkoveka povest, kod nas i u svetu, sva je u robovanju pedagogiji; na njenom početku stoji težnja ka poučavanju; pa i

U anglosaksonskim zemljama dečja književnost se, jednim delom, od početka zapućuje ka osamostaljivanju: njena veza sa detetom postaje sve dvosmislenija; u zemljama latinskog kruga to osamostaljivanje ide sporije.

Vaspitna tendencija Dečja književnost otkriva svet i neposredne odnose u njemu, imenuje stvari i bića; u tom smislu, njena vaspitna uloga je neosporna.

Ona je nešto kao slobodan, svima otvoren prostor, kutak u kome se svako oseća udobno i samopouzdano. Njena omiljenost uslovljena je, bar delimično, nesvesnim čitalačkim otporom prema tekućim strujanjima književnim: evo jednog

Dečja pesma nailazi, to jest može naići, na lep prijem kod dece, ali to, samo po sebi ne otkriva uslove njena nastanka: to ništa ne dokazuje, niti šta opovrgava.

Dečja pesma se, po njima, piše zbog dece, da bi nam podmladak imao šta da čita; njena jednostavna struktura zgodna je jer im ne zadaje nikakvih teškoća pri objašnjavanju, dok za estetsku vrednost oni,

Prizivanje deteta je obred: ono je njeno najprirodnije opravdanje, njena nadahnjujuća muza, žuđeni, zamišljeni, nikad dovoljno postojeći čitalac.

Nasleđe, niti bilo koje drugo usmerenje visoke kulture, nije njena briga. Razvoj modernog pesništva mogao bi se, u izvesnom smislu, shvatiti kao širenje i produbljivanje otpora prema

(Teško ju je zamisliti u obliku soneta, pa primer.) Ona neguje isprobane oblike stiha. Njena jednostavnost uliva pouzdanje; na kraju svih nedoumica učini nam se da, ipak, znamo šta je poezija: ono što ostaje kad

Tu je, pre svega, važna njena kritička funkcija. Vinaverova Pantologija najbolja je kritika Popovićeve Antologije, i, više od toga — njen humoristički

Strah ju je napustio, violina se oglasila. Ništa drugo, osim njena osmeha, nisam videla. Slučaj je hteo da i ja, u Budimpešti, doživim kratak spoj poezije i pamćenja.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Iako je Srbija prolazila kroz ceo jedan niz dinastičkih i političkih kriza, njena prosveta i kultura su stalno napredovale.

Ali, njena je poezija bezlična, bezizrazna, opšta, suviše prigodna i konvencionalna. Ona nema osećanja ni za jezik, ni za stil, ni

Vilhelm Humbolt i Lamartin, koji je dao ovu poetsku sliku »divnog dunavskog cveća«, srpske narodne poezije: »Njena odlika je ljupkost u snazi i slast u smrti.

Njegova Koštana je doživela veliki uspeh i kod književno obrazovanih ljudi, kojima se dopala njena prodirna i bolna poezija »derta«, »sevdaha« i »žala za mladost«, i kod velike publike, koja voli ono što je živopisno

Sremac, Stevan - PROZA

No mati mu je vić umela naknaditi oca, i njena milošta osladila mu je râne dane detinjstva, tako da je to najlepše i najvedrije doba u životu Jovanovu.

E, pa šta ćete! Svaka novina ima da se bori sa mnogim teškoćama, a mnoge neprijatnosti, to su njena povojnica. Maksima nije razumeo svet, pa nije nikakvo čudo što je čak i baba Stojna, grebenajući vunu, osudila metodu

Radičević, Branko - PESME

Umr'o bi, moj premili druže, Da je tako potrajalo duže. Al' na sreću dođe jedna žena, Sa njom beše i ćerčica njena, Grešno dete, tek od osam leta, Spopala je ona rđa kleta, Vrućiščina, teška boljezana, I to Od dva ili od tri dana.

Hej prijane, šta to kopat poče? „Za nju raku.“ — Ne budali, čoče! Ta u njoj su sve radosti moje, Njena raka jeste srce moje. Za me raku ti kopati poče, Dela kopaj, al' pobrže, čoče!

Od oka joj mi ljupki pade luk, A njena ruka još od snega bela Od mene uze uzabrani struk, Na svoju krasnu zadenu ga grud I s poljubima plati meni trud. 9.

drva lišćan vlas I orao što je na oblak stao: To malo tuge tišalo je glas; Al' što je tavna bila bliža noć, I njena sa tim rastila je moć. 27.

“ reče, pa ti brže, Ode k vrati, pa odbravi, Al' kako se mlada trže: Tek odbravi, al' na vrati, Pomoz', Bože — njena mati! 124. „Pa zar tako, moje lane? Misliš da je mati luda? To l' je ćerka ta bez mane? Taka od teb' vidim čuda?

“ Al' ne zbori ćerka njena, Ukočenim okom gleda. Bleda kao bleda stena, Ledna kao gruda leda, Ni što čula, ni videla, I krv joj se uledela.

i sve tiše, Tice našle svoja gnezda, Sumrak veće, pa sve više, Već podegde trepti zvezda, Veće dođe nojca tavna — Njena došla već odavna.

Spavaj, spavaj, čedo moje!“ Te s' postelje vata svoje. XXI Mati zaspa. Al' ći njena Da l' i ona zaspa, što li? Tio ide noć studena, Je l' joj teška, da je boli?

Da l' od onog — kuku meni!“ Done vodu, a on pije, Oh, kako mu srce bije! I udri mu još na usta — Ao muko njena pusta. „Vode jošte, vode da'de!

Duša njena burno more, K nebu vali kom s' popeli, Pa se tako i sledili. Kano majka stoji bedna, Koju nosi santa jedna, Druga

malo Pa ga navek njoj nestalo; Puca santa pod nogama, Već se pod njom već prolama, Ništa ona ne oseća, Oh tamo je njena sreća, Njena radost, nje dan beli, Tamo njezin život celi (A najlepša uspomena Iz najlepši nje vremena), Tamo ona

navek njoj nestalo; Puca santa pod nogama, Već se pod njom već prolama, Ništa ona ne oseća, Oh tamo je njena sreća, Njena radost, nje dan beli, Tamo njezin život celi (A najlepša uspomena Iz najlepši nje vremena), Tamo ona gledi samo,

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ovdje, u ovome prokletom, paklenom bosanskom trouglu, koji zatvaraju rijeka Sava, jedna njena pritoka i, kao treća strana, linija bunkera i rovova, tu se tek razmahuje bitka, gora i strašnija, čini se, nego

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ima odma d ideš, da kažeš da mi se gubi iz kuće! Za svagda! Pa sad nek vidi kolko će je koštati njena gospoština! JUSUF: Tu gospoštinu izmišlja tvoja sirotinja. Ali da ti kažem jednu stvar.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Todo! — šanu on. — Ih, ta dosta! — ču se oštar, pun gnušanja glas njena muža koji se, namršten, čisto zazirući od njegova gadna izgleda, okrenu koso i ne gledeći ga, baci mu dinar. — Na!

Hoćeš li? Uzećemo se za ruke, poći ćemo u svet, da se ljubimo i grlimo... Bežaćemo daleko, daleko!“... Iziđe i njena: „Svu noć sedim i mislim na tebe. Đerđev ne mogu da držim.

Mati umuče. Ona se nagnula k njoj, ručicom joj zapušila usta, a, od stida sva zažarena i uzdrhtala, sakrila lice u njena nedra. — Teto, molim ti se, stani... Slatka teto!... — šapuće i sve više u krilo moje matere krije lice. — A...

I zato je zaklanjaše od slugu, ne davaše joj težak rad, te se ona docnije razvi i prolepša. Ona njena snaga, lepota, jedrina zanošaše svakog, a najviše Stojana, koji se docnije, kad je odrastao, gotovo nikad nije ni

On tada od silne radosti istrči u kujnu, skače, grli nas, decu, ljubi i diže čak do tavanice. I za njena bolovanja ni kapi pića ne okusi. Ali, čim se ona pridiže, ode i napi se kao zemlja. I stric je pio.

Ali najviše, čini mi se, opiše me njena usta, koja se sada — srećna usled potvrde da je volim, zastiđena od moje drskosti, a što tražim otvoreno, glasno

— Idi i naberi. — Pa čisto bežeći skočih. Nešto one reči, a nešto zadah od duvana pomešan s teškim mirisom njena znoja i neopranosti toliko me poplaši da je nisam smeo ni da opomenem da mnogo ne bere grožđe.

Svakog časa zavezuje bošču, koja joj posle odmah pada, jer ili uzice olabave, ili popucaju od njena silna sagibanja. Pogrbavila se od starosti, a ide, radi.

— I prinese mu svoje blago, zajapureno lice tako blizu. On ne može svoj širok pogled da odvoji od njena lica. Gleda je, gleda, a poče brada da mu igra.

već koliki mu je i kakav je porastao... Ne zna se ko više plače. Da li ona ili dete. I tek kada dete onako ispod njena skuta, još više uplašeno što se ona nikako njemu ne okreće, počne na sav glas da rida, i kad bi od njegovih krupnih suza

u svojoj ulici sada kao sasvim oslobođena, gleda kako joj sinčić veselo trči kapiji, na kojoj ih već kao uvek čeka njena majka, koja svakad subotom i uoči svakog praznika dolazi da kod nje prenoći. — Dođoste li?

On, jedno što joj je bio stari svat, smatrao se od muževljeve, pokojnikove rodbine, — jer ni njena rodbina nije smela da joj dolazi, bojeći se da time kao ne uvredi pokojnika, što bi mu tim svojim dolaskom „mešali se

Kostić, Laza - PESME

« — »Sine!« odzovu se usta njena, a iz belih iz ramena ponikoše bela krila: to je bila — moja vila. — Lepirica kao bela kad bi sobom cvet ponela, da ga

Položiću joj telo na čudna nosila, od pokidanih žica i starih gusala. Za nosili' će ići rodbina njena sva: Lepota, mati njena, i Vera, sestrica.

Za nosili' će ići rodbina njena sva: Lepota, mati njena, i Vera, sestrica. A kraj nje će da idu sve sitna siročad, skorašnjih poljubaca ljubavni porod mlad.

„So svjatimi” se ori ko pripev iz raja, naposletku još đaci otpoju „vječnaja”. Poskakala je za njom rodbina njena sva; i njojzi moji đaci otpoju „vječnaja”. Još i sad kô da čujem to sveto „vječnaja”.

te nozdrve uzvijene? te zar oči ispijene? pa te uši — taj nezgrap? Ista slika, bog i duša, na samrti njena muža, isti zelen, bledi vap!

A napolju, u po trema, susreta je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara?

zar i njoj oči u večnoj noći, ta neće biti, oh, neće moći: gvozdeni šiljci, slepila kleta, stopili bi se od njena gleda; al' u snu, možda, s njegovih grudi? Oh, — da poludi!

Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, pod nogama slike zlatne bela stena od stepena. Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike

Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike zlatne krov od hrama mirno drema. U očima slike zlatne neka miso ko da seva gledajući ispod

Jedan cik tek, jedan skok tek, i evo ga vrh stepena, i evo ga do neveste i carskoga vojna njena; bez pokaza vida svoga, bez očiju dana bela, tek poveden jednim cikom i mirisom njena tela.

ga do neveste i carskoga vojna njena; bez pokaza vida svoga, bez očiju dana bela, tek poveden jednim cikom i mirisom njena tela. Skamen'lo se carsko veće, svećenikom krvi nema, prikovan je ženik mladi, bleda lica, zbora nema.

U prostoru grdna trema tišina je mrtva, nema, Samson čuje otkucaje izdajnička srca njena. Samson diše predisaje najmilije sviju žena, paklenim se seća bolom sviju slasti, sviju beda.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad prođe svadba i veselje, carev zet uze oca sebi, a maćehu i njena sina ostavi da žive kako znaju. DVANAEST MRVA Bio jedan car, pa kad mu umrije žena ostane udov s malešnijem

Ona, bogme, prista s prve, i tako je car odvede svome dvoru i oženi se njome, i ona tako postane carica. Njena je kći bila još manja od careva sina, pa se djeca lepo slože te su se svaki dan u boga igrala i dobro pazila.

Vidi sve onako kako je ostavio, samo mu je otac mnogo ostario a tako i sluge pa i maćeha, a njena se kći razrasla u divnu djevojku.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

da ona dakle mlogo vredi, o tome nema sumnje; no veća je njena vrednost, što je Aristotelova. DOKTOR: Aristotel je bio najveći filosof, samo što se nije odao na zemljeopisanije.

Zbogom. ADVOKAT: Sluga. POZORIJE TREĆE ADVOKAT (sam) ADVOKAT: Lepa ženica, bolja nego njena partaja, jer prvi put mi je taki par golupčića donela. Sad treba gledati da joj se pomogne.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

ovo ogledalo posvećuje se Kras i lepota slavuja jest ljupkost slavujeva glasa, Kras i lepota Žene jest njena nježna tihost. Mužu je sunce ona, doma zvezda, a dečici Majka, S njome rajska sreća, s njom zadovoljstvo cveta.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Još i sad mi u ušima odzvanja njena čuvena rečenica kojom me je dočekivala na pramcu, privlačeći, užetom, čamac obali: „Jeste li možda za jedno malo

posle svih muka, najzad uspe da stekne svoj dom, decu i mačku i taman kad malo odahne i sedne da pije kofijanović, njena deca moraju da počnu čitavu stvar izpočetka! Takva smo mi, oću da kažem, zemlja.

i da jednostavno nemam prava da govorim na taj način o celom čovečanstvu, da sam sujetna, uobražena i sve, ali svaka njena optužba zvuči mi apsolutno kao kompliment!

A zatim, deo moje zbirke klasifikovan pod: Deca! „Lanu smo dali na balet, engleski, klavir, flautu i tenis. Njena učiteljica kaže da odavno nije videla tako izuzetno talentovano dete. Nije što je naše, bogami! Samo je, kaže, nestašna!

Vaša deca, dakle, kasne! Vaša deca ne prate nauku! Ne poznaju njena najnovija otkrića! Kako misle da ufuraju u život, dame i gospodo, kad ne poznaju ni neke od elementarnih naučnih

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, carica! ALEKSA: Morate jošt znati da je njena zemlja vrlo mala, da joj prihodi nisu ni kao moji.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Poći ću, kradom, da vidim, ja.“ VUK Požuri lija, nečujna sena, paperje meko noga je njena. Dok juri tako uz grobni muk, pred njom, na stazi, stvori se vuk.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

kraju gde je bio njegov hotel i razgovarao sam sa celim svetom, i video sam vrlo dobro koliko su one, ta gazdarica i njena sestra, bile rđave i koliko su slagale.

Ona se nije osvrtala. Da se osvrnula samo jedanput potrčao bih, i posle bih sve zaboravio; cela njena priča bila bi kao predigra. Ovako sam mislio: „dok sam živ, ostaće mi urezano do najmanjih sitnica ovo njeno silaženje!

Pogledah u jednom pravcu i videh najsjajniju zvezdu kako odlete koso u neki dalek prostor izvan zemlje. Njena slika, načinivši taj isti put u suprotnom pravcu, po jezeru pojuri pravo meni, do samog čamca, gde se odjednom ugasi.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

PRAVEDNIK Umre jedna bedna žena, I za njome osta sin, Sva uteha slatka njena, Nežan kao beli krin. I zavapi gorko ona Pred svetinjom Božjeg trona: „O Gospode, koji hraniš Svaku živu zemsku

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

U brda smo pošli. Kosa joj duga i žuta, bliska u hodu njena su bedra. Napustili smo zakone i rođake, zaboravili miris roditeljske trpeze, grlimo se iznenadno, a ja ne znam ko

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

VIDA: Bože moj, čega ti tu nema i sve to da čuva tuđin, nekakva tetka. MIĆA: I njena sestričina. VIDA: More, ostavi ti sestričinu, nego, ja bih, Agatone, nešto rekla. AGATON: Pa reci!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Nego, ostavi ti ta njena pričanja i njene drugarice, već se spremaj. Sutra ti valja rano ustati. Upakovao sam što mi je najpotrebnije i legao.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

A Ljubica se naslopila na prozor pa posmatra decu, koja će biti predmet njena rada i staranja. Svako se priljubilo uz oca ili majku, pa ni mrdnuti dalje, kao da se plaše kakve velike napasti.

Htede se ponašati sa njima drugarski, prijateljski, ali oseti da joj njena urođena grubost neće to dopustiti. Toliko se kidala zbog te svoje zle osobine, koja joj smetaše i kao devojci, a već u

Dolazi noć... Kad već uđoše u selo. Gojko se ponudi da otprati Ljubicu do njena stana. — Neka, molim vas, nemojte...

gledajući polusvesno oko sebe, ide u školu i radi, sve sa nekim čudnim, sanjivim pogledom, koji jasno kazuje, da njena duša ne učestvuje u radu. Stojan je nešto zapita ili saopšti, a ona bunovno diže glavu i gleda ga čudno, neobično.

ali ipak ona se kreće napred i ulazi u školu. Kad otpoče rad, pribra se malo i vrati joj se obična njena smelost. Samo joj jedna misao o tom dođe u glavu: valjda će se i sad umeti izvući... kako je do sad!..

Na dnu dvorišta, gde je stanovala, beše baštica sa nekoliko gustih žbunića. Kad god joj naiđe njena obična tuga za kućom, ona se zavuče u žbunje, pa stane naricati isto onako, kao što je čula svoje seljanke da žale za

Nije mu neprijatan ovaj sastanak, naprotiv... ali bi on ipak rado produžio put, samo da ne mora odgovarati na njena pitanja. — Jeste li bili do sudnice? Šta ima novo?

— Da prezirem?... uzviknu Gojko, drhćući od njena bliska prisustva, pa odjednom obavi svoju ruku oko njena stasa i priđe joj tako blizu, da se nisu mogli gledati u lice.

— Da prezirem?... uzviknu Gojko, drhćući od njena bliska prisustva, pa odjednom obavi svoju ruku oko njena stasa i priđe joj tako blizu, da se nisu mogli gledati u lice. — Ja... ja... kazao sam vam... vi ste mi sve!...

Nek ostane koja krajcara za brata. Gojko je sam izjavio želju, da njih dvoje izdržavaju njena brata, dok je u školi. Ona ga posle ove reči pogleda zahvalno, pa promeni razgovor uze veseliji, ljubazniji ton; —

I ljubi prvom, strasnom, devojačkom ljubavlju ; ljubi bezumno, sa najvećim samoodricanjem, kako to može samo njena strasna i plahovita priroda...

Odmakne se od prozora, čuje se još bolje, baš onaj isti vrisak... Tamo je valjada i njena mati, pa će doći i Stojan s motikom... A sused Gliša daće konja... Hajde da se traži konj!...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Brojila ih mlada Đurđevica, Sve junake na broj nabrojila, Do tri njena dobra ne nabroji: Prvo dobro — Đurđa gospodara, Drugo dobro — ručnoga đevera, Treće dobro — brata rođenoga.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

njegova žena, sa koritom SIMKA, mlada udovica artiljerijskog majora Adžića, u crnini DARA, tkačka radnica TOMANIJA, njena senka Glumci putujućeg pozorišta Šòpalović: VASILIJE ŠÒPALOVIĆ, vođa trupe JELISAVETA PROTIĆ, glumica u

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

APOTEOZA Gospodo, jednu pijanu čašu Banatu! Puna žuči, otrovane krvi i smeha, rumen njena rumenija mi je od pričešća, a ruka mi drhti više nego da dižem putir. Ponoć je, pustite me da nazdravim, i ja.

Odgovor na to je da je takva bila Austrija. Njena Vrhovna komanda (Armee Ober Kommando) imala je inicijale: A.O.K., što je značilo vrhovnu komandu, na nemačkom.

Mađarska pesnikinja (Tábori Piroska). Njena sestričina je jedna od najlepših žena Pešte i poznato je da je vrhovni zapovednik austrijskih trupa u Rumuniji

Naša zemlja sa svojim nebesima. Zaboraviv njenu površinu, njene gradove i selendre, njena brda i ritove, čim sklopim oči, ja vidim sad jasno, tako da je to viđenje bolno, njena nebesa.

njene gradove i selendre, njena brda i ritove, čim sklopim oči, ja vidim sad jasno, tako da je to viđenje bolno, njena nebesa. Prelivaju se preda mnom, sa Istoka i Severa, kao more.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— povika ona iz glasa, pljesnuvši se rukama. — Ku-ku!... Ku-ku!... — odgovori žalostivo pekar. I na sva njena pitanja on odgovaraše samo „ku-ku!

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove namučene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca njena.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

A njemu je tako lepo, tako toplo i prijatno osećati njeno disanje, toplinu njena tela na sebi, te i ne zna kad ga ii kako ga san prevari...

Deca su kao i neke životinje; ko im nudi više ljubavi, ona se uz njega privijaju. Zato se Kosa i njena teta spojiše dušama i postadoše kao jedna duša, kao dvoje milosnika, koje je čista nebesna ljubav sastavila.

glavu nosi sve za onim smešnim mladićem, kao što Kosa neki put prati očima zanimljivu scenu na ulici, koja prolazi kraj njena prozora. — Eno, okrenuo ti se!... Javlja ti se, Boga mi!... — Mir, mače... nije meni!

Roditelji joj ostaviše malu sestricu u amanet... Šta li je sad čeka, Bože?... Da li će biti bolje sudbine, nego što je njena?...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Pa i tu je nesreća gonila; njena lepota je mnogima prijatnosti ali njoj je grdne neprijatnosti pričinjavala — jer joj nije dala da se na duže vreme

Teodoru ili Todoru, »pristalicu« učiteljevu, je njena protivnica nekako drukčije nazvala u svađi, ali to će pre biti ona poznata ženska pakost.

koja je ranije onako opširno prikazana čitaocima, i čija bi se uloga pokazala tek u ovim sledećim glavama, i dela njena opravdala onoliki opis njen u glavi četvrtoj. Ali kakvom merom merite, onako vam se i vraća!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

— Četiri sata. Molim te, četiri sata! Cica trepće, u čudu se čudi, Trepće i njena haljinica, plava pa bela; Što su ti čudne mame, i ljudi: — Ovaj prekor ona nije predvidela. Četiri sata?

A danas? Sic transit gloria mundi! Ćudljiva je slava, i njena su Merila kao u Las Vegasu; Izabranike bira nasumce: Jednog gurne u mrak, drugog na sunce; Nezaslužni glavnu

Ali njena najveća dužnost — s tim se slaže svako dete Jeste da dugo živi. Majka je najlepši osmeh života, i ne treba se ljutiti

Od razdanja do večeri obuzet sam Prolaznošću, U dvorove svoje Tugu rado primam kao gošću; Draga mi je i njena sestra, po imenu Tiha Seta, Njoj posvetih 5.203 soneta.

Dok duša pliva kroz nadahnuće, Majčin glas prekida njena stremljenja: „Ovamo, dok je jelo jošte vruće! Za sto! Večera čeka spremljena!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

U tome se zalivu njena voda zagreje, pa tako zagrejana izlazi iz njega kroz Floridski Moreuz kao topla Golfska Struja.

Zaliva ona ima temperaturu od 320; za sve vreme dok prelazi Atlantski Okean, od američke obale do evropske, njena je temperatura neprestano za 9−10 stepeni više od temperature vode kroz koju prolazi.

u junu iduće naredne godine, kad se već našla na domaku evropske morske obale. A tada se na njoj počinje pripremati njena prva metamorfoza. VII.

Kad se približi vreme pojave toga nagona, pokretljivost jegulje i njena aktivnost u lovu se pojača, pa se ni zimi ne smanjuje.

Ali je manje poznato da to nije isključiva njena upotreba. Njena koža, zbog svoje mekosti, jačine, elastičnosti i izdržljivosti ima naročitu vrednost.

Ali je manje poznato da to nije isključiva njena upotreba. Njena koža, zbog svoje mekosti, jačine, elastičnosti i izdržljivosti ima naročitu vrednost.

to američka jegulja ima da prelazi mnogo kraće puteve pri svojim migracijama u toku metamorfoza i svadbenog putovanja. Njena larva putuje svega godinu dana do slatkih voda, na mesto dve do tri godine, kao larva evropske jegulje; ona pre ulazi u

I to izvlačenje, prema dubini na kojoj se radi, traje pokašto koji sat. Kad je mreža izvučena na površinu mora, njena konusna kesa, od trećine njene dužine, izdiže se čekrkom u vis, tako da joj vrh dođe nad prostor za izručivanje uhvaćene

Cev, kroz koju silazite, savitljiva je; njena debljina i otpornost postupno raste ka njenom donjem kraju, da bi dala otpora vodenom pritisku koji je takođe postupno

Rakić, Milan - PESME

Smrt je tako laka. Al̓ pratilja njena — Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Spomenik je vašega junaštva Gora Crna i njena svoboda! IZLAZI IGUMAN STEFAN MEĐU NAROD. I NOSE ZA NjIM DVA MOMKA MEĐU SOBOM JEDNU SINIJU I NA NjOJ DVADESET OKAH

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sa njome imao samo jedno dete, sina, koji se prvi počeo da nosi a-la-franga. Sama ona i sva njena raskošna lepota izgleda da je bila i trajala samo do venčanja, svadbe, a posle odmah usahla, sparušila se.

Umreh za slatku vodu! Auh! I užasan krik, šum, odupiranje, vezivanje za krevet. I onda tetkino dolaženje otuda, njena zamorenost, malaksalost.

I on je ovo drugo izabrao. Sofkina mati je bila najmlađa od svih sestara, i kuća njena bila je istina nekad malo bogata, ali tada dosta oronula.

Još detetom je bila sigurna u kakvu će se lepotu razviti i kako će ta njena lepota s dana u dan sve više poražavati i zadivljavati svet.

I ne prevari se. A kao što je unapred predviđala, ta je njena tolika lepota učini ako ne gordijom, a ono srećnijom. I to ne zato što je njome muškarce zaluđivala i mučila nego što

A od cele lepote njena tela, koja joj je bila stala, kao skamenila se, da se ne bi trošila jedino kosa, kako joj je još u početku počela

Ali sada, pošto je, kao svakog praznika, kapija bila širom otvorena i njena krila poduprta sa dva velika kamena, sva se kuća videla.

Nikada ga Sofka ne vide takvoga. I što naj- | strašnije bi, to je što oseti kako je sada ona, njena udaja, njen bol, jad, sve otišlo. A da je on, on sad tu, njegova nesreća i crna sudbina. Hodao je.

dovodio ovamo kod nje, i oni bi se posle s mukom, gošćeni i čašćeni, mogli od nje da odvoje, i da joj naodgovaraju na njena silna zapitkivanja o svemu.

Sa svakom se starijom ženom zdravila, razgovarala i zastajkivala. A i ove same su je zaustavljale, kao da je to njena radost, slava, što se Sofka udaje. Svaka ju je predusretala: — O, srećno, srećno, baba Simka!

Ali nekako sporo. Ona je odavna za sve ovo znala. I onda, čim se isprosila, unapred je znala da će sve ovo biti: cela njena svadba, i one proševine, i kitke, i darovi, i ono skupljanje muških na ćošku, gledanje i sada ovo u amamu.

Kida samu sebe. — Uh, uh, teto, teto! Grčeći se, ugurivajući se u Simkino krilo, u njena sparuškana nedra, plakala je, vila se Sofka obezumljena.

Pandurović, Sima - PESME

tvoju suzu toga trêna, K’o i brigu dobrog oca što iziđe, Kao tužne oči vernog psa što priđe, Kao dušu tuge i jecanja njena.

Meni se čini da je večna ona, K’o ljubav njena, božja vasiona, K’o zvezde mirne na svodu širokom. Ali odjednom, kraj napukla leda, Mirno, k’o zvezda sa nebeska

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

A, može biti, kao što rekosmo, ne taj strah, nego i njena djevojačka savjest. A kako bješe bolećeg srca, žao joj bješe Janka.

Možda joj prolijetalo kroz glavu da ne samo ima razloga da ga tješi, nego da je to njena dužnost. Nije li ga ona u teškoj bolesti dvorila, nije li tijem stekla nešto kao materinskoga prava nad njim?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Kad se takve poslovice pričice koriste „ponajviše je običaj da se uza ovaku poslovicu cijela njena pripovijetka najprije pripovijedi“. Takve poslovice su jezgro, obično i naslov tih proverbijalnih pričica.

U stvari ona i jeste nerazvijena i neispričana anegdota, upravo njena srž, ali bez njenog narativnog okvira. Pitalice su, prema tome, kratke, nerazvijene narodne pričice svedene na

Po pustoj crkvi i psi laju. — Ovako je rekla popadija kad je vidjela da drugi jedu bez njena popa poskurice u oltaru. Selo Ribarica, pisala Rišćanica, trubu sira i čabar sukna.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” Kad mati dođe pred cara ona mu kaže da su u njena sina dvori bolji od carevih i zapita ga hoće li joj već dati devojku, a car joj odgovori: „Ako tvoj sin uzima u svome

” Kad mati otide k caru i kaže mu da u dvoru njena sina ima svašta bolje nego u njegovu, onda car rekne svojoj kćeri: „Kćeri moja!

Kad maćija to vidi ona odmah otera i svoju kćer da donese sanduk dukata. Njena kći naiđe na onu istu kolebu; al niti je htela vatre staknuti, ni spremiti.

“ 3. MOJ JE PREDNjAK. Bio jedan čovek pa imao ženu koja je htela svakad da je njena reč starija, a siromah muž morao joj davati za pravo.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Sunce joj greje svaku pegu na leđima... Reka... paučina... tegla sa medom... svitac... riba... čaša vode... njena noga... u svemu ko da sija delić... STAVRA: Boga? SKITNICA: Izvinite, ja to... Sve to naravno utiče...

Stanković, Borisav - JOVČA

ne bi, jer bi otišla i ti kuda su otišle i one druge, njihne matere. Ali, ovako, nu mi ti rodi, njena mati postade, i veza mi ruke... MARIJA Ne kažem ništa. Samo nije lepo.

JOVČA Ah, ti, ti! »Nećeš«, ti »nećeš«, ah za to tvoje »neću«, da si samo druga a ne njena majka, sada bi ti videla manastir ili tvoju majku i braću odakle sam te doveo.

Inače... ubiću te, ubiću... MARIJA (odlučno): Ubij! JOVČA Ama, ubiću te, ubiću, iako si njena majka. Za nju, radi nje! Ubiću te i posle kazaću joj: »Čedo, ne ljuti se, ali ja ubih onu, tvoju majku.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

da je jedan svrh drugoga svoju po|nositu glavu pomolio kako će lakše onu krasnovidnu dolinu, sestru svoju, i potok, njena ljubitelja koji je zagrljenu drži, i one koji pokraj njega prolaze, gledati i smatrati, i kako će u isto vreme svak svoju

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

KUĆA Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše. Opada njena boja žuta — To čisto zlato moje duše. Već vidim rov sa novim kablom: Pašće u podne lipa stara.

Ćosić, Dobrica - KORENI

A njena pomračena svest može samo da se čudi, i bol od udaraca tone na sâmo dno tog čuđenja. Svejedno joj u šta se zarivaju i od

i nije mogao da izdrži, koprcavo i grčevito okrenuo se k njoj i zagnjurio glavu u njena nedra, pa se pripio i ugrčio u njeno telo, a ona mu se podala, opuštena, tuđa i daleka, čvrsto stežući rukama daske

“ „Ne mogu...“, punila je krevet, sobu i noć zimogrožljivom drhtavicom. „Spavaj, spavaj kad naređujem!“ Vređala ga je njena drhtavica, i huktanje, i toplota tela, i što leže zajedno, i što postoje, a bi mu još teže kad se ona odmače na rub

odmače na rub kreveta, kad se među njih uvuče smlačena zima, neprijatna kao i jučeranja smrt, kao ohlađena krv, njegova, njena, Aćimova.

Neka sve grehe njena duša ispašta. Uspravila se i počela da se svlači. Ono što je pomislila da bi one noći, kad je Đorđe prvi put tukao, i

seljanka, lice joj se zavezalo u čvor i stislo u potkovice vilica, pa bez reči jurnu na vojnike, ovi se rasprštaše, njena sekira polete i zari se u sneg; žena zastade tražeći metu udarcu, vide dželep konja privezanih za plotove i jurnu na njih.

Nad njegovom glavom je tišina, ravan je i hladan njen krevet, po temenu mu ne gaze njena bosa stopala, iz očiju vreo katran zaliva srce i šišti, mokro šišti krv. Ruka iščupa nož iz pojasa i baci ga u mrak.

Aćim se obema rukama uhvati za bradu, vukući u stranu dva njena pramena. — Jok, kapetane! Aćim Katić ne izlazi iz apse i neće na slobodu dok svi Prerovci ne budu pušteni i dok se ne

Ona je žena. Nad svima. Zemlja joj se podmetnula da po njoj hoda i nju da drži. I noć je njena topla reka. Mesec joj se zavukao u kosu ispod nebeske marame.

„Jaka sam!... Vidiš koliko sam jaka?“ siktala je čupajući mu kožu. Od njegovog ćutanja njena ruka klonu na seno. „Ih, ih!“ pa se zasmejala glasno, brzo, iz grla. „Što se smeješ?“ čudio se sa strahom.

Idi!“ Čuo je kako trči niza stepenice umočene u zadah rakije, kašlja i galame, osećao njena teška stopala po pršljenovima kičme, i govorio sebi: „Ja sam istinski bolestan. Jesam bolestan.

“ Lice je nadneo nad valogu razmaknutih dojki: znano su zamirisala njena nedra, mučio se da ih ne izgrize i ne raskrvari. „Ako ga i posle budeš puštala u sebe...

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Ovo mora da je neka zaraza! — reče šapatom neka starica, ali se njena izjava proču. Je li čudo što sused od suseda poče bežati? Ali broj unesrećenih je rastao. Šta sada?

No, gle vraga! Šuma je i od njih sakri. A kad se vratila, dugo je u noć gorela njena svetiljka. — Možda bi deca mogla da ispitaju šta to Tataga radi? — seti se neki bradonja.

Srebrna ruža bila mu je u mislima i danju i noću. Budio se od njena mirisa. Sav je treperio od njena sjaja. A onda, jednoga jutra još pre zore, krenu da je traži.

Srebrna ruža bila mu je u mislima i danju i noću. Budio se od njena mirisa. Sav je treperio od njena sjaja. A onda, jednoga jutra još pre zore, krenu da je traži. — Jeste li videli Srebrnu ružu?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Čekala se njena reč, reč molbe za oproštaj. Imala je da moli Miloša, to se zahtevalo od nje, a znala je da Miloš nije taj koji joj može

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ Oj, ne znam je tešit', Srce mi je stena, Lepše li je teši Drugarica njena, To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana, Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu

Naša nada - sen praznoga sena! Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. - Ona moli: - „Pričaj mi što lepo!

Teška je, beskrajna večna tuga njena Na domaku noći, tišine, i tame. Pred vrtovima okean se pruža; Razleće se modro jato golubova; U bokoru mrtvih,

I moja mladost nije više znala Za vedre strasti i čeznuća njina; U moju dušu njena sen je pala; Bleda i mrtva kao mesečina; Ili k'o svetlost što u katedrali, Po zidovima s kojih kaplje voda, Kroz

Smrt je tako laka. Al' pratila njena, Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I

Strašću i slašću mirišu joj usta; Opija, pali njena pjesma pusta. Gomile jure, hude, pjane, plahe, Pomamno za njom, i ulice zvone Od pjesme, cike, i od strasti bone...

Cvet ne bi klon'o pod korakom njenim, Ni drktala travka kad ona slazi; Al' teška je tuga s plaštom svilenim! Tuga je njena što cveće gazi... Reči su njene k'o tuga crne, Od kojih cveće premire, trne. - „Kud mi vas nesta, vi oči čarne?

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

ta radnja, iako izmišljena, morala je izgledati verovatna i odgovarati prilikama i duhu vremana u kojima se odigrala, njena glavna ličnost, onaj veliki naučnik, morao je biti verno pretstavljen, a još više njegova nauka.

nepravi razlomak, nećemo tom merom nikad moći hipotenuzu tako izmeriti da dobijemo opet kakav ceo broj ili razlomak. Njena prava dužina ne može se, dakle, nikad pretstaviti takvim brojem.

On položi ruku na Aristotelovo rame i reče mu: „Primljen si u moju školu. Uveren sam da ćeš postati njen ponos i njena slava“. Sedamnaest godina beše Aristoteles učenik Platonov.

majstorskom rukom, oči crne, bademastog oblika, uokvirene dugim trepavicama, a natsvođene tankim crnim obrvama. Njena bujna kosa, kestenaste boje, vezana iznad čela purpurnom pantljikom u vidu dijademe, padala je zlaćanim svojim viticama

“ Princeza pogleda zahvalno na svoga oca, a njena maćeha stisnu besno svoje rumene usne. Tako postade Aristarhos preko noći slavan čovek.

Zaista je tako! Hodamo li kroz kakvu šumu, onda viđamo njena stabla postepeno u raznim međusobnim položajima. Eno onde vidimo sada dva stabla, jedno pored drugog; jedno stoji

Ozbiljnim pogledom promatrao je kralj svoju kćerku kako jeca i ruke krši, dok joj i sama njena zlatna grivna, obavijena iznad lakata, ne pade sa miške.

On označi jednom crticom mesto na kojem je ona bila obešena i nacrta na oba njena kraja dva jednaka tereta, pretstavljena pravouglima.

„Ako opteretim ovu polugu“ rasuđivaše on, „na oba njena kraja jednakim teretima, ostaće on u ravnoteži, jer, zbog njenog simetričnog oblika i rasporeda opterećenja, ne postoji

Iz tih njenih dimenzija može se izračunati i njena nosivost: 2670 tona. Arhimedes pregleda tačno tu lađu, zapamti sve njene mere i pojedinosti njene konstrukcije.

“, reče Arhimedes, posmatrajući krunu koja je ličila na lovorov venac. „Da, i meni se vrlo dopala“ reče Hijeron, „a i njena težina jednaka je u gram težini zlata što ga dadoh Dioklu. Nagradih ga kraljevski i otpustih milostivo.

Pri tome opazi kako se, u istoj meri u kojoj se on spuštaše u vodu, površina njena penjaše u vis. Odmah mu bi jasno: zapremina istisnute vode jednaka je zapremini uronjenog dela tela.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

od svake kraljice, pod krunom nasred crkve, i nasmešila se tako zanosno na Nikolu onda kad je sveštenik upitao je li njena draga volja da za njega pođe, da sam se ja toga trenutka, i samo radi toga da ga i ja doživim, odlučio da oženim.

A posle, umesto raja i cveća stizala je naizmenično bolest njena, Bobina, moja. Zatim nesporazumi, ljubomora, razočarenja.

Taj vez u crnom okviru, kao ogromna posmrtna plakata njena, visi od tada, i od moga detinjstva, uvek na istoj strani, na istom zidu spavaće moje sobe.

Koliko mi se puta, pošto bih ugasio sveću i umirio se, učinilo da osećam čudne šumove i vidim kako njena bleda senka proleće preko onih bezbrojnih krstića i zvezdica što ih je nekad, danima i noćima, njen pažljivi pogled

On joj ne dade da govori dalje i nežno zatvori šakom njena vrela usta: — Ubijaš me tako... — Ti, ti, ti, — šaputala je ona kroz uzdrhtale prste — da znaš kako te volim i kako

Hoćete li da vas predstavim?“ I, smešeći se sasvim usiljeno, dok sam ja oklevao i dosećao se otkud je ova njena zabuna, ona me povede kroz gomilu.

— I kako je Pol-Astje, onoga dana kad je divnu udovicu pratio na Per-Lašesko groblje utisnuo onaj poljubac na njena poluotvorena usta, poljubac koji mu je ona vratila ludo, kako je to sjajno opisao Dode, pored samoga sarkofaga njenoga

kola, i ja sam češće osećao kako me, izvučena ispod krzna, pod kojim je dva plava oka drêm sve više osvajao, miluje njena kao svila meka kosa.

Jest, ali ono što smo oboje toliko želeli, nemoguće je bilo postići, i ja sam malo potom osetio kako njena glavica, čvrsto zaspala, klonu na moje rame i moju desnu stranu grudi.

Evo šta, dušo moja. Dakle: tezga; jeste tezga. A po tezgi, kao jastuci napunjeni mesom, valjaju se ogromna prsa, njena sopstvena prsa. Boga mi, jeste: njena prsa. A glava? Glava — užas, glava — čudovište, glava, ne umem da ti kažem!

A po tezgi, kao jastuci napunjeni mesom, valjaju se ogromna prsa, njena sopstvena prsa. Boga mi, jeste: njena prsa. A glava? Glava — užas, glava — čudovište, glava, ne umem da ti kažem!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

A ta njena krotka prijaznost nije ju unižavala, već, naprotiv, uzdizala u svačijim očima. I baka ju je jako voljela, činilo mi se

Ja nisam trpio tu prostoriju „koja je vidjela nadvojvodu”. Njena zidna tapiserija isprepletanih bolesno plavih i zabajonski žutih šara pokretala mi je klicu čisto fizičke mučnine u

Nezaštićeno, bespomoćno, kao prezava okrvavljena tkiva kornjače išupane iz njena oklopa. Kad san izgladi našu lažnu krabuljsku nacerenost, kad poravna grimasu bora složenih u osmijeh, kad popusti grč

navaljivanjima da obađe svoje stare gojence i da iskamči kakvu pomoć i štogod odbačene odjeće za svoju rođenu djecu. Njena sporost i strpljenje djelovali su blago na moj nemir.

I da to, štoviše, i jest njena prava bit, da u tom i jest prava moć muzike, i njena prava vrijednost. Iz te moje preosjetljivosti za muziku (ili,

I da to, štoviše, i jest njena prava bit, da u tom i jest prava moć muzike, i njena prava vrijednost. Iz te moje preosjetljivosti za muziku (ili, tačnije, za zvukove) moji su u detinjstvu zaključili da

U svakom časku njene ljepote osjećala se ona sretno ugrabljena slučajnost njena postanka i ležao je znamen njene krhkosti. Ljepota nad čijom se stvarnošću strepi.

glavom pomisao da bi još neko u njenoj porodici mogao biti lijep, i vjerovatno bih se začudio da mi je kogod to rekao. Njena skupa, iskamčena lepota kao da je bila sazdana na teret svih ostalih u porodici, iz ušteđevina svih drugih članova,

Postalo mi je čudno što me nikad ne pušta dalje od raskršća s koga se odvajala njena ulica. Jedne večeri, podraškan radoznalošću, i možda podboden ko zna kakvom sumnjom, počekam iza ugla, pa krišom pođem

Ali životnost te šimere ležat će u mračnim snagama našeg najprisnijeg bića, njena realnost u realnosti čovjekove strasne patnje, u vrelini njegove samoobmane, u neumitnosti njegove propete težnje prema

Smrt je jedini potez van te ploče — suludi skok šahovskog konjića preko njena ruba, u prazno, u provaliju bez koordinata i bez dimenzija. Ali misao smrti nije dana svima. Ona pripada izabranima.

Pučke žene gledale su je crnim očima: svaka njena riječ, svaka njena kretnja činila im se sablažnjiva, gotovo bestidna. I ja sam je sam gledao sa snebivanjem.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Pa da je bar iz kakve bogate kuće, mogla bi se još i razumeti njena oholost, ali Marko beše veoma tanka stanja, tek pobegao od sirotinje, a ne stigao u bogataše.

Dokle će se ovako ? — reče Stanka i sede kraj njega na pod. — Što, Stale ? — odgovori on i prebaci svoju ruku preko njena ramena. — Ne znam, ali ja ovako ne mogu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Medvjeda probudi ta njena vika, i upita je: — Tko te to opet zove? — Eno u selu — reče mu lisica — porodila se druga jedna žena, pa me zovu da

MOJ JE PREDNjAK Bio jedan čovek, pa imao ženu koja je htela svakad da je njena reč starija, a siromah muž morao joj davati za pravo.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Da li znate i to da nje nema više? Kao uzdah bola, kao sreća ljudi, Kratka je i njena istorija smrti: Noć i jedan vetar... I njeni su vrti Umrli, da niko sad ih ne probudi.

Na sarani maja bila je i ona; Saranila dane cveća i mladosti I sa njima vence, i svoje radosti, I sve što je bila njena vasiona.

Ona, bez života I mladosti, spava na krilima tuge; Mesto cevi — mrtvo cveće, mrtve duge Po njoj: ona spava, s njom njena lepota.

Al' nije. Ja znam svi ti dani stari, I želje, njena tuga i lepota, I nežne veze osmeha i čari Nemaju više za mene života.

Nemaju više života ni za nju Sva njena ljubav i moja stradanja: Dremež i suton i noću i danju. Nama se spava. Nama se ne sanja.

ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno lice, glavu što se pogla U snu sanjivo.

Možda spava sa očima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan života, I s njom spava, neviđena, njena lepota; Možda živi i doći će posle ovog sna. Možda spava sa očima izvan svakog zla.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ponašala se kao da pomaže ženama, ali sam uskoro otkrio da ona ima drugu misiju. Njena pojava me podseti na mladu ”srpsku vilu” koja ima izvanrednu ulogu u starim srpskim pesmama i pričama.

pozdravljao sam je na uobičajeni balkanski način, a takav pozdrav ona nije nikada videla pre toga u državi Delaveru. Njena ljubopitljivost je rasla iz dana u dan, a takođe i moja.

Međutim, njena sugestija da se što pre otresem srpskih pojmova i postanem Amerikanac, ozbiljno me je uznemirila. Ipak, nisam rekao

“Vili” se jako dopao taj običaj, ali njena majka primeti da je šetnja kroz voćnjak sa breskvama, koje su sada u punom cvalu, isto tako korisna.

Zamolio sam je da mi oprosti što sam pogrešno protumačio ono što mi je kazala njena majka, kada je preporučivala da što pre postanem Amerikanac i, nadovezao na to, da sam sada mnogo manje, nego pre

video pravog američkog mladića, baš kao što je ”vila” sa delaverske farme bila moja prva vizija američke devojke, a njena majka moj prvi ideal plemenite američke žene.

pričam o tome kako sam prešao Atlanski okean; šta sam sve prepatio kao ”žutokljunac”, što je očigledno želela da čuju njena deca. I ja sam to prepričavao nekoliko puta, svaki put sa puno uspeha.

Noć se spuštala, a njena tišina budila je osećanja koja je mogao izraziti samo svojom frulom. Kroz noć odjeknu zanosni zvuk frule usamljenog

Po svemu sudeći, to je bila najjača od svih tradicija Kembridža i bila je čvrsta kao Gibraltar; njena snaga poticala je od činjenice da je, zahvaljujući baš njoj, stvoreno mnogo istaknutih naučnika.

Otuda je, kao što sam već rekao, poticala njena zainteresovanost i izuzetno znanje reči proroka i života svetaca. “Večna istina” je prema mom tadašnjem shvatanju, sveta

I njena vrednost, na sličan način kao i vrednost otkrića principa o održanju energije, takođe je neprocenjiva. Ali postoji jedna

Ako niste, onda ne znate šta je to slast. Skrenuo sam pažnju majci da me njena gostoljubivost može promeniti, kao pre tri godine, u razmaženka koji će se onda teško vratiti ponovo u Berlin.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Marko nagne za njom. Pođoše žurno komšijskoj kući. Te dve zakumljene kuće dobro se pazijahu, mada je njena siromašnija. Cveta ulegne u ograđeni komšijski obor. Razgleda se: nigde nikoga.

U hitnji užeže svijeću i podnese je pred oglejcalo. Između dvije svjetlosti lijepo se odbljeskuje njena prikladna glava; trpeljive oči smeđe su zatvorene boje, ali crne obrve i trepavice daju im tamni i umireni izraz.

se sklapaju, kad iznenada nametne joj se silom nova dvoumica i poruši već ustanovljen red — i nikako da mirno usne. ...Njena majka, udovica po drugi put, udade se za Crnogorca Petra, poodavno nastanjena u gradu, i sobom povede i nju, još malenu.

da obustavi bujicu unutarnjega uzbuđenja, a to je bilo protiv njenoj navici: u tmici i kućnome miru bjaše se potajala njena priroda.

veseo, pogdjekad izostane, pa, dok strepi da ga ne izgubi, dođe u najbolji čas; mladićki mu je osmijeh na ustima, i njena duša toga časa se smiri: gleda ga, i pokoj nastupa. Sve bi radije podnijela no da u putu ostane sama.

Devojka gleda u Spasoja, nastoji da sebi pretstavi njegovu prvašnju priliku, kad je kod njena gospodara služio, ali nikako ne može da ga uobliči, i što ga više gleda, čini joj se nepoznatiji: nije ono momče njena

njena gospodara služio, ali nikako ne može da ga uobliči, i što ga više gleda, čini joj se nepoznatiji: nije ono momče njena zamišljaja; razgojio se, a smežuralo mu se ispod očiju i od pretilosti visi mu podvoljak; on je kao i ostala gospoda što

straže i glas njiove trube; skrušava se i bogu moli, i sređiva svakidašnji posao; u tim starim navikama umirila se njena duša.

Išla bi da kao i prije traži društva, no već ne može: sad je djevojka, pa joj se zamjera. A i oni, njena mlada čobančad, odrastoše i ostaviše školj. Bog zna kud su! A drugi, što ih zamijeniše, nijesu za nju, — premladi su.

Izim nekoliko srdačnih riječi i njena ljubaznoga osmijeha, ništa drugoga među njima nije bilo. Razgovarajući, došli bi do njene kolibe: djevojka bi ga ponudila

A narav njena bila je protivna tome, i tražila je čim veću, urođenu slobodu; sada, kada već nije na vrijeme, znade bolje da je cijeni;

To je njeno, a za tuđu volju, što joj se nameće otkad za se zna, već davno je zamrzila. Ali se Marko ne brine za njena unutrašnja čustva; jednako je osorljiv, a nije se promijenio ni kada mu je počela djecu rađati.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Božuri su, opet, beli zato što se u njihovoj krunici, kao njena „simbolička duša“, nalazi srebrna pričesna čaša, putir.

pesma“) Carica je ovde sama trava, ona koja će nad svakim od nas jednoga dana proklijati (zato je pobeda njena), a sluškinje su ovde zvezde koje je noću u svoje treperavo nebesko svetlo oblače kao u živo srebro.

Književnost se, po svemu sudeći, pojavljuje na prelazu sa autologijske na metalogijsku ravan. To je njena donja granica. Književnost proizilazi iz jezika podrazumevajući ga, ali ga i nadilazi.

sve putevima, što bi trebalo da postane predmet posebnog istraživanja – dospele u narodnu liriku i, kako to iziskuje njena poetika, postale su ustaljeni obrazac (formula) koji se uz manja ili veća variranja selio iz pesme u pesmu.

godine. Knjiga je naslovljena po uvodnoj i, dobrim delom, programskoj pesmi. A od četiri njena dela drugi se završava stihovima: Pusti, podlače!

I kao što se isticalo da ruska ne sme biti njena kopija ni provincija, nego ulazi u zaseban istočnoevropski i azijski kulturni krug, tako isto i srpska ulazi u zaseban

tropa erotskoj strani ela dodao prisenak kosmičkoga, što je u našoj poeziji dvadesetih godina bilo pomalo i pomodno: „Njena dojka otisak vaseljene ima.

Iz razbokorele reči izašla je sva ratna poezija Kulenovićeva, i u tome je i njena osobena vrednost i svi njeni nedostaci.

U okvirima srpske poezije Popina je pesma neobična u gotovo doslovnome smislu i time što je cela njena struktura orijentisana ka unutarjezičkome, književnome i kulturnome dvosmernom prevođenju slikovnih i značenjskih

svi oni osnovni elementi koji tvore prirodnojezički sistem kao komunikacioni, modelativni sistem jedne kulture i kao njena vrlo značajna, kolektivna memorija.

uzora iz istoga jezika i književnosti: pod znakom pitanja je stavljena iskrenost, neposrednost, spontanost u lirici, sama njena emocionalna osnova, koju je Mišić s pravom uslovio njenim opozitumom – pozitivizmom, racionalizmom, „zdravim razumom“.

rečenica navedemo, na primer, Popinu pesmu „Zvezde padalice“, nećemo moći da se otmemo utisku kako upravo njene slike i njena muzikalnost pripadaju toj „sve čistijoj“ i „sve zračnijoj“ liniji koja je i „najstarija tradicija“: Pogledale ste se

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: A koga si još zapisao? VASA: Tetka Daca i njena ćerka Hristina. ŽIVKA: Je l' ona što je položila maturu? VASA: Jeste. ŽIVKA: Pa šta ona hoće?

VASA: Pa ako je urednik ženjen, on je svojoj ženi izvesno kazao ko je pisao i onda treba raspitati koja je gospođa njena najbolja prijateljica, jer ona je izvesno njoj kazala, pa onda da raspitamo koja je prijateljica te prijateljice...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

čulnih utisaka koji su prelomljeni u doživljaju lika; najzad, hotimično vezivanje opisa za oko i uho glavne junakinje, za njena izmenljiva telesna stanja.

A ono što lik Sofkin čini izuzetnim nije, kao što se najčešće misli, čak ni njena retka, izredna lepota, čak ni njeno raskošno a toliko čulno telo, što će sve skupa naglo usahnuti, iščileti vrlo brzo

Naime jeste to, ali nije samo to. Izuzetan je uz to položaj koji joj je Stanković dao u romanu: ne samo što je kroz njena čula prelomljeno, neposredno ili posredno, gotovo sve što se u pripovedanju izbliza opaža, nego je i svest njena dignuta

je kroz njena čula prelomljeno, neposredno ili posredno, gotovo sve što se u pripovedanju izbliza opaža, nego je i svest njena dignuta do ravni na kojoj se roman kao celina pripoveda, dovedena je u veliku blizinu nevidljivog autora.

ugla za Sofku, to jest približavanje Sofki, ide srazmerno sa uključivanjem njenoga ne samo duševnog nego i telesnog stanja. Njena mislena aktivnost, ako se o njoj može govoriti, stopljena je s telesnom; njeno sećanje u oba slučaja izranja iz jarko

jorganom sa ostalom decom, koja, naviknuta, odavno bi zaspala”, ali ona nije: „I onda tetkino dolaženje otuda, njena zamorenost, malaksalost. I raskomoćavajući se u svojoj postelji da legne, ono njeno krštenje i uzdisanje i moljenje”.

Dučić, pa do danas40 - s one strane s koje se po našem mišljenju pre prikriva nego što se otkriva njena čisto književna uloga u prozi.

književnih pravaca ili stilskih formacija može pokatkad dovesti i do toga da se kao književna vrednost ustoliči njena dojučerašnja protivnost; recimo, jezička „mucavost” namesto ,,otmenoga stila i izvrsnog jezika”, kako je to Skerlić

Borisav Stanković se, naprotiv, nalazio s one druge strane: on piše nesigurnom i često neveštom sintaksom u času kad njena modernizacija, i kanonizacija, u beogradskome stilu teče u punome jeku.

Stoga se njena gramatička konstrukcija u većem stepenu koleba, i koleba se tako da, recimo, idući od početka rečenice ka njenome kraju

na Sofku, pa se otuda u dugoj polovini rečenice sve računa sa njene tačke gledišta: idući otpozadi, prvo ona, pa njena majka i na kraju njen otac.

” Svuda se, sem interpoliranoga autorovog komentara, jednako čuje Todorin glas, njena zabrinutost koliko i radost. Ali u romanu, premda se taj Todorin govor doista daje, daje se kao da je odvojen od nje

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Iznad Ribarića, u jednom stravičnom ždrelu što ga izdubila plaha planinska reka, visoko iznad njena korita u krečnjačkoj litici bile nekad ogromne, nepristupačne pećine.

vest i ona je do Boga jauknula, ali videvši kako je iz kuće sve izbezumljeno potrčalo, njoj pade na pamet da su dole oko njena mrtva sina Arnauti, kojima će možda biti drago da je vide slomljenu i neobučenu, pa da se posle svete ne toliko,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Setiće se ljudi, Kakvih ima svuda, I dotaći će se Njena nerasuda. Susetkinje mogu Da je preko glede, Pakosnice mogu Da je i uvrede.

Eto nešto novo. Što je novo drâži. Sad u toj novini zabavicu traži. Veseli se tome kao nekom daru: Njena mala senka igra po duvaru. Malena je senka. Ostrag gori sveća. Al’ što bliže k sveći, a senka sve veća.

Još maličak pak ću videt’ sobu crnu!“ U tome maličku u plamen nasrnu, — Pak nestade i nje i njezina sena I ludila njena. »Javor« 1893. BABIN SAVET Ako voliš jaja jesti, Ne smeš klati koke svoje. Bez kokoške nema jaja. Nije l’ tako?

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

U Vršcu, meseca septemvrija 1837. J.S.P. LICA: FEMA, bogata udovica EVICA, njena kći MITAR, Femin brat ANČICA, služavka JOVAN, šegrt SARA, čankoliza kod Feme SVETOZAR RUŽIČIĆ VASILIJE DJEJSTVO I

Miljković, Branko - PESME

obrisavši suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je budim ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa uzalud je budim treba obećati

njen nagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta u drugi Zelene vradžbine biljni đavo cvet a ne svest Njena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u zaborav Oslobađa me boga njena providnost Slična pticama koje preletaju

vradžbine biljni đavo cvet a ne svest Njena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u zaborav Oslobađa me boga njena providnost Slična pticama koje preletaju mora (Konfuzne ptice ne shvatajući prostor) Njena bezbolnost njen cvet bez

u zaborav Oslobađa me boga njena providnost Slična pticama koje preletaju mora (Konfuzne ptice ne shvatajući prostor) Njena bezbolnost njen cvet bez pamćenja lišiše je beskraja iako je delo dva sveta Iako eksploatiše jednu supstancu nimalo

crnoj ko sklopljeno oko hajdemo proste vode hajdemo to je mala šetnja do uvežbanim navikama šta njena zlatna ludost misao koja se premešta iz jednog sveta u drugi kad velikim rečima prethodi pustinja nepoznatog i

sa svojim mrakom iz zagriženosti Spanđala se sa vremenom Mešajući svoj pepeo sa svežinom zore Ona svetli: to svetli njena praznina Njena će nemoć osvetliti naše puteve Sunce je ime njenog nasilja Njena izdajstva skriva ljudsko srce Ona je

iz zagriženosti Spanđala se sa vremenom Mešajući svoj pepeo sa svežinom zore Ona svetli: to svetli njena praznina Njena će nemoć osvetliti naše puteve Sunce je ime njenog nasilja Njena izdajstva skriva ljudsko srce Ona je priznala sever Ona

sa svežinom zore Ona svetli: to svetli njena praznina Njena će nemoć osvetliti naše puteve Sunce je ime njenog nasilja Njena izdajstva skriva ljudsko srce Ona je priznala sever Ona pod starost blagosilja ciču Ptica koja sebe stvara iz svoje

jedno da li je to zlo Koje se vežba pevajući ili ranjiva mera Zidu koji peva ne trebaju vrata Ovo je misao koju misli njena noć Strah će osetiti samo najhrabriji Poslušni će držati cvet u ruci Dok se srce ne pretvori u šljunak i vreme ne

Krakov, Stanislav - KRILA

Naredio je kmetu da je skloni kod njega u kuću, i da je očisti od zemlje. Vasiljeva žena je naricala, jer je njena devojčica bila mrtva. Greda joj je prelomila kičmu. Vasilj je ćutke gledao u zemlju. Brkovi su mu tužno pali.

— Hajde, toliko te čekam... Njena soba je bila mala i zaparna. Sedela mu je na kolenima, i raskopčavala njegovu bluzu sa krilom na rukavu.

Onda se ponovo pojavila bela senka baronice Ivon. Njena zlatna kosa bila je čupava. Imala je još čupavog kineskog psića, o kome se pričale sablažnjive priče.

Pomilovao je njena gola bedra... sada mu se osmeh razlio po žutome licu, i odjednom oseti odblesak tuđega osmejka... — Toujours content..

paviljonu zubara Rožea, koga su inače njegove kolege među sobom zvale štukom, često se u veče na mlečnom staklu videla njena senka, kako čini čudne, razvratne pokrete.

Oboje se smejalo. Ženine su kose bile puštene i lude, a njena su usta bila razvratnija od trbuha. Bacali su sve sa sebe, spleli se sred čupavih jastuka, i tada se začulo njino

Pušile se. Gore za rovom je strašno grmnula merzerska bomba, i njena se ogromna parčad uz jauk kovitlala po zraku. Iz puka je ubrzo telefon zvonio i pitao gde se ta poslednja eksplozija

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ovdašnja tamna Eva je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.

Ja tek ovde vidim da je veliki deo gore koja ograđuje reku u stvari njena pitomost, delo ruku njenih seljana. Taj gusti pojas rastinja, što je između prave prašume i reke, i koji prašuma osvaja

To je muž najlepše međ njima, neuporedivo lepe i jake afrikanske Karmen, sestre Mejove. Njena ramena, ruke i grudi su nešto od najlepšeg što je priroda mogla stvoriti. Vrlo mlada.

šala, iako nikad neću otići da je vidim, bilo bi mi žao da to bedno devojče ne postane ipak onoliko lepa koliko je sad njena sestra. Mala je s ocem bila ostala uz put u Ferkasandugu, tako da joj ne mogu lično izraziti svoje nade.

Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj. Njena drugarica Jo, ne manje stara i sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na

Njena drugarica Jo, ne manje stara i sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na svaki pokret prve igračice.

Imaće vrlo staroga muža ali će zato imati na sebi više đerdana koria no ijedna njena drugarica. Za darovima mladoženjinim stupaju bez ritma u krug i tast, i sam mladoženja.

Kao kod mnogog bilja i životinja u poto–potou, njeno telo fosforiše, tako da je njena evolucija kroz krune drveta sasvim čudna.

Reklo bi se da su i ove motke, i zid i starica od iste divne, otporne, vekovne građe. Njena glava, samo velika i mračna lobanja na tankom vratu, ima izraz na divnijih egipatskih portreta.

Tu, na tom mestu sveta, reka još nije postigla sve svoje bogatstvo vode, i njena širina, čini mi se, ne prevazilazi mnogo širinu vode kod Beograda.

Zatim njena lepota je kao i lepota sveg afričkog pejzaža: u svetlosti, tišini, prostranstvu, u veličanstvenosti, bez ikakvih čudnih

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Nema je!... Al’ šta je ovo? (Sagiba se, podigne sa zemlje parče stare šamije, pa je zagleda.) To nije bila njena šamija!...

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ Oj, ne znam je tešit’, Srce mi je stena; Lepše li je teši Drugarica njena. To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana.

Naša nada, — sen praznoga sena — Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. — Ona moli: „Pričaj mi što lepo!

Oh, opros’te strani ljudi, Oprosti mi, ledno doba, Evo skidam s mojih grudi Rosno cveće s — njena groba. Ja se neću kitit’ cvećem, Već ga kidam na odelke, U knjigu ga, evo, mećem, Te đuliće — te uvelke.

Zar je pepô tako veran, Pa ne pušta milje svoje! — Aoj pesmo, tugo moja! Oj, pepele, dobro moje! XIX Evo njena maramica, Evo knjiga draga, Evo njena podnožnica, Gle noge joj traga!

— Aoj pesmo, tugo moja! Oj, pepele, dobro moje! XIX Evo njena maramica, Evo knjiga draga, Evo njena podnožnica, Gle noge joj traga!

Već devet godina na ranama leže, Kô devet koprena, Nad srcem mi, nad ikonom, gde je Živa slika njena. Sve više koprena na ranama leže, Tu na levoj strani; Taj živopis božji i vreme ga čuva I vreme ga hrani.

„Daleko je, visoko je, — Sto godina dugih prođe, Dokle njena svetla zraka Do našega oka dođe.“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno nije, — Veruješ

Ako hoće da je shvati, Mora bola osećati. Srećan srećom za njom gine, — Al’ ostaje još praznine. Njena s’ međa tužnom krije, — Al’ bol ipak ispuni je.

LXVII Pale suze, — ne iz oka Već iz srca ojađena, Na uvelu ružu pale, — To je sada rosa njena. Noć je bila. Zorom rano Zraci sunca zasinuše; Žarko sjaju i pevaju: „Ovako se suze suše!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Gotovo trošne. Ispeo sam se žurno i pružio ruku Arleti. Iako je njena ruka bila u kožnoj rukavici, osetio sam koliko je mala i topla.

Pričao mi je Toma o sastanku sa Poletom... Bio je očaran. More, njeno mirisavo telo, more, poljupci, more, njena strast... Slušao sam ga kao da sam u nekom bunilu.

Ustao sam. Hteo sam da idem, ali sam ostao. Mucao sam nešto nesvesno: — Razmislite, Arleta... Dao sam časnu reč... Njena glava bila je na mojim grudima. Moje su ruke klizile preko njenih ramena.

Neprijateljska artiljerija odgovara. Ali njena je paljba isprekidana... na mahove bučna. Onda zaćute, zatim počinju pojedinačno.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

(Tačno onako kao i naši turcizmi, preostali iz jedne sasvim drukčije kulture.) Njena uloga je danas estetska: živ je literarni elemenat stila, čas inventivno zaoštrena doskočica, čas jasno i dragoceno

Stoga mislim da smo na pravom tragu melodiji Gorestnoga plača kada je tražimo u Flemingovoj kompoziciji: njena svečana, himnička uznesenost daje veoma prikladnu muzičku interpretaciju uzbudljive patriotske pesme Orfelinove.

O. Karadžića, Bgd 1854, 30—1, bez imena pisca, naravno. Ali je i njena slava prohujala dosta brzo, najpre će biti zbog jezika kojim je pisana: već je Sedmica (1858, 4a), želeći da u jednoj

jedinstveno u predelima fantazije i prazni” sanova boraviti, nikako il’ vrlo retko razumom rukovođena biva; deca njena, izrodi magle i mraka, čeznu pred svetom uma.

Milutin, tj. Srb-Milutin. Kao da je pesma tada odmah zapažena (da bi se ubrzo potpuno zaboravila): njena ogorčena poslednja dva stiha naveo je P(avel) N(ikolić) u svojoj nimalo ohrabrujućoj analizi naših tadašnjih

Tako je u III sv. Slavonskih varoških pesama Slavoljuba Slavončevića, Zagreb 1852, 97—9, štampana njena, da tako kažem, slavonska verzija, sa ovakvim početkom: Ja sam mlada Slavonka Milka me zovu... itd.

Mladenović, suprugi blagorodnog gospodina Trifona ot Mladenović, velikog sudca blagorodni u Distriktu iriškom, dar za njena nadežde puna četir sina, učtivejše podnosi pesmu ovu Dr. Joann Subbotič.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

turske vojske ARNAUT VEŠAN [Osman] JELISAVETA, kneginja crnogorska MIRA, kći Radoševa, a verenica Stanišina MILKA, njena drugarica MARTA, žena Đuraškova LEONARDO, poslanik venecijanski OMER, sluga Arslan-pašin Prvi, drugi, treći,

Bojić, Milutin - PESME

Misao umrlu prah neznanja zaspe, Ali avet njena, podsmehom prezrenja, Srami ohol idol mladih pokolenja, Što čezne da staru laž iz sebe raspe.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

- 1894), sin Jovana Ilića, iako ima dosta zajedničkog sa suvremenim pripovedačima (objektivni karakter njegove poezije, njena deskriptivnost i narativnost), ne može se nazvati realistom u poeziji.

Jezik je bogat i kultivisan. U poznoj zbirci Tražim pomilovanje (1964) najviše je došla do izražaja glavna njena osobina: ona je pesnik sveta kakav jeste, i dobar i zao (za koji traži pomilovanje), a ne kakav bi mogao ili morao biti

Jakšić, Đura - PESME

Riče strašno, ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara Povijajući, sila njena Često sipa iz nedara A u nedro graničara. „Na bajonet!... Na noževe!...

Nastasijević, Momčilo - PESME

U samoći to ne ostadoh sam: tajno je kroz potaje moje, znam, noga njena bila. 5 I nespokoji u pokoj svi ožive. Sa bezdan sa izvora poteku vode svete. Blage od srca srcu vesti polete.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Kuća je bila tamo, u dnu. Visoka, na dva sprata. Sa kapije videla bi se samo njena jedna strana, i gornji boj koji, okrenut naniže, okrečen, beleo se, dok od donjeg sprata samo se videli direci trema i

Možda to njena snaja, mati Mladenova, ima već, mada neće od silna svakidašnja posla po kujni moći nikada možda ni poneti, ali ipak

I to toliko mirno, pribrano, da je već i ga njena mirnoća bila neugodna, čisto bila neprijatna i sama ona sa tom svojom mirnoćom, kao tvrdoćom, okrutnošću.

Znao je za sve to Mladen. Znao je kako će to biti lepo kad se samo poruši zid pa obe kuće postanu jedno. Njena visoka, s cvećem, alejama, a njihova gore. Gore u kući baba, majka, brat mu, a dole njena mati i otac joj.

Njena visoka, s cvećem, alejama, a njihova gore. Gore u kući baba, majka, brat mu, a dole njena mati i otac joj. Otac onako star skoro će umreti i mati joj doći će gore kod njih, babe.

puta tako uveče, kad posle dućana i dobra pazara mirno, srećno pođe kući, sav blažen misleći na nju, gledajući kako se njena kuća iza njihove onako visoka, s drvećem, u večeri, mraku, gubi, tone, a njega, iznenada, odjednom čisto kao u kolenima

zakićenim cvećem njenim toplim, tihim, mirišljavim, nedrima, o polovini, o bošči njenoj koja joj tako lepo pada i obvija njena vitka mila bedra... Diže se.

Mada zna kako se kuća crni, dvorište širi, ispod dvorišta, opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, leluja otuda i kao da nešto govori, oplakuje ga.

Ne što nije za njegova brata, već što je njena zaova. A majka, kad je već on bio samoglav, tvrd, i ne uzeo nju koju je voleo, neće moći više gledati da i drugi joj

samo još malo! Sedi, molim ti se. I njemu, njegovim molbama, pridružiše se svi. I njena stara, gotovo slepa mati. Sve žene skočiše. Mladen je osećao kako su svi pogledi na njega uprti.

Možda, sigurno zato da, kad zagrli ženu, razočara se, onda se seti, oseti svu razliku, lepotu njenih prsiju, njena lica, usta, očiju koje nije hteo.

Tamo naiđe na muža njena. I čisto da prikrije a da kao ispita da li on, oni, svi, u tome što ga je zvala, vide nešto, nagađaju, upita ga: —

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Sa j. kao simvolom plodnosti stoje u vezi, svakako, mnogi svadbeni običaji, ali se ova njena priroda još jače vidi iz pripovedaka gde je reč o partenogenezi ‹SE3, 41, 598; upor. RGVV, 17, 1 (Clemen), 147›. J.

, umreti neko u rodu (ZNŽOJS, 7, 385). Kao i jabuka, i n. se nosi kao ponuda bolesnicima (BV. 7, 125). Inače njena upotreba u narodnoj medicini nije velika. Skuvana sa solju i zejtinom leči ona svrab (ZNŽOJS, 15, 127).

Prema pričama iz Aleksinca i Sokobanje, do r. se može doći pomoću kornjače ili (kako se ona ovde zove) željke. Nađu se njena jaja i ograde da ne može da im pristupi. Kad to vidi, opa se vrati, nađe r.

Tu travku poznaje zmija, koja je ,lukava mimo sve zveri poljske̓. Ako jednu zmiju ubiju, lako se može desiti da njena drugarica donese travku života i oživi je.

Ćipiko, Ivo - Pauci

I nađoh te. —Bilo sa srećom! ... A što ću ti ja? —Što i žena, — odgovori Rade i, ispruživši se, dohvati se njena života: — Da se milujemo! — veli joj. — Da ti se osvetim, za inat, da! Ih, slatka li je tuđa žena! ...

Vrane navlaš mrgodi se, ali, kad ga ona uhvati za debelu ruku i pogladi je, jednako ga gledajući u oči, pod utiskom njena pogleda dolazi mekši i, očito dirnut najednom ispod naočara nabuhle mutne oči oživu i njegova ruka diže se i klone na

” Stara nije ni slutiti mogla da je gospodar bacio oko na njihove zemlje: nije njena kuća još na to spala! I Marko ćuti i premišlja kako će zgodnije da zapodjene razgovor, a kad Božica skide sa vatre

u njezino krilo, nu odmah kao da mu se ne da da mirno uživa, podiže je, obujmi je čvrsto bolje oko pasa, i željno potraži njena usta... — Ne, Jure! — šapnu ona... I drhću i gledaju se i skupljaju jedno uz drugo — sve tješnje i tješnje...

je nešto tajanstvena, zajedničkoga sa morem i poljem, nešto što mu se javlja u zvuku njenoga jasnoga glasa, u skrušenosti njena pogleda, nešto što se stapa sa svjetlošću dana i neprestance nad njim treperi i — dariva ga vječitošću.

!” A teška zemlja mrtvo se odmara u podzimnjemu danu i njemu se pričini kao da žali što je se odriču njena djeca i bježe u tuđe, nepoznate krajeve...

Ma nimam vrimena, — i osvrće se i skanjiva. — Od one večeri već te nisam vidio, — nastavi Ivo, osokoljen zvukom njena glasa. — Niste ništa izgubili! — Biće, ma ne možeš zanijekati da nam nije bilo lijepo ... — Mučite!

Gleda je i stiska joj umornu, tešku ruku što u njegovoj lako podrhtava. I, nagnuvši se nad nju, osjeti zadah njena prostoga života, pomiješan vonjem zemlje i mirisom suve trave što je prionuo uz čisto joj lagano odijelo.

Pa onda zaželi da u šapatu noći čuje i zvuk njena glasa — zvuk pun harmonije i sjete. — Kako je u selu? — Kao i prvo...

— Nać' ćeš, ne boj se! — reče on, osjetivši da ga je pošljednja njena riječ žicnula. — Nisam rđava koliko vi mislite! — opazi djevojka. — Istina, ne mogu nikako živiti bez ljubavi! Nikako!

I, pomislivši na njena nepoznata mu zaručnika, dođe mu silom pred oči Amerikanac iz sela i u tili čas sneveseli se; i čisto osjeti da u njemu

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Vila se potrudila da izbriše sva sećanja na sebe i na tu noć. U tome i jeste njena moć. U redu, rekao je najzad Lauš.

Samo su joj divne oči boje lešnika izvirivale kroz prorez. Prema tim očima mogli smo nasluhivati kakva je njena lepota, ali oči ipak ne govore muškarcu ništa, ne kažu kakve su sisice, kakva bedra, vrat i noge.

Možda se suočio sa svojom smrću. Ona ga mami i omamljuje, razjapila je rale, zinula mu na život, i evo kako njena otrovna pljuvačka kola njegovim telom, napadajući mu najpre um, evo je kako zagađuje njegovu nadu, evo je gde likuje u

bio star čovek slabog vida, pa nije ni primetio traljavost posla, a oni koji su došli na osvećenje: kraljevska porodica i njena pratnja, arhijereji i vlastela, bili su više zauzeti sobom nego što su zagledali u živopis.

Zar mantija, taj komad sukna, može izlečiti pogano ljudsko srce od niskih želja? Šta ona može pred žeđu, zar njena varljiva opsena da prekrije prljavu korugu duše, zar da je očisti? U manastir smo došli sa svih strana.

Naročito mi se u ovom trenutku činila nepodnošljiva ta njena zaslepljenost onim blesavim mantijašem. No to nije pomoglo. Naprotiv. Ona se ražestila. Crvenilo joj je udarilo u lice.

je kako ona neće dozvoliti da dobrotvora njenog doma, čoveka koji joj je spasao muža od smrti, kolju ti divljaci, a da njena vojska sedi ovde u bezbednosti iza debelih zidova i da odbija da bilo šta učini kako bi ga spasla.

Kako će klonuti njena prekrasna glavica. Kao pokošena travka. Kako će je suze obliti. Panika. Stid. Volela je izdajnika.

Moja šaka je skliznula kroz okovratnik njenog haljetka i u okruglini dlana je počela da migolji njena velika mekana dojka sa pupećom bradavicom.

Kako bezazlene okice dobijaju onu sanjalačku senku, kako njena šiljata ramena odjednom postaju obla a dva jedva naznačena čvorića na grudima bujaju do raskošnih Jeleninih dojki, duge

Bacio je dva duga pogleda na stidljivu mladu. Ona ih je spazila. Njena ženska priroda, dakle kurvinska priroda, smesta je počela da truje strogi a čestiti nauk kojim ju je siromašni otac

Ilić, Vojislav J. - PESME

I kruna tvoja s čela tvog Talijom, dragi, samom Prezrena biće dana tog, Zajedno s našom dramom. A njena mila, gola grud, S barjakom sramne strasti, Pozvaće k sebi zanos lud 3a roba svoje vlasti.

Udarima moje lire budio sam bednog roba, I slobodu vaskršavô iz mračnoga njena groba. Mojom pesmom nevoljnici vaskrsenje svoje slave, Od te pesme osvetničke krunisane strepe glave.

On je slušô o lepoti, Al' joj nije vidô lica: O, hidalgo, o hidalgo, Ja sam njena sobarica.“ Zasmeja se nestašnica, Nasmeja se i on blago, I prošapta, ljubeći je: „Pa, najposle, što mu drago.“ 1887.

Plave i suzne oči ona je podigla gore, Kô bledi anđeo tuge. Svilena odeća njena U skladnim borama svojim padaše po podu dole, A njene skrštene ruke bejahu do pola gole. Za kime plakaše tako?

Jednog dana, dosta davno, teška njena brava škrinu I tavničar bledog stranca posla kuli u dubinu. Al' on gordo digô glavu, a s nje pada kosa duga, Na licu

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

svoj pogled od kada živi na Zemlji, i muči se da sa te knjige, koju je sam Bog nad našim glavama rasklopio, pročita njena tajanstvena slova. A iz toga sricanja razvila se astronomska nauka.

Zidovi hrama i kolonade koje ga opkoljavaju obloženi mramorom, glavna kapija pozlaćena. Njena oba krila otvorena širom, i pobožni svet izlazi iz hrama.

A pred nama stoji jedna jedina. Dozvolite da je premerim; njena kvadratna osnova ima u opsegu 500 koraka. Sa jednoga njenoga ćoška vode u vis udobne stepenice, bolje reći kosa ravan

Zamišljam da je taj komadić kamena nekad dodirnula svojom nogom i Aspazija, lepa ljubaznica Periklova. Ta njena nogica, majušna kakva je bila, znala je katkad i da poklizne. Tako bar pričaju neki mrgodasti istoričari.

Uvedeni smo u prostranu dvoranu. Njena niska sedišta prekrivena su tigrovskim i leopardskim krznima, a na sredi glavnoga zida stoji mramorno poprsje

On morade ponovo sesti. U mislima je gledao pred sobom Zemljinu kuglu sa njena dva poluprečnika ka Aleksandriji i ka Sijeni.

Gospodin Ministar, nekadanji profesor istorije srpskoga naroda, a sada već sam njena ličnost, čovek od preko šezdeset godina, odeven u dugački crni redengot, preko kojega se spustila skoro isto toliko

Ceo tadanji svet nabavljao je odande tu robu, no najfinija njena vrsta ostajala je u Pergamonu, pa tako i mi, da bismo bili upotrebljeni za osnivanje pergamonske biblioteke.

godine nagomilali su mi poslove na Univerzitetu, a sem toga sam hteo da izradim za našu Akademiju Nauka, još pre njena letnjeg raspusta, opširan izveštaj o carigradskoj kalendarskoj reformi, i da je u njemu naučno obrazložim.

No kada se planeta udaljila na 40 stepeni od Sunca, njena svetlost počinje da slabi, jer se već osetno udaljila od Zemlje.

Tu na nebu sjaje i ogleda se u Dunavu jedna jasna zvezda; njena svetlost je beličasta i mirna. To je Jupiter. On obilazi oko Sunca mnogo širom putanjom no što je Zemljina, pa nam zato

Te godine otkrio je slavni Heršel jednu novu planetu, Uranus. Njena veličina pretstavljena je ovim zrnom bisera od dva i po milimetra debljine; i ona je kud i kamo veća od Zemlje.

Stanković, Borisav - TAŠANA

) STANA (zakopčava je. Ali gledajući u Tašanin sjajan podbradak, svetlo, zajapureno lice, a najviše u njena, sada pod tankom košuljom i kratkim jelekom gola razvijena prsa, zaboravlja da je zakopčava).

Glavu sam u torbu metao, da dođem do nje. Ali, kad je poljubih, oh! odmah osetih kako mi njena usta nisu slatka kao što bi tvoja možda bila. TAŠANA (uznemireno, uplašeno, zvera da ko ne čuje): Ćuti! Ćuti!

A para biće. (Vadi iz pojasa jednu kesu s parama.) Vidiš ove pare, ovu kesu, ona je odvojena — to je zakupnina od njena čivluka. Od Vaskinog napoličarskog rada, od njene njive, bašte, to su ovde pare.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ali sve je to njoj dobro stajalo... mislim, naročito ona njena uniforma. — E, ta se toaleta posle popunila. Kad je gospa Nola omatorila, obesila je cviker o širokoj crnoj pantljici.

Stanojla sve oprašta i zaboravlja, kao i njena mati. U Bošku se tako i suviše uspavala odgovornost oca, i on se jedva godinu dana po ženinoj smrti ponovo oženio.

Nola je osećala da čuva nešto od čega zavisi sad i njen život i život njena oca. Dođe posle godinu dana među njih jedna mala, kao leptir laka devojčica.

— I Nola uze da govori načinom i naglaskom verenika njena. — Ta mani, molim te lepo! Ima kod mene i leba i pečenja i za đavola. Vodićeš ti moju sermiju.

Recite Noli da se ne bojim smrti... I recite joj hvala. I ona je, kao i njena mati, mnogo činila da proživim život po ćefu i volji... Pravo je sad da bude i Božja volja.

Te je večeri otpočela u toj jakoj i smeloj ženi njena prava funkcija, iz koje će zatim izlaziti sve njene zamisli, odluke, pokreti, reči, dela.

Iako ona nikoga nije zakonski usvajala, njena reč i volja, njen očigledni i isključivi život za druge, toliko su već imponovali palanci, da niko nije naročito pitao o

Nana i njena Julica se kroz tu vezu u nečem sporazumele, i nad tim tužnim sporazumom zagrljene ćutale. Nekoliko dana kasnije čekala

U njoj ima nešto krotko... Mana njena na liku je neprijatna. Ali ona se gubi; sami ste vi mene upozorili na to. Polečićete je još malo, i ozdraviće od toga,

Kad se ispraznila, gospa Nola tek onda pravo pogleda u Julicu. Pogrbila se, propala u licu, kosa njena od pečenog zlata potamnela i dosta ispala, ruke ogrubele od teškog posla i večite vlage. Čim sedne, zadrema.

— Na gospa Nolinom licu svetli rezignacija: pamet njena, puna dobrote i uviđavnosti i žrtvovanja. — Ti dakle ostaješ u tuđem svetu? — Mladić se smeši.

Paula je sve sredila, — drhću joj ruke, plače kao kiša. Uveče su seli za večeru svi zajedno: gospa Nola i njena deca, po redu starešinstva: Paula, Julica, Srba. Trže se gospa Nola: — A gde je Švabin tanjir? Tako.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

i odvažnim korakom prvoj bednici sledovati? No najpre naumi pismo svom neverniku napisati, a budući da se njena sudbina s Arijadnom soglasuje, uzme njen koncept što se kod Ovidija nalazi i, aplicirajući ga na sebe, ovako započne:

Gimnosofista u misli upušten, sva ova njena komplimentiranja samo jednim uvom slušaše. On meraše našu Dulčineu čas Bifonovim, čas matematičnim očima, i po dugom

ostavite se kinjenja i pregovaranja, budite istiniti muževi i naučite se jedanput da je pravi čuvar žene nevinost njena i razum, bez koji vaše podozrevanje i čangrizanje ništa ne pomaže. »G.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

“ To mlada gospa; ali će to isto učiniti i njena gospođa mama, koja svakojako želi da izazove od vas bar ovu frazu: „O gospođo, koliko je mladih koje bi vam mogle

“ Pa to isto hoće i njena staramajka, koja je rada bar da joj se kaže da se još vrlo dobro drži. No nemojte misliti da je ova ljudska slabost,

Beograd: Kafana „Ruski car“. Postrestante. Karta je bila njena i ona mu je pisala: „Dragi Čiča, ono što si video nije istina“ itd.

Tom prilikom joj je priznala da se otrovala, odnosno da je jela drva sa mnom. Majka njena, bez ikakva obzira na njen položaj i na njene osećaje, reče: — E, kad si mogla da jedeš drva u bašti, ješćeš ih i ovde

— Ali zapišite, molim vas, zapišite makar jedan stih! — šapću vam njena usta „rujna“. Ja ponova umačem pero u mastilo i ponova se uzdržavam. — Molim! — ponavlja ona.

Pa, eto, ništa. I tvojoj učiteljici, kad, je bila mala, rekla je njena učiteljica da je glupa guska, pa, eto, ona je danas učiteljica.

Govorili smo o ispitima, o njenoj gospođici kako je stroga. Kazivala mi je zatim da je njena mama danas za ručak pravila punjene tikvice, a ja sam joj se hvalio da smo mi sinoć imali štrudlu sa sirom.

! Ja te molim. — da mi, na ovo Pismo! odgovoriš; što pre?...... Tvoj ljubeći te, ah; do Groba? . . . . . . . Njena su pisma bila bez ikakve interpunkcije, što znači da je bila slaba iz srpske gramatike, kad se nije, kao ja, služila

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Levo, pet hiljaditih... Po tri, kosi!... Ranjen vodnik!... Razornom granatom!... Borba se razvija i njena žestina se povećava, iz časa u čas, jer su ljudi prišli na domet. I onda što brže, što žešće.

Petrović, Rastko - PESME

Šta istorija! šta Kaledonija! Retko da nisam drugi, da mi ime nije: Neko, da ne pevam: Jedan poljubac dug na njena usta koja pritiska na rđave karte gde je slikano cveće, poljubiću je tako često na prsi, jer se sanja o devojkama koje

To je doticalo bogatstvo iz matere Kroz kraterstvo tanjirnog kruga, I sav će, sav će sklad da razdere Ogromnost njena i tuga, Ogromnost njena i tuga.

iz matere Kroz kraterstvo tanjirnog kruga, I sav će, sav će sklad da razdere Ogromnost njena i tuga, Ogromnost njena i tuga.

To priticala je briga iz matere Kroz dubinu tanjirnog kruga, I sav će, sav će sklad da razdere Ogromnost njena i tuga: O, ja slobodom ništa nisam stekao Ni nazreo dno ponora strašna, Pa bolje da sam u hlebari nekoj pekao i

i njega našli su onda Moćne mu čeljusti zarivene joj u grlo Riđa krv otiče mešana, Ta njegova krv iz usta na mlazeve I njena iz grla potokom Vrata krvlju behu poduprta, U sobu - Sunce - nije imalo pristupa: Gde življaše Vuk uistinu.

Kao čun niz reku pođosmo iz njenog tela Uspavani brzinom i duhovnošću dubokih voda, Nije li ruka njena to što od sumornosti i strepnje bela, Oblak je još s izvora, i jedro skromnog nam broda!

trpi od potresa, Gle, jedinu nju tih trenutaka od mene ne beše strah; Toliko me je ljubila, i zaptivala oči rukama, Il njena ljubav za mnom tad beše u mukama: Večernje nebo odjednom kao crveni cvet izniče; O ti, o ti, ko mi to tiho primiče?

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Dečaku se činilo da u šumu školjke sluša šum mora. Sedefna ruža je verovala da to nebom luta oteta njena tajna. Više, sve više penjao se Mesec. Nežno, sve nežnije šumela je školjka.

— Gde da nađem sreću svoga sina? — ponavljala je, bez prestanka, dok ne dodija Istočnom vetru njena jadikovka, pa reče: — Svoju sreću tvoj sin mora sam naći.

Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima. Šta joj je tako mladoj i lepoj? Zašto đavola zove? Carstvo smrti?

Ko zna! Kao zlatni barjak vijorila je njena kosa. — Vratiću ti sviralu, vratiću ti mač! — molila je mladića da zastane ma za trenutak.

Otkud ta trka u dečakovoj sobi? Otkud smeh? Poče majka da ispituje dečaka, da traži skrivenu tajnu, ali na sva njena pitanja Radan je samo odmahivao glavom: — Ne pitaj me ništa, majko! Ništa ti ne mogu reći!

— Na opasne si se staze, kćeri, uputila! — Velika Zvezdana Majka nabra čelo. Njena ljubimica gledala ju je milo, blistajući. Taj i toliki sjaj zbuni staricu.

I šuma, i jezero, i svirala podsećali su ga na nju, bili puni njena sjaja. Poče Čobanin da priviđa Zvezdu. U kapi rose video ju je, u letu svica, u oku gušterice. Polako zaboravi na san.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

STOJAN (grcajući): Usta mi daj! (Privlači je.) KOŠTANA (trza se, odriče glavom): Ah, ne! STOJAN (rukom za njena prsa): Grudi! KOŠTANA (beži ka materi): Aman, ne! MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je?

(Odlazi uplašeno.) STOJAN (budi se): Zora! Dan već? (Uplašeno.) Neću ja dan! Nju, usta njena hoću!... Ah, što se probudih? Ona beše! Ona, vrela, slatka Koštana!

Šantić, Aleksa - PESME

U vedre noći njen je pokrov mio Od plava neba, mjesečine meke; Njena su njedra vrt u kome ti'o Počiva miris bagrena i smreke. Ja za njom ginem! Njoj me duša vodi!

Pogledaj kako Vatra se žari, I hukti, i bukti U peći toj. Gle kako njena Koralna pruga Veselo igra Po zidu gore!

I svaki dršće, prodire i tone, I rasipa se kô rubin, kô duga... Dok ovdje gori, više njena groba, Trepti i kruži bono, svako doba, Sam jedan crni leptir — moja tuga. 1911. JESENI MOJA...

'' No svetla kô svila, I čvrsta ko ralo što crnicu ore, Sve je bliže cilju njena želja bila. I skoro kad žita zašumeše jara, Kad pod strehom lasta kliknu pesmu njenu, Jedno jutro s učom oprosti se

skrušena i sama, Pred mramorom stoji, tu, u vrhu sela, I dok rana zvona zvone s tornja hrama, Obruč zlatan dršće oko njena čela. 1923.

O, ja znadem gdje je postojbina njena! U dubini tvojoj, o rijeko plava, U dvoru kristala, od davnih vremena, Na velencu trave ona tiho spava.

Kako li je mila, lepa, moja draga! Još preda mnom lebdi njena slika blaga; Oči joj ljubice, a lik ruže rane, Ona još jednako cveta u sve dane.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

i velikim delom pod uticajem obnovljene crkvene organizacije, kod raje se formiralo mišljenje da je stara država njena država. Postepeno je raja počela osećati otpor koji je stara država dala Turcima kao svoj rođeni otpor.

U pesmama ona se naziva „prokleta“; međutim, istorija ne poznaje nikakva njena dela po kojima bi ona zasluživala taj naziv.

U NAŠOJ EPSKOJ POEZIJI Velike viteške i moralne vrednosti koje su izražene u našoj junačkoj poeziji nesumnjivo su njena najveća lepota. Ali i sam izraz, ma koliko patio od opštih mesta, — u najboljim slučajevima bar — ima izvanrednu snagu.

Ta njena neredovnost i nesistematičnost, odnosno prirodnost, u stvari je njena najveća lepota. Naravno, to ne vredi za rimu koja

Ta njena neredovnost i nesistematičnost, odnosno prirodnost, u stvari je njena najveća lepota. Naravno, to ne vredi za rimu koja predstavlja opšte mesto (na primer, u stihu „to izusti, a dušu

Da je puta i pravoga suda, đevojka je mene poklonjena, poklonio i otac i majka, poklonila oba brata njena; al̓ o tome neću govoriti, već ti hoću dara pokloniti, i na konju i srebro i zlato, i poklonit sivoga sokola, i na

labudova; b’jele dojke dva siva goluba; kad govori — kan’ da golub guče, kad se smije — kan’ da sunce grije; lepota se njena razglasila po svoj Bosni i Hercegovini.

Žena Ilije Smiljanića bila je pokrštena Turkinja. Glas je dala na četiri strane, tj. svuda se razglasila njena lepota. Popijeva pjesne od junaka, tj. pesme o junacima. Vi pjevajte i puške bacajte, tj.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

što su prepodobne bile sladoglasne do Boga s jaokom velikim molitve; niti toliko visoko rastu drva, kako no njena duša, ka finiks i visoki bor Bogu se uzvisivaše svojom mišlju; ne tako se u vis dižu letušte ptice, koliko je visoko u

i visoki bor Bogu se uzvisivaše svojom mišlju; ne tako se u vis dižu letušte ptice, koliko je visoko u nebo letila njena pamet; niti su onoliko jeleni ženili planinskoga izvora vodenoga, koliko je njeno srdce želilo k Bogu, istočniku

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— tim rečima je pozdravi jedno jutro komšika njena, Taska. — Tugo-o-o! — viknu Jevda preplašeno. — A zašto ga turiše? Neje činovnik, ta da se karaju? — A koj znaje!

— pita Taska. — Vazdan-dan! — odgovara Tašana. — I svu noć? — Taske, mori! — viknu Tašana, poplašena od njena pogleda. — Neje nikud iskačala? — Neje... Neje iskačala ni u avliju! Treći dan veće... Mori, zašto me pituješ?

Sneva Tašana, a kô njena Zona učena, nije više onako umiljata, ali je učena — vrlo učena, sve na svetu zna, nosi čak i naočare.

Mane je otišao zadovoljan kući. Poljubio majku u ruku, kazao da pristaje, a sve ostalo, reče, njena je briga! Sutra će, reče, od Zamfirovih doći k njoj Kaliopa, pa neka njih dve udese tako da ispadne svima po volji i po