Jakšić, Đura - PROZA
Srbija je rodna zemlja; vredan baštovan napravio bi od nje baštu, svet bi se čudio lepoti njenoj, a praznovernik zaklinjao bi se da je to raj u kome se večno blaženstvo uživa...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Što više grdiše Stanka u kući njenoj, ona ga je sve više volela. On beše svaka njena misao. Povučena u samoću, ona se razgovarala s njim i dneve i noći.
„A mogu doći prosioci... Mogu me prositi, pa i isprositi... šta onda da reknem?...” U njenoj duši nasta lom. Da li da kaže ili ne?...
Njene su dubine užasne. Prevari se čovek gledeći šaš i lokvanj na površini njenoj; ali kad su jednom hteli izvući jedan struk lokvanja iz korena, zaprepastili su se, jer je struk bio dugačak osamnaest
Sveta je bilo dosta na pogrebu. Vesela Petra, čim je s groblja došla, odmah je uhvatila zapećak... Njenoj duši godila je tišina i suze. Ona je svesrdno plakala za svojim starim drugom. A kako i da ne plače!...
Dučić, Jovan - PESME
Oči moje žene, mračni trijumf ploti, Koje večnom tugom opijene behu, Svoj su prostor našle u njenoj čistoti, A svoj čar nebeski u njenome grehu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Je li, mamo, kako se nosio onaj zlatan pušćul što ga ti još čuvaš u ormanu? Onda mi je ona pričala o njenoj svadbi. Ah, kako je ona to umela da priča! Sasvim, sasvim drukčije nego Gustav Droz2!
Dugo su trpele i krile svoju nevolju. Radile su sve za nju i po njenoj volji. U njenu držanju bilo je nečega zapovedničkoga, tiranskoga, kao da si je morao poslušati.
— A brada mu zadrhta. — E, — reče vladika — ti si svome djetetu najviše dobru rad. Pa ja velim ne treba da staješ njenoj sreći na put. — Ne dao bog! — reče pop grcajući. — Pa šta da radim? Nauči me! — Pošlji je u Biograd na nauke.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
nije nikakvo ni čudo što je strahovala i već počela očajavati za uspeh, jer nije i ne bi to bio prvi slučaj da njenoj Juli pasira tako što. Uvek se njoj tako neki đavo morao desiti.
izrazima, raznom odelu, u raznom duševnom raspoloženju, i naposletku u raznim sezonama godišnjim, a prema svakoj njenoj slici vizavi po kakav mlad jurat, medecinar, doktor, oficir ulanerski, husarski, infanteriski, pa čak i jedan
— Dugo sam, — kaže, — lupala glavu i študirala dok sam se dosetila toj njenoj uncutariji.« Eto tako su se i pre ogovarale. A ja je tešim i stišavam,...
Ne čeka, što kažu, da je dvaput pozovu; jer komšije njene ne pamte da se ikad pušao odžak na njenoj kući, ni zimi, a kamoli leti. Zadržana tako, ona bi ostala na ručku.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
, dao sam joj sreće radi dva talira — to je pet forinti — dabogda nikad ne imala sreće! „I njenoj sluškinji sam dao pet forinti, da mi kaže ko dolazi kod frajle u vizitu. Otišlo mi u štetu — lagala je. „Put u S.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ A ona ga je svojim vlažnim široko otvorenim očima gledala pokorno i radosno i u onoj njenoj zamišljenoj nežnosti pitala: — O, čemu misliš? Proći će, jel'da proći će, ovi mučni dani i sve će dobro biti.
Tako mi sunca i meseca u srcu ove proklete žene, samo u njenom srcu i u njenoj kvarnoj krvi viju se oni, puni smrada, drvi, što su jedini mogli da upropaste i pojedu moju prošlost i Moju budućnost.
Afrika
Treba se setiti da ni kod nas mati koja ima dvanaestoro dece ne mora brojati da bi znala da jedno, nije tu, jer u njenoj svesti nije broj dece koji se smanji, no jedno izvesno dete, baš to i to, koje je odsutno.
Zahvaljujući njenoj sasušenosti, uspevam da skinem sa nje čak i teške grivne, koje na drugim snažnim rukama ostaju skovane zauvek.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
190 XI NE POSTOJI TA ŽENA SA ZELENIM OČIMA 219 XII OSTAĆE SAMO GROBOVI 260 XIII DOK JE ŽIV HOĆE DA ZASPI NA NjENOJ RUCI ISPOD BAGREMA 279 XIV JEGO BLAGORODIJE BILO JE NESPRETNO SAMO SA ŽENAMA 293 XV UM ČOVEKOV NE MOŽE TO VIŠE DA
Ona bi se trudila, veselo, da učestvuje u razgovoru. Ona je, zadivljeno, posmatrala, kako se u njenoj kući, bolesnik, barusav, pocepan, sav u blatu, pretvara u lepog oficira, koji ima tako zlatne brke, tako meku kosu,
Mogao bi joj po godinama otac biti! On, u njenoj ćeri, vidi samo jedno bajno stvorenje, kao neku malu rođaku, koju je bio izgubio, pa susreo na putu.
Nada se da će, u njenoj kući, imati lepih snova, koje će moći, sutra, da joj ispriča. Pavle se zatim ote, od ćerki domaćina, i Božiča, koje ga
Iako je ono, što se među njima bilo desilo, došlo, po njenoj volji, čak i protiv njegove volje, Isakovič je osećao da su oni, sad, vezani, i teški pred Bogom, ako ne pred ljudima, kao
Još više je slušao o njenoj materi, kojoj je kći slala svu uštedu. A čuo je i za mlinara, u obližnjoj varoši, sa kojim je bila, u brašnu, prvi put,
Ona je, međutim, sve dok nije svanulo, uživala i ponavljala da je u njenoj kući sve spremno da sa njim provede ovo leto. Takva je prilika, u životu, kaže, retka!
Presvisla bi kaže, do joj se ta želja ne ispuni. Uzalud je Isakovič dokazivao da je sramota, da se oni motaju, u njenoj kući, gospoža Evdokija odgovarala je da u kući Božiča često odsedaju serbski oficiri, pa zašto i on ne bi?
To dete više nije dete i svaki njen korak prati. A sve nasluti. Isakovič je zavrteo, sram ga bilo, mozak njenoj kćeri! Ponavljala je, odškrinuv, tiho, vrata, da će ga naksutra, u svojoj kući čekati. Udesiće da u četvrtak bude sama.
Da je bila sama, sa ocem, u kolima, kad su pošli iz Budima, ona slugi, ona zna, da bi Isakovič bio pristupio njenoj, čistoj, devojačkoj, ljubavi, i, na kraju, zaprosio nju, u Božiča. Sve joj je to mati pokvarila.
Opet joj je predočavao, kolika će biti sramota, ako se o njenoj poseti kod njega sazna. Koliko je to skaradno da jedna mlada gospožica zalazi u traktir, u posetu, kod jednog udovca.
Hoće da prođe kraj sreće, koja mu se ponudila. Sreća je bila u njenoj ljubavi, koju je, za njega, osetila, odmah, na onom putu, u onoj šumici, među bulkama pored puta. Čekala ga je.
Teodosije - ŽITIJA
i lukave žene, jer beše druga Dalida kao prva Sampsonu, i ova se nađe kriva svome krasno me gospodinu, jer po njenoj volji ote je od njega veliki Frug koji je vladao gradom i ustremi se da ga konačio ubije.
Kada je sveti okusio od Bogom poslane mu ribe, čuđaše se neiskazanoj sladosti njenoj, a to isto rekoše i učenici i gospodar lađe, i svi koji su tu, da takve ribe pre toga nisu okusili.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svetski rat, južnoslovenska omladina je pojurila iz Austro-Ugarske, ukoliko je to bilo mogućno da pomogne Srbiju u njenoj nejednakoj borbi.
Javno mnjenje, naročito štampa, bili su na njenoj strani. Evropa je 1912. god. verovala da je bugarska vojska bolje opremljena i organizovana od srpske.
Prestonica Bugarske je usred šopskog varijeteta. Zbog toga je u njenoj okolini izvršeno u znatnoj meri pobugarivanje Šopova, ali ih pravi Bugari, oni istočnobalkanskog tipa, ipak osećaju kao
Naprotiv, ona je smatrala da su narodi u njenoj službi: u službi dinastije. Pod ovom pogodbom država nije stajala na putu materijalnom razvitku svojih naroda, ali ih
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
AKO VIDITE AŽDAJU Ako vidite aždaju da sedi u travi sa prstom na slepom oku, znajte da su u njenoj glavi ove misli u toku: BAŠ ME UŽASNO G BAŠ ME UŽASNO GR BAŠ ME UŽASNO GRIZE, ZAŠTO ME LUDI M ZAŠTO ME LjUDI MR
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Čita.) „Mojo sčastije odno obstojateljstvo trevožit”. PAVLE: To ne mogu da razumem. ALjOŠA: Kaže, njenoj sreći samo jedno smeta. (Čita.) „Ja znaju što ti svjo vremja dumaješ obo mnje”. (Govori.) Zna da ja stalno mislim na nju.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Njoj je ovaj svet tamnica. Smrt je iz te tamnice izbavila. Katica je umrla. Tuga je ubila. Ukopali su je, po njenoj želji, do njene matere. Zahvalna deca plačući su je do groba dopratila. Veliki udar za Sofronija Kirića.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bila se skamenila, videvši da će joj dever provesti noć u njenoj postelji, ali je sluškinje ipak otpustila. Obavijajući mu glavu peškirom, natopljenim sirćetom, ona mu na grudi, pod
u Budimu, ponizna ljubav njenog žutog devera; mladost koju beše tek zaželela da proživi, sve je to oticalo u grčevima, u njenoj krvi. Shvatila je začas da će poružneti, zbabati se, da će se kroz koji dan vući kao senka.
Radosti njene i žalosti dolazile su potpuno slučajno, a najmanje po volji njenoj. I ova preljuba, i ovo uživanje sa jednim novim i drukčijim muškarcem, krišom, došlo je bez njene volje, po njinoj volji,
U šumi, koja mu je, zdesna, bila na nekoliko koračaji, bio je potpun mrak, ali i na njenoj površini on je video bezbrojne grančice, kao perje.
igra i igrao vrlo dobro, ona ga nikad nije odabrala i on je većinom morao da se klanja, uz umilne zvuke viola, kakvoj njenoj babi, koja ga je obožavala.
Videla je tada, kao senke, nepoznate prilike kako prilaze njenoj postelji, osvetljene kandilom, jer pola srebrobogatoga Zemuna beše nagrnulo da je gleda.
Sedeći na njenoj postelji, u svom plavom kaftanu, utegnut svilenim, šarenim pojasom, on joj je svojim žutim rukama stiskao ramena, koja
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako se, recimo, kod Saksonaca u Transilvaniji, kad je žena u porođajnim mukama, odreše svi čvorovi na njenoj odeći, da bi porođaj bio lakši. Slično verovanje postoji u Indiji, kao i u mnogim drugim zemljama.
bajka još nezreloj ličnosti, koja se bori za samostalnost, emocionalnu stabilnost i vlastiti identitet, razotkriva u njenoj unutrašnjosti ambivalentna osećanja, agresivnost, erotske naklonosti, sukobe, strahove i padanja.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za čoveka koga živa sahrane pa nije ni na zemlji ni u njenoj tami i memli. Za viteza kome su ruku ljubile majke i koga su blagosiljali starci dokle ne poseče troglavu neman gradu
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Osmehnula bi mu se leti u prolazu kada bi ga ugledala (kao da je bio saučesnik u njenoj maloj tajni), a onda ju je jednog septembra odveo Pol Šefer u Brisel, ali se posle ispostavilo da je peder i da mu je
i tužne noći na stanici u metrou — do njega su stizali različiti glasovi: uspesi su smenjivali priče o potucanjima i njenoj propasti — o neverovatnom bogatstvu i pukoj sirotinji — i, najzad, ona je tu, za njegovim stolom, a da se pre toga
na patosu automobila; znam da me čak ni ona neće odvesti predaleko, pa je puštam da odmili kroz izgorelu travu prema njenoj zemlji čije su granice omeđene večnom zagonetkom, a ja skrećem sporednim putem ka prvoj muzici iz automata, osećajući
Ona je primetila da se malo nacvrcao. Možda bi mogao da popije kafu u njenoj maloj studentskoj sobici? Može, ako njena drugarica nije tamo. Nije bila.
Matavulj, Simo - USKOK
će zaokoliti, jer u Crnoj Gori, u ono vrijeme, bješe suviše neobično, gotovo nečuveno da otac razgovara sa kćerju o njenoj udaji!
— Otkud ja znam, tajko!? Zar se Janko meni ispovijeda!? Zašto ne pitaš njega? Knez se začudi njenoj mirnoći. Za trenutak posumlja da je išta istinito u Staninu pričanju, da su to bila njena prazna nagađanja, ali se ipak
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ima drskosti i neočekivanosti u samoj njenoj pojavi, ima nečeg smešnog, parodijskog u njenom izgledu. Zbog svega izloženog, ne bi se moglo govoriti o razvoju
Zar se između jedanaeste i petnaeste godine tako rado razmišlja o domovini, o njenoj herojskoj prošlosti, o slobodi, o srećnoj sadašnjosti i još srećnijoj budućnosti?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Verujem. No, kažite mi, kako je to da je vaše ime Šandor, ovoj gospođi Nančika, njenoj kćeri Milčika, a sinu Eden, kad onda, kad ste se vi rodili, nije bilo protokola madžarski?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
koji je u njemu gledao »dostojnog prijemnika Mušickog«, izražavao nadu da će on »povratiti didaktičku poeziju u celoj njenoj krasoti«.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Moja ne viče po kući, ali opet mora da bude sve po njenoj volji. 12. SOFIJA (s espapom), PREĐAŠNjI MAKSIM: Evo je; no, jesi li kupila?
Lalić, Ivan V. - PISMO
boje i bez zene Budućnost me je pogledala, Nemušto, mudro i bez strasti, Ko kućna zmija pod dovratkom; Ma da je sve u njenoj vlasti Još uvek bol je za povratkom Na sredokraću, ravnotežu, U stanje mirovanja vage: Al godine se koso sležu I mrve u
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ima kuću (šest miliona), a samo njen venčani prsten koji mu je poklonila koštao je dva i po miliona, da ne govorimo o njenoj venčanici, kupljenoj kod Kardena — petnaest hiljada... — i sve u tom stilu, dabogda se ne pomakla s mesta ako nije tako!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U njenoj sjeni oporo se rađa čudesna sprava, čarobna lađa. Na njoj će ljudi jednom da jezde visoko gore gdje trepte zvijezde i
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: More ću da ih uvrstam ja, ne brini ti to! POJAVA II DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (pri njenoj pojavi svi zaćute, razmenjuju samo poglede i daju jedno drugom znak da se pred njom ne govori.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Odjednom je obuze milina gledajući ovu nejaku decu, koja se poveravaju njenoj brizi; ona bi ih sve odjednom izgrlila i ižljubila, tako joj postadoše bliski i dragi ovi mali divljačići.
Ali zar da se ne koristi ovom prilikom i ne uzme pravo iz njene ruke zrele plodove ? O, kakvu toplotu oseti u njenoj ruci, kako su meki, kako li nežni oni jedri punački dlanovi!...
njenim roditeljima, o školovanju, o svemu, dok se tako malo upoznaše i zbližiše, pa onda poče poizdalje dobacivati pohvale njenoj lepoti, pameti, lepom položaju koji zauzima...
Gojko je obilazi na radu po nekoliko puta dnevno, pomaže je savetima i naposletku poče da drži predavanja njenoj deci. Radi se ozbiljno i svojski...
Šta radi mati, sestre, piše li brat iz Beograda, koji tamo uči gimnaziju, pa pitanja o kravi Zorki, njenoj ljubimici, o ružama i oleanderu koje je donela iz Beograda, o nekim susedima... i vazdan drugih stvari...
pogledavši Ljubicu, odjednom sede uz nju i stade joj govoriti razne besmislice, šaleći se njenom neumesnošću i smejući se njenoj plašnji u službenim poslovima.
Ljubica pocrvene i obori glavu. Ne bi joj po volji odgovor. Kakva je to ljubav, da se tako brzo zaboravi!... Govori o njenoj smrti, a smeje se.
srce nikada više ne može pripadati onome, koji je tako lako pogazio nogama njene najsvetlije osećaje, koji se narugao njenoj ljubavi i pljunuo na njenu ropsku predanost.
Sve se ispreturalo, uskomešalo u njenoj pomućenoj vreloj glavi, čitav haos!... Skoro je podne ; sunce bije ozgo, u teme.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On. a liči, i po svojoj arhitekturi, i po svojoj fasadi, na Univerzitet u Upsali, u Švedskoj. Na njenoj avliji ležala je tada, velika gomila cigalja, kao neka barikada, i mi smo tu gomilu cigalja upotrebljavali za govornicu.
kod nas, kad se ocevi mrze, svete se na deci; kad se voli devojka, pa ona neće, oduzima se, ako se može, penzija njenoj majci. Ko piše u slobodnom stihu, glup je ili lopov.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U kosi mi se nahvatalo inje. Sve sam žalosniji i sve stroži. Kad dunem, samo crvene boginje Ospu se, gdegde, po njenoj koži. Minut po minut, pa i sat po sat Prolaze — vreme tajnim tokom teče.
Knjigu sam posvetio majci. Po njenoj smrti, među pismima, fotografijama, starim novčanicima, kuhinjskim receptima, i lekarskim savetima izrezivanim iz
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ove se pojavljuju kad ona dostigne dužinu od 15—20 santimetara, a to je u njenoj petoj, šestoj ili sedmoj godini razvića, prema prilikama u kojima jegulja živi u svome stalnom prebivalištu.
Ceo život jegulje je jedan niz čudnih uzastopnih metamorfoza, pa zašto takve jedne metamorfoze ne bi moglo biti i u njenoj završnoj životnoj fazi, posle njenog dugotrajnog putovanja, koje bi moglo učiniti da joj se oblik i način života potpuno
naći u određeno vreme svoga života i u koje će sukcesivno prelaziti prema svojoj starosti, a koja se raspoznaje po njenoj veličini.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kako je ipak ta nije nadmašila, u inat javno, pred celim svetom bi se otkrila, pa čak i podala, samo da ih uveri kako njenoj lepoti, razbludnosti njene snage i vrelini i strasnosti nije mogućno da ikoja bude ravna.
Kada je pogleda, on, kao da je neki stran došao a ne ona, njegova Sofka, podiže se i samo reče: — Efend'm! Ali po njenoj uzbuđenosti i silini iz očiju poznavši je i dosetivši se zašta dolazi, smrači se, a usta mu već počeše da igraju.
— De, šta ti je? I, što nikada, pomilovao je po njenoj uskoj, gotovo sedoj glavi. | Nju to još više potrese: — Oh, ne mogu, bre, Marko!
gledati kao pre, kada je sa materom dolazila, još bila neisprošena (onda je sve iz daleka čisto zaobilaze, diveći se njenoj lepoti), već da će je sad sasvim drukčije gledati. Kao da je nikada nisu videle.
On kao da oseti kako Sofkin poljubac zapahuje na kupanje, i, sav srećan, ostade držeći ruku na njenoj glavi, kosi. Sofka, osećajući vrelinu i težinu njegove ruke po svojoj kosi, poče da se ugiba, dok je on drugom rukom
I to držanje mladoženjine ruke bilo je za nju najteže. Osećala je kako njegovi ukočeni, uplašeni prsti samo leže u njenoj ruci, te ona mora jako da ih steže, da bi ih mogla držati.
te se nije moglo videti njeno neprekidno upinjanje: čim oseti kako od njegovih prstiju sve po jedan manje i manje ostaje u njenoj ruci, dok ne ostane samo jedan, ona onda mora ponova celu njegovu šaku da hvata.
Sve mu se jače znojila ona ruka u njenoj. Sofka je osećala kako sve mučnije, sve teže, jedva zadržava njegovu oznojenu ruku.
A međutim po njenoj ugužvanoj anteriji, po njenoj šamiji, već ulubljenoj, sasvim prilepljenoj oko vrata, slepoočnjača i potiljka, videlo se da
A međutim po njenoj ugužvanoj anteriji, po njenoj šamiji, već ulubljenoj, sasvim prilepljenoj oko vrata, slepoočnjača i potiljka, videlo se da leži i spava tako obučena, i
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Onda mati pođe kući, i idući nije se osvrtala, a kad dođe kući, ali u njenoj kući triput bolje nego u carevom dvoru: sve zlatni jeleni, košute, tice, kvočke, pilići, zecovi, sve zlatno.
” On uzjaše na konja i otide po travu. Kad dođe na onu ćupriju začudi se njenoj krasoti, ali mu čisto žao bude što joj nema i onih dveju talpi, pa kad | dođe na sredu, pogleda i s jedne i s druge
Sveti Sava - SABRANA DELA
Svaka, pak, druga dragocenost nedostojna je, jer dužina života i godine života u desnici njenoj su, a u levici njenoj je bogatstvo i slava. Iz usta njenih izlazi pravda, a zakon i milost na jeziku nosi.
Svaka, pak, druga dragocenost nedostojna je, jer dužina života i godine života u desnici njenoj su, a u levici njenoj je bogatstvo i slava. Iz usta njenih izlazi pravda, a zakon i milost na jeziku nosi.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Da me ne gledaju ljudi okovanu! ISLEDNIK: Propis je propis, nema ni govora! MILE: Ne bi hteo da sam u njenoj koži! IKONIJA: Šta ćeš ti ovde, crna nesretnice? GOSPAVA: Sprovode me u tamnu kuću, na robiju!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonji bi žao, pomislivši da voda mrvi zemlju, onu lijepu crnicu što se nakosila kao da bježi od svoga neprijatelja. Na njenoj okrajici skrkle se vrbe, a od njih ništa dalje ne vidi do opet zelene česti i vrhu njih gvozdeni krst na zvoniku.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vukašin se postide. Zapali cigaretu. Ona nije sposobna sve ovo da shvati. Žao mu je nje. Iskreno. Ali, ko zna da u njenoj pažnji prema njemu nije bilo i računice. Sigurno. Samo da on što pre pobegne odavde.
Kuda će? Sve su je nade izneverile. U njenoj praznini nestade i zvonjave i ona se sva zgrči pred plač. Strah prereza njen bol, i ona, ponesena zvonjavom i još nečim,
Sećala se dana provedenih u kući kod braće. Isteranu ženu svi preziru. i deca se bacaju kamenicama za njom. U njenoj kući drugi da uživa i da joj se smeje što ona, Simka, nije umela da živi.
Pa ona ima čoveka! Zdrav je. U familiji Katićâ svi su imali dece. Nije krivica do njega. Za porod su žene krive. Ni u njenoj familiji nema nerotkinja. Lečila se i kod doktora u Beogradu i kod vračara, i u manastir išla, šta sve nije činila...
Nek traje dok se sama ne sruši. Nek ti je, Aćime, sve prokleto ako drukčije učiniš.“ Po njenoj smrti... Zašto se on uselio u ovaj lopovski trap? A nekad se ponosio ovom, Vasilijevom kućom.
njegovim poganim mesom; sve je samo mučenje koje se čuje kao vetar i vidi kao noć, čeka kao jauk, i traje kao svetlo u njenoj sobi. — Dobro je, dobro je sad. Milunka kaže, skoro će — dolazi Tola. — Gde si video Milunku? — Čuči uz njena vrata.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Majka od sreće zaneme. Mališan se uspravio! Progovorio! Njenoj sreći nije bilo kraja, ali starija braća nisu prestajala s ismevanjem. — Šta je to što ćemo videti?
Još nije bilo u redu. Šta sada? Odbaci stena s uzdahom i onaj dublji, tvrđi sloj, ali ni to nije bilo dovoljno. U njenoj unutrašnjosti nešto se pokretalo, pokušavalo da se oslobodi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
O njenoj se smrti govorilo kao o smrti stare žene, mada su neki bečki i novosadski listovi pisali da je umrla prerano, naprečac
nije zabeležio, niti je mogao da zabeleži, ono što ni očevici nisu videli: kako je Ljubica, dok su se njenom glasu i njenoj molbi pridružili glasovi i molbe svih prisutnih, u Miloševom oku koje je gledalo, oko sebe, taj polukrug ljudi što
Znala je da Knez neće prihvatiti ustav koji bi mogao biti od pomoći njenoj deci. Ako ostane uz Miloša, značilo bi da je protiv svoje dece; ako ostane uz svoju decu, svakako će biti protiv svog
Taj beleg koji se sve više ocrtavao u njenoj lepoti imao je i svoje dejstvo sa naličja: neki posetioci, obdareni da to osete, u ovom su hanu doživljavali strepnju od
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kraj kipa Izide blede, Ona u bolu pade. U hramu tišina vlada... Četiri Sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I bledo mrtvačko lice sa togom pokriše tada.
I k'o nam žića sva gorčina nesta, Utrnuše stare i ropyće zlosti, I mi uzbuđeno prignusmo se s mesta, Blagujuć' u njenoj raskošnoj mladosti.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
vidiš, dragi Hipokrate, jednu određenu količinu materije; bakalin je meri kantarom kad je prodaje i izračunava prema njenoj težini cenu prodate robe. „Ova so sastavljena je iz sitnih zrnaca. Svako takvo zrnce možeš razdrobiti u sitan prašak.
U njenoj umetničkoj izradi beše ovde i zemaljsko i božansko oličeno nedostižnom veštinom. Pod silnim utiskom ovog nedostižnog de
Tako je geometriski savršena kružna linija, kakva u prirodi nigde ne postoji, ideja svih kružnih linija, načinjenih po njenoj slici i prilici. „Stvari ovoga sveta samo su nepotpune slike ideja.
tolika je, da krug što ga u toku godine ocrta Zemlja stoji prema njoj u istoj razmeri kao centar kakve lopte prema njenoj zapremini. Drugim rečima: pri upoređenju sa dimenzijama sfere zvezda nekretnica, Zemljina putanja je obična tačka.
Filadelfos je milovaše po njenoj zlaćanoj kosi, i razmišljaše šta da uradi. „Dobro dete moje!“, reče joj on. „Idi sada, a ja ću uzeti Aristarha u
i da je toliko ogromna da krug što ga Zemlja opisuje stoji prema njoj u istoj razmeri kao središte jedne lopte prema njenoj površini“. Iz ova dva svedočanstva sleduje da je Aristarhov sistem sveta istovetan sa Kopernikovim sistemom.
Jer da se radilo samo o njenoj obnovi, to su znali savremenici Kopernikovi, a njegovi sledbenici to izričito priznavali.
Iz oba odžaka kuće dizao se lak, beličast dim u vis i pokazivao da su sve sobe kuće dobro zagrejane i da u njenoj kujni gori dobra vatra. Tu je Njutnova majka, uz pomoć svoje starije ćerke, spremala dobar i obilan ručak.
svoj putnički sanduk, prevučen crvenim telećim runom, izvadi iz njega lepe božićne poklone i predade ih svojoj sestri i njenoj deci. Oni ga obgrliše sa svih strana, poljubiše mu usta, obraze i ruku. On se smešiše zadovoljno.
Najstariji tadašnji hemičari podlegli su njenoj privlačnoj snazi. Kada je vrlo zaslužni engleski hemičar Kevendiš otkrio vodonik, verovao je da je u njemu našao
Kucam na vratima pored tih prozora, no kako se niko ne odazva, ulazim u jednu malu pretprostoriju. Na onoj strani njenoj na kojoj sam video one prozore nalaze se druga vrata.
No glavni izvor sve delatnosti gospođe Lavoazije ležao je, kao što rekoh, u njenoj urođenoj želji za dopadanjem, njenoj koketeriji, i o tome moradoh strogo voditi računa svojim ponašanjem i rečima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali začas izazva ona u meni davno prošlu uspomenu, o koju sam se toliko ogrešio. Pa izazivajući je u svoj njenoj lepoti, potrese me ona svom onom čudnom silinom što čini da se čovek potpuno zaboravi u sadašnjici i da se živo povrati
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
djedovu cjeloživotnu gluhu bešćutnost, ili za njegovu, u izuzetnim časovima krupne nježnosti, nadmoćnu obazrivost prema njenoj prezavoj ustreptalosti.
je baršunastu mekoću stijenkama te hermetičke kutije za porodična zbivanja, i kao da joj je prigušivala glasove. Njenoj lijenoj, ustajaloj draži, koja je slična na dobrotu topla i ugodna groba, nisu mogli da se otmu čak ni najmlađi.
Prisustvovao sam više puta njihovim sastancima u njenoj sobici na tavanu. Nisam tačno razumijevao njihova razgovora ni pravo shvatio što se među njima odigrava, ali sam imao
Ljepota nad čijom se stvarnošću strepi. Nikad mi nije prošla glavom pomisao da bi još neko u njenoj porodici mogao biti lijep, i vjerovatno bih se začudio da mi je kogod to rekao.
Naprosto indolencija, komotnost. Ili je i to samo jedan vid težnje za onom ptičjom slobodom čija vajna ljepota i leži u njenoj nesvrhovitosti.
Pri svjetlosti dviju tordiranih stilskih voštanica, podrhtavanje žućkaste malje na njenoj usni i pulsiranje njenog podvoljka odavalo je kako u sebi broji takt.
I (da li da to kažem?) kad mi je stigla vijest o njenoj smrti, dočekao sam je kao jedno oslobođenje. Između dva ljudska stvora povezana krivicom ona raste i radi dok su god oni
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On uzjaše na konja i otide po travu. Kad dođe na onu ćupriju, začudi se njenoj krasoti, ali mu čisto žao bude što joj nema i onih dveju talpi, pa kad dođe na sredu, pogleda i s jedne i s druge
— Pravo je kazala mlada, — govorili su svi svatovi, i svuda pričali o njenoj pameti. Kad su došli kući, sve selo je pričalo da je snaha toga domaćina mnogo pametna, da ume sve napred pogoditi i
Petković, Vladislav Dis - PESME
Zaspao cvrkut, dečiji glas. A gde su deca? Moji mališani? U dnu dvorišta mati, nogu bosi'. Cvet crvenog kranfila u njenoj kosi. U crnoj kosi crveni cvet. Crvenog traga po licu eno! Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
može da vidi u najtamnijoj noći i da kao prava vila, može da oseti najmanje povetarce, pa čak i da oseti misli ljudi u njenoj blizini. Ona je zasigurno pročitala moje misli.
Priznao sam takođe da mojoj ”vili” i njenoj majci uopšte ne pristaje da se pojave u štalama, pa čak ni u veoma čistoj mlekari.
godine, Džordž Vašington, zapovednik američkih armija u povlačenju, uspeo je da se prebaci preko reke i da na njenoj drugoj strani, blizu mesta Trentona, iznenadi pobedonosnu nastupajuću britansku armiju, pobedi je i tako poraz
Preselio sam se na istočnu stranu Njujorka da bih bio bliži Kuper Unij i i njenoj privlačnoj biblioteci. U njoj sam provodio mnoge sate posle brojnih neuspešnih dnevnih krstarenja u potrazi za poslom.
Topili su se od Miline i starica i starac. I po njenoj želji sve to sam morao opet prepričavati njenim prijateljima Slovencima.
” Dodaću ovde i to da je Tindalova odanost nauci bila slična odanosti moje majke veri. U njenoj veri bog je bio velika duhovna pozadina, a dela proroka i svetaca bila su, prema njenoj veri, jedini izvori preko kojih
U njenoj veri bog je bio velika duhovna pozadina, a dela proroka i svetaca bila su, prema njenoj veri, jedini izvori preko kojih ljudski razum prima svetlost koja osvetljava ovu veliku duhovnu pozadinu.
Roulendov interes za nauku o elektricitetu i njenoj primeni u tehnici, mnogo je pomoglo da se razbije uverenje, koje se kod mnogih održavalo, da je ova nauka empirijska i
Džozef Henri, čuveni naučnik, nalazio se takođe na toj istorijskoj slici, ali se on nalazio u njenoj pozadini. Njegov izraz je davao utisak kao da nije baš na svom terenu u grupi ljudi koji su bili praktičari -
Jedna od njih je živela u Idvoru. Jedne avgustovske nedelje ručao sam u njenoj bašti. Oko bašte je visoka ograda, a nedaleko od nje mladići i devojke Idvora igrali su kolo na seoskoj livadi a
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Hvala! —Što nećeš? —Dede, uzmi, Marko! — nutkala ga mati. Uze i ispi do polovice. Devojke gledaju. Čude se njenoj nevezenoj i šarenoj pregači i beloj kao sneg marami što je ovijena oko kovrljka. —Odakle si? — upita je neko od njih.
Svom djetinjom voljom i dušom prionu uza svoga poočima, svoga hranitelja i jedinu svoju utjehu. Ali on se ne odazva njenoj djetinjoj ljubavi. Nešto nevolja, nešto zlo srce, a nešto i njen neograničeni nagon privrženosti, ozlovolji ga prvo vremena.
izdvajala se želja za životom i svjetlošću, i nije mogla da obustavi bujicu unutarnjega uzbuđenja, a to je bilo protiv njenoj navici: u tmici i kućnome miru bjaše se potajala njena priroda.
Pa slatki osjećaji, doneseni s polja, kroz tijesne ulice, postupice se stišavaju, dok se ne slegoše i postaše u njenoj duši kao klica u zrnu, iščekujući svjetlost i toplinu da oživi. ...
željeznicu, i nanovo izišla, a da se ničega nije odvojito sjećala: sela i gradovi, polja i more, — sve se izjednačilo u njenoj glavi.
stoji, sumnjivo gledajući u me, kao da misli bi li naprijed pošla, ali, kad je čula staričin glas, slobodno pristupi k njenoj ruci. Jača trpeljivo pusti da je starica pomuze, a zatim se obje povratiše otkle su i došle...
Ali sin se u najljepši čas, kad ga je, tako rekući, već gledala na oltaru, usprotivi njenoj volji, i, raspopivši se svojevoljno, upisa se na sveučilište.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Jer se tek posle toga može govoriti o njenoj moći da zbližava i prožima različite nacionalne kulture. Ja se, razume se, ne osećam pozvanim da govorim o umetnosti
A snaga jedne kulture – svačije, pa i naše – ogleda se u njenoj kolektivnoj memoriji, koja s jedne strane seže duž istorijskog života narodnog, s druge širom celovitoga narodnog
Nas ona ovde upravo i zanima kao karakteristika kulture, izražena u samoj njenoj osnovici: u jeziku i na jeziku izgrađenoj književnoj umetnosti.
njenim znači da se ona nalazi iznad svega promenljivog, jer je ovozemaljski život promenljiv kao mesec; dvanaest zvezda na njenoj glavi znači dvanaest Izrailjevih plemena, posle kojih će doći dvanaest apostola (što je i znak sabornog jedinstva).
reci i jezeru smenjuju se kao paralelna, ali od početka pesme vode sve dublje, prema vremenski sve udaljenijoj tački u njenoj sredini, da bi nas onda – na njenome kraju – u obrnutome poretku vratila nazad.
Nisu, međutim, ni Vinaver ni Mišić nikada poricali partijarhalnojunačku etiku u njenoj izvornoj funkciji, ni epsko jezičkopoetsko nasleđe; što bi, u stvari, bilo apsurdno.
Moram priznati da me je blesak te stare kulture ispunio radošću. Jer mi je bliska, jer sam u njenoj blizini odrastao. Izgleda da se tananiji tuđi doživljaji mogu razumeti kad im u susret idu naši sopstveni.
Nakon toga, svaki njegov tekst postajao je događaj u našoj naučnoj slici o književnosti i njenoj prirodi. Nije ih zato ni bilo suviše.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Umesto o nečistoj krvi, naslednom prokletstvu, napisan je roman o Sofki, a najviše o udaji njenoj, kojom ona ne samo da mora preći iz jedne u drugu porodicu, nego u isti mah sa visokoga (hadžijskog) mesta koje joj je
32 I dalje sve sa istom postupnošću, sve dok se ponovo ne dođe do oca i majke glavne junakinje, i ne započne priča o njenoj sudbini.
65 I to se, naravno, odražava u sklapanju rečenice: u njenoj segmentaciji, u redu reči, i osobito u stepenu učešća i vrsti prozodijskih (supersegmentnih) sintaksičkih sredstava.
Nakon obavljene analize (u drugom poglavlju) prirode Stankovićeve metabole, jasno je da u njenoj promeni valja očekivati odraženu promenu u junakinjinoj tački gledišta.
Eto stoga je i može plašiti veliko ognjište u kuhinji, sa širokim otvorom na krovu, što zapravo vidimo po njenoj noćnoj fantazmagoriji: mesečeva svetlost sliva se, očigledno, kroz otvor na krovu (badžu) sa svetlošću ognjišta, što
Prema tome, potiskivanje objekta erotske žudnje očigledno je uslovljeno Sofkinom potrebom da izbegne ličnost koja bi se u njenoj svesti mogla pojaviti kao voljena osoba.
A kada se docnije u njenoj uobrazilji i snovima takva osoba ipak pojavi, ona je - videli smo - obezličuje: ostaje samo jedan, doduše telesno
Čak, recimo, i o toliko važnom događaju da je isprošena, da je otac odlučio o njenoj udaji, Todora svoju ćerku ne obaveštava rečima, nego postupkom: u njenom prisustvu nalaže sluškinji Magdi da je odvede
Ukidanje nekih ograničenja u stihu, što vodi njegovoj „prozaizaciji”, i ukidanje nekih ograničenja u prozi, što vodi njenoj „poetizaciji”, omogućilo je Milošu Crnjanskom da izradi već pomenutu zajedničku podlogu za stihovni i prozni tekst.
U šumi, koja mu je, zdesna, bila na nekoliko koračaji, bio je potpun mrak, ali i na njenoj površini on je video bezbrojne grančice, kao perje.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pa se ljuto otimlje i snagu joj kao oganj obu– zimlje želja da ne omekša, da ne popusti, da ne uvredi vekove koji su u njenoj krvi utvrdili reč za ovaka događanja: — O, šta bi u životu ostalo još od obraza, od burnije, od čojstva, kad bi ga samo
Miljković, Branko - PESME
Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti Slično muzici slično praznini, spokojem. Ona će sačuvati namere moje i tvoje I vaskrsnuće mrtve rođendane
Krakov, Stanislav - KRILA
To je bio svršetak svega. Piperment je bio popijen. Poneo je kao dete na rukama. U njenoj sobi je bilo mnogo sparušenog cveća. — Opet je onaj odvratni Englez dolazio. doneo mi je pletenu torbicu...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Treba se setiti da ni kod nas mati koja ima dvanaestoro dece ne mora brojati da bi znala da jedno, nije tu, jer u njenoj svesti nije broj dece koji se smanji, no jedno izvesno dete, baš to i to, koje je odsutno.
Zahvaljujući njenoj sasušenosti, uspevam da skinem sa nje čak i teške grivne, koje na drugim snažnim rukama ostaju skovane zauvek.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Recite mi... Dragiša. — Otkud znate da je ona u njegovom stanu? — Našla sam jednu ceduljicu u njenoj tašni gde joj javlja, posle nekog sastanka, da će časovi koje su proveli zajedno u njegovom stanu, ostati nezaboravni...
Crna reka bila je mutna i prljava. Možda su je zbog toga i nazvali „crna“. A na njenoj desnoj obali, nalazilo se selo. Pred jednom zidanom česmom šofer zaustavlja kola da bi nalio vode u hladnjak motora.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
i još neke druge pesme, uzeo ne iz Dositejeve knjige nego iz savremenih rukopisnih pesmarica (pouzdano svedočanstvo o njenoj raširenosti već u to doba; sama okolnost da je nađena u ovakvim pesmaricama ne mora, mislim, već značiti da je pesma i
Urednik se, pri njenoj transkripciji, nije međutim poveo za doduše privlačnim ali ipak nasilnim usklađivanjem onih onako izrazitih ali
latinski); bilo pak neku njegovu, svejedno da li verniju ili slobodniju, nemačku verziju, — čini mi se da bi pravi uzor njenoj pesmici zaista mogao biti u maločas citiranoj.
je i lepo, a umnogom i prihvatljivo objašnjenje Teodore Petrović Mušickoga stava prema romantičnom patriotizmu Srba u njenoj studiji Lukijan Mušicki i naša narodna pesma. Prilozi proučavanju narodne poezije V, 1938, a naročito str. 37—9.
Dabogme da je veoma slično bilo i kod Francuza. Pišući o danas već zaboravljenoj francuskoj književnici Sophie Gay i njenoj nekada popularnoj pesmi Moeris, za koju je i reči i melodiju sastavila ona sama, Sainte-Beuve veli: „Demandez à
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Znam, de, razumem ja to! (Polazi.) JEROTIJE: A je l' ponese ono pismo? (Spazi ga u njenoj ruci.) Pa ovaj, natrljaj joj nos i kaži da ja to ne trpim. Neka ne čeka da ja... ANĐA (ode).
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U samoj pak Kraljevini Srbiji i u njenoj prestonici Beogradu naglo jača francuski uticaj. Bio je to srećan sticaj okolnosti, jer su tada nove književne ideje
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Pratite iz dućana. I u toj njenoj poniznosti, zajedničkom oslovljavanju, izjednačavanju u starešinstvu oca sa njime, Mladenom, sinom, ogledala se ona
ali uvek nasmejanom licu; o zakićenim cvećem njenim toplim, tihim, mirišljavim, nedrima, o polovini, o bošči njenoj koja joj tako lepo pada i obvija njena vitka mila bedra... Diže se.
To je bilo jedne noći, pred zimu. Mladen je osećao celu noć kao neku žurbu, lupanje po njenoj sobi, često odlaženje slugu po komšiluku i dolaženje iz komšiluka.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, verujući da će imati toliko dece koliko se klasova uhvati i ostane na njenoj odeći: muške koliko se klasova uspravno zabode, a ženske koliko ih visi »nizdol« (ZNŽOJS, 45, 1971, 288). J.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pred noć toga istoga dana, Ilija isprati nevjestu s unučićem k njenoj kući u okrajni komšiluk, a kad se povrati, veli mu Rade naoko veseo: — U zdravlje popa—Vrane, čini mi se da sam se
Jedne noći u snu sni Mašu i čisto otupi od slasti, pa, kad se diže, uputi se ravno ka njenoj kući. Traži je uokolo i neće da uđe u kuću, zaprta su vrata, pa ne zna što bi odgovorio ako nađe u njoj čovjeka joj
Znao je da je Rade njezin jaran; znao je to po šaporenju u selu, i naslućivao po njenoj ispovjedi pred njim. Onoga dana, u crkvi, kinjio se boreći se sam sa sobom.
Mladića zadivi niz bijelih, svijetlih zubi što se čisto isticahu u njenoj od sunca pocrnjeloj glavi. I gledaše za njom i za drugim svijetom...
Ča to hoće reći? . . Ivo gleda u njeno noću zakriljeno lice i časom premišlja o njenoj prirodi, pa je upita: — Je l te Petar volio, ko ti njega? — Zar ja znam!? On nije govorija ka vi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
koji nikada nisu primili svetu hrišćansku pričest, nego ljudima koji su dužni da veru svojih očeva prenose u svoj njenoj čistoti i nepromenljivosti na tek stasale naraštaje. Govorio je o oskrnavljenim svetim tajnama.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kraj kipa Izide blede Ona u bolu pade... U hramu tišina vlada, Četiri sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I bledo, mrtvačko lice sa togom pokriše tada.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pored hrama uzdizao se kraljevski dvor, a pored ovoga, nova biblioteka. U glavnoj njenoj prostoriji videsmo ogromnu statuu boginje mudrosti, slobodnu kopiju Fidijine Atene Partenos; sva četiri zida bila su
Zemljina gravitacija, kojom ona privlači tela njene neposredne okoline, nije jednaka po celoj njenoj površini. Uzrok je tome rotacija Zemlje i, time prouzrokovana, centrifugalna sila.
Dodao je još i ostale podatke o njenoj putanji, šta više i to kolika joj je masa. Računi su govorili da je ta nepoznata planeta veća nego što je sam Uranus.
A sada uživam prirodu u ovoj njenoj nesakrivenoj lepoti. — Ali ipak zato mislim i na onu crnu rukavicu, finu, usku, sa visokim podlaktica ma, kakve su se
Zvuk njegovog slabog glasa ne stiže, kroz celu dužinu velike slušaonice, do mojih ušiju. Stajao sam tu, u njenoj pozadini, kao pokisao.
Kada podzemni bogovi prodrmaju Zemlju, onda zablesne opet bela svetlost, a posle nje zatrepere ponovo na njenoj površini svi topovi narandžine i trešnjine boje, i šaraju atmosferu najčarobnijim slikama.
Iz prvoga dokumenta sleduje da se iz unutrašnjosti Zemlje izliva struja toplote prema njenoj površini. Unutrašnjost naše Zemlje se, prema tome, ohlađuje, a taj se proces hlađenja može, kao što sam u svome delu
Ova je nešto slabija ali tim lepša. Naša Zemlja izgleda kao džinovski Mesec i lebdi u jatu Blizanaca. Na njenoj osvetljenoj polutini, razabire se, između oba velika okeana, Amerikanski kontinent, zastrt mestimično oblacima koji
Sva voda, vodena para i oblaci planetske atmosfere deponovali bi se u toj njenoj ledenici. A to nije, kao što nam svedoče oblaci planete, ni izdaleka, tako.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
mnogo je poštovala nebo, i želela da posmatra pomračenje, i sabirala u sebi podatke o položaju sunca prema prozorima na njenoj kući. Znala je, naravno, gde je istok.
Gospa Nola zaista nije cicijašila, ali nije odobravala piće. — To je tačno. Ja sam bivao u njenoj kući. Nikada nikakvo piće nije okusila. I gostu se samo u maloj flašici donosilo... Ali ako nije pila, dobro je jela.
mnogo jasnih znakova da joj godi život u bogatoj kući, gospa Nola, jedne večeri, poduže je pričala s malom o njenoj materi, o bolesnom ocu njihovu koji će možda skoro doći, o čika- Todoru i njegovoj retkoj plemenitosti.
se, po dobroti, po dokolici, a i po gordosti, počeo malo rano zanositi planovima o mirazu Juličinom, o udadbi i spremi njenoj koja će biti nešto što retko biva.
Ćutala je, često gutala reči, a to njenoj prirodi nije dobro činilo. Život joj je došao tup. Besmisao njene udadbe mučio ju je sad, jer je bolje uviđala besmisao
Gospodin Joksimova radoznalost, naravno, već je i ranije znala za nju: doktor Mirko vratio ženu kući njenoj. — Izronio kamen, gospojice Kanački!
Išle su beskrajne priče o njenim toaletama, o njenoj bisti, o njenom nakitu, njenoj sreći, njenoj veštini i pameti. Mlade devojke su se rado zamišljale u njenoj sudbini i koži,
Išle su beskrajne priče o njenim toaletama, o njenoj bisti, o njenom nakitu, njenoj sreći, njenoj veštini i pameti. Mlade devojke su se rado zamišljale u njenoj sudbini i koži, pred njenim ormanom za haljine
Išle su beskrajne priče o njenim toaletama, o njenoj bisti, o njenom nakitu, njenoj sreći, njenoj veštini i pameti. Mlade devojke su se rado zamišljale u njenoj sudbini i koži, pred njenim ormanom za haljine i rublje, u
Mlade devojke su se rado zamišljale u njenoj sudbini i koži, pred njenim ormanom za haljine i rublje, u njenom stolu u crkvi, u njenoj bundi kad prolazi ulicom i svi
devojke su se rado zamišljale u njenoj sudbini i koži, pred njenim ormanom za haljine i rublje, u njenom stolu u crkvi, u njenoj bundi kad prolazi ulicom i svi joj se klanjaju. Drugi su se opet rado zamišljali kao pozvati na ručak kod gospodin-Vase.
A kod Milana abadžije, na njenoj liliputanskoj jednospratnici, pojavilo se nešto sasvim neobično. Ispod balkončića, na ušrafljenim klinovima, zna se to
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
To je lepo, vrlo lepo od volšebnice, ali mi joj ni najmanje nećemo blagodariti na toj njenoj poslugi, budući nam je otela viteza i so tim nam preti povest prekratiti.
Pri ovoj nežnosti njenoj naš iroj mal nije u nesvest pao, mirisom obuzet, koji joj iz usti kao tofanska voda kuljaše. (Ovaj poljubac opet nije
U najvećoj njenoj nuždi, koju je sad prvi put kao pri prvoj prosidbi iskusila, ona bi se jamačno bednog svog života lišila da nije, kao
— Sad, ljubezni moji čitatelji, pošto smo dobru aginu kćer usrećenu vidili, mislim da je vreme ostaviti je njenoj radosti, koja svedodžbe ne traži, i k našem skoro zaboravljenom Romanu vratiti se.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Sastali smo se i razgovarali, razgovarali dugo i mnogo. Govorili smo o ispitima, o njenoj gospođici kako je stroga. Kazivala mi je zatim da je njena mama danas za ručak pravila punjene tikvice, a ja sam joj se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali sada... ja sam, druže, osetio smrt u punoj strahoti i pustoši njenoj. To se desilo 11. avgusta. Postaraću se da ti ispričam taj dan do najmanjih detalja, ukoliko se još sećam.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Sedefna ruža slušala ju je otvorenih usta. U njenoj glavi rojile su se slike Gornjega sveta. Šta je iskrenje morskoga dna prema njegovom sjaju?
se nebo i zemlja svakog proleća, plode ribe u vodi i ptice u vazduhu, sve ulice i sve kuće pune su dece, samo se u njenoj ni dečji plač, ni dečji smeh ne čuje. Puna gorčine leže žena i usni da je u polje makova izašla.
— i ne doreče ona svoju misao do kraja, a razleže se oštar, tanani pisak. Ogledalo u njenoj ruci rasprsnu se i razlete na sve strane. — Šta bi? — kriknu mlada žena, pa poče skupljati rasutu parčad ogledala.
ko nije znao o čijoj je slici reč mogao je poverovati da gleda Caričinu ćerku ili unuku, ali Carica je bila zadovoljna. Njenoj sreći smetala su jedino ogledala. — Gle, ko je ona baba?
Zar cveće da bude moćnije od carske želje i naredbe? Zar da zbog njega izgubi večnost? Naredi Carica da sve što u njenoj Carevini ima ruke i oči ostavi svakodnevne poslove i krene u rat protiv cveća.
Njena ljubimica gledala ju je milo, blistajući. Taj i toliki sjaj zbuni staricu. Davno, u njenoj mladosti, jedna je zvezda naglo sinula, blještala i od sopstvenog bljeska izgorela. Niko nije saznao zašto.
Šantić, Aleksa - PESME
SUSRET U ranom dobu, kada s čežnja tajnih Treperi duša, s njome sam se srio Na izvorima gora zavičajnih. U njenoj ruci pun je kondir bio Sunce... Ja klekoh... I dokle me grije Njen pogled, ja sam žedan sunca pio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Narodni pevač kao da govori: imali smo nekad moćnu državu, njenoj propasti najviše su doprineli velikaši izdajnici; ako sad svi složno pregnemo, ako među nama ne bude izdajnika, mi
pa ako je čak i želeo da pesmom agituje za feudalizam, on je hteo–ne hteo morao da odražava čitavu epohu u svoj njenoj složenosti i protivrečnostima utoliko više što nam je predstavljen kao realist.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa bi se opet okrenuo i gledao na onu stranu kud bi prošla Zona u onoj njenoj zelenoj atlasnoj bundici i alevim šalvaricama, koje su za dva-tri prsta virile ispod žute satinske suknjice sa
Posle dve-tri nedelje dođe po nju drugi zet, zet Toške, i odvede je sobom u L*, drugoj njenoj sestri. A bolje da nije ni dolazila, jer i ovde je ona prokleta pesma pre nje stigla, pa je bilo kao i u P*.