Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Србија је родна земља; вредан баштован направио би од ње башту, свет би се чудио лепоти њеној, а празноверник заклињао би се да је то рај у коме се вечно блаженство ужива...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела. Он беше свака њена мисао. Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.
„А могу доћи просиоци... Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” У њеној души наста лом. Да ли да каже или не?...
Њене су дубине ужасне. Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест
Света је било доста на погребу. Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак... Њеној души годила је тишина и сузе. Она је свесрдно плакала за својим старим другом. А како и да не плаче!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Очи моје жене, мрачни тријумф плоти, Које вечном тугом опијене беху, Свој су простор нашле у њеној чистоти, А свој чар небески у њеноме греху.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? Онда ми је она причала о њеној свадби. Ах, како је она то умела да прича! Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2!
Дуго су трпеле и криле своју невољу. Радиле су све за њу и по њеној вољи. У њену држању било је нечега заповедничкога, тиранскога, као да си је морао послушати.
— А брада му задрхта. — Е, — рече владика — ти си своме дјетету највише добру рад. Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут. — Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим? Научи ме! — Пошљи је у Биоград на науке.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај да њеној Јули пасира тако што. Увек се њој тако неки ђаво морао десити.
изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу, и напослетку у разним сезонама годишњим, а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски, па чак и један
— Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала док сам се досетила тој њеној унцутарији.« Ето тако су се и пре оговарале. А ја је тешим и стишавам,...
Не чека, што кажу, да је двапут позову; јер комшије њене не памте да се икад пушао оџак на њеној кући, ни зими, а камоли лети. Задржана тако, она би остала на ручку.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
, дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти — дабогда никад не имала среће! „И њеној слушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у визиту. Отишло ми у штету — лагала је. „Пут у С.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ А она га је својим влажним широко отвореним очима гледала покорно и радосно и у оној њеној замишљеној нежности питала: — О, чему мислиш? Проћи ће, јел'да проћи ће, ови мучни дани и све ће добро бити.
Тако ми сунца и месеца у срцу ове проклете жене, само у њеном срцу и у њеној кварној крви вију се они, пуни смрада, дрви, што су једини могли да упропасте и поједу моју прошлост и Моју будућност.
Африка
Треба се сетити да ни код нас мати која има дванаесторо деце не мора бројати да би знала да једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете, баш то и то, које је одсутно.
Захваљујући њеној сасушености, успевам да скинем са ње чак и тешке гривне, које на другим снажним рукама остају сковане заувек.
Црњански, Милош - Сеобе 2
190 XИ НЕ ПОСТОЈИ ТА ЖЕНА СА ЗЕЛЕНИМ ОЧИМА 219 XИИ ОСТАЋЕ САМО ГРОБОВИ 260 XИИИ ДОК ЈЕ ЖИВ ХОЋЕ ДА ЗАСПИ НА ЊЕНОЈ РУЦИ ИСПОД БАГРЕМА 279 XИВ ЈЕГО БЛАГОРОДИЈЕ БИЛО ЈЕ НЕСПРЕТНО САМО СА ЖЕНАМА 293 XВ УМ ЧОВЕКОВ НЕ МОЖЕ ТО ВИШЕ ДА
Она би се трудила, весело, да учествује у разговору. Она је, задивљено, посматрала, како се у њеној кући, болесник, барусав, поцепан, сав у блату, претвара у лепог официра, који има тако златне брке, тако меку косу,
Могао би јој по годинама отац бити! Он, у њеној ћери, види само једно бајно створење, као неку малу рођаку, коју је био изгубио, па сусрео на путу.
Нада се да ће, у њеној кући, имати лепих снова, које ће моћи, сутра, да јој исприча. Павле се затим оте, од ћерки домаћина, и Божича, које га
Иако је оно, што се међу њима било десило, дошло, по њеној вољи, чак и против његове воље, Исакович је осећао да су они, сад, везани, и тешки пред Богом, ако не пред људима, као
Још више је слушао о њеној матери, којој је кћи слала сву уштеду. А чуо је и за млинара, у оближњој вароши, са којим је била, у брашну, први пут,
Она је, међутим, све док није свануло, уживала и понављала да је у њеној кући све спремно да са њим проведе ово лето. Таква је прилика, у животу, каже, ретка!
Пресвисла би каже, до јој се та жеља не испуни. Узалуд је Исакович доказивао да је срамота, да се они мотају, у њеној кући, госпожа Евдокија одговарала је да у кући Божича често одседају сербски официри, па зашто и он не би?
То дете више није дете и сваки њен корак прати. А све наслути. Исакович је завртео, срам га било, мозак њеној кћери! Понављала је, одшкринув, тихо, врата, да ће га наксутра, у својој кући чекати. Удесиће да у четвртак буде сама.
Да је била сама, са оцем, у колима, кад су пошли из Будима, она слуги, она зна, да би Исакович био приступио њеној, чистој, девојачкој, љубави, и, на крају, запросио њу, у Божича. Све јој је то мати покварила.
Опет јој је предочавао, колика ће бити срамота, ако се о њеној посети код њега сазна. Колико је то скарадно да једна млада госпожица залази у трактир, у посету, код једног удовца.
Хоће да прође крај среће, која му се понудила. Срећа је била у њеној љубави, коју је, за њега, осетила, одмах, на оном путу, у оној шумици, међу булкама поред пута. Чекала га је.
Теодосије - ЖИТИЈА
и лукаве жене, јер беше друга Далида као прва Сампсону, и ова се нађе крива своме красно ме господину, јер по њеној вољи оте је од њега велики Фруг који је владао градом и устреми се да га коначио убије.
Када је свети окусио од Богом послане му рибе, чуђаше се неисказаној сладости њеној, а то исто рекоше и ученици и господар лађе, и сви који су ту, да такве рибе пре тога нису окусили.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Светски рат, јужнословенска омладина је појурила из Аустро-Угарске, уколико је то било могућно да помогне Србију у њеној неједнакој борби.
Јавно мњење, нарочито штампа, били су на њеној страни. Европа је 1912. год. веровала да је бугарска војска боље опремљена и организована од српске.
Престоница Бугарске је усред шопског варијетета. Због тога је у њеној околини извршено у знатној мери побугаривање Шопова, али их прави Бугари, они источнобалканског типа, ипак осећају као
Напротив, она је сматрала да су народи у њеној служби: у служби династије. Под овом погодбом држава није стајала на путу материјалном развитку својих народа, али их
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
АКО ВИДИТЕ АЖДАЈУ Ако видите аждају да седи у трави са прстом на слепом оку, знајте да су у њеној глави ове мисли у току: БАШ МЕ УЖАСНО Г БАШ МЕ УЖАСНО ГР БАШ МЕ УЖАСНО ГРИЗЕ, ЗАШТО МЕ ЛУДИ М ЗАШТО МЕ ЉУДИ МР
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Чита.) „Мојо счастије одно обстојатељство тревожит”. ПАВЛЕ: То не могу да разумем. АЉОША: Каже, њеној срећи само једно смета. (Чита.) „Ја знају што ти свјо времја думајеш обо мње”. (Говори.) Зна да ја стално мислим на њу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Њој је овај свет тамница. Смрт је из те тамнице избавила. Катица је умрла. Туга је убила. Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере. Захвална деца плачући су је до гроба допратила. Велики удар за Софронија Кирића.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Била се скаменила, видевши да ће јој девер провести ноћ у њеној постељи, али је слушкиње ипак отпустила. Обавијајући му главу пешкиром, натопљеним сирћетом, она му на груди, под
у Будиму, понизна љубав њеног жутог девера; младост коју беше тек зажелела да проживи, све је то отицало у грчевима, у њеној крви. Схватила је зачас да ће поружнети, збабати се, да ће се кроз који дан вући као сенка.
Радости њене и жалости долазиле су потпуно случајно, а најмање по вољи њеној. И ова прељуба, и ово уживање са једним новим и друкчијим мушкарцем, кришом, дошло је без њене воље, по њиној вољи,
У шуми, која му је, здесна, била на неколико корачаји, био је потпун мрак, али и на њеној површини он је видео безбројне гранчице, као перје.
игра и играо врло добро, она га никад није одабрала и он је већином морао да се клања, уз умилне звуке виола, каквој њеној баби, која га је обожавала.
Видела је тада, као сенке, непознате прилике како прилазе њеној постељи, осветљене кандилом, јер пола сребробогатога Земуна беше нагрнуло да је гледа.
Седећи на њеној постељи, у свом плавом кафтану, утегнут свиленим, шареним појасом, он јој је својим жутим рукама стискао рамена, која
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако се, рецимо, код Саксонаца у Трансилванији, кад је жена у порођајним мукама, одреше сви чворови на њеној одећи, да би порођај био лакши. Слично веровање постоји у Индији, као и у многим другим земљама.
бајка још незрелој личности, која се бори за самосталност, емоционалну стабилност и властити идентитет, разоткрива у њеној унутрашњости амбивалентна осећања, агресивност, еротске наклоности, сукобе, страхове и падања.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За човека кога жива сахране па није ни на земљи ни у њеној тами и мемли. За витеза коме су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Осмехнула би му се лети у пролазу када би га угледала (као да је био саучесник у њеној малој тајни), а онда ју је једног септембра одвео Пол Шефер у Брисел, али се после испоставило да је педер и да му је
и тужне ноћи на станици у метроу — до њега су стизали различити гласови: успеси су смењивали приче о потуцањима и њеној пропасти — о невероватном богатству и пукој сиротињи — и, најзад, она је ту, за његовим столом, а да се пре тога
на патосу аутомобила; знам да ме чак ни она неће одвести предалеко, па је пуштам да одмили кроз изгорелу траву према њеној земљи чије су границе омеђене вечном загонетком, а ја скрећем споредним путем ка првој музици из аутомата, осећајући
Она је приметила да се мало нацврцао. Можда би могао да попије кафу у њеној малој студентској собици? Може, ако њена другарица није тамо. Није била.
Матавуљ, Симо - УСКОК
ће заоколити, јер у Црној Гори, у оно вријеме, бјеше сувише необично, готово нечувено да отац разговара са кћерју о њеној удаји!
— Откуд ја знам, тајко!? Зар се Јанко мени исповиједа!? Зашто не питаш њега? Кнез се зачуди њеној мирноћи. За тренутак посумља да је ишта истинито у Станину причању, да су то била њена празна нагађања, али се ипак
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Има дрскости и неочекиваности у самој њеној појави, има нечег смешног, пародијског у њеном изгледу. Због свега изложеног, не би се могло говорити о развоју
Зар се између једанаесте и петнаесте године тако радо размишља о домовини, о њеној херојској прошлости, о слободи, о срећној садашњости и још срећнијој будућности?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Верујем. Но, кажите ми, како је то да је ваше име Шандор, овој госпођи Нанчика, њеној кћери Милчика, а сину Еден, кад онда, кад сте се ви родили, није било протокола маџарски?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
који је у њему гледао »достојног пријемника Мушицког«, изражавао наду да ће он »повратити дидактичку поезију у целој њеној красоти«.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Моја не виче по кући, али опет мора да буде све по њеној вољи. 12. СОФИЈА (с еспапом), ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Ево је; но, јеси ли купила?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
боје и без зене Будућност ме је погледала, Немушто, мудро и без страсти, Ко кућна змија под довратком; Ма да је све у њеној власти Још увек бол је за повратком На средокраћу, равнотежу, У стање мировања ваге: Ал године се косо слежу И мрве у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
има кућу (шест милиона), а само њен венчани прстен који му је поклонила коштао је два и по милиона, да не говоримо о њеној венчаници, купљеној код Кардена — петнаест хиљада... — и све у том стилу, дабогда се не помакла с места ако није тако!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У њеној сјени опоро се рађа чудесна справа, чаробна лађа. На њој ће људи једном да језде високо горе гдје трепте звијезде и
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Море ћу да их уврстам ја, не брини ти то! ПОЈАВА ИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (при њеној појави сви заћуте, размењују само погледе и дају једно другом знак да се пред њом не говори.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.
Али зар да се не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове ? О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...
њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче поиздаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...
Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци. Ради се озбиљно и својски...
Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...
погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумесношћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.
Љубица поцрвене и обори главу. Не би јој по вољи одговор. Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!... Говори о њеној смрти, а смеје се.
срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.
Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!... Скоро је подне ; сунце бије озго, у теме.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он. а личи, и по својој архитектури, и по својој фасади, на Универзитет у Упсали, у Шведској. На њеној авлији лежала је тада, велика гомила цигаља, као нека барикада, и ми смо ту гомилу цигаља употребљавали за говорницу.
код нас, кад се оцеви мрзе, свете се на деци; кад се воли девојка, па она неће, одузима се, ако се може, пензија њеној мајци. Ко пише у слободном стиху, глуп је или лопов.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У коси ми се нахватало иње. Све сам жалоснији и све строжи. Кад дунем, само црвене богиње Оспу се, гдегде, по њеној кожи. Минут по минут, па и сат по сат Пролазе — време тајним током тече.
Књигу сам посветио мајци. По њеној смрти, међу писмима, фотографијама, старим новчаницима, кухињским рецептима, и лекарским саветима изрезиваним из
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ове се појављују кад она достигне дужину од 15—20 сантиметара, а то је у њеној петој, шестој или седмој години развића, према приликама у којима јегуља живи у своме сталном пребивалишту.
Цео живот јегуље је један низ чудних узастопних метаморфоза, па зашто такве једне метаморфозе не би могло бити и у њеној завршној животној фази, после њеног дуготрајног путовања, које би могло учинити да јој се облик и начин живота потпуно
наћи у одређено време свога живота и у које ће сукцесивно прелазити према својој старости, а која се распознаје по њеној величини.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.
Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече: — Ефенд'м! Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се зашта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.
— Де, шта ти је? И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. | Њу то још више потресе: — Ох, не могу, бре, Марко!
гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати. Као да је никада нису виделе.
Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси. Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком
И то држање младожењине руке било је за њу најтеже. Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.
те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.
Све му се јаче знојила она рука у њеној. Софка је осећала како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.
А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да
А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда мати пође кући, и идући није се освртала, а кад дође кући, али у њеној кући трипут боље него у царевом двору: све златни јелени, кошуте, тице, квочке, пилићи, зецови, све златно.
” Он узјаше на коња и отиде по траву. Кад дође на ону ћуприју зачуди се њеној красоти, али му чисто жао буде што јој нема и оних двеју талпи, па кад | дође на среду, погледа и с једне и с друге
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Свака, пак, друга драгоценост недостојна је, јер дужина живота и године живота у десници њеној су, а у левици њеној је богатство и слава. Из уста њених излази правда, а закон и милост на језику носи.
Свака, пак, друга драгоценост недостојна је, јер дужина живота и године живота у десници њеној су, а у левици њеној је богатство и слава. Из уста њених излази правда, а закон и милост на језику носи.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Да ме не гледају људи оковану! ИСЛЕДНИК: Пропис је пропис, нема ни говора! МИЛЕ: Не би хтео да сам у њеној кожи! ИКОНИЈА: Шта ћеш ти овде, црна несретнице? ГОСПАВА: Спроводе ме у тамну кућу, на робију!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу што се накосила као да бјежи од свога непријатеља. На њеној окрајици скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вукашин се постиде. Запали цигарету. Она није способна све ово да схвати. Жао му је ње. Искрено. Али, ко зна да у њеној пажњи према њему није било и рачунице. Сигурно. Само да он што пре побегне одавде.
Куда ће? Све су је наде изневериле. У њеној празнини нестаде и звоњаве и она се сва згрчи пред плач. Страх пререза њен бол, и она, понесена звоњавом и још нечим,
Сећала се дана проведених у кући код браће. Истерану жену сви презиру. и деца се бацају каменицама за њом. У њеној кући други да ужива и да јој се смеје што она, Симка, није умела да живи.
Па она има човека! Здрав је. У фамилији Катићâ сви су имали деце. Није кривица до њега. За пород су жене криве. Ни у њеној фамилији нема нероткиња. Лечила се и код доктора у Београду и код врачара, и у манастир ишла, шта све није чинила...
Нек траје док се сама не сруши. Нек ти је, Аћиме, све проклето ако друкчије учиниш.“ По њеној смрти... Зашто се он уселио у овај лоповски трап? А некад се поносио овом, Василијевом кућом.
његовим поганим месом; све је само мучење које се чује као ветар и види као ноћ, чека као јаук, и траје као светло у њеној соби. — Добро је, добро је сад. Милунка каже, скоро ће — долази Тола. — Где си видео Милунку? — Чучи уз њена врата.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мајка од среће занеме. Малишан се усправио! Проговорио! Њеној срећи није било краја, али старија браћа нису престајала с исмевањем. — Шта је то што ћемо видети?
Још није било у реду. Шта сада? Одбаци стена с уздахом и онај дубљи, тврђи слој, али ни то није било довољно. У њеној унутрашњости нешто се покретало, покушавало да се ослободи.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
О њеној се смрти говорило као о смрти старе жене, мада су неки бечки и новосадски листови писали да је умрла прерано, напречац
није забележио, нити је могао да забележи, оно што ни очевици нису видели: како је Љубица, док су се њеном гласу и њеној молби придружили гласови и молбе свих присутних, у Милошевом оку које је гледало, око себе, тај полукруг људи што
Знала је да Кнез неће прихватити устав који би могао бити од помоћи њеној деци. Ако остане уз Милоша, значило би да је против своје деце; ако остане уз своју децу, свакако ће бити против свог
Тај белег који се све више оцртавао у њеној лепоти имао је и своје дејство са наличја: неки посетиоци, обдарени да то осете, у овом су хану доживљавали стрепњу од
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Крај кипа Изиде бледе, Она у болу паде. У храму тишина влада... Четири Сармата снажна приђоше трупини њеној, И бледо мртвачко лице са тогом покрише тада.
И к'о нам жића сва горчина неста, Утрнуше старе и ропyће злости, И ми узбуђено пригнусмо се с места, Благујућ' у њеној раскошној младости.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
видиш, драги Хипократе, једну одређену количину материје; бакалин је мери кантаром кад је продаје и израчунава према њеној тежини цену продате робе. „Ова со састављена је из ситних зрнаца. Свако такво зрнце можеш раздробити у ситан прашак.
У њеној уметничкој изради беше овде и земаљско и божанско оличено недостижном вештином. Под силним утиском овог недостижног де
Тако је геометриски савршена кружна линија, каква у природи нигде не постоји, идеја свих кружних линија, начињених по њеној слици и прилици. „Ствари овога света само су непотпуне слике идеја.
толика је, да круг што га у току године оцрта Земља стоји према њој у истој размери као центар какве лопте према њеној запремини. Другим речима: при упоређењу са димензијама сфере звезда некретница, Земљина путања је обична тачка.
Филаделфос је миловаше по њеној злаћаној коси, и размишљаше шта да уради. „Добро дете моје!“, рече јој он. „Иди сада, а ја ћу узети Аристарха у
и да је толико огромна да круг што га Земља описује стоји према њој у истој размери као средиште једне лопте према њеној површини“. Из ова два сведочанства следује да је Аристархов систем света истоветан са Коперниковим системом.
Јер да се радило само о њеној обнови, то су знали савременици Коперникови, а његови следбеници то изричито признавали.
Из оба оџака куће дизао се лак, беличаст дим у вис и показивао да су све собе куће добро загрејане и да у њеној кујни гори добра ватра. Ту је Њутнова мајка, уз помоћ своје старије ћерке, спремала добар и обилан ручак.
свој путнички сандук, превучен црвеним телећим руном, извади из њега лепе божићне поклоне и предаде их својој сестри и њеној деци. Они га обгрлише са свих страна, пољубише му уста, образе и руку. Он се смешише задовољно.
Најстарији тадашњи хемичари подлегли су њеној привлачној снази. Када је врло заслужни енглески хемичар Кевендиш открио водоник, веровао је да је у њему нашао
Куцам на вратима поред тих прозора, но како се нико не одазва, улазим у једну малу претпросторију. На оној страни њеној на којој сам видео оне прозоре налазе се друга врата.
Но главни извор све делатности госпође Лавоазије лежао је, као што рекох, у њеној урођеној жељи за допадањем, њеној кокетерији, и о томе морадох строго водити рачуна својим понашањем и речима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али зачас изазва она у мени давно прошлу успомену, о коју сам се толико огрешио. Па изазивајући је у свој њеној лепоти, потресе ме она свом оном чудном силином што чини да се човек потпуно заборави у садашњици и да се живо поврати
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
дједову цјеложивотну глуху бешћутност, или за његову, у изузетним часовима крупне њежности, надмоћну обазривост према њеној презавој устрепталости.
је баршунасту мекоћу стијенкама те херметичке кутије за породична збивања, и као да јој је пригушивала гласове. Њеној лијеној, устајалој дражи, која је слична на доброту топла и угодна гроба, нису могли да се отму чак ни најмлађи.
Присуствовао сам више пута њиховим састанцима у њеној собици на тавану. Нисам тачно разумијевао њихова разговора ни право схватио што се међу њима одиграва, али сам имао
Љепота над чијом се стварношћу стрепи. Никад ми није прошла главом помисао да би још неко у њеној породици могао бити лијеп, и вјероватно бих се зачудио да ми је когод то рекао.
Напросто индоленција, комотност. Или је и то само један вид тежње за оном птичјом слободом чија вајна љепота и лежи у њеној несврховитости.
При свјетлости двију тордираних стилских воштаница, подрхтавање жућкасте маље на њеној усни и пулсирање њеног подвољка одавало је како у себи броји такт.
И (да ли да то кажем?) кад ми је стигла вијест о њеној смрти, дочекао сам је као једно ослобођење. Између два људска створа повезана кривицом она расте и ради док су год они
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он узјаше на коња и отиде по траву. Кад дође на ону ћуприју, зачуди се њеној красоти, али му чисто жао буде што јој нема и оних двеју талпи, па кад дође на среду, погледа и с једне и с друге
— Право је казала млада, — говорили су сви сватови, и свуда причали о њеној памети. Кад су дошли кући, све село је причало да је снаха тога домаћина много паметна, да уме све напред погодити и
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Заспао цвркут, дечији глас. А где су деца? Моји малишани? У дну дворишта мати, ногу боси'. Цвет црвеног кранфила у њеној коси. У црној коси црвени цвет. Црвеног трага по лицу ено! Шта то учини с тобом свет, О моје драго, о моја жено?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
може да види у најтамнијој ноћи и да као права вила, може да осети најмање поветарце, па чак и да осети мисли људи у њеној близини. Она је засигурно прочитала моје мисли.
Признао сам такође да мојој ”вили” и њеној мајци уопште не пристаје да се појаве у шталама, па чак ни у веома чистој млекари.
године, Џорџ Вашингтон, заповедник америчких армија у повлачењу, успео је да се пребаци преко реке и да на њеној другој страни, близу места Трентона, изненади победоносну наступајућу британску армију, победи је и тако пораз
Преселио сам се на источну страну Њујорка да бих био ближи Купер Униј и и њеној привлачној библиотеци. У њој сам проводио многе сате после бројних неуспешних дневних крстарења у потрази за послом.
Топили су се од Милине и старица и старац. И по њеној жељи све то сам морао опет препричавати њеним пријатељима Словенцима.
” Додаћу овде и то да је Тиндалова оданост науци била слична оданости моје мајке вери. У њеној вери бог је био велика духовна позадина, а дела пророка и светаца била су, према њеној вери, једини извори преко којих
У њеној вери бог је био велика духовна позадина, а дела пророка и светаца била су, према њеној вери, једини извори преко којих људски разум прима светлост која осветљава ову велику духовну позадину.
Роулендов интерес за науку о електрицитету и њеној примени у техници, много је помогло да се разбије уверење, које се код многих одржавало, да је ова наука емпиријска и
Џозеф Хенри, чувени научник, налазио се такође на тој историјској слици, али се он налазио у њеној позадини. Његов израз је давао утисак као да није баш на свом терену у групи људи који су били практичари -
Једна од њих је живела у Идвору. Једне августовске недеље ручао сам у њеној башти. Око баште је висока ограда, а недалеко од ње младићи и девојке Идвора играли су коло на сеоској ливади а
Ћипико, Иво - Приповетке
—Хвала! —Што нећеш? —Деде, узми, Марко! — нуткала га мати. Узе и испи до половице. Девојке гледају. Чуде се њеној невезеној и шареној прегачи и белој као снег марами што је овијена око коврљка. —Одакле си? — упита је неко од њих.
Свом дјетињом вољом и душом приону уза свога поочима, свога хранитеља и једину своју утјеху. Али он се не одазва њеној дјетињој љубави. Нешто невоља, нешто зло срце, а нешто и њен неограничени нагон привржености, озловољи га прво времена.
издвајала се жеља за животом и свјетлошћу, и није могла да обустави бујицу унутарњега узбуђења, а то је било против њеној навици: у тмици и кућноме миру бјаше се потајала њена природа.
Па слатки осјећаји, донесени с поља, кроз тијесне улице, поступице се стишавају, док се не слегоше и посташе у њеној души као клица у зрну, ишчекујући свјетлост и топлину да оживи. ...
жељезницу, и наново изишла, а да се ничега није одвојито сјећала: села и градови, поља и море, — све се изједначило у њеној глави.
стоји, сумњиво гледајући у ме, као да мисли би ли напријед пошла, али, кад је чула старичин глас, слободно приступи к њеној руци. Јача трпељиво пусти да је старица помузе, а затим се обје повратише откле су и дошле...
Али син се у најљепши час, кад га је, тако рекући, већ гледала на олтару, успротиви њеној вољи, и, распопивши се својевољно, уписа се на свеучилиште.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јер се тек после тога може говорити о њеној моћи да зближава и прожима различите националне културе. Ја се, разуме се, не осећам позваним да говорим о уметности
А снага једне културе – свачије, па и наше – огледа се у њеној колективној меморији, која с једне стране сеже дуж историјског живота народног, с друге широм целовитога народног
Нас она овде управо и занима као карактеристика културе, изражена у самој њеној основици: у језику и на језику изграђеној књижевној уметности.
њеним значи да се она налази изнад свега променљивог, јер је овоземаљски живот променљив као месец; дванаест звезда на њеној глави значи дванаест Израиљевих племена, после којих ће доћи дванаест апостола (што је и знак саборног јединства).
реци и језеру смењују се као паралелна, али од почетка песме воде све дубље, према временски све удаљенијој тачки у њеној средини, да би нас онда – на њеноме крају – у обрнутоме поретку вратила назад.
Нису, међутим, ни Винавер ни Мишић никада порицали партијархалнојуначку етику у њеној изворној функцији, ни епско језичкопоетско наслеђе; што би, у ствари, било апсурдно.
Морам признати да ме је блесак те старе културе испунио радошћу. Јер ми је блиска, јер сам у њеној близини одрастао. Изгледа да се тананији туђи доживљаји могу разумети кад им у сусрет иду наши сопствени.
Након тога, сваки његов текст постајао је догађај у нашој научној слици о књижевности и њеној природи. Није их зато ни било сувише.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Уместо о нечистој крви, наследном проклетству, написан је роман о Софки, а највише о удаји њеној, којом она не само да мора прећи из једне у другу породицу, него у исти мах са високога (хаџијског) места које јој је
32 И даље све са истом поступношћу, све док се поново не дође до оца и мајке главне јунакиње, и не започне прича о њеној судбини.
65 И то се, наравно, одражава у склапању реченице: у њеној сегментацији, у реду речи, и особито у степену учешћа и врсти прозодијских (суперсегментних) синтаксичких средстава.
Након обављене анализе (у другом поглављу) природе Станковићеве метаболе, јасно је да у њеној промени ваља очекивати одражену промену у јунакињиној тачки гледишта.
Ето стога је и може плашити велико огњиште у кухињи, са широким отвором на крову, што заправо видимо по њеној ноћној фантазмагорији: месечева светлост слива се, очигледно, кроз отвор на крову (баџу) са светлошћу огњишта, што
Према томе, потискивање објекта еротске жудње очигледно је условљено Софкином потребом да избегне личност која би се у њеној свести могла појавити као вољена особа.
А када се доцније у њеној уобразиљи и сновима таква особа ипак појави, она је - видели смо - обезличује: остаје само један, додуше телесно
Чак, рецимо, и о толико важном догађају да је испрошена, да је отац одлучио о њеној удаји, Тодора своју ћерку не обавештава речима, него поступком: у њеном присуству налаже слушкињи Магди да је одведе
Укидање неких ограничења у стиху, што води његовој „прозаизацији”, и укидање неких ограничења у прози, што води њеној „поетизацији”, омогућило је Милошу Црњанском да изради већ поменуту заједничку подлогу за стиховни и прозни текст.
У шуми, која му је, здесна, била на неколико корачаји, био је потпун мрак, али и на њеној површини он је видео безбројне гранчице, као перје.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па се љуто отимље и снагу јој као огањ обу– зимље жеља да не омекша, да не попусти, да не увреди векове који су у њеној крви утврдили реч за овака догађања: — О, шта би у животу остало још од образа, од бурније, од чојства, кад би га само
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Довршава се дан у њеној захвалности Слично музици слично празнини, спокојем. Она ће сачувати намере моје и твоје И васкрснуће мртве рођендане
Краков, Станислав - КРИЛА
То је био свршетак свега. Пипермент је био попијен. Понео је као дете на рукама. У њеној соби је било много спарушеног цвећа. — Опет је онај одвратни Енглез долазио. донео ми је плетену торбицу...
Петровић, Растко - АФРИКА
Треба се сетити да ни код нас мати која има дванаесторо деце не мора бројати да би знала да једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете, баш то и то, које је одсутно.
Захваљујући њеној сасушености, успевам да скинем са ње чак и тешке гривне, које на другим снажним рукама остају сковане заувек.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Реците ми... Драгиша. — Откуд знате да је она у његовом стану? — Нашла сам једну цедуљицу у њеној ташни где јој јавља, после неког састанка, да ће часови које су провели заједно у његовом стану, остати незаборавни...
Црна река била је мутна и прљава. Можда су је због тога и назвали „црна“. А на њеној десној обали, налазило се село. Пред једном зиданом чесмом шофер зауставља кола да би налио воде у хладњак мотора.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и још неке друге песме, узео не из Доситејеве књиге него из савремених рукописних песмарица (поуздано сведочанство о њеној раширености већ у то доба; сама околност да је нађена у оваквим песмарицама не мора, мислим, већ значити да је песма и
Уредник се, при њеној транскрипцији, није међутим повео за додуше привлачним али ипак насилним усклађивањем оних онако изразитих али
латински); било пак неку његову, свеједно да ли вернију или слободнију, немачку верзију, — чини ми се да би прави узор њеној песмици заиста могао бити у малочас цитираној.
је и лепо, а умногом и прихватљиво објашњење Теодоре Петровић Мушицкога става према романтичном патриотизму Срба у њеној студији Лукијан Мушицки и наша народна песма. Прилози проучавању народне поезије В, 1938, а нарочито стр. 37—9.
Дабогме да је веома слично било и код Француза. Пишући о данас већ заборављеној француској књижевници Сопхие Гаy и њеној некада популарној песми Моерис, за коју је и речи и мелодију саставила она сама, Саинте-Беуве вели: „Демандез à
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Знам, де, разумем ја то! (Полази.) ЈЕРОТИЈЕ: А је л' понесе оно писмо? (Спази га у њеној руци.) Па овај, натрљај јој нос и кажи да ја то не трпим. Нека не чека да ја... АНЂА (оде).
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У самој пак Краљевини Србији и у њеној престоници Београду нагло јача француски утицај. Био је то срећан стицај околности, јер су тада нове књижевне идеје
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Пратите из дућана. И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она
али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... Диже се.
То је било једне ноћи, пред зиму. Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, верујући да ће имати толико деце колико се класова ухвати и остане на њеној одећи: мушке колико се класова усправно забоде, а женске колико их виси »низдол« (ЗНЖОЈС, 45, 1971, 288). Ј.
Ћипико, Иво - Пауци
Пред ноћ тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео: — У здравље попа—Вране, чини ми се да сам се
Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући. Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио ако нађе у њој човјека јој
Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим. Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.
Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави. И гледаше за њом и за другим свијетом...
Ча то хоће рећи? . . Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега? — Зар ја знам!? Он није говорија ка ви.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
који никада нису примили свету хришћанску причест, него људима који су дужни да веру својих очева преносе у свој њеној чистоти и непроменљивости на тек стасале нараштаје. Говорио је о оскрнављеним светим тајнама.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Крај кипа Изиде бледе Она у болу паде... У храму тишина влада, Четири сармата снажна приђоше трупини њеној, И бледо, мртвачко лице са тогом покрише тада.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Поред храма уздизао се краљевски двор, а поред овога, нова библиотека. У главној њеној просторији видесмо огромну статуу богиње мудрости, слободну копију Фидијине Атене Партенос; сва четири зида била су
Земљина гравитација, којом она привлачи тела њене непосредне околине, није једнака по целој њеној површини. Узрок је томе ротација Земље и, тиме проузрокована, центрифугална сила.
Додао је још и остале податке о њеној путањи, шта више и то колика јој је маса. Рачуни су говорили да је та непозната планета већа него што је сам Уранус.
А сада уживам природу у овој њеној несакривеној лепоти. — Али ипак зато мислим и на ону црну рукавицу, фину, уску, са високим подлактица ма, какве су се
Звук његовог слабог гласа не стиже, кроз целу дужину велике слушаонице, до мојих ушију. Стајао сам ту, у њеној позадини, као покисао.
Када подземни богови продрмају Земљу, онда заблесне опет бела светлост, а после ње затрепере поново на њеној површини сви топови наранџине и трешњине боје, и шарају атмосферу најчаробнијим сликама.
Из првога документа следује да се из унутрашњости Земље излива струја топлоте према њеној површини. Унутрашњост наше Земље се, према томе, охлађује, а тај се процес хлађења може, као што сам у своме делу
Ова је нешто слабија али тим лепша. Наша Земља изгледа као џиновски Месец и лебди у јату Близанаца. На њеној осветљеној полутини, разабире се, између оба велика океана, Американски континент, застрт местимично облацима који
Сва вода, водена пара и облаци планетске атмосфере депоновали би се у тој њеној леденици. А то није, као што нам сведоче облаци планете, ни издалека, тако.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
много је поштовала небо, и желела да посматра помрачење, и сабирала у себи податке о положају сунца према прозорима на њеној кући. Знала је, наравно, где је исток.
Госпа Нола заиста није цицијашила, али није одобравала пиће. — То је тачно. Ја сам бивао у њеној кући. Никада никакво пиће није окусила. И госту се само у малој флашици доносило... Али ако није пила, добро је јела.
много јасних знакова да јој годи живот у богатој кући, госпа Нола, једне вечери, подуже је причала с малом о њеној матери, о болесном оцу њихову који ће можда скоро доћи, о чика- Тодору и његовој реткој племенитости.
се, по доброти, по доколици, а и по гордости, почео мало рано заносити плановима о миразу Јуличином, о удадби и спреми њеној која ће бити нешто што ретко бива.
Ћутала је, често гутала речи, а то њеној природи није добро чинило. Живот јој је дошао туп. Бесмисао њене удадбе мучио ју је сад, јер је боље увиђала бесмисао
Господин Јоксимова радозналост, наравно, већ је и раније знала за њу: доктор Мирко вратио жену кући њеној. — Изронио камен, госпојице Каначки!
Ишле су бескрајне приче о њеним тоалетама, о њеној бисти, о њеном накиту, њеној срећи, њеној вештини и памети. Младе девојке су се радо замишљале у њеној судбини и кожи,
Ишле су бескрајне приче о њеним тоалетама, о њеној бисти, о њеном накиту, њеној срећи, њеној вештини и памети. Младе девојке су се радо замишљале у њеној судбини и кожи, пред њеним орманом за хаљине
Ишле су бескрајне приче о њеним тоалетама, о њеној бисти, о њеном накиту, њеној срећи, њеној вештини и памети. Младе девојке су се радо замишљале у њеној судбини и кожи, пред њеним орманом за хаљине и рубље, у
Младе девојке су се радо замишљале у њеној судбини и кожи, пред њеним орманом за хаљине и рубље, у њеном столу у цркви, у њеној бунди кад пролази улицом и сви
девојке су се радо замишљале у њеној судбини и кожи, пред њеним орманом за хаљине и рубље, у њеном столу у цркви, у њеној бунди кад пролази улицом и сви јој се клањају. Други су се опет радо замишљали као позвати на ручак код господин-Васе.
А код Милана абаџије, на њеној лилипутанској једноспратници, појавило се нешто сасвим необично. Испод балкончића, на ушрафљеним клиновима, зна се то
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
То је лепо, врло лепо од волшебнице, али ми јој ни најмање нећемо благодарити на тој њеној послуги, будући нам је отела витеза и со тим нам прети повест прекратити.
При овој нежности њеној наш ирој мал није у несвест пао, мирисом обузет, који јој из усти као тофанска вода куљаше. (Овај пољубац опет није
У највећој њеној нужди, коју је сад први пут као при првој просидби искусила, она би се јамачно бедног свог живота лишила да није, као
— Сад, љубезни моји читатељи, пошто смо добру агину кћер усрећену видили, мислим да је време оставити је њеној радости, која сведоџбе не тражи, и к нашем скоро заборављеном Роману вратити се.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Састали смо се и разговарали, разговарали дуго и много. Говорили смо о испитима, о њеној госпођици како је строга. Казивала ми је затим да је њена мама данас за ручак правила пуњене тиквице, а ја сам јој се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али сада... ја сам, друже, осетио смрт у пуној страхоти и пустоши њеној. То се десило 11. августа. Постараћу се да ти испричам тај дан до најмањих детаља, уколико се још сећам.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Седефна ружа слушала ју је отворених уста. У њеној глави ројиле су се слике Горњега света. Шта је искрење морскога дна према његовом сјају?
се небо и земља сваког пролећа, плоде рибе у води и птице у ваздуху, све улице и све куће пуне су деце, само се у њеној ни дечји плач, ни дечји смех не чује. Пуна горчине леже жена и усни да је у поље макова изашла.
— и не дорече она своју мисао до краја, а разлеже се оштар, танани писак. Огледало у њеној руци распрсну се и разлете на све стране. — Шта би? — крикну млада жена, па поче скупљати расуту парчад огледала.
ко није знао о чијој је слици реч могао је поверовати да гледа Царичину ћерку или унуку, али Царица је била задовољна. Њеној срећи сметала су једино огледала. — Гле, ко је она баба?
Зар цвеће да буде моћније од царске жеље и наредбе? Зар да због њега изгуби вечност? Нареди Царица да све што у њеној Царевини има руке и очи остави свакодневне послове и крене у рат против цвећа.
Њена љубимица гледала ју је мило, блистајући. Тај и толики сјај збуни старицу. Давно, у њеној младости, једна је звезда нагло синула, бљештала и од сопственог бљеска изгорела. Нико није сазнао зашто.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
СУСРЕТ У раном добу, када с чежња тајних Трепери душа, с њоме сам се срио На изворима гора завичајних. У њеној руци пун је кондир био Сунце... Ја клекох... И докле ме грије Њен поглед, ја сам жедан сунца пио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Народни певач као да говори: имали смо некад моћну државу, њеној пропасти највише су допринели великаши издајници; ако сад сви сложно прегнемо, ако међу нама не буде издајника, ми
па ако је чак и желео да песмом агитује за феудализам, он је хтео–не хтео морао да одражава читаву епоху у свој њеној сложености и противречностима утолико више што нам је представљен као реалист.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са
После две-три недеље дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри. А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.