Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
’ Sad reče moj buljubaša Nikola Arsenijević iz Vukićevice, koji beše sa mnom došao: ,A nuto g’, kneže, Bog i duša, kake su mu noge tanke, ne ima ni čarapa u čizmama, no gole noge, a mi se uzdamo da i nas ođene,
Skoči Katić aki bi ne znao. Rekao bi se zgranu, i reče: „Nuto, gospodine, vi nas na carski i vaš obraz prevedoste preko Save, a dahije pale kuće i robe sirotinju kao vuci bez
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— viknu gazda Raka, pa poče trčati od oborena do oborena struka i dizati ih vičući: — Nuto! Nuto! — Vala, Rako, baš da ne vidiš u tvom ambaru dvaest vreća, pa makar ti bio dvaest puta gazda Raka!
— viknu gazda Raka, pa poče trčati od oborena do oborena struka i dizati ih vičući: — Nuto! Nuto! — Vala, Rako, baš da ne vidiš u tvom ambaru dvaest vreća, pa makar ti bio dvaest puta gazda Raka!
Gazda Raka uze već da se smeši onako vragolasto, pa poče: — Nuto, nuto, poranile cure! One ćute, skretoše s putanje i prođoše.
Gazda Raka uze već da se smeši onako vragolasto, pa poče: — Nuto, nuto, poranile cure! One ćute, skretoše s putanje i prođoše.
A okolina obično tada šane među sobom: »Nuto, nuto! kako se naš učo pući!...« Neki đavolani behu razglasili da je bio negde šuster; ali ko zna?
A okolina obično tada šane među sobom: »Nuto, nuto! kako se naš učo pući!...« Neki đavolani behu razglasili da je bio negde šuster; ali ko zna? Možda su samo izneli.
Radan, pa klimnu glavom ne veselo, pogleda nešto dole u vodu, pa tek povuče Matu za rukav šapćući: — Kume, kume! Nuto, nuto! — Šta, kume? — upita Mato uzjazben. — Nuto ono dole — vi'š?... Vi'š kako sedi!... Ta eno ga, eno — crni se!...
Nuto, nuto! — Šta, kume? — upita Mato uzjazben. — Nuto ono dole — vi'š?... Vi'š kako sedi!... Ta eno ga, eno — crni se!...
Nuto, nuto! — Šta, kume? — upita Mato uzjazben. — Nuto ono dole — vi'š?... Vi'š kako sedi!... Ta eno ga, eno — crni se!... — Ama šta je? — Dete — ono, kume! Zar ne vidiš?..
! Robijaš stade, pogleda ga, pa uzviknu: — Aha, Đuko! Nuto, bogati — otkud ti ovde? — Donese i mene vetar, Radane. Vi'š, ja s mojim kapetanom kvit! — Jesi davno iz Vladimiraca?
— Ene de!... Šta je tebi, bolan?... Nuto kaki je!... Gde se osakati tako? — navališe seljaci pitati ga i svi se zgrcaše oko njega. — Prođite se!
— Ništa!... Živan se razgoropadio i, kao što je već rčin, umalo se nije pobio sa Sredojem. — E, nuto ti ugursuza jednog! A, samo dok mu odem tamo — izreziliću ga da će sve otresati ušima!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
vidi, vidi, vidi, kako se ona smeška!... sigurno joj priča o svome junaštvu i tvojoj sramoti!... nuto, kako joj se preginje!... Lakše... lakše!... Za onaj cer onde!... Baš će tikom mimo tebe ppoći...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ama Velinka veli: opio se, pa psovao i pretio da hoće da ubije Vilipa Maričića; jer on, znaš... obilazi tamo. — Nuto-de! Baba se zamisli. Najzad odgovori: — Ja ću već pomenuti đedi; da vidim šta će on reći!
Radičević, Branko - PESME
I GUSLAR) 241 PERIVOJ 243 KAD MLIDIJA UMRETI 245 PESMA UMRLOM BRATU STEVANU 247 (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) 258 (NUTO JADA ZA MOMICE) 259 (PISMO U STIHOVIMA) 261 PETRU PETROVIĆU NjEGOŠU, VLADICI CRNOGORSKOM 262 KAJGANA 263 (RADOST I
“ Tako putnik tuži, poje, Pa goricom dalje iti, Al' kraj puta dvori stoje, dvori jedni ponositi. Iti putnik, nuto sreće! Već da prođe pored dvora, Kad al' ozgo krasno cveće Savi s' na nj'ga sa prozora.
Ujedanput — nuto posla kleta! Prodera se ona vreća sveta, Ispadoše brda svekolika, Načini se jedina gomila, Načini se ona srpska
Puče stena kao grom da grunu, A iz stene grdna sova munu, Ja pomisli da oće da bega, Ali ona upravo na njega, Nuto sreće! tek što ona suknu, A on ti je pijučinom fuknu, Ona pade, vetru dušu dade, Ako dušu kakovu imade.
bistra i vesela, Nigda taka ja ne vide vrela, Kud poteče, zamirisa cveće, Niče cveće svud mi po obali, Srbadijo, nuto divne sreće! Amo brže poteci, navali!
Da lov lovi, u goricu zađe, Jutro prođe, on lova ne nađe, Prođe podne, lova niotkuda — Nuto jada i njegova čuda! Pa još bura što sad osilila, Te rastresa nad goricom krila — Oh gnjevan je, al' ne sa vetrine,
Kad si zvezda, sele moja, Da si među zvezdicama, Među svojim, sele moja, Milim sestricama. 1847. (NUTO JADA ZA MOMICE) Nuto jada za momice, Nuto čudne mreže: Oko momka lubenice Popustile vreže.
1847. (NUTO JADA ZA MOMICE) Nuto jada za momice, Nuto čudne mreže: Oko momka lubenice Popustile vreže. Tuda šeće jedna bela; On iz vreže virnu:
1847. (NUTO JADA ZA MOMICE) Nuto jada za momice, Nuto čudne mreže: Oko momka lubenice Popustile vreže. Tuda šeće jedna bela; On iz vreže virnu: „Jao, vrežo, dela,
7. Pet udari posle podne, Skoro prazna crkva sveta, Nuto jedne mome zgodne De u crkvu pravo šeta; Ode klupi, tuna kleče, Prekrsti se, šta l' je peče? 8.
On veruje, nazad ita, Al' u srcu zlato kara: Malo mu je mučno bilo Što se čedo ne javilo. 91. Kad s(utrada)n nuto sreće! Baš kraj neke prođe kuće, Ali ko se ono šeće? Je l' to ona, je l' moguće?
Baš je dobro što j' pobegâ! 61. U dom uđe, penje s' gore; Već se pope, pa j' u tremu, Ama ko to, nuto more, Ko na susret ita njemu? Ko mu belu ruku daje? Ko to pita, ne prestaje? 62.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
On je, istina, nepismen bio, ali je vazda rado pristajao da pozajmi svoje ime pod jedan takav dopis. »Ama, nuto Žice, pogle Žice, kako ga piše!« — vele seljaci pa se podmiguju. »A otkud si se ti, more, propismenio?!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ali, što ćeš, taki su stari ljudi, a navlastito pri vinu; kad šta počnu, ne umedu svršiti. Nuto moga posla! Za čast i goštenje činim ljude nevesele!
— konj atar, ajtar — volja, raspoloženje, prijateljstvo ašče — ako baba — otac bagatela — sitnica, ništarija baka — nuto, gle, vidi, pazi Bako Verulamijus (Frensis Bekon Verulamski, 1561-1626) — engleski filosof bankocedula — banknota,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kada to ču car, peći će odmah mlađima da se momku natovari dvadeset tovara blaga i dade, ali nuto čuda, momak neće na to ni da pogleda, no će caru: — Hvala ti, care, na blagu.
U sanduku niđe ništa, do u prijeđeljku jedna jasprena ćesetina. Kad to on viđe, reče u sebi: — Nuto čuda! Međer je i on bio nekad siromašan kô i ja; ama makar! Uzeću je.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ali nuto, nebo se zamuti, Sve se crnji podižu oblaci; Vetar dunu kao ala ljuta, Stade šibat’ more i talase. Talasi se dižu,
TAL (Od Hamerlinga) Šetô u veče Tal Znažudnim gledom smatrô je Po nebu zvezda kret. I spot’če mu se noga, Nuto, I on je u brlju pao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad govori krale Vukašine: „Avaj meni do boga miloga! Nuto kurve mlade Vidosave! Kad izdade ovakog junaka, koga danas u svijetu nema, to li mene sjutra izdat neće!
Mejdandžije mloge odlaziše, al' Stambolu nijedan ne dođe. Nuto caru velike nevolje! Veće njemu nesta mejdandžija, sve pogubi crni Arapine.
Ti se jesi krvi naučio, učinićeš krvcu o prazniku“. Nuto Marku velike nevolje! Mučno mu je ići bez oružja, a još gore ne poslušat majke: ne šće uzet ništa od oružja, već
Mi ćemo te pašom učiniti, tebe ćemo svagđe poslušati“. Starac Fočo poče govoriti: „Nuto momka i nuto pameti! S kojom r’ječi na pašaluk sjede!
Mi ćemo te pašom učiniti, tebe ćemo svagđe poslušati“. Starac Fočo poče govoriti: „Nuto momka i nuto pameti! S kojom r’ječi na pašaluk sjede!
roblje; koliko je srca milostiva, triput pada, pa on obumira gledajući jada ev’ od roblja, niz obraze grozne suze lije: „Nuto, braćo, jada od Srbije! Neđe Turci jesu prevarili, te rišćansku slavu pogazili“.
— nož od gvožđa kaljena na plamenu nojca — noćca, noć noći — (znači i:) noću: i noći i dnevi — i noću i danju nuto (uzvik) — gle Njemadija — Nemačka njojzi — njoj obeznaniti se — izgubiti svest, pasti u nesvest obiknuti — navići
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Došli ste sagledati ovu našu zemlju da je predate vašem caru!« Nuto iznenada goleme bede! Rekoše: »Što nas to snađe!« Taki se setiše da su zgrešili što su od svoga im brata uposlovali i