Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ Сад рече мој буљубаша Никола Арсенијевић из Вукићевице, који беше са мном дошао: ,А нуто г’, кнеже, Бог и душа, каке су му ноге танке, не има ни чарапа у чизмама, но голе ноге, а ми се уздамо да и нас ођене,
Скочи Катић аки би не знао. Рекао би се зграну, и рече: „Нуто, господине, ви нас на царски и ваш образ преведосте преко Саве, а дахије пале куће и робе сиротињу као вуци без
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— викну газда Рака, па поче трчати од оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто! Нуто! — Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака!
— викну газда Рака, па поче трчати од оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто! Нуто! — Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака!
Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поче: — Нуто, нуто, пораниле цуре! Оне ћуте, скретоше с путање и прођоше.
Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поче: — Нуто, нуто, пораниле цуре! Оне ћуте, скретоше с путање и прођоше.
А околина обично тада шане међу собом: »Нуто, нуто! како се наш учо пући!...« Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна?
А околина обично тада шане међу собом: »Нуто, нуто! како се наш учо пући!...« Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна? Можда су само изнели.
Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме! Нуто, нуто! — Шта, куме? — упита Мато узјазбен. — Нуто оно доле — ви'ш?... Ви'ш како седи!... Та ено га, ено — црни се!...
Нуто, нуто! — Шта, куме? — упита Мато узјазбен. — Нуто оно доле — ви'ш?... Ви'ш како седи!... Та ено га, ено — црни се!...
Нуто, нуто! — Шта, куме? — упита Мато узјазбен. — Нуто оно доле — ви'ш?... Ви'ш како седи!... Та ено га, ено — црни се!... — Ама шта је? — Дете — оно, куме! Зар не видиш?..
! Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко! Нуто, богати — откуд ти овде? — Донесе и мене ветар, Радане. Ви'ш, ја с мојим капетаном квит! — Јеси давно из Владимираца?
— Ене де!... Шта је теби, болан?... Нуто каки је!... Где се осакати тако? — навалише сељаци питати га и сви се згрцаше око њега. — Прођите се!
— Ништа!... Живан се разгоропадио и, као што је већ рчин, умало се није побио са Средојем. — Е, нуто ти угурсуза једног! А, само док му одем тамо — изрезилићу га да ће све отресати ушима!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!... Лакше... лакше!... За онај цер онде!... Баш ће тиком мимо тебе ппоћи...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама Велинка вели: опио се, па псовао и претио да хоће да убије Вилипа Маричића; јер он, знаш... обилази тамо. — Нуто-де! Баба се замисли. Најзад одговори: — Ја ћу већ поменути ђеди; да видим шта ће он рећи!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И ГУСЛАР) 241 ПЕРИВОЈ 243 КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ 245 ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ 247 (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) 258 (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У СТИХОВИМА) 261 ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ 262 КАЈГАНА 263 (РАДОСТ И
“ Тако путник тужи, поје, Па горицом даље ити, Ал' крај пута двори стоје, двори једни поносити. Ити путник, нуто среће! Већ да прође поред двора, Кад ал' озго красно цвеће Сави с' на њ'га са прозора.
Уједанпут — нуто посла клета! Продера се она врећа света, Испадоше брда свеколика, Начини се једина гомила, Начини се она српска
Пуче стена као гром да груну, А из стене грдна сова муну, Ја помисли да оће да бега, Али она управо на њега, Нуто среће! тек што она сукну, А он ти је пијучином фукну, Она паде, ветру душу даде, Ако душу какову имаде.
бистра и весела, Нигда така ја не виде врела, Куд потече, замириса цвеће, Ниче цвеће свуд ми по обали, Србадијо, нуто дивне среће! Амо брже потеци, навали!
Да лов лови, у горицу зађе, Јутро прође, он лова не нађе, Прође подне, лова ниоткуда — Нуто јада и његова чуда! Па још бура што сад осилила, Те растреса над горицом крила — Ох гњеван је, ал' не са ветрине,
Кад си звезда, селе моја, Да си међу звездицама, Међу својим, селе моја, Милим сестрицама. 1847. (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) Нуто јада за момице, Нуто чудне мреже: Око момка лубенице Попустиле вреже.
1847. (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) Нуто јада за момице, Нуто чудне мреже: Око момка лубенице Попустиле вреже. Туда шеће једна бела; Он из вреже вирну:
1847. (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) Нуто јада за момице, Нуто чудне мреже: Око момка лубенице Попустиле вреже. Туда шеће једна бела; Он из вреже вирну: „Јао, врежо, дела,
7. Пет удари после подне, Скоро празна црква света, Нуто једне моме згодне Де у цркву право шета; Оде клупи, туна клече, Прекрсти се, шта л' је пече? 8.
Он верује, назад ита, Ал' у срцу злато кара: Мало му је мучно било Што се чедо не јавило. 91. Кад с(утрада)н нуто среће! Баш крај неке прође куће, Али ко се оно шеће? Је л' то она, је л' могуће?
Баш је добро што ј' побегâ! 61. У дом уђе, пење с' горе; Већ се попе, па ј' у трему, Ама ко то, нуто море, Ко на сусрет ита њему? Ко му белу руку даје? Ко то пита, не престаје? 62.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Али, што ћеш, таки су стари људи, а навластито при вину; кад шта почну, не умеду свршити. Нуто мога посла! За част и гоштење чиним људе невеселе!
— коњ атар, ајтар — воља, расположење, пријатељство ашче — ако баба — отац багатела — ситница, ништарија бака — нуто, гле, види, пази Бако Веруламијус (Френсис Бекон Веруламски, 1561-1626) — енглески философ банкоцедула — банкнота,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Када то чу цар, пећи ће одмах млађима да се момку натовари двадесет товара блага и даде, али нуто чуда, момак неће на то ни да погледа, но ће цару: — Хвала ти, царе, на благу.
У сандуку ниђе ништа, до у пријеђељку једна јаспрена ћесетина. Кад то он виђе, рече у себи: — Нуто чуда! Међер је и он био некад сиромашан кô и ја; ама макар! Узећу је.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Али нуто, небо се замути, Све се црњи подижу облаци; Ветар дуну као ала љута, Стаде шибат’ море и таласе. Таласи се дижу,
ТАЛ (Од Хамерлинга) Шетô у вече Тал Знажудним гледом сматрô је По небу звезда крет. И спот’че му се нога, Нуто, И он је у брљу пао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тад говори крале Вукашине: „Авај мени до бога милога! Нуто курве младе Видосаве! Кад издаде оваког јунака, кога данас у свијету нема, то ли мене сјутра издат неће!
Мејданџије млоге одлазише, ал' Стамболу ниједан не дође. Нуто цару велике невоље! Веће њему неста мејданџија, све погуби црни Арапине.
Ти се јеси крви научио, учинићеш крвцу о празнику“. Нуто Марку велике невоље! Мучно му је ићи без оружја, а још горе не послушат мајке: не шће узет ништа од оружја, већ
Ми ћемо те пашом учинити, тебе ћемо свагђе послушати“. Старац Фочо поче говорити: „Нуто момка и нуто памети! С којом р’јечи на пашалук сједе!
Ми ћемо те пашом учинити, тебе ћемо свагђе послушати“. Старац Фочо поче говорити: „Нуто момка и нуто памети! С којом р’јечи на пашалук сједе!
робље; колико је срца милостива, трипут пада, па он обумира гледајући јада ев’ од робља, низ образе грозне сузе лије: „Нуто, браћо, јада од Србије! Неђе Турци јесу преварили, те ришћанску славу погазили“.
— нож од гвожђа каљена на пламену нојца — ноћца, ноћ ноћи — (значи и:) ноћу: и ноћи и дневи — и ноћу и дању нуто (узвик) — гле Њемадија — Немачка њојзи — њој обезнанити се — изгубити свест, пасти у несвест обикнути — навићи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дошли сте сагледати ову нашу земљу да је предате вашем цару!« Нуто изненада големе беде! Рекоше: »Што нас то снађе!« Таки се сетише да су згрешили што су од свога им брата упословали и