Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Samo uzdahnu pa saže glavu... Noć je bila tiha. Na nebu ni jednog oblačka, samo zvezde trepere, a mesec se lako podiže i plovi po plavetnilu nebesnom, kao laki čamac po glatkoj vodenoj
Ona uze muzlicu i ponese u kuću, a on iđaše pored nje opijen i zanesen... Spusti se noć... Na nebu nijednog oblačka, a plavetnilo nebesno osuto zvezdama, kao zelena trava rosom u proleće.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
bila tako opala da je se gotovo na svakom mestu mogla gaziti, sanjivo oticaše, odbijajući slabačak crvenkast refleks od oblačka povrh nje. Zamalo još, i svet se sasvim raziđe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sunce je bilo odskočilo i na travi zablista rosa. Na nebu nije bilo ni jednog jedinog oblačka. Parada je počela razmeštanjem pisarskih stolova, akata, fiscikula.
A zatim da istresa lulu u šaku. Na nebu, obasjanom prvim sunčevim zracima, nije bilo ni jednog oblačka. Sve je bilo u plavetnilu. Seti se onda i onih kojima je potpis, to jest krst, bio uzeo, za odselenije u Rosiju.
Pavle, u svom snu, začudo, vide i kako pukoše dva pištolja – to jest dva bela oblačka, a ču odjek pucnja, i vide i husare, kako se vrte u gomili, koja je, ogorčeno, urlikala.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nesnosna žega činjaše se da neće prestati. Na zvezdanom nebu nije bilo ni jednog oblačka. Brda, što su se dizala u daljini, spržene trave, voćnjaci, sve je mirisalo od prašine i zapare.
Obuhvativ, jednim začuđenim pogledom, vruće nebo, na kome ne beše nijednog oblačka, šume i padine bregova, zajedno sa onim što se pred njim događalo, Aranđel Isakovič ustuknu u kolima, ne shvatajući šta
Radičević, Branko - PESME
Sunašce jasno preko neba s' vije Pa oblak traži, da se za nj'ga skrije; Ma nebo vedro, ni oblačka nema, Pa zato sunce zapadu se sprema: Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te
XV Usta moma, jadna, bleda, Niz vrt joj se oko dalo, Pa na zapad tamo gleda, Kako sunce zaigralo, Ni oblačka najmanjega Da mu skrije lice krasno, Ni oblačka oko njega, Eto tone sunce jasno, Da i ona tako isto Samo može zaći
joj se oko dalo, Pa na zapad tamo gleda, Kako sunce zaigralo, Ni oblačka najmanjega Da mu skrije lice krasno, Ni oblačka oko njega, Eto tone sunce jasno, Da i ona tako isto Samo može zaći čisto!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Nije magla već olovo. Ludi mnome Kupinovo. ČOT U božure senke tonu s perunike u sutonu. o zrcalo od oblačka ukreše se tamna tačka i leprhne preko Čota kroz pređicu od života.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ubijen austrijski prestolonaslednik, stigla je do nas, tog sunčanog dana u Beču – koji je osvanuo bez i jednog oblačka – posle ručka. Stigla je u našu kafanu (Caffé „Meinl“), u blizini tornja Sv. Stefana, za vreme partije bilijara.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pred zoru, u Africi, niska drveta kleče, I vreme teče kao reka koja ne teče... Mesec oprezno iza oblačka izranja, I vidi: pleme Rogogu Od ludog noćnog igranja Spalo s nogu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bilo je prijatno i puno mirisa veče leta bez oblačka, i u maršu koji smo prešli, a pred suton, zastanak nam je pao baš kraj samoga groblja ove moje nekad najsrećnije varoši.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1838. Nikanor Grujić IDEALU Poletu misli visprenih, tankog iz Oblačka divno, sjajna k’o zenica, Trepćeš odozgor, put blistanjem Zračka svetlaš mu kroz magle mutne!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
GROB SLATKE DUŠE Upeklo sunce — sažeže sve! Došlo nebo modro kao čivit. Izvedrilo se, nigdje oblačka da opaziš. Daleko tamo — daleko oko Osmače i Lunjevca uhvatila se plavičasta timorina, pa treperi i drhće pod uzavrelim
Kô iza jučerašnje kiše izvedrilo, niđe oblačka! Samo dole nad Kozarom nadnijeli se crni oblaci, a gore oko Kočića Glavice vrza se gusta magluština...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bosi mornari razapinjali mokra jedra da se na promjenjivu vremenu, dok se sunce iza oblačka ukaže, časom prosuše. Ivo popođe obalom do na kraj mosta. Nasloni se uza zid i zagleda u mlake valove.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Negde na sredini ravnice treba da se dogodi naš susret, ali njega još nema. Docnije se pomalja iz jednog paperjastog oblačka i vidim ga jasno kako stoji oslonjen na jedno osušeno stablo, bez kore, potpuno belo.
Učinilo mi se u jednom trenutku, dok sam kasao pod onim strvoderom Matijom, da se iza jednog usamljenog oblačka izmalja tvoj svetački zlatni nimbus i taman kad sam zastao, izdužio šiju i zaždrakao gore, iščekujući da se pomoli i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I Mars se pokazao, preko očekivanja, gostoljubiv. Njegova je atmosfera laka, prozirna, čista, bez oblačka površina mu izgleda kao uglačana, kontinenti nemaju visokih brda, a plitka mora su bez struja.