Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Povuče Đuru za rukav, iziđoše oba na stranu i počeše nešto šaptati. Na to se Đura poče smejati. — obojicu suze obliše od smeha. — Odide amo, Marice! — zovnu Đura svoju sestru.
Alal vam vera i vašem dočeku! Vi osvetlaste obraz danas, beli! — uze ih hvaliti Đuko i potapka obojicu po ramenu. — Samo ne znamo, kako kapetan. Da li je njemu bilo po volji? — reći će na to onaj drugi. — Kako nije!
Obojica mladića oko svojih 25—26 godina, na najboljoj snazi. Obojicu su svi u onoj okolini voleli i hvalili se s njima. Sad su njih dva putnici Simičini.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Morao se tu neki vrag izleći!... Bilo u kolu, bilo da iz kola idu, Stanko, i Lazar su uz Jelicu. Ona ih gleda obojicu. Oba iz dobrih domova, oba dobri momci... nije znala na koju će stranu!... Pa, opet, Stankove crne oči osvojiše.
A na srce kao da im se navali neka stena... Ivan ih dočeka smeškajući se. — Ama, kao da sam poručio za obojicu!... — Evo nas, vala! — reče popa zdraveći se. Čeljad što beše tu priđe im ruci. — Dede, sedite! — reče Ivan. — Deco!
Priđe Milošu, plesnu ga po ramenu i reče Jelici: — Snaho, evo ti sad dva oca! Ljubi obojicu u ruku... 16. PRVI SUSRET Šta ti se nije radilo u Crnoj Bari i okolini da se pohvataju hajduci, pa ništa!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Lajtnant uhvati nas obojicu za ruke. Popesku metnuo ruke na leđa i prislonio se uz zid don Karlos priđe i sam. Maks se još jače postide.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Nije ružna, uzeće je ako mu je dadu i ako dobije novaca pored nje. I Čekmedžijić, malo pomalo, većma pristaje uz obojicu, pa s njima pije. Vidi Glediću iz očiju da ni najmanje ne zamera, ma koliko pio.
Afrika
Nema novaca da plati. Koliko košta? dva i po franka. Nudim im za obojicu pet franaka, na šta se oni prvo stide a onda naglo osmele: „Ne ovde, već u susedstvu. Tamo je bolje!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Petar se smeškao, malo, stidljivo, bio je malo prebledeo, ali je Varvara pomilovala obojicu po kurjuku i smešila se na njih, sretno.
su ulazili u Božičeva kola, da se u školu jahanja odvezu, gospoža Evdokija, dobro raspoložena, uze bič, pa ih potera, obojicu, kao od šale. Kikotala se.
Dvojicu je Božič zadržao. Pavle je obojicu znao, po viđenju, u Engelu. Jedan je bio neki kapetan Banovaca, Lađevič. A drugi, neki rođak mitropolitov, lajtnant
Teodosije - ŽITIJA
A sada samo rečju jednoga ka drugome u Bogu, poslušanje iznad prirode razumeste. Videste da čak Bog sluša obojicu i da izvršava njihovu volju.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad i ovi sednu. Gospodar Sofra dâ doneti još polovače dobra vina iz prvih kola pa počne obojicu častiti, a momcima dade u birtiji doneti koliko su hteli. Tu je opet bilo pevanja, i sam je komesar pevao.
Pred polazak, gospodar Sofra i Krečar nagrade obojicu, svakog sa šest dukata, zbog učinjene usluge u hvatanju lopova i lečenja. Sad se opet zaključaju, legnu i zaspe.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pomislih: bolje da ih obojicu držim u čaši nego da oni mene drže u šaci. Mladić za šankom imao je uzvišeno držanje čuvara mikserskih tajni.
Matavulj, Simo - USKOK
Ha, Milune! Ha, Krcune!... Udri Mušovića! — Kuku meni! — vrisnu djevojka. — Kuku meni! — ponovi otac... Ubiše ih obojicu! Ha, svetite ih! Krstinja i Joke dopadoše. — Šta je opet, za ime božje?
Radičević, Branko - PESME
BRATU STEVANU Jedna nas je nosila utroba, Jedna dojka dojila nas oba, Jedna igra veselila, brate, Zašto nije obojicu i jedna Zaronila tavna raka ledna, Zašto nije, o moj mili brate?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da Će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu. Kasna je noć i meni se ne spava.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
umeli vladati tako mudro kao ti, nego su bili počeli na me osecati se, zato sam ih zadržao, ali ih sad tebi poklanjam obojicu. Pa mu ih onda izvede i dade. Sad se carev sin nanovo obraduje, što je i braću našao.
Pravo bi bilo da čovek uzme batinu, pak da vas obojicu šćera. Onda sjašu obojica, i pođu pješice, otac s jedne strane, sin s druge, a magarac u srijedi.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: Ali ja se bojim.
DOKTOR: Osvime, Perzerine, zar ne čujete?
MANOJLO: Eno sad zove obojicu; sad možeš ići.
ISAJLO: Da vidiš, đavo
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Da vas đavo obojicu odnese. (Pođe na vrata.) SRETA (opali je, pak je potom za ruku uvati): Oho, tamo nisu čizme. SULTANA: Jao moja leđa..
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Hvalio i Bočarisa i molera, hvalio ih obojicu, pa ne znaš koga više! A seljacima je tako lepo objasnio stvar da su mnogi seljaci posle neprestano držali da je Bočaris
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Da ti nije to brat, Janko?“ reče serdar. Taj krupni glas trgnu ih obojicu, te pogledaše i vidješe kolo čeljadi oko sebe. Janko ne moga odgovoriti, no zanijeka glavom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(I tu se oni posvađaju i potuku). ’Čele (pak, božem zbunjene njihovom vikom i naljućene, napašće na njih obojicu, i, zujeći svaka svojim glasom, ujedati ih, tj. štipkati, pa kad i te šale bude dosta, igra će se svršiti).
Vezir izide iz odaje su ona dva, te će na njima jahati, a kadija i mudir ostanu u odaji, te obojicu obukuje društvo što se najsmešnije može, na pr.
Ako ne bude istina, evo našijeh glava a tvoje sablje! Vezir sad poviče na momke: „Obojicu svežite i u surgum odvedite!“ Sad postane u društvu velika graja od radosti od smjeha, jer svaki (muški) skoči...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
umeli vladati tako mudro kao ti, nego su bili počeli na me osecati se, za to sam ih zadržao, ali ih sad tebi poklanjam obojicu.“ Pa mu ih onda izvede i dade. Sad se carev sin na novo obraduje, što je i braću našao.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I postavi ih obojicu pred sebe dobri otac, i govoraše im: „,Sinovi, mojih zakona ne zaboravljajte, a reči moje da čuva vaše srce, jer
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Rekao sam ti da neću da te slušam. Iziđi! — sluTio je o čemu će mu pričati. Zna, i znao je odavno, za obojicu. Kad bi pomoglo, celu noć bi se molio Bogu da sutra ne vidi sunce u prozoru.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onde ću ih, nadam se, naći obojicu. A neće mi biti teško razaznati se u toj varoši u kojoj sam proživeo najlepše dane svog života, od svoje sedamnaeste
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
poispadale iz kufera i rasturene po prašini, pa, pošto bacih novac kočijašu koji osta da podiže kola psujući nas obojicu, olučih pešice u svome pravcu. Kad sam malo poizmakao izvadih ogledalo da vidim šta je sa mnom. Užas!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Od takve stvari dobiva čitavo mjesto, zar ne? Jedne subote naišao je Mato radi cijepljenja stoke. Ivan nas je pozvao obojicu na večeru. Održan je i dogovoreni kućni koncert.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Bačvanin rado pristane u taj ortakluk. Kad Grk zgotovi jagnje, učini mu se malo za obojicu; zato reče Bačvaninu: — More, kočijašu, ovo je za nas dvojicu malo, nego ajde da spavamo, pa koji lepši san usni,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali jedno je nesumnjivo: prizor u koji su dva sabesednika gledala iz žute sobe nije za obojicu značio isto, i nije imao istu vrednost.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nema novaca da plati. Koliko košta? dva i po franka. Nudim im za obojicu pet franaka, na šta se oni prvo stide a onda naglo osmele: „Ne ovde, već u susedstvu. Tamo je bolje!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ja sam ostao pozadi. Upitao sam tada da li će doći još koja dama. „Ne brini, biće hleba za obojicu.“ — Ja ne volim ortačinu ni u piću, a kamoli kada je u pitanju žena... Ali šta mogu!... Uostalom, posmatraću bioskop.
Ćipiko, Ivo - Pauci
On koraknu nekoliko puta i ugleda svoga oca, trgovca šjor—Bepa i prijaplja Piera, sina načelnikova iz varoši. Obojicu poznavaše otprije dobro. S trgovcem šjor—Bepom govorio je nekoliko puta u njegovu dućanu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Svetom Petru mučna beše ova vika, ova graja, Obojicu pusti s mirom u predele večnog maja. „Ali znajte, reče Petar, ne puštam vas zbog stihova, Nego zato, što je bogu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dotle li se zulum oglasio od sestrića od Vojinovića! A tako mi moje vjere tvrde, dokle mene to veselje prođe, obojicu hoću objesiti o vratima grada Vučitrna, po svijetu da me ne sramote!
Velimiru, priveza ih jednog za drugoga, pa prebaci preko bedevije, bedeviju sveza za Šarina, ode pravo bijelu Prilipu; obojicu baci u tavnicu.
Ali Vuče ne čeka podjele, već on otkri zlaćanu bešiku, pa izvadi dva banova sina, obojicu metnu u torbicu, pa preskače od trna do trna, privlači se od grma do grma, i uteče (vesela mu majka!
Kad Koviljka u crkvu pošeće, obojicu vodi za ručicu, a sav narod strinu blagosilja (sam li gospod iz nebeskog carstva): „Oj Koviljka, koleno adamsko, prosta
vojsku: gde s’ u kući četir’ muške glave, od četvoro uzima trojicu; gle s’ trojica, uzima dvojicu; gle dvojica, onde obojicu; gle je jedan, i onog jednoga. Redak dođe Koviljkinom dvoru da joj ide Mirko i Marinko, da joj idu na carevu vojsku.
Ako tamo kud naprijed nemam, ni natrag se nemam kud vratiti“. Manu sabljom, os’ječe im glave, obojicu turi u Bojanu, pa on bjega dalje unapredak.
dođe: Grbović se bješe osjetio, pa Grbović na stranu pobježe, a dođe mu oborknez Aleksa, i dođe mu Birčanin Ilija; obojicu vata Memed-aga, bijele im savezao ruke, pa ih vodi na most Kolubari.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ne znaš, pa zato nećeš. Ne znaš, ne znaš, baš, baš! — Znam, baš znam: Đoku Potrka i Lazara Mačka, eto ti! Obojicu je danas istuko. Eno ih, ostali su u zatvoru.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vrlo zaželi videti mu te sinove i obojicu skupa Grgura i Stevana; posla k Đeorđu s pismom svojim svoga mu elčiju na lepo proseći se da mu ih pošlje i ino ne
Dozva barbira tobože da se obriju i tako da idu doma, a zapovedi barbiru preseći im očne žile te tako ih obojicu poslepi. Onda ih posla k otcu doma.
Pisa on gore k Cesaru da mu ih ima poslati k njemu obojicu. Na to Cesar ne poinati se ništa — taki častno ih k njemu s poštenjem posla.
I s bogomudrim razumom svojim lepo ih obojicu pomiri među sobom tako da se izljubiše među sobom. I taj mir dokona i utvrdi međ njima više im se ne zavađati dok su
Ama gospodin je naš vrlo hitlet i nadmudrio je nas. Zato je nas i obojicu nakazne ovde metnuo da mu čuvamo taj vinograd a da ne možemo ništa okusiti od njega, niti možemo u njega doći.
— I kade to učiniše, onda zapovedi gospodin svojim slugami da imadu jednako obojicu eškile tako biti, da ne smatraju kuda ih zgađaju: tako vam!