Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Повуче Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шаптати. На то се Ђура поче смејати. — обојицу сузе облише од смеха. — Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру.
Алал вам вера и вашем дочеку! Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену. — Само не знамо, како капетан. Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други. — Како није!
Обојица младића око својих 25—26 година, на најбољој снази. Обојицу су сви у оној околини волели и хвалили се с њима. Сад су њих два путници Симичини.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Морао се ту неки враг излећи!... Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу. Она их гледа обојицу. Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!... Па, опет, Станкове црне очи освојише.
А на срце као да им се навали нека стена... Иван их дочека смешкајући се. — Ама, као да сам поручио за обојицу!... — Ево нас, вала! — рече попа здравећи се. Чељад што беше ту приђе им руци. — Деде, седите! — рече Иван. — Децо!
Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: — Снахо, ево ти сад два оца! Љуби обојицу у руку... 16. ПРВИ СУСРЕТ Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Лајтнант ухвати нас обојицу за руке. Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид дон Карлос приђе и сам. Макс се још јаче постиде.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње. И Чекмеџијић, мало помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије. Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.
Африка
Нема новаца да плати. Колико кошта? два и по франка. Нудим им за обојицу пет франака, на шта се они прво стиде а онда нагло осмеле: „Не овде, већ у суседству. Тамо је боље!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар се смешкао, мало, стидљиво, био је мало пребледео, али је Варвара помиловала обојицу по курјуку и смешила се на њих, сретно.
су улазили у Божичева кола, да се у школу јахања одвезу, госпожа Евдокија, добро расположена, узе бич, па их потера, обојицу, као од шале. Кикотала се.
Двојицу је Божич задржао. Павле је обојицу знао, по виђењу, у Енгелу. Један је био неки капетан Бановаца, Лађевич. А други, неки рођак митрополитов, лајтнант
Теодосије - ЖИТИЈА
А сада само речју једнога ка другоме у Богу, послушање изнад природе разуместе. Видесте да чак Бог слуша обојицу и да извршава њихову вољу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад и ови седну. Господар Софра дâ донети још половаче добра вина из првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде у биртији донети колико су хтели. Ту је опет било певања, и сам је комесар певао.
Пред полазак, господар Софра и Кречар награде обојицу, сваког са шест дуката, због учињене услуге у хватању лопова и лечења. Сад се опет закључају, легну и заспе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Помислих: боље да их обојицу држим у чаши него да они мене држе у шаци. Младић за шанком имао је узвишено држање чувара миксерских тајни.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ха, Милуне! Ха, Крцуне!... Удри Мушовића! — Куку мени! — врисну дјевојка. — Куку мени! — понови отац... Убише их обојицу! Ха, светите их! Крстиња и Јоке допадоше. — Шта је опет, за име божје?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
БРАТУ СТЕВАНУ Једна нас је носила утроба, Једна дојка дојила нас оба, Једна игра веселила, брате, Зашто није обојицу и једна Заронила тавна рака ледна, Зашто није, о мој мили брате?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту, али се тјешим тиме да Ће га прочитати бар онај који воли нас обојицу. Касна је ноћ и мени се не спава.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
умели владати тако мудро као ти, него су били почели на ме осецати се, зато сам их задржао, али их сад теби поклањам обојицу. Па му их онда изведе и даде. Сад се царев син наново обрадује, што је и браћу нашао.
Право би било да човек узме батину, пак да вас обојицу шћера. Онда сјашу обојица, и пођу пјешице, отац с једне стране, син с друге, а магарац у сриједи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Али ја се бојим. ДОКТОР: Освиме, Перзерине, зар не чујете? МАНОЈЛО: Ено сад зове обојицу; сад можеш ићи. ИСАЈЛО: Да видиш, ђаво<л>ски је посао. ПОЗОРИЈЕ 9.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Да вас ђаво обојицу однесе. (Пође на врата.) СРЕТА (опали је, пак је потом за руку увати): Охо, тамо нису чизме. СУЛТАНА: Јао моја леђа..
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више! А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Да ти није то брат, Јанко?“ рече сердар. Тај крупни глас тргну их обојицу, те погледаше и видјеше коло чељади око себе. Јанко не мога одговорити, но занијека главом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(И ту се они посвађају и потуку). ’Челе (пак, божем збуњене њиховом виком и наљућене, напашће на њих обојицу, и, зујећи свака својим гласом, уједати их, тј. штипкати, па кад и те шале буде доста, игра ће се свршити).
Везир изиде из одаје су она два, те ће на њима јахати, а кадија и мудир остану у одаји, те обојицу обукује друштво што се најсмешније може, на пр.
Ако не буде истина, ево нашијех глава а твоје сабље! Везир сад повиче на момке: „Обојицу свежите и у сургум одведите!“ Сад постане у друштву велика граја од радости од смјеха, јер сваки (мушки) скочи...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
умели владати тако мудро као ти, него су били почели на ме осецати се, за то сам их задржао, али их сад теби поклањам обојицу.“ Па му их онда изведе и даде. Сад се царев син на ново обрадује, што је и браћу нашао.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И постави их обојицу пред себе добри отац, и говораше им: „,Синови, мојих закона не заборављајте, а речи моје да чува ваше срце, јер
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Рекао сам ти да нећу да те слушам. Изиђи! — слуТио је о чему ће му причати. Зна, и знао је одавно, за обојицу. Кад би помогло, целу ноћ би се молио Богу да сутра не види сунце у прозору.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онде ћу их, надам се, наћи обојицу. А неће ми бити тешко разазнати се у тој вароши у којој сам проживео најлепше дане свог живота, од своје седамнаесте
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
поиспадале из куфера и растурене по прашини, па, пошто бацих новац кочијашу који оста да подиже кола псујући нас обојицу, олучих пешице у своме правцу. Кад сам мало поизмакао извадих огледало да видим шта је са мном. Ужас!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Од такве ствари добива читаво мјесто, зар не? Једне суботе наишао је Мато ради цијепљења стоке. Иван нас је позвао обојицу на вечеру. Одржан је и договорени кућни концерт.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Бачванин радо пристане у тај ортаклук. Кад Грк зготови јагње, учини му се мало за обојицу; зато рече Бачванину: — Море, кочијашу, ово је за нас двојицу мало, него ајде да спавамо, па који лепши сан усни,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али једно је несумњиво: призор у који су два сабеседника гледала из жуте собе није за обојицу значио исто, и није имао исту вредност.
Петровић, Растко - АФРИКА
Нема новаца да плати. Колико кошта? два и по франка. Нудим им за обојицу пет франака, на шта се они прво стиде а онда нагло осмеле: „Не овде, већ у суседству. Тамо је боље!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ја сам остао позади. Упитао сам тада да ли ће доћи још која дама. „Не брини, биће хлеба за обојицу.“ — Ја не волим ортачину ни у пићу, а камоли када је у питању жена... Али шта могу!... Уосталом, посматраћу биоскоп.
Ћипико, Иво - Пауци
Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријапља Пиера, сина начелникова из вароши. Обојицу познаваше отприје добро. С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Светом Петру мучна беше ова вика, ова граја, Обојицу пусти с миром у пределе вечног маја. „Али знајте, рече Петар, не пуштам вас због стихова, Него зато, што је богу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
дотле ли се зулум огласио од сестрића од Војиновића! А тако ми моје вјере тврде, докле мене то весеље прође, обојицу хоћу објесити о вратима града Вучитрна, по свијету да ме не срамоте!
Велимиру, привеза их једног за другога, па пребаци преко бедевије, бедевију свеза за Шарина, оде право бијелу Прилипу; обојицу баци у тавницу.
Али Вуче не чека подјеле, већ он откри злаћану бешику, па извади два банова сина, обојицу метну у торбицу, па прескаче од трна до трна, привлачи се од грма до грма, и утече (весела му мајка!
Кад Ковиљка у цркву пошеће, обојицу води за ручицу, а сав народ стрину благосиља (сам ли господ из небеског царства): „Ој Ковиљка, колено адамско, проста
војску: где с’ у кући четир’ мушке главе, од четворо узима тројицу; гле с’ тројица, узима двојицу; гле двојица, онде обојицу; гле је један, и оног једнога. Редак дође Ковиљкином двору да јој иде Мирко и Маринко, да јој иду на цареву војску.
Ако тамо куд напријед немам, ни натраг се немам куд вратити“. Ману сабљом, ос’јече им главе, обојицу тури у Бојану, па он бјега даље унапредак.
дође: Грбовић се бјеше осјетио, па Грбовић на страну побјеже, а дође му оборкнез Алекса, и дође му Бирчанин Илија; обојицу вата Мемед-ага, бијеле им савезао руке, па их води на мост Колубари.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не знаш, па зато нећеш. Не знаш, не знаш, баш, баш! — Знам, баш знам: Ђоку Потрка и Лазара Мачка, ето ти! Обојицу је данас истуко. Ено их, остали су у затвору.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Врло зажели видети му те синове и обојицу скупа Гргура и Стевана; посла к Ђеорђу с писмом својим свога му елчију на лепо просећи се да му их пошље и ино не
Дозва барбира тобоже да се обрију и тако да иду дома, а заповеди барбиру пресећи им очне жиле те тако их обојицу послепи. Онда их посла к отцу дома.
Писа он горе к Цесару да му их има послати к њему обојицу. На то Цесар не поинати се ништа — таки частно их к њему с поштењем посла.
И с богомудрим разумом својим лепо их обојицу помири међу собом тако да се изљубише међу собом. И тај мир докона и утврди међ њима више им се не завађати док су
Ама господин је наш врло хитлет и надмудрио је нас. Зато је нас и обојицу наказне овде метнуо да му чувамо тај виноград а да не можемо ништа окусити од њега, нити можемо у њега доћи.
— И каде то учинише, онда заповеди господин својим слугами да имаду једнако обојицу ешкиле тако бити, да не сматрају куда их згађају: тако вам!