Obradović, Dositej - BASNE
A zašto? Beda ga znala. A raskolnik siromah krepko veruje da ko obrije bradu sasvim izgubi obraz i podobije božje, i ne sumnja nimalo da bog ne sedi na nebu s velikom bradom.
No malena je vešt, veli. Ako će najmanje biti, što ne valja, ne valja. Muha, ako i ne ujeda, a često na obraz naskakuje, dosadi nam: bocanje buhe niti ubija, niti truje, ali opet nikom nije milo.
bi se našao ko bi ga zaklao kako god pile, pak bi ga taj dan sveštenik njegov prečestio, i bi mu jošt rekao: „Svetao ti obraz!” Ali mal' ne zaboravismo našu basnu.
Oni kad se među sobom pozdravljaju, vele jedan drugom: „Svetao ti obraz!” Ovo je prekrasni pozdrav! Ali valja čisto znati da oni koji uvreme mira tuđe nepravedno grabe i otimaju i druge
A može li ikada svetao obraz biti onoga ko je dostojan da na vešali visi! Njemu je crn obraz pred ljudma i pred bogom, i on je nitko i ništo, i
A može li ikada svetao obraz biti onoga ko je dostojan da na vešali visi! Njemu je crn obraz pred ljudma i pred bogom, i on je nitko i ništo, i poganin. Ali će se pokajati?
budite da ćete biti dika i slava našega roda i imena, i tada biće vam pred bogom i pred svetom svetli i presvetli obraz, i bićete uprav svobodni, hrabri i slavni narod; koje vam želi srce i duša moja od blagoga boga doveka.
I što je grđe i gore: pišu svetoga Hristofora s pasjom glavom, moraš joj se klanjati. Obraz preblagoslovene Spasiteljeve matere sa tri ruke pišu! To što bi u naturi (sačuvaj bože!
počne gorditi, glavu više dizati nego što valja da je podignuta, na jedne kao s kule gledati, a na dru|ge usta i obraz iskrivljivati, taj čas eto ti nam ove Lesingove basne Guska.
Odisej: Ta ne budali, kukavče, ja sam došao da te vozvratim u prvi obraz. Samo reci da hoćeš, pak ćeš namah biti čovekom. Gril: Idi ti svojim putem; meni je mnogo bolje ovako.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula. Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Skoči Katić aki bi ne znao. Rekao bi se zgranu, i reče: „Nuto, gospodine, vi nas na carski i vaš obraz prevedoste preko Save, a dahije pale kuće i robe sirotinju kao vuci bez pastira!
Kad uđemo u sobu, ali Petar Bijuklić skide kapu pak se sa mnom u obraz poljubi: „Kako ste, oče proto, kako je Crni Đorđe i Jakov i sva naša braća?
Kad ja vide̓ da idemo opet u ordiju, pade mi mraz na obraz; ali opet se prikučim njima dvojici i reknem: „Zaboga, begovi, nemojte tako, da idemo obojica, no da se jedan vratimo u
pak u drugoj sobi drži; zove kralja u onu sobu pak rekne mu: „Ogledaj se u ovo ogledalo, pogledaj sad u ovo sure (obraz). Čije je ovo sure?
” Pokloni se Miloš i pođe mu ruci; on ne dade ruke, no se u obraz poljubiše. — I reče Miloš: „Gospodaru, sto života da imam, svi̓ ću sto izgubiti, a tvoju ću volju i zapovest do smrti
Svi mu se, i mi i Pocerci, poklonismo i blagodarismo. Pocerci pođoše ruci; on se po s nekim u obraz poljubi. Te ti bogme i mi s vojvodom svi i sa svima ljubi se u obraze (kao dobra familija na Božić oko pune sofre):
Derendelija buruntiju i Hadži-beg svoje pismo u logor naš u Lipolist poslali i ponuđavali: da narod predamo na carski obraz, da se ne robi i ne propada, jerbo je tako zaključio sultanski devlet i rosijski car.
vezira Derendelije i do Hadži-bega, u kome molim se u ime naroda: da ne pale i da ne robe, a da će se narod na carski obraz predati. No evo nevolje, starac Jakov viče jednako: „Ne smem, te ne smem, poseći će me Turci.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Lepo ga, kažu, ponese u oblak kao perce, a u žilju mu zapleten čovek, crn kao ugarak, a zakačene mu na usta, pa kroz obraz i levi i desni, dve kuke kantarske, i oko vrata mu upleten kantar čitav onako sa sindžirom i jajetom...
— Ja, bogme, ne može bolje biti... Alal vam vera i vašem dočeku! Vi osvetlaste obraz danas, beli! — uze ih hvaliti Đuko i potapka obojicu po ramenu. — Samo ne znamo, kako kapetan.
— Vidiš — nastavi pop — ovo je gazdinska kuća. Ti sad prvi put dolaziš. Dobro otvori oči da mi osvetlaš obraz... — Hoću, popo! — reče Vuja tako polako da se jedva čulo. — Ne šali se glavom da bubaš koješta! — Neću, popo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I, baš na Ilijindan, oko velike ručanice, srete se s njim u šumi. — Jarane! — reče. Lazaru pade mraz na obraz, ali mu ne bi na ino. On se odazva. — Akobogda? — U šumu! — Da ti kažem nešto! Lazar stade.
Što se, kurvo, po Kladuši ̓vališ Da si mojoj kuli dolazio, Na čardaku Anđu obljubio?... Čemu lažeš, crn ti obraz bio, Kad Kotora nisi, ni vidio?
— Jesi li gledao košnicu kad zamre?... E, tako je tvoja kuća zamrla!... Onoj sedoj kosi treba vratiti obraz, to ja ne treba ni da ti kazujem!... Eno ga, raspleo kose, zapalio čibuk pa ćuti. Jedino je nebo kuda pogleda...
Marinko se nasmeja. — To je otac! — reče on. — Ta ono... kad neko izgubi obraz — njemu je svejedno!... — To se vidi po tebi — dobaci mu Aleksa kao iz rukava.
Junački, braćo moja, junački da očuvamo naš podmladak, te da se ne ugasi ime Srbinovo! Junački, braćo, da očuvamo obraz i svetinju doma našeg, čeljad našu, te da našu čistu srpsku krv ne okalja krv poganička i dušmanska!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zaturio nogu na vrljiku, laktom se odupro o drugu, a na šaku naslonio obraz, pa govori s njome: — Stid me baš da pomenem babi, a đedi ne bih smeo ama baš nikako!
Ne diže glave, ne dade mu ruke, samo suhoparno promrmlja: — Ži' bio! — Đedo, molim ti se, ja.. nije vajde... obraz pod noge! Đeda ga namršteno pogleda. — Ja, — nastavi Arsen — nije vajde... nemoj što da se ljutiš!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
To kažu, ali niko joj nije to uradio; svaki je više voleo da je uštine za obraz ili čak i poljubi, i pošto se ona nije nikad otimala, pa joj je dosta često i pasiralo.
Samo je gospoja Sida nikad nije uštinula za obraz, nego je, šta više, često grdila i nazivala je lenom devojčurom što danju povazdan drema, a noću krade mast i peče
babe marame sa zavijenom kitom bosiljka, od koje kidaju struk i daju mlâdama kad ih ove poljube u ruku a one njih u obraz, a devojke nose suncobrane držeći ih po sredini obavijene maramom da ih ne uprljaju.
jutrenja, sve službe, sva večernja i sve pogrebe, — pa tako i danas tim pre ide što će njen Savica da osvetli familiji obraz. Sve se krenulo, samo reduše ostale kod kuće kod ručka, a među redušama naravno da je ponajviše baba.
Melanija, i sluteći buru, približi se Peri tako blizu da je, razgledajući s njim zajedno album, kosom svojom dodirivala obraz Perin. Pera je preturao listove albuma, gledao i pitao, a Melanija mu odgovarala.
Udario ga. — Udario! Jao naopako! A čime? — Udario ga »štoglom« u levi obraz, i sve mu zube poizbijao i prosuo po porti. — Kakva »štogla«? — »Kakva«! Bože moj, kako me to pitate?!
Vi samo kaž’te: »Ne znam ja ništa od svega toga, a on, kaž’te neka dokaže da je to sve tako bilo, k’o što on kaže.« Obraz je splasnuo, a zuba nema, — e, pa ondak nek dokaže ako je majstor.
belaja — nastavlja bojtar, plašljivo nalivajući sebi opet jedan fićok rakije, — da vi’š belaja, ako joj dotle ne splasne obraz! Otek’o joj, pa je, k’o što vidite, povezala vilicu. Bole je zub, pa k’o da je neko tuk’o.
Pa, Rado, — reče okrenuv se kočijašu, — možemo l’ već? — reče i izljubi decu; Radu i Sidu i Makru u obraz, a Ivu, koji je jauznovao hleba s pekmezom, poljubi u potiljak.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ju, mamice, zašto niste kazali do jednog sata! Šta mislite, dok malo obraz uredim i druge haljine navučem! Frajla Varvara se na vrat na nos pripravlja.
Frajla Varvara se na vrat na nos pripravlja. Ode u drugu sobu, svuče se, pa na ogledalu obraz doteruje; zatim obuče drugu haljinu, metne lanac na vrat, brazletne, prstenje, pa onda ode u veliku sobu i stane sasvim
Rogozić je još mlad, gorostasnog stroja, ali nešto jako opada. Žuti mu se obraz, unutra ga nešto mori. Nikad se ne nasmeši, niti ga većma što zanima sem parnica; što teže parnice, za nj su važnije,
— To je šarmantno, to mi se dopada! Tako ćete i meni, i sebi, i Marku obraz osvetlati. — Tako je, — upadne Marko. — Sad čuj informaciju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I mnogo od te krvi struji u ovim mojim žilama. Ali ima i one druge: „Idi, veli, sinko, i Bog nek' te čuva, a ti čuvaj obraz i budi junak“. Eto ima i te krvi majčine. Sad, kakav sam ja kačamak tu ispao?
Eto ti oca. A posle ono drugo: „Čuvaj obraz, sinko!“ I sad šta? Ja sam njihov sin, a praunuk sam jednoga kiridžije. Pa šta ja hoću?
Afrika
Samo otvorim oči, vidim da mi nekakva dugačka glava dodiruje obraz i uvo. Osećam čak i topao dah, što je trenutak užasa. U stvari, samo se ugao od pokrivača nadvio na moje lice.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pritisla je bila obraz, uz njegov obraz, i svoju crnu kosu, na njegovu. Stajali su tako. Senator Stritceski, koji je nedavno bio udao ćerku,
Pritisla je bila obraz, uz njegov obraz, i svoju crnu kosu, na njegovu. Stajali su tako. Senator Stritceski, koji je nedavno bio udao ćerku, radovao se sad, da
Ne treba zvati, kaže, onog ko neće! Najzad se sve dobro svršilo. Božič je poljubio, pri rastanku, kapetana u obraz, a izrazio nadu da će njihovo prijateljstvo, sklopljeno uz put, biti više nego epizoda, u njihovom životu.
A i njegova mati povika: Dela, blago meni, poljubi Gošu u ruku! Na to ga baba uze na krilo, poljubi u obraz i reći će njegovoj majci: Vidiš li kako mi je ovo dete dobro? A ti ga kvariš! Poganiš mi dete!
Bio se sažalio na nju, a zaneo mladošću njenom. Ni sam nije znao zašto, saže se da je poljubi u obraz, kao neko dete, kao da je dete, a njegova.
Zna ona šta je sreća. Nego je čula, kaže, da dosada nikad, niko, među njima, nije udarao na obraz žena u Mahali, pa misli da je ovo, što se njoj desilo, nekakva mađija.
Neka je pričeka malo, mesec, dva – zasada, ne bi mogla, sve, Božiču, reći. Tek je izišao iz aresta. Osvetlao je obraz i njoj i sebi.
Nikad, da znaješ, nismo bili jedno drugom, toliko mili i dragi – tvoj mi obraz, sad, na srcu leži. Petrova si, ali kao i moja da si.
On jedva čeka, svakako, da ih vidi. I poseti! Đurđe je pomilova. Poče mirno, i nežno, da je u obraz ljubi: „Ti znaš šta te čeka. Da rodiš. Pa u pamet se. Da nas, na veki, Nečastivi, ne razlučajet! Pa ćeš reći, gle!
Kad se Pavle saže i kad ga poljubi u obraz, Petar ga uhvati za rukav tom rukom. Čulo, se, sasvim jasno, ono, što reče: „Čto mi pristupi, apostole, kao nekoj babi
je čuo, iz ženskih usta – ali misli da je verovatno – da mu Višnjevski sprema prevaru, da bi mu skinuo, ne samo sablju i obraz, nego i glavu.
Teodosije - ŽITIJA
Takođe i žena njegova, blagočastiva Ana, od istoga episkopa svetoga Kalinika primivši anđelski i inočki obraz, nazva se mesto Ane Anastasija monahinja, koja sabravši lik crnorizica provođaše vre me u postovima i molitvama Bogu.
Ožalostivši se što se brat njegov nije udostojio da primi inočki obraz mnogo više nego zbog njegove smrti, reče: — Ja sam kriv, bednik, zbog ovoga gospodinu bratu mojemu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
u kojoj je bilo humora — inače retkog kod Bugara — kakav su utisak na njega ostavili Crnogorci, ponositi i osetljivi na obraz do krajnosti, uz to sa pretenzijama velikog gospodstva bez obzira na svoju krajnju sirotinju.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
li me Čujem i tebe i sebe Kukuriče iz nas kukurek (1956) VRATI MI MOJE KRPICE Padni mi samo na pamet Misli moje obraz da ti izgrebu Iziđi samo preda me Oči da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Ćutanje moje da ti vilice razbije Seti
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Govori.) On je svaki dan sve više voli. (Čita.) „On očenj laskovij ko mnje; smotrit na menja kak na obraz”. (Govori.) Čuva je kao ikonu. (Čita.) „Ja sčastljiva, ja sčastljivejšaja ženšćina na svetje”. (Govori.
AGNIJA: I ja joj to kažem! 'Ajdemo, Vukice. VUKICA (poljubi oca u obraz i ode sa Agnijom). XI SPASOJE (sam) SPASOJE (osvrće se desno kao da vidi gleda li ga ko; vadi iz džepa fotografiju
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Obuhvatim šakom Rašidin dlan. Njen obraz bio je sasvim blizu moga, osećao sam njegovu glatku mekotu i pomerio se sasvim malo, očekujući da će se ona izmaći, ali
- Ti, mala ludo! - priđoh joj i zagrlih je s leđa. Ramena su joj se tresla kad sam joj prislonio usne na obraz. - Ti, mala ludo! - ljubio sam je po očima, obrazima, i svuda.
- Obećaj, Rašida! - prislonio sam obraz uz njen, koji je mirisao na svež ražani hleb, a onda je spokoj počeo da ulazi u mene, iako je ona rekla samo: „Ti,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
A Šamika, „mali fiškal”, lepo kuždravo dete, obraz bletkast, ali crte sasvim regularne, rekao bi da naliči na Pelagiju.
— Sad te, sinko, više zadržavati neću, putuj srećno! Šamika poljubi oca u ruku, a otac njega u čelo i obraz. Sedne, pa ode. Otac pred kapijom dugo za njim gleda. Šamika otputova.
Padne mu napamet: s mukom stečeno njegovo imanje u čije će ruke doći? Strese se kad se pomisli. Obraz mu je sav zbrčkan, na čelu duboke bore, ruke suve, koža na njima suva, nema više vlage, svetli se što je okorela.
Sofra, Soka, Pelagija, Katica. Svi su žalili Sofru, ali najvećma Krečar. Krečar ide Čamči da se istuži, a suze mu niz obraz rone. — Moj Čamčo, teško meni, ode mi najbolji drug! — Pa jedared moramo umreti.
Dođe Juci. Juca digne se sa stolice; njena veličanstvena visina, suva, tanka, suv obraz, obučena lepo, kroči pred Šamiku majestetično. — Dobro došli! Šamika je doneo lep buket, pa joj na prsi zadeva.
Kada je već i venac namestila, stoji još pred ogledalom, prekrstila ruke, pa se gleda. Suza joj kanu na obraz. Polumrtva, a divno izgleda. Da joj daš buktinju u ruku — nadgrobni genije. Gleda na sat, broji trenutke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tad, prvi put, usudi se i da je dodirne. Krišom upozna njenu kosu, i raspletenu; poljubi je jednom u obraz, zagledan dugo u nju; stiskaše joj tvrda ramena, nesvesno, pomažući joj jednom da se zakopča, mada ga ona nije zvala.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Za „obraz“ junaci stradaju, trpe muke pa čak i ginu. Narod kaže: „Obraz cene nema“; „Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za šta“;
Za „obraz“ junaci stradaju, trpe muke pa čak i ginu. Narod kaže: „Obraz cene nema“; „Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za šta“; „Poštenjak — vjekovnjak“; „Gora je bruka nego muka“ itd.
Za „obraz“ junaci stradaju, trpe muke pa čak i ginu. Narod kaže: „Obraz cene nema“; „Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za šta“; „Poštenjak — vjekovnjak“; „Gora je bruka nego muka“ itd.
Za „obraz“ junaci stradaju, trpe muke pa čak i ginu. Narod kaže: „Obraz cene nema“; „Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za šta“; „Poštenjak — vjekovnjak“; „Gora je bruka nego muka“ itd.
Matavulj, Simo - USKOK
Ali mu svijetli obraz i lijepo ime, vaistinu, niko ne ote dovijeka! — Fala ti, kneže, to su tvoje lijepe riječi! — reče Marko smjerno,
Reče da je zatvorio vrata zavazda za sobom i da ne mari, jer mu obraz ne podnosi! — Jest to rekao — potvrdi mati. — A naš stari đavo zbilja se zaljubio u njega.
I to učini, te brzo uzesmo i taj šanac, jer naš grlati pop viknu: „Ha, crn nam obraz, pogibe Joko Dragov!“ A naš brkati barjaktar u taj se mah stvori posred njih.
Oštro, oštro im otpisaše, čuvaše im obraz, kao i oni našemu! Prepis toga pisma ima Savo Markov, ne zaboravi da ga pročitaš.
— reče Janko. — A poslije toga ipak vladika ostade vjeran Rusiji? — Ostade, razumije se! — reče Krcun. — Obraz ne dâ drukčije, naša je vjera! — A reci mi, molim te, šta je upravo guvernadur, kakva je to vlast?
Nego eto, da si mi zdrav. — Dao ti bog zdravlje i svijetao obraz, Ćekliću Mlečiću. A ja baš mnjavah da ne možeš bez ponude, jer se zna da ste zlopitni!
— Zbilja!? — zapita đakon.— Zbilja bi se to moglo prodati? — Bi, ali to bi bila sramota! — Sva sramota na moj obraz, ako se za te stvari mogu uzeti gotove pare, pa da za njih kupimo praha i olova!
“ — To je poručio Miraš Cuca! — viknu knez... — I to baš danas, na veseli dan! A, crn mu obraz dovijeka! — Zapravo, reče da je to samo onako nagovještaj, da ne bi djevojku drugom obećali!
“ Ljubljahu se silno, a krijahu od drugih, čežnjahu jedno za drugim, a izbjegavahu se, jer on njoj čuvaše obraz, a ona njegov ponos!
Knez će dalje: — I moj ti Cuca započe, bez okolišenja ovako: „Ama kneže Drago, ti meni ocrni obraz pred vladikom i onolikim zborom!“ „Vaistinu, rekoh mu oprho, sâm si ga sebi ocrnio, a ne ja!
I on bi cijelog vijeka bio prijekoran. — Polako, ženo! I ja čuvam svoj obraz, a jedno je što se sad u ljutini tebi čini, a drugo je što je istina.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Kako oni narede. MATI: Znate, devojki valja mlogo koješta, a radi smo da nam ne crveni obraz. Zato ćemo javiti, dokle jošt vidimo. OTAC: Ako vam je povoljno, doveče može biti prsten, pa već posle vidićemo.
(Mladoženja poljubi oca i mater u ruku, oni njega u obraz.) PROVODADžIJA: Zbogom, prijatelju! OTAC: Zbogom! PROVODADžIJA (u polasku materi): Pak prijo, samo jednu dobru kiselu
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Sram i stid! Vi potomci Dušanovi? Odite, rodoljubice, da mi operemo obraz narodnosti! (Uzme pušku koja je u uglu visila.) Mi ćemo spasti Srpstvo. NANČIKA: Pravo kažete.
Milićević, Vuk - Bespuće
izbrijan, dotjeran, namješten, utegnut; sa namazanom, pažljivo razdijeljenom kosom, sa visokom kragnom koja zasijeca u obraz — sušta protivnost bratu koji je bio nemaran, dosta neukusno odjeven, često neobrijan i zarastao u bradu koja je još
Sremac, Stevan - PROZA
dede, Kajo, tvoga »jegera« u obraz. Gospoja Kaja se najpre i kao naljuti, i naprći usta tako jako da joj sva tri mladeža čisto odoše na jednu stranu.
Radičević, Branko - PESME
“ Zemlja tutnji, zveketa oruže: „Crn mu obraz ko pred Turkom struže!“ Šare s' ore, gorice se puše, Da se bolje turske glave suše.
U more slada tebi srce tone, Po grudi sveta lazi ti milina, Iz oka uzićenoga sveta suza Niz obraz dole tebi tada puza. 34.
30. „Ala sreće straovite, Pa ne mogu, oh, pomoći!“ Sa se dere zlatne kite, U obraz i baca zloći: „Naj to tebi, vraži kote! A doći će đavo po te!“ 31. , krilo naše, Vazda svetlo lice tvoje!
O kako lepo vrana kosa leti! Naslonila je krasnu svoju glavu Na ruku, belu kao Alpa sneg, Al' obraz vidit ja ne mogu.
Sad ona gura natrag vranu kosu, Njen obraz bled — to čini valjda mesec Što svoje zrake na nju sada baca. Nemirno gleda ona tamo-amo, Meneka čeka — brže, moja
Evo sade godinica Kako mu ne vidim lica; Zlato svoje veče sprema, Njega jošte ovde nema. Niza obraz teška suza Meni jadnoj za njim puza Duša mi se tužno muti, Nije t' veran možda kruti.
Zemlju, braću, prijana izdao, Na krst časni ruku podigao, Ocrnio obraz sveta toga, Sveta toga, pa još i onoga: Oh, srce je zanelo ga živo, Mesto pravcem, udrio ukrivo...
(8) Ja znam, brate, šta bi reći teo Još je lepše njeno oko drago, Usne, obraz rumen, a vrat beo; U nedelju Bog je to naslago Pa na zemlju poslana ti blago O, ona je sa neba anđeo I lepša kaži da
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Osokoljen, Sava prijateljski protrlja svoj čekinjast obraz o svečevo lice i smekšano procepa: — I tebe će tvoj Savica pripaziti i svaku ti poštu ukazati, nećeš ti u mojoj kući
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ko toliko pazi na red i obraz, na stid i smernost i uzdržljivost, ko Hasanaga? Sedeći ovde, ja sam njemu obraz čuvala, onako kako je on tražio da
Ko toliko pazi na red i obraz, na stid i smernost i uzdržljivost, ko Hasanaga? Sedeći ovde, ja sam njemu obraz čuvala, onako kako je on tražio da se čuva! Zar zbog toga da mi dete oduzima? Bože moj, kako se sve to okrenulo!
Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula. Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu?
Lude li žene, bože moj! Sad mi je jasno zašto je aga najurio! Vidiš li da je stavila obraz poda se? HASANAGINICA: Zinuo bi ti kad bi video šta sve može da učini čovek kada ogugla na sramotu!
Preti, moli, ucenjuj, plaćaj, nagovaraj, laži, radi šta hoćeš, ali uredi da se oprosti s detetom! Obraz nam je u njenim rukama... BEG PINTOROVIĆ: A koliko ću poniženja da progutam, moš li ti to da zamisliš?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Kaži, kaži zašto si takav? — pita ga ona. A on samo drhti, unosi se u nju i pruža joj čas levi, čas desni obraz da ih ona čisti. Jednako dahće i gleda je širokim pogledom u kome beše sreća i večita, ropska poniznost.
moga ramena, i privukoh te, posadih u krilo, okrenuh tvoje zažareno i uplakano lice spram mene i naslonih ga na moj obraz... — Slatka si! — I upih moje usne u tvoje tako duboko i jako... — Oh! — Treseš se ti. — Volim te! — Oh...
— Da li će ikada biti duše koja će me ovako voleti?! Odozgo, sa ukrštanih grana guste vrbe, pade kaplja na tvoj obraz. Ti se trže uplašeno. — Ne boj se — rekoh ti šapćući i tronuto — to vrba plače, pa pada na tebe... Idi!
Ruka mi se dotače njenih toplih grudi, klecnuh, stisnuh je; glava mi klonu više njenog ramena, te moj obraz dodirnu njen, i ne znam ni sâm zašto šapnuh: — Paso! Ona se trže, strese i osvesti.
— Ta dosta... Oh, baš si ti?! ... I, iznemogla, obamrla, blažena, predaje mu se i pruža mu onda čas levi, čas desni obraz, da ga on celiva naizmence. Ali jedne jeseni, uveče, rekoše joj da se lepo obuče i nakiti.
Ajde, domaćine moj... A pri toj reči „domaćine“ osetim kako ti nabrana, topla usta zadrhte i suza kane na moj vreo obraz. Kupaš me. Sva se topiš u punoći i belini moje snage. A zvona zvone!
Ja joj, držeći čašu rakije na dlanu, onda prilazim ruci, i, nudeći u isto vreme svoj obraz, čestitam praznik: — Hristos se rodi, nano, i srećan dan! — Vaistinu i s tobom, čedo moje!
A majka, sa suzom koja joj polako, polako mili niz obraz, gleda me gde gologlav stojim između njih i svirača i dvorim ih sa očevim sahatom na prsima, pa kao da mi veli: —
On začinje i razgovor, pita... pa čak je i mene poljubila u obraz, kad joj priđoh... Do nje moja baba, pa druge starke, sve jedna do druge.
I zaista stari osvetlaše obraz. Majka tečina s Mojom babom i još nekoliko njih starica zapevaše: Adži-Gajka devojku udava.
trže se, pogleda, pa kao da odjednom dođe k sebi, uvide svu zbilju, skoči, pade na Mitu, prigrli ga i, naslonivši svoj obraz na njegov, poče iznemoglo, sipljivo da jeca: — Mito, sinko! Mito, sinko...
Kostić, Laza - PESME
Ni Srbin, bome, nije narod loš, od vere mu je glava tvrđa tek, a osećaj mu kâ i obraz mek, promotrivost mu britka kao nož! Al' britanski je Šekspir bio bard, pred njime britkij lebdi halebard.
uz žestoki Delilin predisaj. Al' odonud de sveta beše klet zašušta kanda svilen onaj vez, — ispoda nj obraz ukaza se bled: askalonski se mladi čini knez, i jedan gled i jedan živi gred — na Delilu je pošô u polet: „Devojko,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako on to reče, a careva devojka pritrči i poljubi ga u obraz, u oko i u čelo. Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja kad padne na zemlju sva se na komade
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Moj brajko, ti ne poznaješ žensko lukavstvo. Kako god što oće da je lepša, pa meće na obraz belilo i rumenilo, tako traži da obmane svet, kako je dobra. NIKOLA: Ali ona to čini na tvoje zahtevanje.
NEŠA; Čuješ, Velimire? Oće majka da vam pravi uredbe. STANIJA: Kaki je to sijaset. Napustiše ljudi zakon, napustiše obraz; ostaviše aljine, otpadiše se od Boga, postaše Turci i nekršteni.
“ STANIJA: Ta je devojka anđeo? Đavo, đavo, što nema obraz. LjUBA: A ona njemu: „Slatki moj Svetislave, možeš li sumnjati da te milujem; ti si moj život, moja utjeha, moja sreća i
Ako su malo slobodni, opet nisu pokvareni. STANIJA: Ama zašto da se ne udaje ka devojka, da ima obraz, i da se stidi. NEŠA: Sad je tako, pa bađava. Nego je zovi, pa joj kaži, da damo ljudma odgovor. (Odlazi.
MILAN: O, to može i sad biti. (Poljubi je u ruku.) STANIJA: I ti njega da poljubiš u obraz. LjUBA: To ćemo zasad ostaviti, nego drugi put. MILAN: Frajla Ljubo, trebalo bi da poslušate vašu majku.
He, xe, pulchra beѕtіa! Vidićete kako ja znam pomoći; no vi ćete meni za to blagodariti, jelte? (Uvaši je za obraz.) FEMA: O, gospodine, nemajte brige. ADVOKAT: He, he, he. Imate li muža? FEMA: Imam.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: Zapovedate štogod, milostiva gospođa? SULTANA: Zapovedam da ti boginje obraz izrešetaju, da te nijedan momak ne pogledi, znaš, kad me toliko jedeš.
SRETA: Kako je ne bi poznavo kad me od dve godine jede. Eto joj obraz, eto joj nos, veštica, nije se ni umila, nego spava do deset sati, pak onda ovako podbuvena u skitnju.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ja ti poslednji put kažem: da te nisam više vidio s njima! Grebene, crn vam obraz, i perajicu, a ne kojekakve mozga baukove!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
U kavezu plača ostaće da čami smanjeni obraz carskoga grada. Pustite draguljske odore da padnu o gospe, i perjem zastrite nagotu pre no što vas na čekinjave sapi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ja uzeh stvari. Priđoh nanovo majci i poljubih joj ruku, ona mene u jedan pa u drugi obraz. — Sine, moliću se Bogu za tebe, da mi te čuva — i pokri lice rukama. Sestra mi se obisnu o vrat.
Ležao je potporučnik Aleksa poleđuške, a obema rukama obuhvatio revolver, prislonio ga uz desni obraz I nišani nešto iznad svoje glave. Sav je u naponu pažnje, te me i ne primeti.
— pitaju vojnici. — Kud bilo, samo nećemo u ropstvo. — Ama, vratićemo se!... — Jadno mi vaše vraćanje, kada mi obraz oduzmu. Ajd ojs — gura volove jedna seljanka, da bi išli naporedo sa konjskom zapregom.
I noseći samo što im je najpotrebnije, spasavaju goli život i obraz svoj. Iz baterije javljaju da su se kare vratile pune municije.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Disanje nečije sve bliže i toplije i odjednom... vrele usne sa oštrim brkovima padoše na njen usijan obraz i tako ostadoše... Kao munja šinu je nešto uz grudi, oseti da joj se povrati sva snaga, ona se izvi iz tih ruku i skoči.
bez razmišljanja... i pravo za kamdžiju... zna ga da je bezmoćan kao dete, jadnik!... Gori mu, strašno mu gori desni obraz, oseća sva mesta kojima se bol i vatra pružaju, onako dužinom...
jedan čas odmora ; i vi sa namrštenim čelima, sa licima onakaženim stradanjima i patnjom; i vi, jadnici, što izgubiste obraz i poštenje, udvarajući se silnima, i svi vi zabrinuti i namučeni hodite i stanite ovde uz ovu veliku i nepromenljivu
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
I bar se na častan način rešio muka! A, ako je priznao, znači da je ukaljao obraz, i da mu tek sad predstoje najgora mučenja! I znači da je cela organizacija u opasnosti!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Jedna mušica dolete i stade obletati oko starčeve glave pa mu čas uleti u uvo, čas u oko, ili ga pecne u obraz, u vrat, čas pokuša da mu uđe u nos. Starac se branio obema rukama, pljeskao se po obrazu, po vratu, ljutio se i psovao.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I, zaista, poslanici su pokazali da umeju ceniti svoju otadžbinu, jer za nju žrtvovaše i svoj lični ponos i obraz. — Život su naši stari žrtvovali za ovu zemlju, a mi se još predomišljamo da li za nju samo čast svoju da žrtvujemo!
Takve... more, kakve takve pesme? — Mnogo bolje ću ja sutra da pišem, ali ne podnosi obraz da se brukam, kao što može neko. Pa i ponašanje promeniše ludi prema mladom pesniku.
Jedva ga pustiše zbog starosti, a inače bi ga kamenjem zasuli. Svi se zakleše i zaveriše da će sutra osvetlati obraz svoga narodnog imena i da će se junački držati. Zbor se rasturi u najboljem redu.
Svega me obuze narodni ponos i sujeta da osvetlam obraz svoga roda, i jurnem pred sudnicu, pa viknem: „Šta hvalite vašeg Leara?... Vi još niste ni videli junake!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kapetan razgleda oružje i ljude, pa stade. — E, braćo, — poče on da govori lagano, — sad treba osvetlati obraz. Dosadi nam krvnik! Zar on jedan da gazi toliki narod po svom ćefu. Danas ćemo sigurno naići na njega.
Iz one dvokatnice, gde je bila firma s natpisom Videlo, Komarčić izlazi i putuje u Sremčicu da poljubi u obraz onoga dripca, kome je onomad odricao prava učešća u samoupravi. Radoje stao na raskršće pa razdaje sirotinji nekakvih 3.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— savetuje ih Đorđe. — Neće, neće! — veli Sreta. — ’Ajde pa pazite da nam obelite obraz! — dodade neko iz gomile koji nije ušao u odbor. — Ti uživaj samo! — reče Sreta i ode s odborom.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Palcem je vrelo sunce u levi obraz kucka, Opipava joj puls, obilazi je polako, Visi joj nad glavom, o grani, kao mešina vina.
Ponosim se što sam mu čukununuk, Mada neobičan naš je odnos: Nikad me za obraz ne uštinu, Samo ga slutim, kroz magluštinu. Jer ja ne znam ni kako izgleda Moj voljeni čukun-čukundeda!
” U ponoć, vazduh se ko kreč zgusnuo, Samo je kiša tanko muzla, I Krapinac je, gladan, usnuo; Niz obraz mu je jedna suza Potekla, dok je teško disao. Tako se rodila ljudska misao.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
SVETOM KNEZU LAZARU 6 KNjIŽEVNI RADOVI TUGA ZA MLADENCEM UGLjEŠOM Malije ikoni, i velik dar, imušti i presveti obraz Vladičnji i prečistije Bogomatere, ihže velik i svet muž darova mladomu mladencu Uglješi Despotoviću, jegože i
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što će đavo u kršćenu zemlju? Što gojimo zmiju u njedrima? Kakva braća, ako Boga znate, kada gaze obraz crnogorski, kada javno na krst časni pljuju! SERDAR IVAN Što bi ovo te jošt ne dođoše Ozrinići, naši krajičnici?
Da l' na njemu zajedno ne bjesmo, pa ja rvâ i tada i sada? Ti izdao prijed i poslijed, obrljao obraz pred svijetom, pohulio vjeru prađedovsku, zarobio sebe u tuđina!
Na Simunji¹ stigosmo svatove, te ubismo obadva Alića, a kroz Turke nesrećnu nevjestu. Tu smo grdno obraz ocrnili i od Boga dio izgubili. KNEZ JANKO Bože dragi, čudna dogovora! Bili ovo đeca poslovala?
Svako gleda što će čut od tebe, a ti si se nešto zamrsio: nit' što zboriš niti nas otršaš, u obraz si kao zemlja došâ; sam se šetaš poljem bez nikoga, nit' što jedeš niti zaspat možeš.
VLADIKA SE TRZA KAO IZA SNA. VLADIKA DANILO Udri za krst, za obraz junački, ko gođ paše svijetlo oružje, ko gođ čuje srce u prsima! Hulitelje imena Hristova da krstimo vodom ali krvlju!
Progrize joj sisu u posanje, rajsko piće prosu u njedrima. Stižê đecu roditeljska kletva! Staniša je obraz ocrnio, pohulio na vjeru Hristovu, na junačko pleme Crnojevo; obukâ se u vjeru krvničku i bracke je krvi ožednio.
Slatka mama, no bi na udicu: „Pij šerbeta iz čaše svečeve, al' sjekiru čekaj među uši!“ Strah životu kalja obraz često; slabostma smo zemlji privezani, ništava je, nego tvrda veza.
No primajte vjeru prađedovsku, da branimo obraz otačastva. Ćud lisičja ne treba kurjaku! Što jastrebu oće naočali? No lomite munar i džamiju, pa badnjake srpske
Nek zna prijed, pa čini što može! VUK MIĆUNOVIĆ Otpiši mu kako znaš, vladiko, i čuvaj mu obraz kâ on tebi! VLADIKA DANILO (otpišuje) „Od vladike i svijeh glavarah Selim-paši otpozdrav na pismo.
VUK MIĆUNOVIĆ Bezobrazne, obrljane kurve, povukuše te nam obraz grde! Junačkoga ne znaju poštenja, a ne bi se vukli za Turcima.
TOMANOVIĆ Vjeran bješe junak mimo ljude, pa ga ono pašče Ćorovića izbezumi nekako na bratsku, te sramotno, crn mu obraz bio! SERDAR JANKO Je li mu se kuća iskopala? VUK TOMANOVIĆ Ne, serdare; ali što za fajdu?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
je, da ima malo pramenova, te da bi oni svojom senkom kao sakrili onu udolicu ispod ušiju ka vilici, a i ceo joj obraz od te senke došao tamniji, ovalniji.
Alil, čisto kao uvređen, odgovori: | — Gazda Marko, svirka moja, obraz moj! I klečeći još više se saže. Poniknu grnetom dodirujući njime pod, tako da kao ispod zemlje poče da se razleva
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
ali ovaj opali iz svoje šešane pa hitro iz obje kubure na Marka, a u isto vrijeme povika: „A, Alija i Mujo, crn vi obraz! zar me ostaviste?“ Olovo povi Markom.
Pejo naš kajil, a mi: a ja! Serdaru je do obraza više no do Stanine sreće. Bogami i mi marimo za obraz, ali, ali...“ „Ali je ne damo, bez nečije zle sreće, odista!“ prekide ga žestoko mladić.
“ „Ali je ne damo, bez nečije zle sreće, odista!“ prekide ga žestoko mladić. „Ni nama obraz ne da, da unesrećimo naše čeljade, još kakvo čeljade!
“ „A da kako! Ko bi se mogao uzdržati, kad se tako u obraz takne!“ poče onaj ponajstariji žestoko. Vladika ga pogleda, a on odmah ponizno: „Eto čuješ, Gospodaru, je li zli udes,
Stoga ću ja njemu: „Nijesi ugonenuo ne zbori više, ne troši riječi, jer ti je uzalud.“ — „Ama ti meni obraz ocrni! pred Gospodarem i pred onolikijem zborom!“ reče on. — „Nijesam ja, Spaso, no ti sam sebi!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
kakvoći i nameni poređenja stoje na prelazu između govornih izraza doslovnog i govornih izraza prenesenog značenja (Obraz mu je kao đon; Lepe mu se novci za ruke kao med za usta, itd.).
— Čovek bez novaca, panj bez žila. — Sa novcem svud kod kuće. — Nije gospara bez dinara. — Što tanja kesa sve deblji obraz. O STAREŠINSTVU — Kakva starješina, takva sva općina. — Žile se korijena drže.
— Iziće će djelo na vidjelo. — Delo čoveka hvali. — Lepo delo, večni život. O ČASTI — Obraz nema cene. — Gde je reč, tu je i obraz. — Đe je obraz tu je i duša. — Obraz i dušu svaki za sebe bere.
— Delo čoveka hvali. — Lepo delo, večni život. O ČASTI — Obraz nema cene. — Gde je reč, tu je i obraz. — Đe je obraz tu je i duša. — Obraz i dušu svaki za sebe bere. — Obraz je mučno steći, a lako izgubiti.
— Delo čoveka hvali. — Lepo delo, večni život. O ČASTI — Obraz nema cene. — Gde je reč, tu je i obraz. — Đe je obraz tu je i duša. — Obraz i dušu svaki za sebe bere. — Obraz je mučno steći, a lako izgubiti.
O ČASTI — Obraz nema cene. — Gde je reč, tu je i obraz. — Đe je obraz tu je i duša. — Obraz i dušu svaki za sebe bere. — Obraz je mučno steći, a lako izgubiti. — Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za što.
— Gde je reč, tu je i obraz. — Đe je obraz tu je i duša. — Obraz i dušu svaki za sebe bere. — Obraz je mučno steći, a lako izgubiti. — Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za što.
— Obraz i dušu svaki za sebe bere. — Obraz je mučno steći, a lako izgubiti. — Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za što. — Za obraz daću svašto, a obraza ni za što. — Obraz nema sto rala.
— Obraz i dušu svaki za sebe bere. — Obraz je mučno steći, a lako izgubiti. — Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za što. — Za obraz daću svašto, a obraza ni za što. — Obraz nema sto rala. — Sve daj, a čovještva ne daj.
— Obraz je mučno steći, a lako izgubiti. — Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za što. — Za obraz daću svašto, a obraza ni za što. — Obraz nema sto rala. — Sve daj, a čovještva ne daj.
— Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za što. — Za obraz daću svašto, a obraza ni za što. — Obraz nema sto rala. — Sve daj, a čovještva ne daj. — Više valja prst obraza, nego svijeta blago.
— Više valja prst obraza, nego svijeta blago. — Blago dobrom činu i svetlom obrazu. — Ruka ruku mije, obraz obadvije. — Ako neće bruka (napast) na čoveka, čovek će na bruku (napasti).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Kako on to reče, a careva devojka pritrči i poljubi ga u obraz, u oko i u čelo. Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja kad padne na zemlju sva se na komade
krilo i ona ga počne biskati, te on zaspi, kad u jedan put jezero se zanjiha, a ona počne plakati, i suza kane njemu na obraz, a on se trgne, uzme mač i stane da čeka alu.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Uzmite na se igo moje i naučite se od mene, jer sam krotak i smeran srcem. I uzmite obraz moj na se, jer igo moje je dobro i breme moje je lako.“ (Mt.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Po svim mojim proračunima, ovde treba da se pokaže čudo! Od toga zavisi obraz i čast jedinice! TANASKO: Četvrti pešadinski puk „Stevan Nemanja”, Drinska divizija, Prva armija, drugi vod treće
IKONIJA: Što može da ti uradi poštena, to ti kurva nikad ne bi uradila! CMILjA: Kad je izgubila svaki obraz! GOSPAVA: Cmiljo, molim te! Ko sestru! Ako mi ne možeš lepu reč, nemoj ni ružnu! Cmiljo, kumim te Bogom!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mlada je duša podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metneš i saliješ, onaki obraz od njega napraviš. Dok je taj vosak jošte mek, lasno ga možeš pretopiti, preliti i preobraziti.
Brada mu pokratka, okrugla, i vlasi na glavi bele kako sneg, a obraz čist i mlad, pun mleka i ružice; pogled drznoven, no u isto vreme ljubak i milostiv; oči pune života i neke osobljive
neprestano u umu i u srcu imajući Kijev, Moskvu i Rosiju, vladeteljnicu tih strana neprestano čujući da se pominje, i obraz njejzin na mnogo mesta izobražen videći, naturalno morao sam kadgod o tom i sanjati.
„Nipošto”, rečem mu, „nisam ja došao ovde sramotiti sebe i vas.” „M’ ’ajde, kaluđeru, svetao ti obraz!” — otvešta major i pođemo u crkvu.
oblagorođavati — uljuđivati, oplemenjivati oblekčati — olakšati obličavati — koriti obličenije — prekor, osuda obraz — lice, izgled, slika, način obratiti — pretvoriti obrknez — vrhovni knez ogursuz — ugursuz, nesrećnik od — o
Ćosić, Dobrica - KORENI
Valjda nije to. Gde bi sada, pred kraj veka, kad mu je više prošlo nego ostalo, činio sramotu kući i kaljao sebi obraz? Gunj mu je u ramenima pedalj širok, krši prste uzmičući iza njegovih leđa, u senku. — Živ sam!... Mnogo ti krivo?...
Tuđe? Ustaje, bela kaldrma gori na mesečini, Mijat spokojno spava! Njega? Na vrata Mijatove sobice prislanja obraz: kao potok huči disanje goveda, brzo izlazi na put, uska putanjica kroz njive spotiče noge, nepoklani kukuruzi taru se u
Ćorđe mačjim koracima dođe do prozora i prisloni se uza zid. Ništa ne čuje, huči mu u ušima, pritiska uvo i obraz uza zid da njime probije u sobu i čuje. Ništa. Samo se od ušne školjke sipkaju zrnca suvog kreča.
Rodio mi se unuk. Gde si, panjugo, da te zagrlim? On grli Mijata, Nikolu, Tolu. Sve ih ljubi u obraz. Trči, Milunka, i kaži joj da hoću unuka prvo u hladnoj vodi da mi okupaju. da mi bude krepak, čvrst i hrabar.
„Moj Adam će na jesen u školu“, glasno je rekao. Sem Aćima, niko ga nije čuo. „Čuvaj svoj obraz“, u samo uvo strogo mu je rekao otac. „Ja neću da on ostane bez oca.“ „Ostaće mu imanje i kuća.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— oblak samilosno dotače dečakov obraz. — Ali bolje da je ne nađeš, jer ćeš živeti samo za druge. — Tražiću je i naći! — Mali čistač se namršti.
— Nisam ti potrebna, Zlatousti! — Srebrna ruža nežno dotače dečakov obraz. — Vrati se među lude! Srebrne ruže nestade, a mali čistač se osmehnu.
»Gle kako sam žedan!« — pomisli, ali teško mu je bilo da ustane. »Ni žive duše nema da mi donese čašu vode!« Niz obraz mu skliznu suza, on podiže ruku da je obriše, kad kraj samog uzglavlja ču nečiji tanušni glas: — Ko kaže da nema?
— Videla sam ga! — prošaputa sunčeva zraka poverljivo, naslonivši se dečaku na obraz. — Kad su đubretari polili ulice, mali voz izleteo je kroz prozor i spustio se na šine velikog voza u dolini.
— Ne gledaj kraste na njenom licu, ne brini što OD nje ledeni vetar bije, pritrči i poljubi je u jedan, pa u drugi obraz, a onda se izmakni.
»Moram joj pomoći!« — pribra se, priskoči i poljubi je u jedan, pa u drugi obraz. Odjednom nešto zatrešta, nešto zaprašta, a sa starice spade led rastopi se ledeno srce, nestade krasta a rugoba se
Šta vredi što sam dovde došao? Ne mogu te ubiti, ptico! Ne mogu postati Princ oblaka! — niz dečakov obraz skliznu suza, a iz grla ptice zažubori pesma kakvu nikada niko nije čuo i obavi ga kao nečija topla, samilosna ruka.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Gospodar Jevrem protrlja obraz (malo ga je, ipak, ošinuo taj skovitlani vek), vrati se, uzjaše konja i polako stigne do Francuske ulice.
Mnogo puta, u nekom opasnom čekanju, naslanjao se na stablo, obraz uz koru. Gledao je kako kroz vijuge, kao kroz nedohode, prolaze sitni životi i slušao stablo kako ćuti i kako mu sok,
Kroči na Breg za razmišljanje, zađe u senke i nasloni obraz uz jedno drvo koje je bilo mlado 1870. Neko vreme stoji tako, ne razmišlja, sluša: dah sokova, hod mrava, kovitlanje
Da nisu Stojana Čupića toliko smutili turski darovi da je i obraz bacio pod noge? Za tren, sve se okrenulo naglavce; ustanici su ga sumnjičili kao da on nije više vojvoda Stojan Čupić,
i rekli, Višnjiću je za leđima gorela vatra, bližila se ponoć i tama se hladila, dolazile su jesenje mesečine a Voždov obraz je mirisao na barut. Posle, Karađorđe je ćutao i Višnjić je ćutao pa su tako, u ćutanju, podelili hleb.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
„Ah, Satano, ravnočini brate, - Mihail mu poče govoriti - kakve čerte viđu ja pogubne na tvoj obraz, i na sve ostale!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa koga me đavola onda ne slušaš? Zar sam ti jedanput govorio: pazi ti, ženo, na svoju kuću i obraz svoj čuvaj, a parade ostavi onima što zjala vole da prodaju. Ne povodi se ti za ovim današnjim Beogradom.
Pri ovom zbunjivanju ja sam primetio da se desni obraz njegov veoma jako bio zarumenio, dok mu je njegov levi inače bio crven od rođenja.
To da mu je levi obraz inače bio crven od rođenja, ja nisam imao ranije prilike da kažem, i zato činim to na ovom mestu.
jedan čovečiji leš, malog rasta, oko osamdeset godina, bradat, glavom jugu, leva ruka opružena upravno telu, desni obraz jako priljubljen zemlji, povrede nikakve...
Onda seljak odlazi u avliju, iza dućana, da se obriva. Okvasi malo obraz iz neke barice odande u avliji, a i ne sapunja, pa vuče, vuče, ali ni dlake: više očupa i odere nego što onim brijačem
Što se hvališ, crn ti obraz bio, Kad Kotare nisi ni vidio, A kamoli kuli dolazio Moju vernu Anđu obljubio! — onda on peva tako kao da je ona
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Njen obraz je ono što ljudskim djelima daje preplanulu boju zrelosti. Svi naši napori, sva naša djela samo su vidovi borbe protiv
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
E čekaj, ne šalim se ni ja! ... Nisam se šalila, kad sam bacila obraz pod noge, kad sam osramotila svoju kuću i ime, kad sam zbog tebe okrenula leđa celom svetu, pa neću se šaliti ni sad! .
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
368 OBRAZ BEZ OBRAZA 369 OPET DOBRA HVALA 370 KAD SE HARČI, NEK SE HARČI 371 E LIJO, SAD SI DOLIJALA 372 ZET U PUNICAMA 373 KLINČ
Kako on to reče, a careva devojka pritrči i poljubi ga u obraz u oko i u čelo. Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja, kad padne na zemlju, sva se na komade
— Ali mrtvi opet ništa, a mali se na to naljuti, pa primjeri šakom, pa ljek u obraz: — Kad nećeš zvoniti, što si tu došao? Mrtvi se stropošta na zemlju, i mali uzme pa odzvoni, i onda se vrati k popu.
Kad se ja već sit načekah, dadem mu jedan uz obraz, a on se namah stropošta. Ja odzvonim i dođem amo, a on ostane ležeći.
Jedan reče: — Ja bih najvolio njezine tri bijele stvari: grlo, zubove i obraz. Drugi reče: — A ja đevojačke tri crne stavi: oči, solufe i obrve.
— A kad bi sav svijet pomro, kome bi zapovijedao, ko bi te slušao? — Budale i kenjci, kao što si ti. OBRAZ BEZ OBRAZA Bio je nekakav čovjek vrlo opak i u svako je zlo upadao ne stideći se ljudi ni boga bojeći, samo je li mu
(možda: i tlo, ili: loj) lubardati — pucati lje — vala baš ljek (pa ljek u obraz) — šljis ljeljenica — košuta ljesa — opleteno pruće maksuzile — naročito malar — slikar ma̓m — mahom, odmah madžarija
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Prigrli me i jedna velika suza kliznu niz njegov obraz. “Ko će kao bog!“ - reče radosno. Onda mi ispriča kako se pre trideset godina sprijateljio sa mojim ocem i da je često
S druge strane, dečaci i devojčice su mene ljubili u ruku, a ja sam ih ljubio u obraz i tapšao po licu. Moj dosta stariji nećak, bivši vojnik i knez sela, bio je najstariji muški član Pupina i bio je
S druge strane, dečaci i devojčice su mene ljubili u ruku, a ja sam ih ljubio u obraz i tapšao po licu. Moj dosta stariji nećak, bivši vojnik i knez sela, bio je najstariji muški član Pupina i bio je
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
pogodba, ni njihove molbe; još bijesan Arnautin zbiva od njih šalu, smije se starcu i zatvara im vrata od dućana u obraz.
Do gospodareve kuće preko sela opet ih prati gomila djece, pa se od njih odbraniše tek kad svatovi u obraz im zatvoriše vrata od dvora.
— podižući se veli žena. — Pobudalio si!... — Nisam, ako i misliš da jesam. Kao velim: ko u vjetar pljuje, na obraz mu pada. Ali je prevršilo, — pohvatao sam vam krajeve... Kazuj što ste danas utanačili, kad ćete se sročiti?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
iskustva i drugačije duhovne svetove potura kao svojevrsno ogledalo da u njemu oglednemo svoj današnji ljudskoduhovni obraz.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Ama, čekajte, de! Vidim ja da to mora da bude, nije da ne vidim, ali znate kako je... nije to lako baciti obraz pod noge. NINKOVIĆ: Kako god vi želite. ŽIVKA: Dobro. 'Ajde od sutra, recimo, da počnemo bridž da učimo.
ČEDA: Idite odmah u vašu sobu, evo mene za vama. ANKA: Je li istina? ČEDA: Idite samo i čekajte! ANKA (nudi obraz): Poljubi me uime kapare! ČEDA (poljubi je): Sasvim. Divna kapara! ANKA: Odoh i čekam! (Ode.
Zet, zet, izetio se on dabogda nikakav! Jaoj, proklet bio majci i ovoga i onoga sveta! Kuću mi ocrni, obraz mi oduze, oduzela mu se dabogda ruka kojom je napisao ono! VASA: Smiri se, boga ti!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ostaće i dalje crkva nepokrivena, a škole u podrumima. Vaj!... Njemu udari plamen uz obraz, pa brzo trže pištolj i opali na najbližega. Ali ne pogodi.
— Dakle i kaurin da se maša za pušku? — Sladak mu je život kao i Turčinu, aga... Obraz tako isto... — Take je! — uzviknu dervišina na goranskom narečju, te se Trgovci još više uplašiše.
Teško beše jedan put i Sulj-kapetan vo Gora. Rezil će se napraveše. Ama ti mu go donese obraz na mesto. So junaština. Dade mu hata za dete i mnogi ćemeri so zlato... Take li je? — Pa, aga... — Ubavo!...
Ti mi nekad sačuva obraz, pravo je sega i ja da ti vratim... Svi ste slobodni Zemljaci sme. Vije v tuđina da pečalite, i ja takec...
Težu od ovih planina, koje su se onako surovo nadnele nad manastir. — Pazite i ne uzmite mi obraz danas — šapuće on sejmenima arnautski i ne zastaje Dugo — danas je njihov dan; neka se vesele, ne dirajte nikoga.
Bilo mu je vrlo dobro. Ali u selu bio neki bogat Anadolac i imao svega jednu kćer. Nije devojku, no da prosti Bog i obraz — pravu hatkinju. Dopao joj se naš Banjštanin i nagnala oca da ih privenča i da mu prepiše sve svoje imanje.
Mlađa je zadržana. U neko vreme seknuo se od svoje babe da pođe nazad i pogine za svoj obraz... — Ali, Novice, valjda stotinu Anadolaca stojaše ispred opštine i kao mahniti zaurlaše: „Ua, Arnaud, Arnaud-budala!..
Rekao sam u selu da mi je ona žena umrla. Eh, brate, nema čistije zemlje od naše. Ovo je Turćija, a ono tamo crni obraz. Ako te lažem, prošao i kod Boga onako kao u Anadolu!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
153 HRISTOS NA MORU 155 BOGATAŠ I UBOGI LAZAR 157 DOBAR MEĐU ZLIMA 159 MALO PROSJAČE 162 PRIMORKINjA 165 OBRAZ 168 DEMOSTENOVA SMRT 171 TAL 173 DESKAŠEV I BRANKO 175 ZAŠTO JE DANIČIĆ PROMENIO PREZIME?
»Srpske Ilustrovane Novine« 1881. OBRAZ Jest’, u Crnoj Gori na koju se rado Podrugljivo smeše naši „prosvetnici“ U zemlji dvoboja (iz pištolja praznih),
Ali, jaoj, Mrgud ima oca živa — Pa kad stigli glasi do starca kukavna, Te na svetao obraz pade senka tavna: Zaplaka se starac prvi put svog veka, Lati s’ dževerdara, jedina mu leka: „Rođeni mi sinak čisto
Ko sabliži razne ćudi Izvršiće divno delo: To je slavno, al’ je glavnô: Pošten obraz, svetlo čelo. »Starmali« 1882. ODA (šta mislite, kome?) poreskoj knjizi Knjižice, knjigo, red je na tebi.
Il’ oko mojih kupiš se noga; Skrivaš mi drugih predmeta mnogo Kojim’ bih odu napisat’ mogô, Ističeš samo svoj obraz beo — Znam šta bi hteo. Pa drage volje, — vo precje nemam, Šta više na to davno se spremam.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Kakve su ti te ruke, kakav ti je obraz ispucan i izgrđen, kanda si od najgore paorske familije. Opet ti kažem, devojko, ja oću nobles u mojoj kući.
JOVAN: Otkad ja na Ančicu mislim! A jeste li vidili kako je lepa? Nos joj je kao struk karanfila, obraz crven kao karmažinska koža, a kosa crnja nego našeg mačka rep. FEMA: Uh, uh! Idi, dok nisam sve povratila.
EVICA: Ej, teško si ga meni! (Otrči.) RUŽIČIĆ (sam): Njest li sija bolja od matere jeja? Voistinu, sej obraz jest idilskago života, siju da vozmu az v suprugu, ne mareći čto so materiju jeja budet. POZORIJE 8.
Krakov, Stanislav - KRILA
Već je osećao kako mu šiljati kuršumi prolaze kroz telo. Njegov bledi obraz krvavio je na vilici zasečen komadom bombe. Okolo svugde rikali su tuđinski glasovi: — Predavajte se, predavajte se.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Samo otvorim oči, vidim da mi nekakva dugačka glava dodiruje obraz i uvo. Osećam čak i topao dah, što je trenutak užasa. U stvari, samo se ugao od pokrivača nadvio na moje lice.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Badava snage tvrdi mišići! Badava srce Obilićevo! Uzalud stida trazi rumeni Što, slušajući lance robovske, U obraz jure kao bujica, A posle opet natrag u srce; Al’ onde svaki damar zastaje: Obrazi bledi, ruke klonule, Modre se
P’ onda i tebi, staro klepalo, Što ti se obraz davno zbrčkao, Preživajući česte naloge, Trebaće jedno zbogom kazati... (Puca.) To je poslednje!... Sve gušći dim!..
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
« Kod jedne gomilice nađosmo sredovečna Crnogorca. Zavezao obraz nekom prljavom peškirinom, kroz koju mu prosanula krv, pa čačka svoju metalnu simsiju.
— Ama kuda ćeš ti, brate, kad vidiš da si ranjen? On pritište šakom polovinu usana, da mu ne mrda ranjen obraz, pa mi onom drugom polovinom usta prošušketa: — Ogrebali me Turci po obrazu, a ko mi u obraz dirne moramo se
da mu ne mrda ranjen obraz, pa mi onom drugom polovinom usta prošušketa: — Ogrebali me Turci po obrazu, a ko mi u obraz dirne moramo se naplaćivati. Svi se nasmejaše ovoj igri reči. — Ama, bojim se biće ti rana opasna pa ćeš propasti.
pusti i mene da se tu malo ogrejem! Mene prođe jeza... da li ja ovo sanjam?... naglo se okretoh... moj se obraz: očeša o jedan uveo, hladan obraščić; pogled mi susrete dva velika, crna, neobično sjajna oka, gde se zorno upiru u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osuda se morala izvršiti. Madlena, najstarija sestra, predloži: — Pet puta u usta, ili dvadeset i četiri puta u obraz. Bilo je i jedno i drugo. Vatra me neka obuzela.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Silni pogled, sam magnet, pamuk ruke, grudi sneg, obraz — prilika; mnogocena svila vlas, slatkoglasni tvoj je glas što je muzika.
1817. Sima Milutinović Sarajlija RAZVRAT Šta je slava i junaštvo, Šta je obraz i poštenje, Šta li spomen i pohvala, Šta l' po smrti prazno ime? Vlast i sila malo traju. Raj nam šta je?
Božestvo nam je duša u telu; a Duboko čuvstvo česnog i krasnoga Čist obraz njegov. Miloševe Sile su ognjene sluge onog. Ta Miloši bi, laž da ne splete Vuk, Skiptr zadržali nesrećne Serbije.
Mog detinjstva spomen slatki, Sna i mečte obraz glatki, Što iskazat nije slovom, Jošt u kući toj se bave, Roditelja pamjat slave Moja čuvstva tim pod krovom.
Ne gledaj vreme, jer ljubov sve će pobedit! Seti se da najveća sreća te ovde čeka: Roba roditi nećeš, već čoveka, obraz božestva. To je zlato! To je srebro i dragi kamen! 1826.
Zar su bude morske preče Neg’ bezbrižan mir u zemlji? Slava, sila i bogatstvo Promenljiv je obraz mraka. I gordinja taje svaka, I ostaje večno — ništa. Jovan St.
Pri skorbnom tvoje pogrebu majke, Gdi srodnika tužaše glas, Ti si bez suza, spokojan ostao, Svakom mudracu obraz. U zatvor steran, osećao nisi Tavnice tugu i zled, Sve gorke, nestašne obide sveta Nisu ti mutile jed.
u okovi turski, Stradala nevina deca u majčinoj utrobi grozno, Gnusnim i bludom čistota oskvernjena device, braka; Obraz i zakon, i crkva i sveci pogaženi javno: Sve je propištalo livajuć suze u nevolji gorke.
Ah, hoće li božje oko Srba ozariti, Hoće li se kadgod sunce opet nam roditi, Ljubvom, slogom i junaštvom krst i obraz belit, I kroz silne ove muke večnom slavom svetlit? Gde srce bije, Tu s’ svetlost vije Serbiji. 1839.
Kojem je od vas dvojice nepravda: Tebi što usta nemaš da s’ nasmeješ, Ni oka, suzom obraz da opereš, Il’ starcu koji muči se i strada, Među tim peva, veseo zanoveta, I tako za sto, manje, više, leta?
O, koliko bi’ ja Arsi platio kad bi mi on po ovoj odi udovletvoritelni obraz živonapisao! Vidite koliko su nužni čerteži i obrazi sa znameniti’ predmeta Serbije poeti patriotičeskom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
svanuti, I u tvog sanka budnom zrcalu Sumoran će mu zračak granuti — Pa kad u peni bratske mrzosti Nagrđen krvlju obraz opazi, Sa strepećim će srcem leteti Opet u mrak, u noć, u grob!... (Sa Vujom ulazi jedan perjanik sav u ranama.
E, opake vještice, žene nesrećne!... Kobna li časa kad ni u Crnu Goru uljeze! Sve ne u crno zavi, crn joj obraz i ovoga i onoga svijeta!... (Vujo gunđajući izvodi ranjenika napolje.
Bojić, Milutin - PESME
Zar nisi gorda kao bescen urna U kojoj leži prah mrtvih careva? A ti si tužna. Stid ti obraz preli. Razumem. Ova noć svetla i burna Traži u nama blesak palih dneva. Umrlog Boga mi bi vaskrs hteli. Ponoć je.
Jakšić, Đura - PESME
Nikad dobro veče! Meni noćca lako nikad ne proteče... U mislima, tako, uzdahnô sam jako, A suze su tekle niz obraz polako; Od grudi se mojih večan oganj stvori, Da u njima duša pre roka izgori!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sam je on morao da joj prinese svoj obraz njenim ustima da bi ga poljubila. Sam ju je morao da unese u kola, ni toliko ona nije mogla, i da brzo, užurbano, kao da
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali pop Vrane neće da ga u blagajnu primi, već mu udari u obraz koreći ga što dopušta da sin Rade, na njegove oči, sa Božicom u suložništvu živi. Ilija ode od popa Vrane zlovoljan.
Ilija toga jutra opazi da je nestade i pohita za njom. Stigavši je u polju, veli joj: — Vrati se, Mašo! Udaraš u obraz meni i Radi .... Kud si nakastila? — Svojoj kući... Ne mogu dalje izdržati... Što će mi ludo dijete. —Ne budali, ženo!
Ali podnoć najednom sasu pušavica, kao brašnom iz pune vreće .. . No sve ništa, da ne duhnu vjetar: studen bije u obraz kao ledom... I spustila se noć, ne vidiš pred očima drugo do bijela...
Kad Rade dođe u varoš gospodaru i zatraži žita, gazda Jovo udari mu u obraz, veli: — Ne mogu ti, sinko, već davati dok ne sklopimo zakonitu pogodbu za novi dug.
— odgovori mirno Rade. — Ne brojim ja onakova viđenja, već ovakova ..... i čisto dršćući od uzbuđenja prinese svoj obraz k njegovim usnama. — Rade, poljubi me! — moli ga... —Nećeš, nije te briga za me, — odgovara žena za nj... A imaš i pravo..
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
jurim radosno jer ne vidim ništa drugom osim onih svetlih, sjajnih, blistajućih zrnaca u zenicama njezinih očiju. Obraz mi gori od njenog daha i što god ga vetar više brije i hladi, sve je vreliji. Rekla je: „Dovedi mi sokolara Andriju“.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sav poziv života tvoga Svršen je s rađanjem mojim, po volji samoga Boga; Ali će Rimljani sutra s divljenjem gledati mene Kô obraz vrline čedne, kô uzor najlepše žene.“ I strašna, mramorna žena raširi kamene ruke I pritište ga silno.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
kao što kažete, pošaljete u nagradu za moje aleksandrisko pismo, ja ću - kao što pogađate uvek, kad god prislonim svoj obraz uz jastučić pokriven umetničkim delom Vaših ruku, utonuti u slatke snove i osećati lelujanje lađe na kojoj smo zajedno
To se pokazalo već pri mom prvom dnevnom poslu: pri brijanju isekoh svoj obraz u četiri razna pravca. Pri doručku sasuh čaj u dozu za šećer.
Sada, po Vašoj želji, prislanjam svoj obraz uzanj. Vaša druga želja, da me Vaš vez potseti na moju udaljenu prijateljicu toliko puta koliko je perla u njemu, biće
I u prirodi ne bismo tu površinu mogli jasnije videti. Ona izgleda kao rapav obraz, rupica do rupice. To što vidimo, to su bezbrojni krateri. Ko bi ih prebrojao!
Stanković, Borisav - TAŠANA
« I to, to me zakla, obezumi. Kazah joj istinu. Dok joj je muž bio živ, ja sam bio siguran da neću na njen obraz udariti; ali, od kad je ostala udovica, sama, slobodna, ne bih mogao odoleti da joj ne kažem koliko je volim.
(Odlazi.) MLADEN (bratstvenicima): Pa?... Čuste li? Pa?... PRVI BRATSTVENIK Glava mora za obraz! SVI Glava za obraz! MLADEN Imate puške, konje...
(Odlazi.) MLADEN (bratstvenicima): Pa?... Čuste li? Pa?... PRVI BRATSTVENIK Glava mora za obraz! SVI Glava za obraz! MLADEN Imate puške, konje... DRUGI BRATSTVENIK Ti znaš da mi krijemo, ali bez oružja nigda ne idemo.
« Čaršija se zatvara. Svet beži kući. MLADEN (prolazi uz grčeviti smeh): Tako, braćo! Tako! Osvetite me. Glavu za obraz! Ja sam već mrtav ali bar da mi se kosti u grobu ne prevrću. (Ode.) DIMITRIJE (ode za njim). Pauza.
Ispred svih ulazi hadži Rista. HADžI RISTA (hodajući po sobi): Kućo, ko te opogani? Ko ti crn obraz udari? Ko u ovu sobu, gde se skupljale vladike, držala molepstvija, osuđivalo koji će paša, koji će krvnik između naše
Kad vi, a najviše tvoja kći, toliko nam obraz zacrniste, da ne smemo u čaršiji trgovine da otvorimo. SVI Jest, hadži-Risto!
MLADEN (odgurnu je, hoće nogom u glavu da je lupi): Petom ću ti glavu razbiti! Zbog tebe sam i dočekao da mi sad obraz gori. Dok sam bio u brdima, među svojima, ti svaki dan: »Hajde da siđemo u varoš.
« Sada ćete vi videti kako baštovan svoj obraz brani... Ovamo, Tašano, otrov ovaj pij! TAŠANA (se odupire da uzme otrov). Iz daljine se čuju puške i halabuka.
Čujte me: prokleću vas. SVI Ne prokletstvo! MIRON Prokleću vas, što veru i obraz u krv pretvarate. Prokleću vas, da vam ni čukun-unuci glavu ne dignu, u crkvu ne uđu, u stolove ne sednu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Prosto ne znam kako naše gospođice odolevaju. Ja da sam gospođica — hvala Bogu što nisam —ja bih često i obraz pogazio, i svaki dan bih drugog momka voleo...” Zar nije, braćo, zlatan naš gospodin Joksim! Sušta pravda i pamet!
Kad je još Vlaovićima što trebalo od sela! — Ta velika Leksina laž, junačka i mučenička, to je bio poslednji obraz Vlaovića. Imanje, koliko ga je još ostalo, nestajalo je. — Neka ide sve!
Stid i sram je pogodio palanku pravo u obraz i u srce. Mrtva tišina usred podneva. Ljudi, braćo! Mrtva tišina. Smrt je prema tome mala stvar.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— no ja tragedije više ne pišem. Da moli kakvog volšebnika da je u drugu figuru pretvori? — ali kod nje nije mana samo obraz, koji se može od crnog da je beo ili rumen načiniti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Otac je naročito u svojoj reči naglašavao kako sad treba da mu osvetlim obraz, i ja sam to vrlo svesrdno primio k srcu i verovatno bih i ispunio očeve želje da su samo i profesori na to bili
Jedanput sam samo, sećam se, na času gimnastike osvetlio ocu obraz, a sebi razbio nos, inače je sa drugim predmetima išlo da bog sačuva.
očešljala me sa razdeljkom, stavila mi u džep čistu maramicu za nos i poljubila me u čelo, uz reči: — Osvetlaj mi, sine, obraz!
Globus izađe iz treće klupe i stane kraj prozora. — E, vidiš, kad ovako desni obraz okreneš suncu, onda ti je cela ova polovina glave osvetljena a ova druga nije. Je li?
Je li? E, sad okreni levi obraz suncu i, eto, sad je ova druga strana osvetljena a ona nije. Tako bi nam isto objašnjavao i polove na Sretenovoj glavi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kažu da u Svetom pismu piše: ko te udari po jednom obrazu, okreni mu i drugi. A mi smo izložili i obraz, i trbuh, i leđa I dušu, pa i život... Komandir steže vilice, da mu odskočiše muskuli, i s drhtajima uzdahnu.
Petrović, Rastko - PESME
noć padne velika, vedra, Da tihom noći najzad pokrijemo nedra I proleće, koje nam danas srca probudi, Kao kriška će obraz cure da zarudi, U neveste zategnuti bedra: A pozno u noć kad sve spava, Dok zvezdani slap sliva se na žito, Julije
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Lagano, gotovo nečujno, otkide se maslačak od zemlje, prisloni za trenutak svoju srebrnu glavicu uz obraz mame suncokreta, a zatim kao krilat polete uvis! Vide li ga ko? Ču li?
Jedva je mogao da poveruje da samog sebe u vodi gleda, kad iz jezera izroni Mesečev Cvet, dotače nežno dečakov obraz i reče: — Hvala ti, mali brate! Preko neba, kao osmeh, pređe nekakva bleda svetlost. Je li to starac Milija bio?
Od razočarenja, od užasa žena kriknu i probudi se. Niz obraz joj je klizila suza. Ona podiže ruku da je obriše, kad nekakav tanušni glas reče: — Pusti me, sam ću! — Ko si ti?
Pekli su Zlatokosu njihovi pogledi. Prljio joj je obraz njihov dah. Tišina je bila tako potpuna da se čulo kako listak na zemlju pada, kada se mladić sabra i reče: — Šta ti je
Tvrdim i oštrim glasom, nagnuta k mladiću, zapovedi: — Rekao si da ćeš mi želju ispuniti. Daj sviralu! Niz obraz mladića kliznu suza, saže se i pomilova psa koji je drhtao kraj njegovih nogu, ali dade sviralu Zlatokosoj.
Izvadi i daj mi ga! Nije ono vrednije od svirale i mača. Šta se trzaš? — htede Zlatokosa da dodirne mladićev obraz, ali se ovaj odmače korak unazad. — Ne vredi Zlatokosa moje žrtve! — prođe mu kao udar groma kroz srce.
Oko njega su svi spavali: i metla, i stolica bez naslona, i kasa pa čak i dečak tanak kao grančica spavao je naslonivši obraz na dlan. Jedino je vetar u lišću kukuruza bio budan i smetao potoku da zaspi.
— Micko! — uzviknu dečak. — Ne vidim te... — I ne možeš! — lagana Mickova ruka tače dečakov obraz — ali ja sam tu. U tebi. U travama, u lišću, žabi, zvezdi, zrnu prašine, sunčanoj zraci.
— Šta li je sa Zvezdom? — pitao se Čobanin i svirao tako nežno da je lišće s vrba kapalo, a mesečina se kao suza niz obraz neba slivala. Ali, njegova Zvezda ne dođe. Ponekad, gledajući u nebo verovao je da je vidi. Ali, kako da bude siguran?
Srebrna mu je bila kosa, tanke kao u ptice kosti. Mesec mu je prohladnom rukom obraz doticao. — Ti, koji ne prestaješ da lutaš — obrati mu se Čobanin — jesi li video moju Zvezdu? — Video sam sve zvezde!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Gle, kako se ona raskrupnila? Ovamo! (Privlači je i ljubi). KOCA (cikne držeći se za obraz): Jao, izede me! — Ala si ti, Vaska! A ne znaš kako boli! VASKA (oko nje): Jest, boli. A kad bi te on mesto mene?...
A ne znaš kako boli! VASKA (oko nje): Jest, boli. A kad bi te on mesto mene?... (Pokazujući joj na obraz): Kad bi te on poljubio, onda?... KOCA (zapušavajući Vaski usta, uplašeno zvera oko sebe): Ćuti, slatka, čuće ko!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Narodni pevač je sačuvao istinu o tome kako su Turci skupljali harač, kako su udarali na ženski obraz, kako su ljudima otimali imovinu, kako su izmišljali svakojake strašne muke da bi raju naterali na poslušnost.
Zlo ti vino napoknje bilo!“ Ja kad bane knjigu proučio, muka mu je i žao je bilo: u obraz je sjetno, neveselo, mrke brke nisko objesio, mrki brci pali na ramena; u obraz se ljuto namrdio, gotove mu suze
proučio, muka mu je i žao je bilo: u obraz je sjetno, neveselo, mrke brke nisko objesio, mrki brci pali na ramena; u obraz se ljuto namrdio, gotove mu suze udariti.
Što si, zete, jutros podranio? A u obraz sjetno, neveselo? Od šta si se, zete, razdertio? Na koga si s', zete, ražljutio?
Ak' nagonim odže i adžije, ne može mi ta obraz podneti da ja pijem, oni da gledaju, — nek ne idu meni u meanu. Ako l' nosim zelenu dolamu, mlad sam junak i dolikuje
da gospodujemo, mudra pamet, da pametujemo; u men' ima i mlađi vojvoda, koji bi se radi poigrati, svome kralju obraz osvetlati“.
Te se Ivo bio raskario: mrke brke nisko objesio, mrki brci pali na ramena, u obraz se ljuto namrdio; ni s kim Ivo riječ ne besjedi, veće gleda u zemljicu crnu.
ljuba, pa se dosjetila, podvi skute i podvi rukave, cjeliva mu ruku i koljeno: „Gospodaru, ja se molim tebe, što s’ u obraz sjetno, neveselo? Al’ nijesi snahu isprosio? Al’ ti nije po ćudi đevojka? Ali žališ tri tovara blaga?
Što s’, sestriću, jutros uranio? Što s’ u polju čador ostavio, i u polju kićene svatove? Što li si se, sine, namrdio? U obraz si sjetno, neveselo: kaž’ ujaku jutros na uranku?“ Progovara Jovan kapetane: „Prođi me se, moj ujače Ivo!
čekah za devet godina, njega čekah u babovu dvoru, i još bih ga za devet čekala u Žabljaku, u vašemu gradu, nikom ne bih obraz zastidila, ni ja rodu, ni ja domu mome.
Od koplja ti gradili nosila, a od štita grobu poklopnice! Crn ti obraz na božem divanu kako ti je danas na megdanu sa vašijem vojvodom Milošem! Zašto blago dadoste drugome?
Osta Huso nogom kopajući, ode Grujo brdom pjevajući, i on dođe svojemu Novaku; sa stricem se u obraz poljubi, a svog oca u bijelu ruku; đoga pusti u goru zelenu, uze pušku u desnicu ruku, pak otide u goru zelenu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
BOG SE VRAĆA ADAMU Vaskrsni, moje sazdanje, ustani moja naliko, moj zrače — na moj obraz si ti sazdat; ustan' i pođi odatle, ti si moj i ja sam tvoj: jedno smo, nerazdeljeno svetljenje.
Evo me gledaj, kako ja, budavši tvoj gospodar, uzeh na se tvoju, sluginu naliku i obraz! Više nebesa sadilac izarad tebe, ne teke što na zemlju siđoh, nego eto, i čak pod zemlju dođoh tražiti te kud si se
A kose mu na glavi safi sede Bijahu bele ka sneg! Iz očiju mu vatreni plamen izbijaše, Obraz na suncu sjaše, Iz usta mu izlazaše mač s obe strane ostar.
Onde, na stupcu imaše prilika spraljena na obraz svetoga mučenika Teodora. Pak zgleda ga neki Arapin, Turčin; iz luka sa strelom streli k njemu, te ga zgodi baš u rame!
Jednim časom zgodi mu se, ode u toplicu kupati se — osta za rugobu, omahniti i obraz mu se promeni. I toliko vremena se luta, pretuca ružen i bijen po ulica i po bunjišti go, bos, dok se ne seti što je
Uze sam Hristov oni nerukopisati obraz i presvete Bogorodice rizu i krstove častne mnogi poneše one što su od samoga Hristova krsta životvornoga dreva.
A također i persijski Sarvar što svu zemlju grčku blizu preuze, skoro je povrže ka vrelo gvožđe. Zaklopi usta šakom i obraz čudeći mu se što se to svi od njega, kako od toliko tušta hiljada vojske nešto ubah malo natrag odvede.
PLAČ NAD CARSTVOM Hoću sâm svoju mi grbinu izdati na gruhanje i obraz zakrih sa sramom, te u samoći sedoh, jerno dosta sam se crna čemera nagutao i pun sam već jeda.
samo strašno pričeštenije kad idete, pre i posle sa ženami smijete se i šalite i za ruke željom stiskujete pohotljivo na obraz im gledate, pak ništa je to, je li? A kamo vam tanci i šnjima vrteži? Koliko put putem prohodeći s pogleda.
Ama, kad im na obraz nametnem, da znadu jer će im pasti pod oči obraz, i nos će svoj dole okunjiti, te sami od sebe se hoće zastiditi!
Ama, kad im na obraz nametnem, da znadu jer će im pasti pod oči obraz, i nos će svoj dole okunjiti, te sami od sebe se hoće zastiditi!
mu, ukob susretne ga lepa nakićena mlada žena, to ne da je friško prođe, nego i s pameću se zabezekne zureći joj u obraz, te izarad toga i od leturgije na vreme izostaje.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Potuži mu se na neki zulum: na razuzdan asker, na nepravedan sud, na nasrtanje na obraz i veru, i kaže da je doneo ključeve od kuće svoje i da ostavlja u amanet njemu čeljad i dvore svoje; ili neka prima
Domaćica će staneš, obraz da čuvaš; zašto obraz — tol’ko! — i pokaže dva prsta širine. — Neje, ete, golema stvar, ama — i tu digne obrve i prst
Domaćica će staneš, obraz da čuvaš; zašto obraz — tol’ko! — i pokaže dva prsta širine. — Neje, ete, golema stvar, ama — i tu digne obrve i prst uvis i veli značajno —
„Pa pozdravi se na majku ti Jevdu!“ pa ga poljube u čelo ili u obraz. I Mane poljubi u ruku, i taman da pođe, a njega opet zadrže, opet se rukuju i vele: „Pa pozdravi se na strinku Kevu!
“ pa ga opet ljube u obraz, tako da mora formalno da se otme i da beži. Tako žene; naprotiv, mnogi stariji ljudi nisu ga baš najradije gledali.
Ti li gu kaza i prati gu ovam pri nas, u dom mi?! Ubavo mi obele obraz! Hadži-Zamfirska Zona se faća u oro... iska da se orodi sas ludu Doku, Doku da vika: tetko!
“, veće si zbori: „Lele, a što vi ocrni obraz Zonče vaše?!“ — „Ćuti si, kučko, zborim si ja, kako je ocrnela obraz? — Pa stanula, reče, pobegulja za Manču onoga...
“, veće si zbori: „Lele, a što vi ocrni obraz Zonče vaše?!“ — „Ćuti si, kučko, zborim si ja, kako je ocrnela obraz? — Pa stanula, reče, pobegulja za Manču onoga... E što gu ne dadoste za njeg’, kad je k’smet?