Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А зашто? Беда га знала. А расколник сиромах крепко верује да ко обрије браду сасвим изгуби образ и подобије божје, и не сумња нимало да бог не седи на небу с великом брадом.
Но малена је вешт, вели. Ако ће најмање бити, што не ваља, не ваља. Муха, ако и не уједа, а често на образ наскакује, досади нам: боцање бухе нити убија, нити трује, али опет ником није мило.
би се нашао ко би га заклао како год пиле, пак би га тај дан свештеник његов пречестио, и би му јошт рекао: „Светао ти образ!” Али мал' не заборависмо нашу басну.
Они кад се међу собом поздрављају, веле један другом: „Светао ти образ!” Ово је прекрасни поздрав! Али ваља чисто знати да они који увреме мира туђе неправедно грабе и отимају и друге
А може ли икада светао образ бити онога ко је достојан да на вешали виси! Њему је црн образ пред људма и пред богом, и он је нитко и ништо, и
А може ли икада светао образ бити онога ко је достојан да на вешали виси! Њему је црн образ пред људма и пред богом, и он је нитко и ништо, и поганин. Али ће се покајати?
будите да ћете бити дика и слава нашега рода и имена, и тада биће вам пред богом и пред светом светли и пресветли образ, и бићете управ свободни, храбри и славни народ; које вам жели срце и душа моја од благога бога довека.
И што је грђе и горе: пишу светога Христофора с пасјом главом, мораш јој се клањати. Образ преблагословене Спаситељеве матере са три руке пишу! То што би у натури (сачувај боже!
почне гордити, главу више дизати него што ваља да је подигнута, на једне као с куле гледати, а на дру|ге уста и образ искривљивати, тај час ето ти нам ове Лесингове басне Гуска.
Одисеј: Та не будали, кукавче, ја сам дошао да те возвратим у први образ. Само реци да хоћеш, пак ћеш намах бити човеком. Грил: Иди ти својим путем; мени је много боље овако.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нико ти неће рећи зашто мораш да дигнеш косу и наслониш образ на пањ. Соба се дими од кафа и од лула. Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Скочи Катић аки би не знао. Рекао би се зграну, и рече: „Нуто, господине, ви нас на царски и ваш образ преведосте преко Саве, а дахије пале куће и робе сиротињу као вуци без пастира!
Кад уђемо у собу, али Петар Бијуклић скиде капу пак се са мном у образ пољуби: „Како сте, оче прото, како је Црни Ђорђе и Јаков и сва наша браћа?
Кад ја виде̓ да идемо опет у ордију, паде ми мраз на образ; али опет се прикучим њима двојици и рекнем: „Забога, бегови, немојте тако, да идемо обојица, но да се један вратимо у
пак у другој соби држи; зове краља у ону собу пак рекне му: „Огледај се у ово огледало, погледај сад у ово суре (образ). Чије је ово суре?
” Поклони се Милош и пође му руци; он не даде руке, но се у образ пољубише. — И рече Милош: „Господару, сто живота да имам, сви̓ ћу сто изгубити, а твоју ћу вољу и заповест до смрти
Сви му се, и ми и Поцерци, поклонисмо и благодарисмо. Поцерци пођоше руци; он се по с неким у образ пољуби. Те ти богме и ми с војводом сви и са свима љуби се у образе (као добра фамилија на Божић око пуне софре):
Деренделија бурунтију и Хаџи-бег своје писмо у логор наш у Липолист послали и понуђавали: да народ предамо на царски образ, да се не роби и не пропада, јербо је тако закључио султански девлет и росијски цар.
везира Деренделије и до Хаџи-бега, у коме молим се у име народа: да не пале и да не робе, а да ће се народ на царски образ предати. Но ево невоље, старац Јаков виче једнако: „Не смем, те не смем, посећи ће ме Турци.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...
— Ја, богме, не може боље бити... Алал вам вера и вашем дочеку! Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену. — Само не знамо, како капетан.
— Видиш — настави поп — ово је газдинска кућа. Ти сад први пут долазиш. Добро отвори очи да ми осветлаш образ... — Хоћу, попо! — рече Вуја тако полако да се једва чуло. — Не шали се главом да бубаш којешта! — Нећу, попо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. — Јаране! — рече. Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино. Он се одазва. — Акобогда? — У шуму! — Да ти кажем нешто! Лазар стаде.
Што се, курво, по Кладуши ̓валиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио?... Чему лажеш, црн ти образ био, Кад Котора ниси, ни видио?
— Јеси ли гледао кошницу кад замре?... Е, тако је твоја кућа замрла!... Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!... Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути. Једино је небо куда погледа...
Маринко се насмеја. — То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... — То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава.
Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново! Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Затурио ногу на врљику, лактом се одупро о другу, а на шаку наслонио образ, па говори с њоме: — Стид ме баш да поменем баби, а ђеди не бих смео ама баш никако!
Не диже главе, не даде му руке, само сухопарно промрмља: — Жи' био! — Ђедо, молим ти се, ја.. није вајде... образ под ноге! Ђеда га намрштено погледа. — Ја, — настави Арсен — није вајде... немој што да се љутиш!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби, и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.
Само је госпоја Сида никад није уштинула за образ, него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању поваздан дрема, а ноћу краде маст и пече
бабе мараме са завијеном китом босиљка, од које кидају струк и дају млâдама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.
јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас тим пре иде што ће њен Савица да осветли фамилији образ. Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка, а међу редушама наравно да је понајвише баба.
Меланија, и слутећи буру, приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом додиривала образ Перин. Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.
Ударио га. — Ударио! Јао наопако! А чиме? — Ударио га »штоглом« у леви образ, и све му зубе поизбијао и просуо по порти. — Каква »штогла«? — »Каква«! Боже мој, како ме то питате?!
Ви само каж’те: »Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те нека докаже да је то све тако било, к’о што он каже.« Образ је спласнуо, а зуба нема, — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.
белаја — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ! Отек’о јој, па је, к’о што видите, повезала вилицу. Боле је зуб, па к’о да је неко тук’о.
Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л’ већ? — рече и изљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата! Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем! Фрајла Варвара се на врат на нос приправља.
Фрајла Варвара се на врат на нос приправља. Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу и стане сасвим
Рогозић је још млад, горостасног строја, али нешто јако опада. Жути му се образ, унутра га нешто мори. Никад се не насмеши, нити га већма што занима сем парница; што теже парнице, за њ су важније,
— То је шармантно, то ми се допада! Тако ћете и мени, и себи, и Марку образ осветлати. — Тако је, — упадне Марко. — Сад чуј информацију.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И много од те крви струји у овим мојим жилама. Али има и оне друге: „Иди, вели, синко, и Бог нек' те чува, а ти чувај образ и буди јунак“. Ето има и те крви мајчине. Сад, какав сам ја качамак ту испао?
Ето ти оца. А после оно друго: „Чувај образ, синко!“ И сад шта? Ја сам њихов син, а праунук сам једнога кириџије. Па шта ја хоћу?
Африка
Само отворим очи, видим да ми некаква дугачка глава додирује образ и уво. Осећам чак и топао дах, што је тренутак ужаса. У ствари, само се угао од покривача надвио на моје лице.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Притисла је била образ, уз његов образ, и своју црну косу, на његову. Стајали су тако. Сенатор Стритцески, који је недавно био удао ћерку,
Притисла је била образ, уз његов образ, и своју црну косу, на његову. Стајали су тако. Сенатор Стритцески, који је недавно био удао ћерку, радовао се сад, да
Не треба звати, каже, оног ко неће! Најзад се све добро свршило. Божич је пољубио, при растанку, капетана у образ, а изразио наду да ће њихово пријатељство, склопљено уз пут, бити више него епизода, у њиховом животу.
А и његова мати повика: Дела, благо мени, пољуби Гошу у руку! На то га баба узе на крило, пољуби у образ и рећи ће његовој мајци: Видиш ли како ми је ово дете добро? А ти га квариш! Поганиш ми дете!
Био се сажалио на њу, а занео младошћу њеном. Ни сам није знао зашто, саже се да је пољуби у образ, као неко дете, као да је дете, а његова.
Зна она шта је срећа. Него је чула, каже, да досада никад, нико, међу њима, није ударао на образ жена у Махали, па мисли да је ово, што се њој десило, некаква мађија.
Нека је причека мало, месец, два – засада, не би могла, све, Божичу, рећи. Тек је изишао из ареста. Осветлао је образ и њој и себи.
Никад, да знајеш, нисмо били једно другом, толико мили и драги – твој ми образ, сад, на срцу лежи. Петрова си, али као и моја да си.
Он једва чека, свакако, да их види. И посети! Ђурђе је помилова. Поче мирно, и нежно, да је у образ љуби: „Ти знаш шта те чека. Да родиш. Па у памет се. Да нас, на веки, Нечастиви, не разлучајет! Па ћеш рећи, гле!
Кад се Павле саже и кад га пољуби у образ, Петар га ухвати за рукав том руком. Чуло, се, сасвим јасно, оно, што рече: „Что ми приступи, апостоле, као некој баби
је чуо, из женских уста – али мисли да је вероватно – да му Вишњевски спрема превару, да би му скинуо, не само сабљу и образ, него и главу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Такође и жена његова, благочастива Ана, од истога епископа светога Калиника примивши анђелски и иночки образ, назва се место Ане Анастасија монахиња, која сабравши лик црноризица провођаше вре ме у постовима и молитвама Богу.
Ожалостивши се што се брат његов није удостојио да прими иночки образ много више него због његове смрти, рече: — Ја сам крив, бедник, због овога господину брату мојему.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
у којој је било хумора — иначе ретког код Бугара — какав су утисак на њега оставили Црногорци, поносити и осетљиви на образ до крајности, уз то са претензијама великог господства без обзира на своју крајњу сиротињу.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ли ме Чујем и тебе и себе Кукуриче из нас кукурек (1956) ВРАТИ МИ МОЈЕ КРПИЦЕ Падни ми само на памет Мисли моје образ да ти изгребу Изиђи само преда ме Очи да ми залају на тебе Само отвори уста Ћутање моје да ти вилице разбије Сети
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Говори.) Он је сваки дан све више воли. (Чита.) „Он очењ ласковиј ко мње; смотрит на мења как на образ”. (Говори.) Чува је као икону. (Чита.) „Ја счастљива, ја счастљивејшаја женшћина на светје”. (Говори.
АГНИЈА: И ја јој то кажем! 'Ајдемо, Вукице. ВУКИЦА (пољуби оца у образ и оде са Агнијом). XИ СПАСОЈЕ (сам) СПАСОЈЕ (осврће се десно као да види гледа ли га ко; вади из џепа фотографију
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Обухватим шаком Рашидин длан. Њен образ био је сасвим близу мога, осећао сам његову глатку мекоту и померио се сасвим мало, очекујући да ће се она измаћи, али
- Ти, мала лудо! - приђох јој и загрлих је с леђа. Рамена су јој се тресла кад сам јој прислонио усне на образ. - Ти, мала лудо! - љубио сам је по очима, образима, и свуда.
- Обећај, Рашида! - прислонио сам образ уз њен, који је мирисао на свеж ражани хлеб, а онда је спокој почео да улази у мене, иако је она рекла само: „Ти,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блеткаст, али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.
— Сад те, синко, више задржавати нећу, путуј срећно! Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ. Седне, па оде. Отац пред капијом дуго за њим гледа. Шамика отпутова.
Падне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи? Стресе се кад се помисли. Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела.
Софра, Сока, Пелагија, Катица. Сви су жалили Софру, али највећма Кречар. Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. — Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! — Па једаред морамо умрети.
Дође Јуци. Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично. — Добро дошли! Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева.
Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа. Суза јој кану на образ. Полумртва, а дивно изгледа. Да јој даш буктињу у руку — надгробни геније. Гледа на сат, броји тренутке.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тад, први пут, усуди се и да је додирне. Кришом упозна њену косу, и расплетену; пољуби је једном у образ, загледан дуго у њу; стискаше јој тврда рамена, несвесно, помажући јој једном да се закопча, мада га она није звала.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За „образ“ јунаци страдају, трпе муке па чак и гину. Народ каже: „Образ цене нема“; „Човек све дава за образ, а образ ни за шта“;
За „образ“ јунаци страдају, трпе муке па чак и гину. Народ каже: „Образ цене нема“; „Човек све дава за образ, а образ ни за шта“; „Поштењак — вјековњак“; „Гора је брука него мука“ итд.
За „образ“ јунаци страдају, трпе муке па чак и гину. Народ каже: „Образ цене нема“; „Човек све дава за образ, а образ ни за шта“; „Поштењак — вјековњак“; „Гора је брука него мука“ итд.
За „образ“ јунаци страдају, трпе муке па чак и гину. Народ каже: „Образ цене нема“; „Човек све дава за образ, а образ ни за шта“; „Поштењак — вјековњак“; „Гора је брука него мука“ итд.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али му свијетли образ и лијепо име, ваистину, нико не оте довијека! — Фала ти, кнеже, то су твоје лијепе ријечи! — рече Марко смјерно,
Рече да је затворио врата завазда за собом и да не мари, јер му образ не подноси! — Јест то рекао — потврди мати. — А наш стари ђаво збиља се заљубио у њега.
И то учини, те брзо узесмо и тај шанац, јер наш грлати поп викну: „Ха, црн нам образ, погибе Јоко Драгов!“ А наш бркати барјактар у тај се мах створи посред њих.
Оштро, оштро им отписаше, чуваше им образ, као и они нашему! Препис тога писма има Саво Марков, не заборави да га прочиташ.
— рече Јанко. — А послије тога ипак владика остаде вјеран Русији? — Остаде, разумије се! — рече Крцун. — Образ не дâ друкчије, наша је вјера! — А реци ми, молим те, шта је управо гувернадур, каква је то власт?
Него ето, да си ми здрав. — Дао ти бог здравље и свијетао образ, Ћеклићу Млечићу. А ја баш мњавах да не можеш без понуде, јер се зна да сте злопитни!
— Збиља!? — запита ђакон.— Збиља би се то могло продати? — Би, али то би била срамота! — Сва срамота на мој образ, ако се за те ствари могу узети готове паре, па да за њих купимо праха и олова!
“ — То је поручио Мираш Цуца! — викну кнез... — И то баш данас, на весели дан! А, црн му образ довијека! — Заправо, рече да је то само онако наговјештај, да не би дјевојку другом обећали!
“ Љубљаху се силно, а кријаху од других, чежњаху једно за другим, а избјегаваху се, јер он њој чуваше образ, а она његов понос!
Кнез ће даље: — И мој ти Цуца започе, без околишења овако: „Ама кнеже Драго, ти мени оцрни образ пред владиком и оноликим збором!“ „Ваистину, рекох му опрхо, сâм си га себи оцрнио, а не ја!
И он би цијелог вијека био пријекоран. — Полако, жено! И ја чувам свој образ, а једно је што се сад у љутини теби чини, а друго је што је истина.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Како они нареде. МАТИ: Знате, девојки ваља млого којешта, а ради смо да нам не црвени образ. Зато ћемо јавити, докле јошт видимо. ОТАЦ: Ако вам је повољно, довече може бити прстен, па већ после видићемо.
(Младожења пољуби оца и матер у руку, они њега у образ.) ПРОВОДАЏИЈА: Збогом, пријатељу! ОТАЦ: Збогом! ПРОВОДАЏИЈА (у поласку матери): Пак пријо, само једну добру киселу
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Срам и стид! Ви потомци Душанови? Одите, родољубице, да ми оперемо образ народности! (Узме пушку која је у углу висила.) Ми ћемо спасти Српство. НАНЧИКА: Право кажете.
Милићевић, Вук - Беспуће
избријан, дотјеран, намјештен, утегнут; са намазаном, пажљиво раздијељеном косом, са високом крагном која засијеца у образ — сушта противност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен, често необријан и зарастао у браду која је још
Сремац, Стеван - ПРОЗА
деде, Кајо, твога »јегера« у образ. Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Земља тутњи, звекета оруже: „Црн му образ ко пред Турком струже!“ Шаре с' оре, горице се пуше, Да се боље турске главе суше.
У море слада теби срце тоне, По груди света лази ти милина, Из ока узићенога света суза Низ образ доле теби тада пуза. 34.
30. „Ала среће страовите, Па не могу, ох, помоћи!“ Са се дере златне ките, У образ и баца злоћи: „Нај то теби, вражи коте! А доћи ће ђаво по те!“ 31. , крило наше, Вазда светло лице твоје!
О како лепо врана коса лети! Наслонила је красну своју главу На руку, белу као Алпа снег, Ал' образ видит ја не могу.
Сад она гура натраг врану косу, Њен образ блед — то чини ваљда месец Што своје зраке на њу сада баца. Немирно гледа она тамо-амо, Менека чека — брже, моја
Ево саде годиница Како му не видим лица; Злато своје вече спрема, Њега јоште овде нема. Низа образ тешка суза Мени јадној за њим пуза Душа ми се тужно мути, Није т' веран можда крути.
Земљу, браћу, пријана издао, На крст часни руку подигао, Оцрнио образ света тога, Света тога, па још и онога: Ох, срце је занело га живо, Место правцем, удрио укриво...
(8) Ја знам, брате, шта би рећи тео Још је лепше њено око драго, Усне, образ румен, а врат бео; У недељу Бог је то наслаго Па на земљу послана ти благо О, она је са неба анђео И лепша кажи да
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Осокољен, Сава пријатељски протрља свој чекињаст образ о свечево лице и смекшано процепа: — И тебе ће твој Савица припазити и сваку ти пошту указати, нећеш ти у мојој кући
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ко толико пази на ред и образ, на стид и смерност и уздржљивост, ко Хасанага? Седећи овде, ја сам њему образ чувала, онако како је он тражио да
Ко толико пази на ред и образ, на стид и смерност и уздржљивост, ко Хасанага? Седећи овде, ја сам њему образ чувала, онако како је он тражио да се чува! Зар због тога да ми дете одузима? Боже мој, како се све то окренуло!
Нико ти неће рећи зашто мораш да дигнеш косу и наслониш образ на пањ. Соба се дими од кафа и од лула. Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу?
Луде ли жене, боже мој! Сад ми је јасно зашто је ага најурио! Видиш ли да је ставила образ пода се? ХАСАНАГИНИЦА: Зинуо би ти кад би видео шта све може да учини човек када огугла на срамоту!
Прети, моли, уцењуј, плаћај, наговарај, лажи, ради шта хоћеш, али уреди да се опрости с дететом! Образ нам је у њеним рукама... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: А колико ћу понижења да прогутам, мош ли ти то да замислиш?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Кажи, кажи зашто си такав? — пита га она. А он само дрхти, уноси се у њу и пружа јој час леви, час десни образ да их она чисти. Једнако дахће и гледа је широким погледом у коме беше срећа и вечита, ропска понизност.
мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... — Слатка си! — И упих моје усне у твоје тако дубоко и јако... — Ох! — Тресеш се ти. — Волим те! — Ох...
— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?! Одозго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ. Ти се трже уплашено. — Не бој се — рекох ти шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе... Иди!
Рука ми се дотаче њених топлих груди, клецнух, стиснух је; глава ми клону више њеног рамена, те мој образ додирну њен, и не знам ни сâм зашто шапнух: — Пасо! Она се трже, стресе и освести.
— Та доста... Ох, баш си ти?! ... И, изнемогла, обамрла, блажена, предаје му се и пружа му онда час леви, час десни образ, да га он целива наизменце. Али једне јесени, увече, рекоше јој да се лепо обуче и накити.
Ајде, домаћине мој... А при тој речи „домаћине“ осетим како ти набрана, топла уста задрхте и суза кане на мој врео образ. Купаш ме. Сва се топиш у пуноћи и белини моје снаге. А звона звоне!
Ја јој, држећи чашу ракије на длану, онда прилазим руци, и, нудећи у исто време свој образ, честитам празник: — Христос се роди, нано, и срећан дан! — Ваистину и с тобом, чедо моје!
А мајка, са сузом која јој полако, полако мили низ образ, гледа ме где гологлав стојим између њих и свирача и дворим их са очевим сахатом на прсима, па као да ми вели: —
Он зачиње и разговор, пита... па чак је и мене пољубила у образ, кад јој приђох... До ње моја баба, па друге старке, све једна до друге.
И заиста стари осветлаше образ. Мајка течина с Мојом бабом и још неколико њих старица запеваше: Аџи-Гајка девојку удава.
трже се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: — Мито, синко! Мито, синко...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ни Србин, боме, није народ лош, од вере му је глава тврђа тек, а осећај му кâ и образ мек, промотривост му бритка као нож! Ал' британски је Шекспир био бард, пред њиме бриткиј лебди халебард.
уз жестоки Делилин предисај. Ал' одонуд де света беше клет зашушта канда свилен онај вез, — испода њ образ указа се блед: аскалонски се млади чини кнез, и један глед и један живи гред — на Делилу је пошô у полет: „Девојко,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ, у око и у чело. Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на комаде
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Мој брајко, ти не познајеш женско лукавство. Како год што оће да је лепша, па меће на образ белило и руменило, тако тражи да обмане свет, како је добра. НИКОЛА: Али она то чини на твоје захтевање.
НЕША; Чујеш, Велимире? Оће мајка да вам прави уредбе. СТАНИЈА: Каки је то сијасет. Напустише људи закон, напустише образ; оставише аљине, отпадише се од Бога, посташе Турци и некрштени.
“ СТАНИЈА: Та је девојка анђео? Ђаво, ђаво, што нема образ. ЉУБА: А она њему: „Слатки мој Светиславе, можеш ли сумњати да те милујем; ти си мој живот, моја утјеха, моја срећа и
Ако су мало слободни, опет нису покварени. СТАНИЈА: Ама зашто да се не удаје ка девојка, да има образ, и да се стиди. НЕША: Сад је тако, па бађава. Него је зови, па јој кажи, да дамо људма одговор. (Одлази.
МИЛАН: О, то може и сад бити. (Пољуби је у руку.) СТАНИЈА: И ти њега да пољубиш у образ. ЉУБА: То ћемо засад оставити, него други пут. МИЛАН: Фрајла Љубо, требало би да послушате вашу мајку.
Хе, xе, пулцхра беѕтіа! Видићете како ја знам помоћи; но ви ћете мени за то благодарити, јелте? (Уваши је за образ.) ФЕМА: О, господине, немајте бриге. АДВОКАТ: Хе, хе, хе. Имате ли мужа? ФЕМА: Имам.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: Заповедате штогод, милостива госпођа? СУЛТАНА: Заповедам да ти богиње образ изрешетају, да те ниједан момак не погледи, знаш, кад ме толико једеш.
СРЕТА: Како је не би познаво кад ме од две године једе. Ето јој образ, ето јој нос, вештица, није се ни умила, него спава до десет сати, пак онда овако подбувена у скитњу.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ја ти последњи пут кажем: да те нисам више видио с њима! Гребене, црн вам образ, и перајицу, а не којекакве мозга баукове!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У кавезу плача остаће да чами смањени образ царскога града. Пустите драгуљске одоре да падну о госпе, и перјем застрите наготу пре но што вас на чекињаве сапи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ја узех ствари. Приђох наново мајци и пољубих јој руку, она мене у један па у други образ. — Сине, молићу се Богу за тебе, да ми те чува — и покри лице рукама. Сестра ми се обисну о врат.
Лежао је потпоручник Алекса полеђушке, а обема рукама обухватио револвер, прислонио га уз десни образ И нишани нешто изнад своје главе. Сав је у напону пажње, те ме и не примети.
— питају војници. — Куд било, само нећемо у ропство. — Ама, вратићемо се!... — Јадно ми ваше враћање, када ми образ одузму. Ајд ојс — гура волове једна сељанка, да би ишли напоредо са коњском запрегом.
И носећи само што им је најпотребније, спасавају голи живот и образ свој. Из батерије јављају да су се каре вратиле пуне муниције.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше... Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи.
без размишљања... и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!... Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином...
један час одмора ; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И бар се на частан начин решио мука! А, ако је признао, значи да је укаљао образ, и да му тек сад предстоје најгора мучења! И значи да је цела организација у опасности!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па му час улети у уво, час у око, или га пецне у образ, у врат, час покуша да му уђе у нос. Старац се бранио обема рукама, пљескао се по образу, по врату, љутио се и псовао.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И, заиста, посланици су показали да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ. — Живот су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу само част своју да жртвујемо!
Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. Па и понашање променише луди према младом песнику.
Једва га пустише због старости, а иначе би га камењем засули. Сви се заклеше и заверише да ће сутра осветлати образ свога народног имена и да ће се јуначки држати. Збор се растури у најбољем реду.
Свега ме обузе народни понос и сујета да осветлам образ свога рода, и јурнем пред судницу, па викнем: „Шта хвалите вашег Леара?... Ви још нисте ни видели јунаке!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан разгледа оружје и људе, па стаде. — Е, браћо, — поче он да говори лагано, — сад треба осветлати образ. Досади нам крвник! Зар он један да гази толики народ по свом ћефу. Данас ћемо сигурно наићи на њега.
Из оне двокатнице, где је била фирма с натписом Видело, Комарчић излази и путује у Сремчицу да пољуби у образ онога дрипца, коме је ономад одрицао права учешћа у самоуправи. Радоје стао на раскршће па раздаје сиротињи некаквих 3.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— саветује их Ђорђе. — Неће, неће! — вели Срета. — ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. — Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Палцем је врело сунце у леви образ куцка, Опипава јој пулс, обилази је полако, Виси јој над главом, о грани, као мешина вина.
Поносим се што сам му чукунунук, Мада необичан наш је однос: Никад ме за образ не уштину, Само га слутим, кроз маглуштину. Јер ја не знам ни како изгледа Мој вољени чукун-чукундеда!
” У поноћ, ваздух се ко креч згуснуо, Само је киша танко музла, И Крапинац је, гладан, уснуо; Низ образ му је једна суза Потекла, док је тешко дисао. Тако се родила људска мисао.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ 6 КЊИЖЕВНИ РАДОВИ ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ Малије икони, и велик дар, имушти и пресвети образ Владичњи и пречистије Богоматере, ихже велик и свет муж дарова младому младенцу Угљеши Деспотовићу, јегоже и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што ће ђаво у кршћену земљу? Што гојимо змију у њедрима? Каква браћа, ако Бога знате, када газе образ црногорски, када јавно на крст часни пљују! СЕРДАР ИВАН Што би ово те јошт не дођоше Озринићи, наши крајичници?
Да л' на њему заједно не бјесмо, па ја рвâ и тада и сада? Ти издао пријед и послијед, обрљао образ пред свијетом, похулио вјеру прађедовску, заробио себе у туђина!
На Симуњи¹ стигосмо сватове, те убисмо обадва Алића, а кроз Турке несрећну невјесту. Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили. КНЕЗ ЈАНКО Боже драги, чудна договора! Били ово ђеца пословала?
Свако гледа што ће чут од тебе, а ти си се нешто замрсио: нит' што збориш нити нас отршаш, у образ си као земља дошâ; сам се шеташ пољем без никога, нит' што једеш нити заспат можеш.
ВЛАДИКА СЕ ТРЗА КАО ИЗА СНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Удри за крст, за образ јуначки, ко гођ паше свијетло оружје, ко гођ чује срце у прсима! Хулитеље имена Христова да крстимо водом али крвљу!
Прогризе јој сису у посање, рајско пиће просу у њедрима. Стижê ђецу родитељска клетва! Станиша је образ оцрнио, похулио на вјеру Христову, на јуначко племе Црнојево; обукâ се у вјеру крвничку и брацке је крви ожеднио.
Слатка мама, но би на удицу: „Пиј шербета из чаше свечеве, ал' сјекиру чекај међу уши!“ Страх животу каља образ често; слабостма смо земљи привезани, ништава је, него тврда веза.
Но примајте вјеру прађедовску, да бранимо образ отачаства. Ћуд лисичја не треба курјаку! Што јастребу оће наочали? Но ломите мунар и џамију, па бадњаке српске
Нек зна пријед, па чини што може! ВУК МИЋУНОВИЋ Отпиши му како знаш, владико, и чувај му образ кâ он теби! ВЛАДИКА ДАНИЛО (отпишује) „Од владике и свијех главарах Селим-паши отпоздрав на писмо.
ВУК МИЋУНОВИЋ Безобразне, обрљане курве, повукуше те нам образ грде! Јуначкога не знају поштења, а не би се вукли за Турцима.
ТОМАНОВИЋ Вјеран бјеше јунак мимо људе, па га оно пашче Ћоровића избезуми некако на братску, те срамотно, црн му образ био! СЕРДАР ЈАНКО Је ли му се кућа ископала? ВУК ТОМАНОВИЋ Не, сердаре; али што за фајду?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.
Алил, чисто као увређен, одговори: | — Газда Марко, свирка моја, образ мој! И клечећи још више се саже. Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
али овај опали из своје шешане па хитро из обје кубуре на Марка, а у исто вријеме повика: „А, Алија и Мујо, црн ви образ! зар ме остависте?“ Олово пови Марком.
Пејо наш кајил, а ми: а ја! Сердару је до образа више но до Станине среће. Богами и ми маримо за образ, али, али...“ „Али је не дамо, без нечије зле среће, одиста!“ прекиде га жестоко младић.
“ „Али је не дамо, без нечије зле среће, одиста!“ прекиде га жестоко младић. „Ни нама образ не да, да унесрећимо наше чељаде, још какво чељаде!
“ „А да како! Ко би се могао уздржати, кад се тако у образ такне!“ поче онај понајстарији жестоко. Владика га погледа, а он одмах понизно: „Ето чујеш, Господару, је ли зли удес,
Стога ћу ја њему: „Нијеси угоненуо не збори више, не троши ријечи, јер ти је узалуд.“ — „Ама ти мени образ оцрни! пред Господарем и пред оноликијем збором!“ рече он. — „Нијесам ја, Спасо, но ти сам себи!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
каквоћи и намени поређења стоје на прелазу између говорних израза дословног и говорних израза пренесеног значења (Образ му је као ђон; Лепе му се новци за руке као мед за уста, итд.).
— Човек без новаца, пањ без жила. — Са новцем свуд код куће. — Није госпара без динара. — Што тања кеса све дебљи образ. О СТАРЕШИНСТВУ — Каква старјешина, таква сва опћина. — Жиле се коријена држе.
— Изиће ће дјело на видјело. — Дело човека хвали. — Лепо дело, вечни живот. О ЧАСТИ — Образ нема цене. — Где је реч, ту је и образ. — Ђе је образ ту је и душа. — Образ и душу сваки за себе бере.
— Дело човека хвали. — Лепо дело, вечни живот. О ЧАСТИ — Образ нема цене. — Где је реч, ту је и образ. — Ђе је образ ту је и душа. — Образ и душу сваки за себе бере. — Образ је мучно стећи, а лако изгубити.
— Дело човека хвали. — Лепо дело, вечни живот. О ЧАСТИ — Образ нема цене. — Где је реч, ту је и образ. — Ђе је образ ту је и душа. — Образ и душу сваки за себе бере. — Образ је мучно стећи, а лако изгубити.
О ЧАСТИ — Образ нема цене. — Где је реч, ту је и образ. — Ђе је образ ту је и душа. — Образ и душу сваки за себе бере. — Образ је мучно стећи, а лако изгубити. — Човек све дава за образ, а образ ни за што.
— Где је реч, ту је и образ. — Ђе је образ ту је и душа. — Образ и душу сваки за себе бере. — Образ је мучно стећи, а лако изгубити. — Човек све дава за образ, а образ ни за што.
— Образ и душу сваки за себе бере. — Образ је мучно стећи, а лако изгубити. — Човек све дава за образ, а образ ни за што. — За образ даћу свашто, а образа ни за што. — Образ нема сто рала.
— Образ и душу сваки за себе бере. — Образ је мучно стећи, а лако изгубити. — Човек све дава за образ, а образ ни за што. — За образ даћу свашто, а образа ни за што. — Образ нема сто рала. — Све дај, а човјештва не дај.
— Образ је мучно стећи, а лако изгубити. — Човек све дава за образ, а образ ни за што. — За образ даћу свашто, а образа ни за што. — Образ нема сто рала. — Све дај, а човјештва не дај.
— Човек све дава за образ, а образ ни за што. — За образ даћу свашто, а образа ни за што. — Образ нема сто рала. — Све дај, а човјештва не дај. — Више ваља прст образа, него свијета благо.
— Више ваља прст образа, него свијета благо. — Благо добром чину и светлом образу. — Рука руку мије, образ обадвије. — Ако неће брука (напаст) на човека, човек ће на бруку (напасти).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ, у око и у чело. Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на комаде
крило и она га почне бискати, те он заспи, кад у један пут језеро се зањиха, а она почне плакати, и суза кане њему на образ, а он се тргне, узме мач и стане да чека алу.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Узмите на се иго моје и научите се од мене, јер сам кротак и смеран срцем. И узмите образ мој на се, јер иго моје је добро и бреме моје је лако.“ (Мт.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: По свим мојим прорачунима, овде треба да се покаже чудо! Од тога зависи образ и част јединице! ТАНАСКО: Четврти пешадински пук „Стеван Немања”, Дринска дивизија, Прва армија, други вод треће
ИКОНИЈА: Што може да ти уради поштена, то ти курва никад не би урадила! ЦМИЉА: Кад је изгубила сваки образ! ГОСПАВА: Цмиљо, молим те! Ко сестру! Ако ми не можеш лепу реч, немој ни ружну! Цмиљо, кумим те Богом!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Млада је душа подобна меком воску: у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки образ од њега направиш. Док је тај восак јоште мек, ласно га можеш претопити, прелити и преобразити.
Брада му пократка, округла, и власи на глави беле како снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и милостив; очи пуне живота и неке особљиве
непрестано у уму и у срцу имајући Кијев, Москву и Росију, владетељницу тих страна непрестано чујући да се помиње, и образ њејзин на много места изображен видећи, натурално морао сам кадгод о том и сањати.
„Нипошто”, речем му, „нисам ја дошао овде срамотити себе и вас.” „М’ ’ајде, калуђеру, светао ти образ!” — отвешта мајор и пођемо у цркву.
облагорођавати — уљуђивати, оплемењивати облекчати — олакшати обличавати — корити обличеније — прекор, осуда образ — лице, изглед, слика, начин обратити — претворити обркнез — врховни кнез огурсуз — угурсуз, несрећник од — о
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ваљда није то. Где би сада, пред крај века, кад му је више прошло него остало, чинио срамоту кући и каљао себи образ? Гуњ му је у раменима педаљ широк, крши прсте узмичући иза његових леђа, у сенку. — Жив сам!... Много ти криво?...
Туђе? Устаје, бела калдрма гори на месечини, Мијат спокојно спава! Њега? На врата Мијатове собице прислања образ: као поток хучи дисање говеда, брзо излази на пут, уска путањица кроз њиве спотиче ноге, непоклани кукурузи тару се у
Ћорђе мачјим корацима дође до прозора и прислони се уза зид. Ништа не чује, хучи му у ушима, притиска уво и образ уза зид да њиме пробије у собу и чује. Ништа. Само се од ушне шкољке сипкају зрнца сувог креча.
Родио ми се унук. Где си, пањуго, да те загрлим? Он грли Мијата, Николу, Толу. Све их љуби у образ. Трчи, Милунка, и кажи јој да хоћу унука прво у хладној води да ми окупају. да ми буде крепак, чврст и храбар.
„Мој Адам ће на јесен у школу“, гласно је рекао. Сем Аћима, нико га није чуо. „Чувај свој образ“, у само уво строго му је рекао отац. „Ја нећу да он остане без оца.“ „Остаће му имање и кућа.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— облак самилосно дотаче дечаков образ. — Али боље да је не нађеш, јер ћеш живети само за друге. — Тражићу је и наћи! — Мали чистач се намршти.
— Нисам ти потребна, Златоусти! — Сребрна ружа нежно дотаче дечаков образ. — Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну.
»Гле како сам жедан!« — помисли, али тешко му је било да устане. »Ни живе душе нема да ми донесе чашу воде!« Низ образ му склизну суза, он подиже руку да је обрише, кад крај самог узглавља чу нечији танушни глас: — Ко каже да нема?
— Видела сам га! — прошапута сунчева зрака поверљиво, наслонивши се дечаку на образ. — Кад су ђубретари полили улице, мали воз излетео је кроз прозор и спустио се на шине великог воза у долини.
— Не гледај красте на њеном лицу, не брини што ОД ње ледени ветар бије, притрчи и пољуби је у један, па у други образ, а онда се измакни.
»Морам јој помоћи!« — прибра се, прискочи и пољуби је у један, па у други образ. Одједном нешто затрешта, нешто запрашта, а са старице спаде лед растопи се ледено срце, нестаде краста а ругоба се
Шта вреди што сам довде дошао? Не могу те убити, птицо! Не могу постати Принц облака! — низ дечаков образ склизну суза, а из грла птице зажубори песма какву никада нико није чуо и обави га као нечија топла, самилосна рука.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господар Јеврем протрља образ (мало га је, ипак, ошинуо тај сковитлани век), врати се, узјаше коња и полако стигне до Француске улице.
Много пута, у неком опасном чекању, наслањао се на стабло, образ уз кору. Гледао је како кроз вијуге, као кроз недоходе, пролазе ситни животи и слушао стабло како ћути и како му сок,
Крочи на Брег за размишљање, зађе у сенке и наслони образ уз једно дрво које је било младо 1870. Неко време стоји тако, не размишља, слуша: дах сокова, ход мрава, ковитлање
Да нису Стојана Чупића толико смутили турски дарови да је и образ бацио под ноге? За трен, све се окренуло наглавце; устаници су га сумњичили као да он није више војвода Стојан Чупић,
и рекли, Вишњићу је за леђима горела ватра, ближила се поноћ и тама се хладила, долазиле су јесење месечине а Вождов образ је мирисао на барут. После, Карађорђе је ћутао и Вишњић је ћутао па су тако, у ћутању, поделили хлеб.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„Ах, Сатано, равночини брате, - Михаил му поче говорити - какве черте виђу ја погубне на твој образ, и на све остале!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па кога ме ђавола онда не слушаш? Зар сам ти једанпут говорио: пази ти, жено, на своју кућу и образ свој чувај, а параде остави онима што зјала воле да продају. Не поводи се ти за овим данашњим Београдом.
При овом збуњивању ја сам приметио да се десни образ његов веома јако био заруменио, док му је његов леви иначе био црвен од рођења.
То да му је леви образ иначе био црвен од рођења, ја нисам имао раније прилике да кажем, и зато чиним то на овом месту.
један човечији леш, малог раста, око осамдесет година, брадат, главом југу, лева рука опружена управно телу, десни образ јако приљубљен земљи, повреде никакве...
Онда сељак одлази у авлију, иза дућана, да се обрива. Окваси мало образ из неке барице оданде у авлији, а и не сапуња, па вуче, вуче, али ни длаке: више очупа и одере него што оним бријачем
Што се хвалиш, црн ти образ био, Кад Котаре ниси ни видио, А камоли кули долазио Моју верну Анђу обљубио! — онда он пева тако као да је она
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Њен образ је оно што људским дјелима даје препланулу боју зрелости. Сви наши напори, сва наша дјела само су видови борбе против
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Е чекај, не шалим се ни ја! ... Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! .
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
368 ОБРАЗ БЕЗ ОБРАЗА 369 ОПЕТ ДОБРА ХВАЛА 370 КАД СЕ ХАРЧИ, НЕК СЕ ХАРЧИ 371 Е ЛИЈО, САД СИ ДОЛИЈАЛА 372 ЗЕТ У ПУНИЦАМА 373 КЛИНЧ
Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ у око и у чело. Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја, кад падне на земљу, сва се на комаде
— Али мртви опет ништа, а мали се на то наљути, па примјери шаком, па љек у образ: — Кад нећеш звонити, што си ту дошао? Мртви се стропошта на земљу, и мали узме па одзвони, и онда се врати к попу.
Кад се ја већ сит начеках, дадем му један уз образ, а он се намах стропошта. Ја одзвоним и дођем амо, а он остане лежећи.
Један рече: — Ја бих најволио њезине три бијеле ствари: грло, зубове и образ. Други рече: — А ја ђевојачке три црне стави: очи, солуфе и обрве.
— А кад би сав свијет помро, коме би заповиједао, ко би те слушао? — Будале и кењци, као што си ти. ОБРАЗ БЕЗ ОБРАЗА Био је некакав човјек врло опак и у свако је зло упадао не стидећи се људи ни бога бојећи, само је ли му
(можда: и тло, или: лој) лубардати — пуцати ље — вала баш љек (па љек у образ) — шљис љељеница — кошута љеса — оплетено пруће максузиле — нарочито малар — сликар ма̓м — махом, одмах маџарија
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Пригрли ме и једна велика суза клизну низ његов образ. “Ко ће као бог!“ - рече радосно. Онда ми исприча како се пре тридесет година спријатељио са мојим оцем и да је често
С друге стране, дечаци и девојчице су мене љубили у руку, а ја сам их љубио у образ и тапшао по лицу. Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био је
С друге стране, дечаци и девојчице су мене љубили у руку, а ја сам их љубио у образ и тапшао по лицу. Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био је
Ћипико, Иво - Приповетке
погодба, ни њихове молбе; још бијесан Арнаутин збива од њих шалу, смије се старцу и затвара им врата од дућана у образ.
До господареве куће преко села опет их прати гомила дјеце, па се од њих одбранише тек кад сватови у образ им затворише врата од двора.
— подижући се вели жена. — Побудалио си!... — Нисам, ако и мислиш да јесам. Као велим: ко у вјетар пљује, на образ му пада. Али је превршило, — похватао сам вам крајеве... Казуј што сте данас утаначили, кад ћете се срочити?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
искуства и другачије духовне светове потура као својеврсно огледало да у њему огледнемо свој данашњи људскодуховни образ.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ама, чекајте, де! Видим ја да то мора да буде, није да не видим, али знате како је... није то лако бацити образ под ноге. НИНКОВИЋ: Како год ви желите. ЖИВКА: Добро. 'Ајде од сутра, рецимо, да почнемо бриџ да учимо.
ЧЕДА: Идите одмах у вашу собу, ево мене за вама. АНКА: Је ли истина? ЧЕДА: Идите само и чекајте! АНКА (нуди образ): Пољуби ме уиме капаре! ЧЕДА (пољуби је): Сасвим. Дивна капара! АНКА: Одох и чекам! (Оде.
Зет, зет, изетио се он дабогда никакав! Јаој, проклет био мајци и овога и онога света! Кућу ми оцрни, образ ми одузе, одузела му се дабогда рука којом је написао оно! ВАСА: Смири се, бога ти!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Остаће и даље црква непокривена, а школе у подрумима. Вај!... Њему удари пламен уз образ, па брзо трже пиштољ и опали на најближега. Али не погоди.
— Дакле и каурин да се маша за пушку? — Сладак му је живот као и Турчину, ага... Образ тако исто... — Таке је! — узвикну дервишина на горанском наречју, те се Трговци још више уплашише.
Тешко беше један пут и Суљ-капетан во Гора. Резил ће се направеше. Ама ти му го донесе образ на место. Со јунаштина. Даде му хата за дете и многи ћемери со злато... Таке ли је? — Па, ага... — Убаво!...
Ти ми некад сачува образ, право је сега и ја да ти вратим... Сви сте слободни Земљаци сме. Вије в туђина да печалите, и ја такец...
Тежу од ових планина, које су се онако сурово наднеле над манастир. — Пазите и не узмите ми образ данас — шапуће он сејменима арнаутски и не застаје Дуго — данас је њихов дан; нека се веселе, не дирајте никога.
Било му је врло добро. Али у селу био неки богат Анадолац и имао свега једну кћер. Није девојку, но да прости Бог и образ — праву хаткињу. Допао јој се наш Бањштанин и нагнала оца да их привенча и да му препише све своје имање.
Млађа је задржана. У неко време секнуо се од своје бабе да пође назад и погине за свој образ... — Али, Новице, ваљда стотину Анадолаца стојаше испред општине и као махнити заурлаше: „Уа, Арнауд, Арнауд-будала!..
Рекао сам у селу да ми је она жена умрла. Ех, брате, нема чистије земље од наше. Ово је Турћија, а оно тамо црни образ. Ако те лажем, прошао и код Бога онако као у Анадолу!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
153 ХРИСТОС НА МОРУ 155 БОГАТАШ И УБОГИ ЛАЗАР 157 ДОБАР МЕЂУ ЗЛИМА 159 МАЛО ПРОСЈАЧЕ 162 ПРИМОРКИЊА 165 ОБРАЗ 168 ДЕМОСТЕНОВА СМРТ 171 ТАЛ 173 ДЕСКАШЕВ И БРАНКО 175 ЗАШТО ЈЕ ДАНИЧИЋ ПРОМЕНИО ПРЕЗИМЕ?
»Српске Илустроване Новине« 1881. ОБРАЗ Јест’, у Црној Гори на коју се радо Подругљиво смеше наши „просветници“ У земљи двобоја (из пиштоља празних),
Али, јаој, Мргуд има оца жива — Па кад стигли гласи до старца кукавна, Те на светао образ паде сенка тавна: Заплака се старац први пут свог века, Лати с’ џевердара, једина му лека: „Рођени ми синак чисто
Ко саближи разне ћуди Извршиће дивно дело: То је славно, ал’ је главнô: Поштен образ, светло чело. »Стармали« 1882. ОДА (шта мислите, коме?) пореској књизи Књижице, књиго, ред је на теби.
Ил’ око мојих купиш се нога; Скриваш ми других предмета много Којим’ бих оду написат’ могô, Истичеш само свој образ бео — Знам шта би хтео. Па драге воље, — во прецје немам, Шта више на то давно се спремам.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Какве су ти те руке, какав ти је образ испуцан и изгрђен, канда си од најгоре паорске фамилије. Опет ти кажем, девојко, ја оћу ноблес у мојој кући.
ЈОВАН: Откад ја на Анчицу мислим! А јесте ли видили како је лепа? Нос јој је као струк каранфила, образ црвен као кармажинска кожа, а коса црња него нашег мачка реп. ФЕМА: Ух, ух! Иди, док нисам све повратила.
ЕВИЦА: Еј, тешко си га мени! (Отрчи.) РУЖИЧИЋ (сам): Њест ли сија боља од матере јеја? Воистину, сеј образ јест идилскаго живота, сију да возму аз в супругу, не марећи что со материју јеја будет. ПОЗОРИЈЕ 8.
Краков, Станислав - КРИЛА
Већ је осећао како му шиљати куршуми пролазе кроз тело. Његов бледи образ крвавио је на вилици засечен комадом бомбе. Около свугде рикали су туђински гласови: — Предавајте се, предавајте се.
Петровић, Растко - АФРИКА
Само отворим очи, видим да ми некаква дугачка глава додирује образ и уво. Осећам чак и топао дах, што је тренутак ужаса. У ствари, само се угао од покривача надвио на моје лице.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Бадава снаге тврди мишићи! Бадава срце Обилићево! Узалуд стида трази румени Што, слушајући ланце робовске, У образ јуре као бујица, А после опет натраг у срце; Ал’ онде сваки дамар застаје: Образи бледи, руке клонуле, Модре се
П’ онда и теби, старо клепало, Што ти се образ давно збрчкао, Преживајући честе налоге, Требаће једно збогом казати... (Пуца.) То је последње!... Све гушћи дим!..
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« Код једне гомилице нађосмо средовечна Црногорца. Завезао образ неком прљавом пешкирином, кроз коју му просанула крв, па чачка своју металну симсију.
— Ама куда ћеш ти, брате, кад видиш да си рањен? Он притиште шаком половину усана, да му не мрда рањен образ, па ми оном другом половином уста прошушкета: — Огребали ме Турци по образу, а ко ми у образ дирне морамо се
да му не мрда рањен образ, па ми оном другом половином уста прошушкета: — Огребали ме Турци по образу, а ко ми у образ дирне морамо се наплаћивати. Сви се насмејаше овој игри речи. — Ама, бојим се биће ти рана опасна па ћеш пропасти.
пусти и мене да се ту мало огрејем! Мене прође језа... да ли ја ово сањам?... нагло се окретох... мој се образ: очеша о један увео, хладан обрашчић; поглед ми сусрете два велика, црна, необично сјајна ока, где се зорно упиру у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Осуда се морала извршити. Мадлена, најстарија сестра, предложи: — Пет пута у уста, или двадесет и четири пута у образ. Било је и једно и друго. Ватра ме нека обузела.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Силни поглед, сам магнет, памук руке, груди снег, образ — прилика; многоцена свила влас, слаткогласни твој је глас што је музика.
1817. Сима Милутиновић Сарајлија РАЗВРАТ Шта је слава и јунаштво, Шта је образ и поштење, Шта ли спомен и похвала, Шта л' по смрти празно име? Власт и сила мало трају. Рај нам шта је?
Божество нам је душа у телу; а Дубоко чувство чесног и краснога Чист образ његов. Милошеве Силе су огњене слуге оног. Та Милоши би, лаж да не сплете Вук, Скиптр задржали несрећне Сербије.
Мог детињства спомен слатки, Сна и мечте образ глатки, Што исказат није словом, Јошт у кући тој се баве, Родитеља памјат славе Моја чувства тим под кровом.
Не гледај време, јер љубов све ће победит! Сети се да највећа срећа те овде чека: Роба родити нећеш, већ човека, образ божества. То је злато! То је сребро и драги камен! 1826.
Зар су буде морске прече Нег’ безбрижан мир у земљи? Слава, сила и богатство Променљив је образ мрака. И гордиња таје свака, И остаје вечно — ништа. Јован Ст.
При скорбном твоје погребу мајке, Гди сродника тужаше глас, Ти си без суза, спокојан остао, Сваком мудрацу образ. У затвор стеран, осећао ниси Тавнице тугу и злед, Све горке, несташне обиде света Нису ти мутиле јед.
у окови турски, Страдала невина деца у мајчиној утроби грозно, Гнусним и блудом чистота оскверњена девице, брака; Образ и закон, и црква и свеци погажени јавно: Све је пропиштало ливајућ сузе у невољи горке.
Ах, хоће ли божје око Срба озарити, Хоће ли се кадгод сунце опет нам родити, Љубвом, слогом и јунаштвом крст и образ белит, И кроз силне ове муке вечном славом светлит? Где срце бије, Ту с’ светлост вије Сербији. 1839.
Којем је од вас двојице неправда: Теби што уста немаш да с’ насмејеш, Ни ока, сузом образ да опереш, Ил’ старцу који мучи се и страда, Међу тим пева, весео зановета, И тако за сто, мање, више, лета?
О, колико би’ ја Арси платио кад би ми он по овој оди удовлетворителни образ живонаписао! Видите колико су нужни чертежи и образи са знаменити’ предмета Сербије поети патриотическом.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
сванути, И у твог санка будном зрцалу Суморан ће му зрачак гранути — Па кад у пени братске мрзости Нагрђен крвљу образ опази, Са стрепећим ће срцем летети Опет у мрак, у ноћ, у гроб!... (Са Вујом улази један перјаник сав у ранама.
Е, опаке вјештице, жене несрећне!... Кобна ли часа кад ни у Црну Гору уљезе! Све не у црно зави, црн јој образ и овога и онога свијета!... (Вујо гунђајући изводи рањеника напоље.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зар ниси горда као бесцен урна У којој лежи прах мртвих царева? А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева. Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Никад добро вече! Мени ноћца лако никад не протече... У мислима, тако, уздахнô сам јако, А сузе су текле низ образ полако; Од груди се мојих вечан огањ створи, Да у њима душа пре рока изгори!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила. Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да
Ћипико, Иво - Пауци
Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи. Илија оде од попа Вране зловољан.
Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. Стигавши је у пољу, вели јој: — Врати се, Машо! Удараш у образ мени и Ради .... Куд си накастила? — Својој кући... Не могу даље издржати... Што ће ми лудо дијете. —Не будали, жено!
Али подноћ наједном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће .. . Но све ништа, да не духну вјетар: студен бије у образ као ледом... И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...
Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели: — Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.
— одговори мирно Раде. — Не бројим ја онакова виђења, већ овакова ..... и чисто дршћући од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га... —Нећеш, није те брига за ме, — одговара жена за њ... А имаш и право..
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
јурим радосно јер не видим ништа другом осим оних светлих, сјајних, блистајућих зрнаца у зеницама њезиних очију. Образ ми гори од њеног даха и што год га ветар више брије и хлади, све је врелији. Рекла је: „Доведи ми соколара Андрију“.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сав позив живота твога Свршен је с рађањем мојим, по вољи самога Бога; Али ће Римљани сутра с дивљењем гледати мене Кô образ врлине чедне, кô узор најлепше жене.“ И страшна, мраморна жена рашири камене руке И притиште га силно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
као што кажете, пошаљете у награду за моје александриско писмо, ја ћу - као што погађате увек, кад год прислоним свој образ уз јастучић покривен уметничким делом Ваших руку, утонути у слатке снове и осећати лелујање лађе на којој смо заједно
То се показало већ при мом првом дневном послу: при бријању исекох свој образ у четири разна правца. При доручку сасух чај у дозу за шећер.
Сада, по Вашој жељи, прислањам свој образ узањ. Ваша друга жеља, да ме Ваш вез потсети на моју удаљену пријатељицу толико пута колико је перла у њему, биће
И у природи не бисмо ту површину могли јасније видети. Она изгледа као рапав образ, рупица до рупице. То што видимо, то су безбројни кратери. Ко би их пребројао!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« И то, то ме закла, обезуми. Казах јој истину. Док јој је муж био жив, ја сам био сигуран да нећу на њен образ ударити; али, од кад је остала удовица, сама, слободна, не бих могао одолети да јој не кажем колико је волим.
(Одлази.) МЛАДЕН (братственицима): Па?... Чусте ли? Па?... ПРВИ БРАТСТВЕНИК Глава мора за образ! СВИ Глава за образ! МЛАДЕН Имате пушке, коње...
(Одлази.) МЛАДЕН (братственицима): Па?... Чусте ли? Па?... ПРВИ БРАТСТВЕНИК Глава мора за образ! СВИ Глава за образ! МЛАДЕН Имате пушке, коње... ДРУГИ БРАТСТВЕНИК Ти знаш да ми кријемо, али без оружја нигда не идемо.
« Чаршија се затвара. Свет бежи кући. МЛАДЕН (пролази уз грчевити смех): Тако, браћо! Тако! Осветите ме. Главу за образ! Ја сам већ мртав али бар да ми се кости у гробу не преврћу. (Оде.) ДИМИТРИЈЕ (оде за њим). Пауза.
Испред свих улази хаџи Риста. ХАЏИ РИСТА (ходајући по соби): Кућо, ко те опогани? Ко ти црн образ удари? Ко у ову собу, где се скупљале владике, држала молепствија, осуђивало који ће паша, који ће крвник између наше
Кад ви, а највише твоја кћи, толико нам образ зацрнисте, да не смемо у чаршији трговине да отворимо. СВИ Јест, хаџи-Ристо!
МЛАДЕН (одгурну је, хоће ногом у главу да је лупи): Петом ћу ти главу разбити! Због тебе сам и дочекао да ми сад образ гори. Док сам био у брдима, међу својима, ти сваки дан: »Хајде да сиђемо у варош.
« Сада ћете ви видети како баштован свој образ брани... Овамо, Ташано, отров овај пиј! ТАШАНА (се одупире да узме отров). Из даљине се чују пушке и халабука.
Чујте ме: проклећу вас. СВИ Не проклетство! МИРОН Проклећу вас, што веру и образ у крв претварате. Проклећу вас, да вам ни чукун-унуци главу не дигну, у цркву не уђу, у столове не седну.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Просто не знам како наше госпођице одолевају. Ја да сам госпођица — хвала Богу што нисам —ја бих често и образ погазио, и сваки дан бих другог момка волео...” Зар није, браћо, златан наш господин Јоксим! Сушта правда и памет!
Кад је још Влаовићима што требало од села! — Та велика Лексина лаж, јуначка и мученичка, то је био последњи образ Влаовића. Имање, колико га је још остало, нестајало је. — Нека иде све!
Стид и срам је погодио паланку право у образ и у срце. Мртва тишина усред поднева. Људи, браћо! Мртва тишина. Смрт је према томе мала ствар.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— но ја трагедије више не пишем. Да моли каквог волшебника да је у другу фигуру претвори? — али код ње није мана само образ, који се може од црног да је бео или румен начинити.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Отац је нарочито у својој речи наглашавао како сад треба да му осветлим образ, и ја сам то врло свесрдно примио к срцу и вероватно бих и испунио очеве жеље да су само и професори на то били
Једанпут сам само, сећам се, на часу гимнастике осветлио оцу образ, а себи разбио нос, иначе је са другим предметима ишло да бог сачува.
очешљала ме са раздељком, ставила ми у џеп чисту марамицу за нос и пољубила ме у чело, уз речи: — Осветлај ми, сине, образ!
Глобус изађе из треће клупе и стане крај прозора. — Е, видиш, кад овако десни образ окренеш сунцу, онда ти је цела ова половина главе осветљена а ова друга није. Је ли?
Је ли? Е, сад окрени леви образ сунцу и, ето, сад је ова друга страна осветљена а она није. Тако би нам исто објашњавао и полове на Сретеновој глави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кажу да у Светом писму пише: ко те удари по једном образу, окрени му и други. А ми смо изложили и образ, и трбух, и леђа И душу, па и живот... Командир стеже вилице, да му одскочише мускули, и с дрхтајима уздахну.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ноћ падне велика, ведра, Да тихом ноћи најзад покријемо недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све спава, Док звездани слап слива се на жито, Јулије
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Лагано, готово нечујно, откиде се маслачак од земље, прислони за тренутак своју сребрну главицу уз образ маме сунцокрета, а затим као крилат полете увис! Виде ли га ко? Чу ли?
Једва је могао да поверује да самог себе у води гледа, кад из језера изрони Месечев Цвет, дотаче нежно дечаков образ и рече: — Хвала ти, мали брате! Преко неба, као осмех, пређе некаква бледа светлост. Је ли то старац Милија био?
Од разочарења, од ужаса жена крикну и пробуди се. Низ образ јој је клизила суза. Она подиже руку да је обрише, кад некакав танушни глас рече: — Пусти ме, сам ћу! — Ко си ти?
Пекли су Златокосу њихови погледи. Прљио јој је образ њихов дах. Тишина је била тако потпуна да се чуло како листак на земљу пада, када се младић сабра и рече: — Шта ти је
Тврдим и оштрим гласом, нагнута к младићу, заповеди: — Рекао си да ћеш ми жељу испунити. Дај свиралу! Низ образ младића клизну суза, саже се и помилова пса који је дрхтао крај његових ногу, али даде свиралу Златокосој.
Извади и дај ми га! Није оно вредније од свирале и мача. Шта се трзаш? — хтеде Златокоса да додирне младићев образ, али се овај одмаче корак уназад. — Не вреди Златокоса моје жртве! — прође му као удар грома кроз срце.
Око њега су сви спавали: и метла, и столица без наслона, и каса па чак и дечак танак као гранчица спавао је наслонивши образ на длан. Једино је ветар у лишћу кукуруза био будан и сметао потоку да заспи.
— Мицко! — узвикну дечак. — Не видим те... — И не можеш! — лагана Мицкова рука таче дечаков образ — али ја сам ту. У теби. У травама, у лишћу, жаби, звезди, зрну прашине, сунчаној зраци.
— Шта ли је са Звездом? — питао се Чобанин и свирао тако нежно да је лишће с врба капало, а месечина се као суза низ образ неба сливала. Али, његова Звезда не дође. Понекад, гледајући у небо веровао је да је види. Али, како да буде сигуран?
Сребрна му је била коса, танке као у птице кости. Месец му је прохладном руком образ дотицао. — Ти, који не престајеш да луташ — обрати му се Чобанин — јеси ли видео моју Звезду? — Видео сам све звезде!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Гле, како се она раскрупнила? Овамо! (Привлачи је и љуби). КОЦА (цикне држећи се за образ): Јао, изеде ме! — Ала си ти, Васка! А не знаш како боли! ВАСКА (око ње): Јест, боли. А кад би те он место мене?...
А не знаш како боли! ВАСКА (око ње): Јест, боли. А кад би те он место мене?... (Показујући јој на образ): Кад би те он пољубио, онда?... КОЦА (запушавајући Васки уста, уплашено звера око себе): Ћути, слатка, чуће ко!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Народни певач је сачувао истину о томе како су Турци скупљали харач, како су ударали на женски образ, како су људима отимали имовину, како су измишљали свакојаке страшне муке да би рају натерали на послушност.
Зло ти вино напокње било!“ Ја кад бане књигу проучио, мука му је и жао је било: у образ је сјетно, невесело, мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена; у образ се љуто намрдио, готове му сузе
проучио, мука му је и жао је било: у образ је сјетно, невесело, мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена; у образ се љуто намрдио, готове му сузе ударити.
Што си, зете, јутрос подранио? А у образ сјетно, невесело? Од шта си се, зете, раздертио? На кога си с', зете, ражљутио?
Ак' нагоним оџе и аџије, не може ми та образ поднети да ја пијем, они да гледају, — нек не иду мени у меану. Ако л' носим зелену доламу, млад сам јунак и доликује
да господујемо, мудра памет, да паметујемо; у мен' има и млађи војвода, који би се ради поиграти, своме краљу образ осветлати“.
Те се Иво био раскарио: мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена, у образ се љуто намрдио; ни с ким Иво ријеч не бесједи, веће гледа у земљицу црну.
љуба, па се досјетила, подви скуте и подви рукаве, цјелива му руку и кољено: „Господару, ја се молим тебе, што с’ у образ сјетно, невесело? Ал’ нијеси снаху испросио? Ал’ ти није по ћуди ђевојка? Али жалиш три товара блага?
Што с’, сестрићу, јутрос уранио? Што с’ у пољу чадор оставио, и у пољу кићене сватове? Што ли си се, сине, намрдио? У образ си сјетно, невесело: каж’ ујаку јутрос на уранку?“ Проговара Јован капетане: „Прођи ме се, мој ујаче Иво!
чеках за девет година, њега чеках у бабову двору, и још бих га за девет чекала у Жабљаку, у вашему граду, ником не бих образ застидила, ни ја роду, ни ја дому моме.
Од копља ти градили носила, а од штита гробу поклопнице! Црн ти образ на божем дивану како ти је данас на мегдану са вашијем војводом Милошем! Зашто благо дадосте другоме?
Оста Хусо ногом копајући, оде Грујо брдом пјевајући, и он дође својему Новаку; са стрицем се у образ пољуби, а свог оца у бијелу руку; ђога пусти у гору зелену, узе пушку у десницу руку, пак отиде у гору зелену.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БОГ СЕ ВРАЋА АДАМУ Васкрсни, моје саздање, устани моја налико, мој зраче — на мој образ си ти саздат; устан' и пођи одатле, ти си мој и ја сам твој: једно смо, нераздељено светљење.
Ево ме гледај, како ја, будавши твој господар, узех на се твоју, слугину налику и образ! Више небеса садилац изарад тебе, не теке што на земљу сиђох, него ето, и чак под земљу дођох тражити те куд си се
А косе му на глави сафи седе Бијаху беле ка снег! Из очију му ватрени пламен избијаше, Образ на сунцу сјаше, Из уста му излазаше мач с обе стране остар.
Онде, на ступцу имаше прилика спраљена на образ светога мученика Теодора. Пак згледа га неки Арапин, Турчин; из лука са стрелом стрели к њему, те га згоди баш у раме!
Једним часом згоди му се, оде у топлицу купати се — оста за ругобу, омахнити и образ му се промени. И толико времена се лута, претуца ружен и бијен по улица и по буњишти го, бос, док се не сети што је
Узе сам Христов они нерукописати образ и пресвете Богородице ризу и крстове частне многи понеше оне што су од самога Христова крста животворнога древа.
А такођер и персијски Сарвар што сву земљу грчку близу преузе, скоро је поврже ка врело гвожђе. Заклопи уста шаком и образ чудећи му се што се то сви од њега, како од толико тушта хиљада војске нешто убах мало натраг одведе.
ПЛАЧ НАД ЦАРСТВОМ Хоћу сâм своју ми грбину издати на грухање и образ закрих са срамом, те у самоћи седох, јерно доста сам се црна чемера нагутао и пун сам већ једа.
само страшно причештеније кад идете, пре и после са женами смијете се и шалите и за руке жељом стискујете похотљиво на образ им гледате, пак ништа је то, је ли? А камо вам танци и шњима вртежи? Колико пут путем проходећи с погледа.
Ама, кад им на образ наметнем, да знаду јер ће им пасти под очи образ, и нос ће свој доле окуњити, те сами од себе се хоће застидити!
Ама, кад им на образ наметнем, да знаду јер ће им пасти под очи образ, и нос ће свој доле окуњити, те сами од себе се хоће застидити!
му, укоб сусретне га лепа накићена млада жена, то не да је фришко прође, него и с памећу се забезекне зурећи јој у образ, те изарад тога и од летургије на време изостаје.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет њему чељад и дворе своје; или нека прима
Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — тол’ко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама — и ту дигне обрве и прст
Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — тол’ко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама — и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно —
„Па поздрави се на мајку ти Јевду!“ па га пољубе у чело или у образ. И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!
“ па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи. Тако жене; напротив, многи старији људи нису га баш најрадије гледали.
Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?! Убаво ми обеле образ! Хаџи-Замфирска Зона се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!
“, веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!“ — „Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...
“, веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!“ — „Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — Па станула, рече, побегуља за Манчу онога... Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?