Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Naposletku ponudila Vejka Taju kad je videla da je sunce već zašlo i mrak počeo da pada. — Ja! — odjednom se na nju obrecnula varošanka — šta će tamo? Dobro mu je i ovde... Ali Vejka nju nije slušala. Znala je ona unapred da će to od nje čuti.