Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Žena s kravajem veli mu: ’Baci leskove, uzmi drenove!’“²⁵ Kravajem, poznatim obrednim hlebom, kao i spomenutom basmom, detetu se sugeriše da otpočne hodanje, odnosno da mu noge postanu sigurnije i
Ž. Petrović.¹³ 3. OD DEVOJČICE DO DEVOJKE Po mnogobrojnim spoljašnjim znacima, ponašanju i obrednim predmetima koje nose devojke se razlikuju od devojčica.
„nečistim“ i opasnim, vidi se po tome što ono, odmah po rođenju, mora da se ritualno „očisti“ (osvećenom vodicom, obrednim kupanjem, obredom krštenja), zatim ono se kao malo ne ljubi jer je „pogano“, a otac ga ne drži na krilu sve dok ne
kojem je ono, kad se rodi, „nečisto“, „demonsko“, „opasno“, „neljudsko“, i tek pod dejstvom čistilačkih magijskih mera, obrednim uvođenjem u zajednicu, postaje „čisto“, „ispravno“, ljudsko biće.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
nepoverenje je naročito poraslo od 1785, kada je car Josif II doneo odluku da se ćirilica može upotrebljavavati samo u obrednim knjigama, a da se svi ostali udžbenici i knjige svetovne sadržine moraju štampati latinicom.
Književnost do njega bila je u rukama samo crkvenoga reda, namenjena obrednim ciljevima i zadahnuta isključivo bogoslovskim duhom, bez veze sa životom, bez oslonca na iskustvo, bez dodira sa
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
bibliografiju u GEM, 41, 1977, 253—319). ima i radova šireg opsega i sa zanimljivim tumačenjima — kao što su o obrednim pecivima u Vojvodini (GEI, 16—18, 1967—1969, 125—155) ili o poreklu i značenju božićnog obrednog hleba u Južnih Slovena
njivi i stoci, namenjivao se ,kravaj̓, ,pogačka̓« (SEZ, 86, 98), a »naročita moć u mađiji plodnosti pripisivala se obrednim kolačima određenog oblika« (GEM, 37, 167) — kakav je, na primer, đurđevdanski šupalj kolač, pomoću koga se i vrača i