Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Жена с кравајем вели му: ’Баци лескове, узми дренове!’“²⁵ Кравајем, познатим обредним хлебом, као и споменутом басмом, детету се сугерише да отпочне ходање, односно да му ноге постану сигурније и
Ж. Петровић.¹³ 3. ОД ДЕВОЈЧИЦЕ ДО ДЕВОЈКЕ По многобројним спољашњим знацима, понашању и обредним предметима које носе девојке се разликују од девојчица.
„нечистим“ и опасним, види се по томе што оно, одмах по рођењу, мора да се ритуално „очисти“ (освећеном водицом, обредним купањем, обредом крштења), затим оно се као мало не љуби јер је „погано“, а отац га не држи на крилу све док не
којем је оно, кад се роди, „нечисто“, „демонско“, „опасно“, „нељудско“, и тек под дејством чистилачких магијских мера, обредним увођењем у заједницу, постаје „чисто“, „исправно“, људско биће.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
неповерење је нарочито порасло од 1785, када је цар Јосиф ИИ донео одлуку да се ћирилица може употребљававати само у обредним књигама, а да се сви остали уџбеници и књиге световне садржине морају штампати латиницом.
Књижевност до њега била је у рукама само црквенога реда, намењена обредним циљевима и задахнута искључиво богословским духом, без везе са животом, без ослонца на искуство, без додира са
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
библиографију у ГЕМ, 41, 1977, 253—319). има и радова ширег опсега и са занимљивим тумачењима — као што су о обредним пецивима у Војводини (ГЕИ, 16—18, 1967—1969, 125—155) или о пореклу и значењу божићног обредног хлеба у Јужних Словена
њиви и стоци, намењивао се ,кравај̓, ,погачка̓« (СЕЗ, 86, 98), а »нарочита моћ у мађији плодности приписивала се обредним колачима одређеног облика« (ГЕМ, 37, 167) — какав је, на пример, ђурђевдански шупаљ колач, помоћу кога се и врача и