Jakšić, Đura - PROZA
Lice mu beše tužno, zabrinuto. „Imate li hleba, Maro?“ pita tetku, a ona mu žalostivim glasom odgovara: „Bogme, Marko, danas smo ja i moja Grlica poslednji zalogaj podelile!...
Posle pola noći diže se Aleksa da ide. „Kuda ćeš?“ pitam ga ja, a on mi zbunjeno odgovara: „Znaš, Grlice, prodali smo jednom Čivutinu naš vinograd, pa idem tamo da uzmem nešto malo hrane, a, ako može biti, i
Obradović, Dositej - BASNE
je slušati mojega dobroga prijatelja sofopolitskoga episkopa, kad ga ko zapita je li nužno episkopom imati bradu? Odgovara: „Davnašnji je običaj, zato je moram nositi: ja sebe čuvstvujem da bih bez brade mogao biti episkop kako god i s njom,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No Vesa otišao u drugu zgradu i neće da iziđe k nama u kuću. Zovemo ga mi više puta, a on niti dolazi niti šta odgovara. Jedva u tri sata noći dođe. Naopako ga došao! Kako dođe, poče pitati: „Šta je to, i šta hoćete vi?
smo Damjana iz Kutešice je i stric u početku slali u Crnu Goru vladici i grafu Iveliću u Risan, i molili; no Ivelić odgovara, da je njegov gospodar, tj. Rus, s Turčinom u velikoj ljubavi, no upućuje nas u Carigrad, da sultana molimo.
Postojimo malo, i odande odemo u peštere. U jednoj pešterici nađemo gde se služi liturgija, samo jedan odgovara, a jedan starac sedi, velika mu brada kao sneg, pred njime knjiga koliko veliki triod i sve miče usnama i tajno govori,
jedni od Smedereva i Beograda do Kolubare, a drugi od Šapca i ušća u Savu reke Vukodraži, glas topovski glasom glasu odgovara.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Dobro je, gospodine, dobro! — odgovara Đuko smešeći se. — Samo je moglo još i bolje biti. Šteta je što je ona rđa otkrnji, a svud bih je mogao dati po tri
Kako Ivan, Vuksan, Đurađ, Nenad, i oni drugi?... Mo'š li s njima izići nakraj?... — Ta kuburim pomalo, gospodine — odgovara skromno david. — Samo ako gde zapne — meni ti njih, pa će mo mi njima doboš pred kuću!... Doboš ja!
— Može, može, ja! — Kad i devojka nega miluje?... — nastavi Purko. — Može, može, ja! — odgovara pop đa ovom đa onom. — Pa kad može, hajdemo, braćo! — viknu Ćebo, — Hajde, Strahinja!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Čujem, dragi aga! - odgovara siromah, a sav strepi da se ne bi što izrodilo. — Daj da ijem! — Sad, sad, aga! - viče on i skače, onako izuven,
— Šta radiš ti tu? Lazaru je samo grmelo u ušima. — Je li, more? Lazar ne odgovara. — Hoćeš li da vidiš ko je u kući Aleksića, je l̓?... Pa što ćutiš?... Što ne kažeš?... Je li?...
Eno jadne Stake... umire! — reče jedna baka. — More, i naživela se!... Ali eno Pera, jedinac Živanin, umire!... — odgovara neko. — Vala, ne znam koje mu je veća nesreća ja l̓ to, ja l̓ porađati se!... Eno, onamo se jedna porađa!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— „A ko se za njih stara?“ pita Bog. — „Ti, Gospode!“ odgovara aranđeo. — Tu se cakle oči moje matere. Ona, kao vrstan, pošten, oduševljen advokat, dignutim, zvonkim glasom i
Uze ga bosti čiodom po nogama i sve do pojasa, a sve pita: — Boli li te? Osjećaš li štogod? Pop slabo odgovara: — Ne! — Boli li te ma štogod? — reče doktor. — Ovdje! — reče pop i metnu ruku opet na srce.
Mislio sam na šetnju s njom. Pade mi na pamet kako ona ostavlja svoje ime, jezik, veru — čini sve što hoću, na sve odgovara kako ti rekneš! San me hvataše. Slike se izmešaše. Iziđe mi sestra i pismo. Sahat izbi četiri.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— He-he! »Zašto?« Kako: zašto? — odgovara mu pop Spira — pa gde da stoji? Njegovo mesto i jeste baš tu gde ga vidite. Nije meni odlikovan trbuh, pa da na trbuhu
« A čovek, što kažu, »ništa sobom ne ponese već skrštene bele ruke i pravedna dela svoja!« — »To jest«, odgovara paor, »kaz’ti: ’vatate duši mesta!
odneše i zatvoriše u »špajz«, odmah je saleteše s pitanjima i majka i ćerka, gđa Persa i gđica Melanija, a Erža samo odgovara.
— Vanredno, gospođice. — Eh, vi samo šmajhlujete! — odgovara Melanija. — Otkad pre da vam se dopadne tako?! Doći iz Karlovaca, iz onaki’ romantiš predela u ovu ravnicu bez okoline!
« — »Jeste, — odgovara i gavran. — Dosad je brijao tuđe brade, a odsad neće smeti ni svoju.« A Šaca kao opet nastavlja: »Julo!
— A ko će ih znati; i ko im je, što kažu, svetlio! — odgovara pisac. Šaca nije bio baš tako šmokljan, a ograda nije bila tako česta, — po svoj prilici da jesu.
— No, šta ti je... šta sliniš tu! Šta plačeš? — pita je gđa Sida. — Pa kad vam nisam dobra! — odgovara Jula jecajući. — Bolje da me nema; da se nisam ni rodila. — No, no! Ne moraš ti baš tako na kraj srca biti!...
— šapuće Jula, i otima ruke za koje se Šaca kao davljenik uhvatio, i ne pušta ih, nego joj šapatom odgovara, pa se tako tiho razgovaraju. — A šta ti tu stojiš?
— ’Brojtro, brico! — viknu mu malo lolinski ča-Nića, pa se iskašlja onako u srpskom smislu. — Laku noć, ča-Nićo! — odgovara mu brzo i tiho Šaca, pa gura tamburu pod kaputić, i sve brže pèrja. — A di smo to bili noćoske, sinovče, aj?
— A di smo to bili noćoske, sinovče, aj? Ko se to noćom u gluvo doba brije, aj? — Niko! — odgovara Šaca izdaleka već. — He-he! — smeje se Nića. — »Sve po ’ladu, da ga ne poznadu!« Aaa! Sinovče, ne valja ti pos’o!
k’o Vla’ na ribu,« veli joj Nića, pa se okrene malo na leđa da se malo odmori, a ona ga pogleda svaki čas, pa mu odgovara: »Biće sve k’o što si rek’o i izvolev’o, solgabirove moj!
— Ta verujemo, verujemo, slatka prijo, — odgovara pop Spira — ta kad je još komšija komšiju prevario! Posle zvaničnog dela, pošto je ugovoreno koga dana da bude
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Voli li te on? Naza od stida, zbunjenosti, počela da pocupkuje, premešta se s noge na nogu i ugušeno, tiho, da odgovara: — Hoće i on. Kako hoće? — počeo pop da se jače šali. — Pa je li ti rek’o, kazao: da te voli.
Ali on ne da, prigrćava ono što mu ona uzima. — Imamo si, imamo... — odgovara joj — ali još iskam da imam. — I opet pojuri po putu da skuplja oko sebe. Majka ga opet sustiže.
On počinje da vam se stidljivo unosi u lice i smešeći se, ponizno da zagleda u vas. — Ima... trideset i dve, tri... — odgovara ne vama već kao sebi. — A ovaj? — I pokazujete na drugoga. — On? — I opet se isto onako i drugome unosi, zagleda ga.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— I meni je čudno. Ja joj jedno pišem, a ona drugo odgovara. Ja ištem da izrazi svoje čuvstvo, a ona kaže: čuvstvo u boga!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
tamo što raspita ili sazna, nego prosto da vidi: ima li u atmosferi toga Beograda čega god što on ne očekuje i što ne odgovara njegovim čudnim predosećanjima.
— Znam, znam; ali neće, valjda biti posledica? — Nikako da zaraste, ovake rane najsporije zarašćuju, odgovara Hristić, mršti se i udešava nogu...
mogu da volim, jer ljubav traži celoga čoveka i poverenje, a ja sam satrven, umoran srcem i nepoverljiv, A osem toga, ne odgovara ni ona svima mojim uslovima, i to zaključujem po tome što sam mnoge njene nedostatke uočio, pa bih čak hteo da je drukče
Afrika
Dolaze iz Liverpula i idu za Buenos Ajres. Slučajno pitam jednoga iz koga je kraja. „Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom. — A šta bih bio?
„Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom. — A šta bih bio? — odgovara on, uzbuđen, i ide, pošto se Arhanđel udaljuje, ivicom broda da bi mi bio što bliže. Posle ručka akvarel.
Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati. Gazda šalupe, crnac, džandrlja dok odgovara da ne zna i, pošto žuri, svršava nuždu tu, sasvim međ nama. Ogroman smeh.
Dozivamo ukućane, ispred jedne kolibe. Iz kolibe odgovara muškarac dubokim baritonom. N. mu govori bambara: „Donji, doni–sisa–tara!
On govori kao iza oltara, kao na pozornici u Meterlinkovim komadima. Ko zna šta kaže! Crnac takođe odgovara samo sa po jednom rečju, ali naglo, glasno, i sve uplašenije. Najzad N.
Onda odlazimo. — Šta ste govorili? — O, ništa, — odgovara on s gađenjem. — Prvo nije hteo da iziđe i udesi igru za vas zato što je hladno i što svi spavaju, a onda sam ja želeo
Ne zna francuski; na moje pitanje koje je rase, odgovara uobraženo N–u: „Junačke i ratničke“, i da su od te rase oduvek, i da su na ovoj zemlji oduvek, a da nisu došljaci i
da, ako me je možda lažno predstavio, to je jedino što je, na pitanje kraljevo „čime se zanimam“, rekao da sam nešto što odgovara komandantu ili inspektoru; da zapisujem sve što vidim na svom putu. „Ja sam im govorio samo ono što oni mogu razumeti!
za trenutak samo probudi kad uđem, i kad mu kažem da sam video celu svadbu, i da sam radostan što živim, on mi kratko odgovara: „Utoliko bolje!“ i produžava da spava.
Nikad se ne bi reklo da je to mali divljak, koji, čim je isteran iz dresure na čistinu, odgovara na primer ovako: „Moa pa bufe, musje (ja još nije žvakao, gospod'n); ili: „Il a parti šie, musje (otišao je da...
Oni znaju da grijon ne vidi i da je možda samo slučajno pogodio jedan stih koji odgovara i spoljnoj stvarnosti. Grijon ohrabren sad samo peva o tome: „Ti si veliki, ti si veći od sviju, Ti si veći od kolibe
Fonten pita svog boja, za vreme večere, gde je drugi boj. „Il e palti sie“ (Otišao je da svrši nuždu) odgovara ozbiljno ovaj. Inače svaki čas boj pita: „musje, pe ale pise“?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zato on nama stalno oponira? Zato on ne odgovara na naše reskripte? Ceo ćesarski jug kraljevstva nalazi se u opasnosti. Kakve su u njega samo ručurde i nožurde. Seljačina.
“ Čuo je, i sad još, u sećanju, kako mu žena ocu odgovara, nekim tupim glasom iz grudi, koji nije bio čuo od nje, pre: „To se, otac, ne mož kazati, rečima!
su čavrljali nešto nemecki i zagledali srebrne širite na oficiru, a Pavle se trudio da što više, ćuti, da, što manje, odgovara. Sedeo je mirno, čak i nehatno.
Velika mrtvačka glava, koja mu se približava, i pita. Otac? Vater? A ču, kako on onda odgovara: Zvao se Nikola! A mati? Mutter? Zvala se Petra! I dodade, a baba, Ikonija! Ona mi je bila nešto najslađe na svetu!
A ono, vidim, slobodnije od tebe! A ču i to, u mraku, kako mu mati odgovara: Stra me je! Sitnica je to bila u moru sećanja, ali mu je bila draga i sačuvao je u sećanju, zauvek.
A razgovor se nastavljao. Isakovič nije bio u stanju da pohvata, ni ko pita, ni šta pita, ni ko odgovara, ili ne odgovara. Činilo mu se samo da čuje neki razgovor ljudski, koji sluša, kao razgovor nekog stalnog odjeka.
A razgovor se nastavljao. Isakovič nije bio u stanju da pohvata, ni ko pita, ni šta pita, ni ko odgovara, ili ne odgovara. Činilo mu se samo da čuje neki razgovor ljudski, koji sluša, kao razgovor nekog stalnog odjeka.
zriču, a u visini, u mraku, javljala se opet noć, zvezdana, do koje ne dopire ljudski glas, ni smeh, ni plač, i koja ne odgovara, nikada.
To joj je neka navika. Valjda zato, jer je stidljiva. Ne može da počne da odgovara, a da se tiho ne zaljulja, u kukovima. Ljulja, kao da žito širi, i rukama. Gleda te pravo u oči.
divi: da li odelu tog oficira, njegovoj kosi, njegovom lepom licu, oku – kako puši, kako govori, kako dočekuje, kako odgovara i kako se smeška ljubazno – ili njegovoj kući, trpezi, srebru, konjma, slugama, ili njegovom poznavanju tolikih prestonica.
“ Za trenutak ništa se ne ču. Zatim ču kako Trifun zastenja i kako mu odgovara, mrmljajući, kao da se napregnuo: „Sići mi s duše, sluto! Naslutićeš!
Niko nije, ni pomislio, da je ono, što Isakovič odgovara, drsko. Kostjurin, međutim, počeo je da hoda, gore-dole, što je kod njega bio znak da ga je kapetan naljutio.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovo ime ne pripada ni stanovništvu ni kraju sa određenim granicama. Njemu odgovara psihički tip koji se sreta u mnogim dinarskim oblastima, naročito u Starom Vlahu.
Mnoge reči postaju duge, premda i zvučnije; akcentuacija je produžena i spora. Govor dobija tako sporost, koja ne odgovara aktivnoj i radnoj sredini.
Ali ova nošnja tačno odgovara njihovoj unutrašnjoj tuzi, koju one samo na taj način ispoljavaju. Kada ove žene nisu sasvim utučene bedom mučnoga
Tako kad „ubava moma“ kaže dragome: Ne li sme pusta rodnina? on odgovara: Visoko drvo sem nema, ubava moma rod nema, jaze ću tebe da zemam.
Južnomakedonski varijetet Ovaj varijetet odgovara jadranskom varijetetu dinarskog tipa. Ali je ovde južnoslovenska masa drukčija i osim toga je preinačena uticajem
To je haljetak dugačak najviše do pola metra, koji se vezuje za zadnji deo pojasa i odgovara kosovskoj „bojči“ ili tetovskom „skutniku“.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— gunđa čiča i opet se okreće. Svinja džak samo se strese kao da se uplašio, ali ništa ne odgovara. Čiča svaki čas silazi s kola i svojim zelenim očima bulji u modre virove rijeke, ali mu se nijedan od njih ne dopada.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Pa dobro, koga smo mi sahranili? NOVAKOVIĆ: Odgovara on i na to pitanje. SPASOJE: Šta kaže, boga vam? NOVAKOVIĆ (čita): „Na pitanje našeg saradnika ko je onda mogao biti
) XVII PAVLE, PREĐAŠNjI PAVLE (ulazi i pogleda po svima): Dobar dan! SVI (niko mu ne odgovara, niko ne okreće glavu. Ostaju u stavu u kome su bili).
RINA (zbunjena, uzbuđena, čisto grca): Ja... Ja... MARIĆ: Da, da, da, gospođa će svedočiti, jer to potpuno odgovara njenom shvatanju morala. NOVAKOVIĆ: Gospodine, ja vam ne dozvoljavam da vređate moju ženu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ko je to, Vesna? - čuh Markotu kako pita i jedan, bašmebriga glas kako odgovara daje to Vesnin brat. - Polubrat, ako baš hoćete!
narodni odbor i gimnazija raspoređeni su oko trga i, sedeći na bilo kojoj od klupa, možete da čujete nekog klinca kako odgovara na pitanje o razlomcima, „Deus Vobіѕcum” iz katoličke crkve i gromoglasno „Gospodi pomiluj” Luke Crkvenjaka.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
je tek deset godina, mnogo je na Pelagiju, samo nos već nije grčki, no palestinski, malo jako savijen, ali zato lep, odgovara joj licu.
Napolju larma, već se lopovi sa kočijašima tuku, kočijaši se dovikuju. Sad klopkaju na vratima. — Otvarajte! Ne odgovara im se. — Razvalićemo vrata! Počnu vrata izdizati.
Gospodar Sofra reši se za dolamu. No kad je već dolama tu, mora biti tu i ćurdija i sve ostalo što tome odgovara. Tako gospodar Sofra izvadi sve paradne stvari: čakšire, čizme sa srebrnim mamuzama, dolamu, ćurdiju, pojas i kalpak,
Gospodar Sofra tek od bede odgovara, zeva, jedva čeka zoru; tako isto i Krečar. Nije šala, hiljada forinti. Sad Čamča gurne armicijaša.
Razgovaraju se donde. Pita ga grof kako mu idu poslovi, kako odavno nije bio u Poljskoj. Čamča mu na sve odgovara. Dođe i Krečar sa bocom. Čamča mu uzme iz ruke, pa pokaže grofu.
Tu sad pokraj tumačenja zavede se duži razgovor. Ako je gospodar Sofra što nespretno kazao što duhu Poljaka ne odgovara, Čamča je to zakrpio, sasvim drugo što upleo nego što je gospodar Sofra rekao.
Dva komesara najpre priđu gostioničaru i pitaju za ovu trojicu, jesu li to stranci i otkuda. Gostioničar odgovara da su strani, ali da ih on nije pitao otkuda su; vašarsko doba, ko će koga o tom pitati, kod tolikog sveta.
Ali tebi se to dopada! Pera ne odgovara, tek zevne, kao čovek koji nije ispavan. — Sad ću ja tebe uzeti u regulu. Ako ne budeš drukčiji, ja ću te oterati do
— E, moj Čamčo, mi plačemo, i znamo zašto. Sad ovde još pijemo, al’ jedared moramo se rastaviti, moramo umreti, — odgovara kroz plač Krečar. — Vi ste baš ludi!
Pera primi hiljadu forinti, ali nije s tim zadovoljan, ište polovinu. Šamika ne odgovara. Poruči jednom zidaru i jednom građaru da dođu k njemu s alatom. Oni dođu.
Brat ode Juci u sobu i javi joj da oni na tu udadbu ne pristaju. Badava sva njegova slatkorečivost. Juca ne odgovara, ćuti. Svi se čude toj prosidbi. Svaka tajna dođe na videlo. Već zuca po varoši da Šamika Kirić uzima Jucu Sokolovića.
) — čudo, čudovište pratium affectіonis (lat.) — cena za ljubitelje nečega koja ne odgovara proceni drugih kupaca principal (lat. prіncіpalіs) domaćin kuće, sopstvenik radnje, gazda, starešina provijant (ital.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zato je lako objašnjivo da se obredi kojima jedna kultura odgovara na ovako važan događaj i kojima pokušava da reguliše njegov tok i povoljan ishod ne mogu proizvoljno menjati a da se ne
ne pozdravljaju i ne rukuju s porodiljom niti joj kažu „zbogom“, već: „ostani si sas zdravlje“ a na to porodilja ništa ne odgovara. Postoji više tabua kojih se učesnici povojnice moraju pridržavati radi detetove sreće i napretka.
Ako bi se žena usprotivila mužu, makar i bila u pravu, on je može psovati i tući a da za to nikome ne odgovara. Ako mu ne rodi sina, muž je može jednostavno oterati.
ritualnim stidljivim ponašanjem: ono gleda u zemlju, glavu drži oborenu, stoji na znatnoj prostornoj udaljenosti od gosta, odgovara samo onda kad mu se postavi pitane i to kratko, smerno i ozbiljno.
⁵⁷ Bajke, priče o čudesima, ujedno su i čudesno lepe jer njihovom sadržaju odgovara raskošno jezičko ruho u koje su odenute. Za ove priče s pravom je rečeno da su uzor narodnog junaka u prozi.
društvenom organizacijom, sistemom ideala i vrednosti, u skladu sa religijskim shvatanjima i osobenom istorijom — odgovara osobeno shvatanje deteta i njegovog razvoja.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Šta misliš, kada bi htela? A? – Kako te ne mrzi... — odgovara Bel Ami. – Svlačio bih je lagano i posmatrao pogledom šlogirane kobre... – A onda? – I te kako bih znao!
— rekla je tiho gutajući knedlu. – Je li neko udarao recke? — upita predsednik. – Trideset i šesta Julija... — odgovara riđa kozja bradica. — Dvadeset i jedna Ofelija! Petnaest poena prednosti za Julije! – Molim? — upita mlada žena.
Sada je on taj koji se vratio kući sa lošim ocenama. I kada ga kći upita kako je bilo na poslu, on kroz smešak odgovara: Sednice, sednice... PRIJATNO MESTO Halo! — pozva mladi čovek kelnera. — Halo, kelner!
Ništa se još nije dogodilo. Samo je jedan meštanin za trenutak seo za njen sto i častio je bocom piva. Mogla bi još da odgovara za lažnu optužbu. — Hoće li gospojca, možda, neko finije piće? — Ne, hvala. Ne pijem. — Čokolad-liker? — Hvala.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
stalno valja imati na umu, pa da se naruši umetnikov posao i da se u nj unese nešto suvišno i nesavršeno, što već ne odgovara slobodi i unutrašnjoj nužnosti vizije.”5 Presuda se čini dobro zasnovana.
Ali, i iz jednog drugog razloga, naziv dečje pesme dobro im odgovara. Taj naziv, naime, može da znači: pesma u dečjem dobu svoga života, pesma-dete, pesma koja nije preuzela svu
Jedino dečja pesma na ovo pitanje danas odgovara potvrdno. U dečjim pesmama, Zmaj je naivan i prostodušan u dobrom smislu reči; u mnogim ozbiljnim njegovim pesmama ta
„Iracionalna alogičnost odgovara prirodnom obliku dečje misli”, napisao je, povodom Vučove dečje poeme, Marko Ristić (1902—1984).
spasavaju retka delca pisaca koji se samo tobože obraćaju deci, da bi našli neko opravdanje za laku formu koja organski odgovara prirodi njihova dara. Ta, retka izvorna delca, mogla bi opstati i naći mesto i u postojećim okvirima književne umetnosti.
i priklanjanje uticaju nove dečje pesme navode da se i sam poigra stvarima i leksikom, iako mu takva igra najčešće ne odgovara.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njihov uspeh ne odgovara njihovoj stvarnoj vrednosti, i da su od Jovana St. Popovića ostali samo njegovi istorijski dramati, dramatizacije
kritički duh među srpskim kritičarima, i njegova slobodna, nezavisna književna kritika, koja je tražila samo istinu, odgovara isto tako slobodnoj i nezavisnoj »nerodoljubivoj istoriji« Ilariona Ruvarca, koji je isto tako kao ideal postavio nagu
Milićević, Vuk - Bespuće
Gavre Đaković odbijaše uvijek njegove pozive, jer nije volio da se upoznaje s novim ljudima i da odgovara na njihova radoznala pitanja.
Sremac, Stevan - PROZA
Pitaju jedan drugoga: »Pošto prase?« — i jedan drugom odgovara, svaki kaže pošto je kupio, ali svaki slaže, bar za jedan dinar kaže da je manje platio, a odlazeći jedan na jednu a
— Dede, dede, govori! Znam da ti treba porez da platiš! — Pa četiri, rođače! — odgovara seljak. — Je l’ groša? — pita Jova. — Ama kaki’ groša, rođače! Dinara! Četiri dinara. — Ma zar za to prasence!?
— Hvala, također i vama! — ču se iz komšiluka. — Izvol’te da ručamo. — A, hvala, postarali smo se i mi! — odgovara Jovan, i vrati se u sobu.
Radičević, Branko - PESME
“ Veli njojzi Milun četovođa, Riječ zbori, jedva izgovara: „Umri, Fato, umri, dušo moja.“ „Hoću, hoću“, Fata odgovara.
„Ajdmo, brže!“ ona kara, On grleći odgovara. 39. Na kanabe jošte seda, Na svoje je vuče krilo, Čedo vidi da je beda, Pa se njemu popustilo; Na krilo mu
“ Tako pita devojku Mileta, A junaku odgovara Cveta — Cveta, pobre, jeste ime njeno, Još je moma junačko koleno, Jer da beše lošega kolena, Kada vide junaka
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Konj koji puši! To bi bilo nešto. Međutim, djed kao i da ne čuje govornika, još uvijek se duri, ništa ne odgovara. Samardžija upilji u njega i zvocne: — A ti tu nešto misliš da si bolji od njega. Ajde! Djed se uze krstiti.
(bivši Švabin soldat srpskog dobrovoljca, solunca) i pokazuje mu pozadružnu snašu, pravu bikulju, a ovaj mu spremno odgovara: — Može, braco, ali valja ti čekati red. I ovo je poredovnički mlin.
Je li se ponovo zaželio Nord-Amerike i hoće li tamo da povede svoju neznanku? Kao da odgovara na ženina zabrinuta pitanja, s pojila se ponovo javlja Nidžo sa svojom pjesmom: Marijano, večeraj pa liježi, a ja idem
Milančić se na to samo lecne na svom ležaju kao da ga je ujela buva, ali nit se okreće nit šta odgovara. — Pa bar da si pristigao onu pomlađu, Anđu, kako li se zove, to bi ti se nekako i oprostilo — dobrodušno se utače u
— Vidi ga, pomamio se ko azgin parip u svatovima. Od Save, iz obruča, poče da odgovara neprijateljska artiljerija. Jedna granata zvijuknu stravično iznad partizanske baterije, podskoči upropanj nesigurna
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
A sad, odjednom, postala osećajna... Nemo se ljutiti, ali to mi izgleda vrlo čudno. Ne odgovara ni njenom mentalitetu. Ne znam šta da ti kažem. A šta bi na to kadija?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali da znate kakvim je glasom pitam! Glasom od koga ona sva raste i ponizno odgovara: — Kumašini, sine. Zaustavljah ih, dok ti dođeš, ali nemaju kad. Eto ostavili su ti „protokal“1 i mnogo te pozdravili..
— Ej, domaćine! — viče č’a Jovan penjući se. — Tu smo, tu! odgovara mu mati, grcajući i trudeći se da se pribere. — Hristos se rodi, domaćice! Kamo, gde je domaćin?... — Tu je, tu je!
Oko nje se ostale devojke i mlade načetaju, zgure, a ona ih sve skuplja, kao da ih štiti, a ovamo odgovara mužima na njihova peckanja, doskače svima, ali tako milo, ponizno.
uzdržavajući se, šišteći od besa, grdi ga, psuje; ali čuli su i njega i njegov, tada prvi put jak, silan glas, gde mu odgovara, odupire se i plače. III Ma da Miti onda obećah da ću ga skoro pohoditi, ipak za dugo mu ne odoh. Nisam mogao.
Kostić, Laza - PESME
— Krvavo se zvezda smeši, iz krvavog tog smejutka neki šapat ko da jeca, čini mi se, da me kara, da mi zvezda odgovara. Al' ne čujem onog zvuka, zvonke jeke, mamna guka, što u svetlij' njenih druga: Glasi muka i pokaja, šapat jada, suzni
Iza sna se teškog prenu, Mrak je. Gde sam? — al' na tremu muklim tutnjom odgovara šetalica gluhog doba, navila je kivna zloba, te se nikad ne odmara: Koračanje mog stražara.
— Tako se ori očajni glasak, sluša ga samo crkvica stara, kadikad mu setno zvonom odgovara, i sluša ga sveti ikonostasak, i s njega sluša u okviru malu svetitelj Đorđe na belome ždralu, drkće mu ruka kako oštro
„Zar opet bula, budalo stara? Ko će da pati, ko da odgovara? Zar ne znaš, bolan, ne znao boga? Zar ne znaš vole paše čestitoga?
„Na toliko moga žara zar se ništ ne odgovara? Na toliko strasti prave, na toliko zbiljske jave, zar odgovor lažni san? Ili možda nema vere da Mi ljubav nema mere ni
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Vuk je malo zbunjen. »Volkѕѕagen — odgovara on Kopitaru — ja upravo i ne znam šta je to; nego ako su to one pripovijetke, koje narod prosti pripovijeda, takvih u
Onda konj pod čovekom zarže. Konj veli kobili: „Hajde, brže, što si ostala!“ A kobila odgovara: „E, lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Sad zbogom.. (Poljubi se s Ljubom.) LjUBA: Zbogom. PIJADA (Staniji): Sluzbenica ponizna. (Stanija ne odgovara ništa, i Pijada lagano Ljubi.) Tvoja se majka nesto srdi na mene. LjUBA: E, što se ima srditi.
MILAN: Ta dosta sam sedio. Ja se preporučujem. LjUBA: Službenica. MILAN: Sluga sam, majko. (Stanija ne odgovara, Milan odlazi.) STANIJA: Oh, Bože, što me dovede na ovaj pokor! LjUBA: Ali šta ti je, majka? STANIJA: Što mi je?
STANIJA: Šta je to? LjUBA: Kad se momak u devojku zaljubi, pa joj kazuje kako je miluje, i ona njemu odgovara. STANIJA: Pa to slušaju ljudi? LjUBA: Katkad ima po šest stotina, i bilo bi više, da je soba veća.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Mi smo dve žiže u jednoj elipsi Zbližene tačnom merom odstojanja Koje u svemu odgovara crti Što spaja žiže ljubavi i smrti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I uopšte, ima li šta gore od osamnaest godina? Ima — sedamnaest! Pre svega, treba da znate da mački od osamnaest ne odgovara svaki momak. Hoću da kažem — nije lako uvatiti slatku pticu mladosti.
Eto zašto ne volim intervjue: i onaj koji pita i onaj koji odgovara trude se iz petnih žila da ispadnu što duhovitiji. Čitava stvar mi liči na ping-pong.
Čitava stvar mi liči na ping-pong. Zašto ne bi moglo da se odgovara malo bez veze, za promenu, mislim, bez želje da se ispada neprestano duhovit?
U ateljeu imam džak za spavanje. Zaboravio ga letos neki Šveđanin. Pa, ako ti odgovara dok se ne snađeš ... Počeh da se smejem kao luda na brašno: — Na časnu reč, nisam nikakav seksualni manijak!
Najveći broj afektacija, naime, odgovara da bi poneo sa sobom „Ilijadu“ i „Odiseju“, „Božanstvenu komediju“, „Bibliju“, „Rat i mir“, Alberta Kamija ili knjigu
nemaju ama baš nikakve veze pod milim bogom, jer je Marks bio čovek-filozof, a on svojim potčinjenima na svaku primedbu odgovara: „Nemoj tu da mi filozofiraš!
“ — a on, paži šta mu odgovara: „Majke mi, gosn sudija, kaže, čisto zezanje! Na časnu reč! Skočim ja tako s Lokruma i zaronim iz zezanja, radi društva.
Hoću da kažem: u tom njegovom ludilu ima nekog metoda! Druga je stvar što on uvek smisli sistem koji mu najviše odgovara!
— vrišti maman. —Zar čovek čak ni nedeljom ne može da popije čašicu vina ako sretne drugara iz detinjstva? — odgovara on.
o. o. o. o. o. o!“: — Kako one tvoje idiotkinje? — pitam — Njuškaju li po kupatilu? — Da, da, svakako... — odgovara ona kao u igri „pokvarenih telefona“. Karte za premijeru možete poslati sutra, primiće ih naša devojka ...
Kad ga pitamo šta to radi, odgovara nam da neizmerno uživa: — Zašto da gledam televiziju — kaže — koja ima samo dva programa, kad stari „Zanusi“ ima
— Neću da pokupite komplekse siromaštva, eto, to je u pitanju! — odgovara on ponosno. — Zbog toga treba hitno razbacati svu lovu koju imamo, tek da im pokažemo da nam nije do nje uopšte stalo!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A y kući pretres je. Mamicu ti četničku, gdje je slika Kraljeva!? viče trojka skojevska. - Zaturila negdje se odgovara djeda im. - Škripe škrinje, police krevet srušen, provaljen, a klimave stolice pod čizmama krckaju.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
JEŽEV ODGOVOR Diže se Ježić, delija stara galamdžijama odgovara: „Ma kakav bio moj rodni prag, on mi je ipak mio i drag.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Prilazimo zajedno starcu koji ljubazno ustaje da nas pozdravi. On je vrlo crven, preplanuo, izboran i ugojen, što odgovara vinu, vetrovima, godinama i jelu s kojima je u prijateljstvu. — Hteo bih da pređem na Veće. Da li biste me prevezli?
Ne, ne, ne mislim to, već nešto što otprilike odgovara toj ideji. U svakom slučaju, trebalo bi napisati nešto imitujući pčele, nešto strahovito savremeno, a što ipak ne bi
— Jeste li vi same devojke, ili ima i muških međ vama? — S nama su i dva moja brata, — odgovara jedna nasmejano. S njene strane je sve sasvim crno. Ne vidim je.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
nas gleda i vidi sliku koja zuri kao što i lira više svoj zvuk neće da preda tako i knjiga do vrha puna znaka ne odgovara više i ne pita listovi se okreću Slovo samo sebe čita.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A kada ga vidim idući put da je zaostao, ja mu izdaleka viknem kako sam zamislio dobro. On mi ništa ne odgovara, već pođe naporedo, mračan i turoban, a onda tajanstvenim glasom počne: — Eto tako razmišljam putem...
Zapitah jednoga zašto ne sedne. — Teže mi je onda. Zabreknu noge, pa ni da maknem — odgovara pešak, vadeći iz marame križani duvan.
Svaki sada uviđa, na svoj način, da se događa nešto neobično i nepredviđeno, što ne odgovara zamisli onih koji su preduzeli ovu sudbonosnu operaciju.
— Ima li mrtvih? — pita potporučnik Aleksa. — Dva mrtva i tri ranjena! — odgovara podnarednik. — Ostavite mrtve, a ranjene previjajte. Sad ću i ja — on se okrete meni. — Ja mislim, nađosmo ga...
Neko od naših vojnika doziva Tanasija. — A-ja!... Slatko mi je kad ukradem. Imaće još sela, ne brini ti! — odgovara Tanasije. Seljaci isteruju na put kola natovarena decom, i stvarima pokupljenim na brzu ruku.
Poslužioci, koji idu stalno peške, sedaju sa strane puta. Opominjao sam ih da ne ležu na vlažnu zemlju, ali jedan odgovara: — Sve se bolesti uplašile od smrti, pa se razbegle.
— Koliko ste svega platili? — pita komandir. — Četiri dinara — odgovara tužno Tanasije. — Evo vam deset! — reče, smejući se, komandir.
Komandant puka, već ozlojeđen, veli: — Narode, kud si navro? — Ne pitaj kuda... nego, ako si čovek, pomagaj! — odgovara iz mraka neki ženski glas.
— E, da ti kažem — odgovara neki polupijani glas sa trotoara. — Vrati se na Savu, onda se okreni na jug, i teraj, teraj, teraj, pa ćeš pravo na
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Neće moći svi stati. — Staće... može i više, odgovori on i nasmeja se. — Znam, ali to ne valja ; ne odgovara zahtevima higijene ni nauke... — Ha-ha-ha... nasmeja se Gojko glasno.
— Kad god ja što kažem kome đaku, ON odmah treba da ustane, pa da mi stojeći odgovara. Dosadi joj se ova napregnutost mozga ; ovo što se neprekidno mora misliti.
Tu su joj sve misli, cela duša... Deca odgovaraju : po neko već shvatilo dobro celu majstoriju i odgovara pravilno. Ljubica sve više svetli očima. Ali po neko ustane, pa sve naopačke...
Velja se smeška neprimetno, i sam pravi začuđeno lice, kao bajagi čudi se pitanju. — Juče sam počeo, odgovara on naivno. — Zašto se vi kao čudite ? — Pa, znate...
— Gospoja, prekide joj misli jedan mališan: ovaj pio vode jutros, pa... je l’ da ne sme uzeti navoru? — Ne sme... odgovara ona mehanički, više ponavljajući detinje reči, ne znajući ni sama šta je rekla.
— Polako, more, čekaj... Znaš koliko sam ja tebe čekao na računima, odgovara predsednik, smešeći se. Đavolja posla ovi računi! — A hoće li biti što na jašanciju?
— E, kad će pre ! Tek je treći dan od promene, primeti Đokić. — Šta se budiš, more... kom ga vezeš? odgovara mu predsednik. Što ste vi juče išli u Beograd, nego za to. More, njemu se to znalo... zarađeno je.
— Jeste li bili do sudnice? Šta ima novo? zapita ga ona običnim tonom, koji odgovara drugarskom razgovoru, pa iziđe na vratnice i stade pred njega. — Bio... jest, bio sam ... zbog kvartirine.
Predsednik ga ne čuje, ali se doseća šta odgovara, pa nastavlja: — Gospodine, kapetan nam veli — i predsednik pokaza rukom desno do sebe, Gojko ugleda kapetana i bi mu
Čim nastupiše u dvorište, Ljubica odmah opazi, da novi kolega celom svojom pojavom i držanjem odgovara njenim ranijim snovima. — Ho, brate... Ovaj mi švrća veli: oženio se naš Gojko i priča vazdan tamo...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
žene; Od roda je od velika, Koljena je gospodskoga, Nikome se i ne javlja, No se rodu licem klanja, Rod mi njojzi odgovara: “Ne klanjaj se, sele, rodu, No zafali višnjem Bogu, Koji ti je ud’jelio Mlada rabra gospodara.
Čija l’ majka darom darivati? Čij li bratac vinom napojiti? Čija l’ seja među njima biti?“ Bratac seji tijo odgovara: “Sejo moja, budi mi vesela!
“ Snaha njemu tiho odgovara: “N’jesam rasla bora gledajući, Već tvojega brata čekajući!“ 76. Šta se beli gore na planini: Da l’ je inje, da
“ Al’ devojka polukava bila, Pak se onda mlada odgovara: “Id’ odatle, mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao — Tvoje ovce po strnjiki pasu.
Jeli tebi mila moja duša? Jel’ ti tvrda moja desna ruka?“ Mara njemu tiho odgovara: “Vjeruj Jovo, i srce i dušo! Draža mi je, dragi, tvoja duša, Nego moja sva četiri brata; Mekša mi je tvoja desna
Poručuje zumbul sa Doljana: “Dušo moja, u bostanu kado, Kako ti je u bostanu samoj?“ Odgovara iz bostana kada: “Što je nebo — da li je list artije, Što je gora — da su kalemovi, Što je more — da je crn
“ Konjic njojzi vriskom odgovara: “Oj bogami, lijepa djevojko, Nije mi se gospodar ženio, Nego misli tobom o jeseni, O jeseni koja prva dođe.
“ Ona meni odgovara tužno i žalosno: “Makni mi se, mlado momče, ja sam žalosna, Dragi mi je na daleko, u tuđu zemlju, On mi piše tužno
Seja bratu govorila: oj lado, oj! “Pohodi me, mili brate!“ lado le, mile! Bratac seji odgovara: oj lado, oj! “Ne ću t’, sejo, pohoditi, lado le, mile! Dok ne rodiš muško čedo.“ oj lado, oj!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Normalna je nervoza uoči predstave! JELISAVETA: I mom temperamentu uopšte ne odgovara da igram muškarca! VASILIJE: I to mi kažeš sada, pred premijeru!...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
” Ispod toga drugim rukopisom referat: „Stil nepravilan. Red reči ne odgovara pravilima sintakse. Upotrebljene su strane reči: dozvoliti i nužno.” (Te su reči u aktu podvučene crvenom pisaljkom).
Eto, sad, neka vide kritičari da se u svetu sve može videti, pa da ne viču jednako: nije verno, ne odgovara prirodnosti; ličnosti kao da su pale s Meseca (a ne vide kako i pored njih i pored nas prolaze svakodnevno tolike
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Pomozi Bog i u kuću! — Bog ti pomog'o, odgovara ča-Marko za mnom. — Ene de Cveje!... Ih, kuku mene, kakva sam ja, ka' kondžolos, vajka se strina Sara, brišući ruke i
— Jeste se umorili radeći? — Pomalo, vala, trčkaramo. Dijete, jeste metuli jastuke na klupu? — Jesmo, jesmo najo, odgovara najmlađa sna, stojeći uz otvorena sobna vrata, sa svećom u ruci. — 'Aj'te u sobu!
— Očiju mi, on se ljuti na me!... — Šta će se ljutiti, ko je se dosad ljutio na pripevanje, odgovara Blagoje Čvorić. — Ka' da ti to, Blažo, navraćaš vodu na svoju vodenicu? — Jok ja.
— Je l' istina, Ljubiša, slave ti? — pitaju oni Ljubišu. — Tss... tek onako... ka' i svaki kaplar, — odgovara Ljubiša i začkilji svojim malim, zelenim očima.
Zar ni straža, koja po celu noć bdi na Palatinskom Bregu...« A jedan mu s katedre odgovara: »U tvojim godinama on je (podrazumeva se profesor istorije) bio na Liceju, a ti ponavljaš šesti razred...
»Hoću li ?« — pita teta mahnuvši nožem... »Udri!« — odgovara tata... Mama raširila oči, gleda uplašeno, pružila ruke unapred, kao da se zaklanja njima...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Znate već običaj kod nas: izabranom poslaniku dođe narod s muzikom pred kuću da ga pozdravi. DANICA: A on odgovara s prozora. Jest, jest, to znam! IVKOVIĆ: Pa? DANICA: Neka otac s prozora vikne: „dole vlada!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Što dižeš larmu po novinama?« — on samo odgovara: »Ti ne znaš šta je javan organ, javna govornica i javno obaveštavanje. Ti si reakcionar kad se bojiš javnosti i
Neko čisti šešir, neko šara prstom po prašini koja je popala po skamijama, neko razmazuje štapom pljuvačku. Niko ne odgovara. Sreta nastavlja. — Braćo učitelji, jedini napredni elementi i jedini prijatelji narodni! Smemo li mi biti ravnodušni!?
Pesma se ori, a nervozni zeljov iz komšiluka urla, a žutov mu iz drugog odgovara; Zac toči i poslužuje, a Sreta se šeta po mehani i ispred mehane, veselo i ponosito kao lelek po krovu; plaća sve što
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Al danas se ne ceni naše herojstvo: Ko beše Don Kihot, sad je idiot!” Uvek spremna da se svađa i koška, Lazaru odgovara baba-Joška: „Ne probijaj mi ušni kanal! Ne mekeći, ko koza iz Nikozije!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Dođoh, — kratko, sa dosadom, čulo bi se kako on odgovara. A već kad bi koju naročito po imenu pozvao gore k sebi, ona bi premirala.
ba!... Ali videvši kako se ona sa minderluka, međ jastucima, onako raskomoćena, i ne diže, ne prilazi, još manje mu odgovara, niti se smeje — on zastade ispred nje kao uplašen. | Ali ona ga pozva. — Daj ruku!
Neke prolazeći pored Magde zapitkuju je: — Hajde, Magdo! Ode li i snaška Todora? | — Nije, nije! Sad će — odgovara im Magda, tupkajući papučama. Sofka je međutim sišla i ovamo u kujni mater nameštala. Čisto i Sofki.
Sve mi pozdravi, i svi mi zdravi i veseli bili! — Hvala, nano! Hoću, nano! — jednako odgovara ljubeći je po ruci brzo, i krijući se, da ih ne bi opet Sofka i mati, njine gazde, videli i nasmejali im se za tu njihovu
— Kako da ne, kako da ne? — čuje Sofka kako im odgovara, i sigurno ponova Alilu lepi novac. Ispred crkve od prosjaka, dece i zaludna sveta ne može da se priđe.
Sofka ču kako otac, videći sve to, a sada još i Sofkino ovako ukopano stajanje, u ironiji odgovara: — Eh, eh, zar ste nas toliko željni? — i to „nas“ naglašuje jedva ugušujući jarost i gorčinu.
noge nekome dolazi, zaglušenim, šištavim glasom govori nešto Tomči, a na to mu Tomča, i to naivno, čisto uzbezeknuto, odgovara: — Ne znam, ne znam, tato, ne znam. Boga mi, ja ni za kakve pare!
— Hoću, hoću! — izlazeći za njim iz sobe ču se kako Sofka odgovara slabim, ali postojanim glasom. Sluzi zadrhta ruka kojom držaše uzengiju, jer se na pragu kujne zacrne on, Tomča.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
); d) govorni izrazi za odgovaranje i nadgovaranje — kojima se odgovara da bi se nadgovorilo ili da bi se izbeglo često zapitkivanje (Kako si spavao? — Žmureći; Koliko je sati?
u onima: o sveštenim licima, naročito o popu, koji, kad se ponudi da održi „leturđiju“ namesto popa koji je ostario, odgovara: „Bih, ali moje knjige nemam pri sebi, a iz tuđe ne znam!
— Raja odgovara: — Slabo aga: da se mogu izduvaniti, lako bih se izljebio. Na kadijinu primedbu: Od čega je doneta cvancika mrsna, Raja
Na kadijinu primedbu: Od čega je doneta cvancika mrsna, Raja odgovara: — Od krmetine. A kadija će na to: Primiću je, ali grijeh na tvoju griješnu dušu.
— Dug! Duug!, Dug na duuug! — guče golub, a lasta na to odgovara: Platićemo ga! Platićemo ga! Platićemo ga! — Du-kat! Du-kat! Dukat!
— Ja nosim, drugi kupi: upropastih se! — kakoće kokoš kad snese jaje, a petao kokodakom joj na to odgovara: Ko pokupi, zakon mu?! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj!
— Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj! — kazuje vrana gavranu na razbojištu, pokazujući leševe, a gavran joj na to odgovara: Ja skraja! Ja skraja! Ja s kraja! — Ja se mučim i nosim, a deca kraadu, kraadu!
Ćiju, ćiju, izjeo čiča gljivu! — kazuje žunja u lugu, a na to joj druga odgovara: — Nije pečena! Nije pečena! Nije pečena! Ubio Ilija Miliju! — kliče prva žunja, a druga je pita: A što? A što? A što?
Šta bi, bi! Šta bi, bi! — viče malo gušče kad se otkidajući kljunićem travku prevrne; a na to mu starije gušče odgovara: Tako smo i mi! Tako smo i mi! Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim!
Užičkom vašaru (zbog kiše) Kad se ženi Ibar, voda ’ladna, On poziva kišu u svatove — A kiša mu na to odgovara: — „Ne mogu ti u svatove doći, Jer ja moram Užicu na vašar!“ 2. LjUDIMA Rđavoj tkalji Nova tkalja, nova natra, Caka!
Gazda (kao kroza san pita): — Ko to tuda tapa? — Ja, kume, ja — (odgovara onaj). — Ne ukradi ’čela mojih! — (nastavlja gazda). — Neću, kume, ne dao bog!
Za sve to vreme kolo peva, a igračica mu na pesmu odgovara pesmom, čineći pred svakim igračem i igračicom iz kola graciozna uvijanja i previjanja telom, uz vragolast pogled i
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda konj pod čovekom zaъrže: konj veli kobili: „Hajde brže! što si ostala!” A kobila odgovara: „E, lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
” A čoban: „Ako su je na bunište bacili, onđe je i živa ležala.” Kad putnik čuje đe čoban tako na svaku odgovara, zrlo se začudi i pomisli u sebi da bi on bio dobar za prosca one kraljeve šćeri, pa mu reče: „Tako ti vjere, primakni
” Pa onda reče onome bogatom čoeku: „Što je došao oni vlah u gruboj robi?” A čoban ne dade čoek da odgovara, nego se sam uteče i reče: „Ako sam ja vlah u gruboj robi, ja imam više blaga nego oni u lijepoj robi, i suviše imam
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
izgubljen JAGODA, devojka iz unutrašnjosti, oko dvadeset sedam godina; odevena, po svom shvatanju, moderno; mogla bi da odgovara opisu Vukosave, koji Skitnica daje u prvoj slici VILOTIJEVIĆ, čovek sa govornice ISLEDNIK MANOJLO, kapetan IV
Stanković, Borisav - JOVČA
A ona, kao da sam joj krvnik a ne brat, kao da joj zlo mislim, čak se i obrecne na mene: I moja kuća neka je vesela! odgovara i gleda me popreko. I pored njega, i deca nam se iskvariše.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Viče starca: „Starče, nestade vode; sad leđen pun bijaše, pak u jedan ma[h] ostade prazan i suv kao dlan.” „Ha“, odgovara starac, „nisam li ti ja rekao: pij, ne nakanjuj se, jer ćeš se kajati.” A kad mu kaza kakva je to voda bila, i pročaja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Jesi li mi doneo novine? — Ti Misliš da ja imam vremena i za tvoje novine da brinem. Ne odgovara mu se na prvu Đorđevu varnicu. Posmatra ga s rukama na leđima. — Kako procenjuješ: šta će biti u drugim srezovima?
Aćim sedi pored furune, puši i radoznalo ga posmatra, a on povuče hartiju iz džepa kao da mu odgovara na neizrečeno pitanje, pa opet brzo gurnu hartiju na dno džepa, smirujući se; čeka on ovaj trenutak otkad pamćenje nosi u
Teža je njegova kesa u levom džepu od svih Tih varoških golokotra sa širokim gaćama, i gleda ih i prezire, i neće da odgovara na njihova pitanja, on, gazda Đorđe iz Prerova. Ispi nunu čašu.
je da svi punoletni budu pred opštinom, jer ako dođe do neke nesreće, neka je svi iskuse, ako pred vlastima mora da se odgovara, neka svi odgovaraju ravnopravno, jednako.
Torom — vuci, vreme — naopako. Reci kako krv da ljudsku smirim? Da li bunu opet da raspirim?“ Odgovara Aćim kraj handžara: „Briši suze, plamen ispod streje, Bukni, zemljo, i Bog nek se zgreje.
— A da si mi razbio glavu? — smeje se Raka. — Za tvoje dobro treba da iziđeš. — Čeka. Aćim ne odgovara. Podiže glas i strogo: — Gospodine Andro, iziđi napolje. Imam službeni posao. Andra protestuje.
— Đorđe odgovara: „Hoću da potpišem sve što tražiš, samo da me pustiš kući.“ — „Kako ti, njegov sin, možeš da budeš boli od njega?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Od stida talas se zgrči, a stena pomisli: »Drag je, ali neozbiljan ovaj malecki. Ne odgovara stenama da se druže s takvim brbljivcima, a ipak!« —pogleda ga, osmehnuvši se, a talas zadrhta od nežnosti.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Petru promakne ono danas, gleda u izmorenog Stojana, koji je prespavao popodne i koji ništa ne zna, pa, smiren, odgovara da je sve dobro. — I baš obično? — pita Stojan i Petar, bezazleno, potvrđuje glavom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Čemu živim?“ odgovara, Kroz jedno zračno žuborenje grudi; „Tuč nemoći, vaj! znam kako obara, U agoniji duha koji ludi; „Sva dela ljudskih
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
zv'jezdah, - da dičnija na jutro izide pred očima svoga vladaoca - na sva moja žarka ljubopitstva smijehom mi odgovara njenim.
“ „Arhangele uma visokoga, ka duh jedan dovoljno se dižeš i čest tvome činiš stvoritelju, - mogući mu tvorac odgovara - al' prostora ne znaš značenije: prostor mrakah i prostor svjetlosti koje umom tvojim voobražaš - da se c'jela
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jer svaki nacrtani ili na koji drugi način dobijeni krug ima uvek svojih nedostataka i ne odgovara idealu kružne linije.
se, kao što ću sada da pokažem, zapitao: kako se odigravaju nebeske pojave pred našim očima ako Aristarhov sistem odgovara istini, tj. ako se sa Zemljom krećemo oko Sunca i posmatramo kretanje planeta koje takođe obilaze Sunce?
Taj red prati veliki naučni rad na svetu i cenzuriše ga. Proganja i ućutkuje sve što ne odgovara pravilima i učenjima tog reda. Naređenja za sve ovo dolaze od gore. Pokazaću ti to na jednom konkretnom primeru“.
„Ja sam vas, gospodine Gerike, razumeo vrlo dobro, ali jezuite će vas razumeti onako kako im to najbolje odgovara“. „To nije mogućno!“ „Nije mogućno?“, rekoh razljućen.
pritiska atmosferskog vazduha koji prisiljava vodu da uđe gdegod se prazan prostor pojavi, i to do one visine koja odgovara tom pritisku, što se podudaralo i sa mojim ostalim merenjima tog pritiska“.
Četiri pune godine morao je Njutn da odgovara na napade i pobija zamerke svojih protivnika kojima stigoše u pomoć naučnici sa evropskog kontinenta.
“ - „Pase!“ odgovara mi on, naviknut na nadmene i rasejane posetioce velikog naučnika. Našao sam se u velikom dvorištu zgrade.
Rekoh mu: „Vaš udžbenik statike, gospodine Monžu, dopao mi se izvanredno!“ „Knjiga je“, odgovara mi Monž, „kao što već njen naslov kazuje, elementarnog karaktera“.
„Nije li o tome još ništa objavljeno?“, pitam dalje. „Još ne“, odgovara mi Laplas, „ta nauka primenjuje se pri projektovanju fortifikacija i zato je državna tajna“.
„Koliko će trajati taj veliki Vaš rat?“ pita gospođa Lavoazije. „Vrlo dugo, milostiva gospođo“, odgovara joj Laplas. „Znači: tridesetgodišnji rat“, dodaje ona. „Tako nešto“.
„Kako da nas ne interesuje!“ odgovara mi Lagranž. „Već samo pronalaženje i postavljanje kakvog naučnog problema samo je po sebi naučno delo, klica njegovog
„Talasastim ritmom“ dodade Delabr. „Ne“, odgovara mu Lagranž, „to ne mogu biti jednostavni, pravilni, talasi, jer ovde imamo usled onih triju astronomskih elemenata,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja zaista ne znam. I zato, kad mi govorite o vašem idealu, ja sam hladan — potpuno hladan. Jer to što tražite ne odgovara objektivinim uslovima i nije to ono sasvim novo što smo mi tražili i nejasno zamišljali u ratu, noseći naše Krstove
ili zakači za dugme od naramnice; onda kratko naređuje dežurnom da pretpostavljeni podnesu optužne raporte, a četvrtom odgovara da nema odsustva.
„Gde si u četi?“ pitaju vojnika, a on odgovara: „Kod Lazice.“ „Ko je dežurni?“ — „Lazica.“ „Ko je u rezervi?“ — „Lazica.“ „Ko je ranjen?
'Ajde, kaže, da vidiš ono što nikad u životu video nisi, nisi, niti ćeš ikad videti. — „Ne džvonkaj mi,“ odgovara joj Jaćim, „čuješ li što ti kažem?
Nije, brate, ovo za nas.“ „Jok“, odgovara mi on, „učinite mi tu ljubav, ovde da ostanemo, dužnost našu partijsku da ispunimo.
— Sećamo se — odgovara narod. — E, ja sam lično računao, i manje nas nije bilo od tri hiljade dinara, a više je moglo biti.
— Viđi, viđi, boga ti, tako, mislim, jesenas. — A odaklen ste? — pita Iketa. — Mi iz Vranjske — odgovara seljanka, pa se stidi lažno i briše žvale.
— Gadžo Štiparević? — kaže Iketa, ali sad još brže i zamršenije. — A ne! Ne bavim se športovima, nije to za mene — odgovara Šljivić, i dalje kaplje nad onim prepisom. — Pa nije reč o športovima — zbunjuje ga Iketa.
) — Nemam čast poznavati Vašega zeta — odgovara Šljivić. — Žao mi je da ga ne poznajete. Međutim, morali ste, svakako, dobro poznavati čuvenog Šapčanina Žagora koji
I sve tako redom raspituje se on samo za one pokojne, i sve propraća sa „laka mu zemlja“, a onaj mu odgovara i ne doseća se. — Pa to kod vas, bolan, sve pomrlo — čudi se kao Iketa sve više tronut.
— Nije sve pomrlo; ima, ’vala Bogu, još živa naroda, — odgovara mu onaj — nego ti, gazda-Iko, sve nekako potreviš te pitaš za one pokojne. I tako se pozdrave i rastanu.
strana začuju se uzvici: „Prima se, prima se“, on, namršten, nepomičan, i sav u stavu jednoga najmračnijeg mislioca, odgovara: — Jest, gospodo, ali zajedno s Ničeom i ja moram reći: sav sam nijansa, i zato ne umem ni da koračam!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
prati prelijetanje misli kao što odraz u vodi prati prelijetanje ptice nad ogledalom jezera; i osjećaj tako spremno odgovara misli, da se u nama rađaju, naizmjenično i neprekinutim slijedom, odrazi radosti i tuge, kao smijeh na slijepčevu licu.
Ne dopada mi se! Možda je i tačno. Štoviše, historički, bit će sasvim tačno. Ali mi se ne dopada. Ne odgovara meni, mom ukusu, mojoj unutrašnjoj strukturi. Nesumnjivo, ima mnogo bogova. Kao i svih izmišljenih stvari.
— Na taj način, ono što znaš, znaš uprav onako i u onom vidu u kome tebi treba i odgovara: to tvoje „znanje” tako reći krojeno ti je po mjeri. Nije konfekcija. A to je svakako neka vrsta luksuza.
Ja sam s ovim zadovoljan: ja sam i želio uprav ovo. Selo, priroda, slobodni zrak, kretanje na otvorenu, to meni odgovara. Petar Glavonja je zlatan čovjek, vedar, bezazlen, u njemu nema ništa što kopka, što izgriza unutrašnje stijenke...
Svaki čovjek ima jednu optimalnu dob koja najbolje odgovara njegovoj prirodi, njegovom temperamentu, njemu svojstvenom stepenu psihičke zrelosti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ja ti kaza' da ne znam, a ti sad čini što god hoćeš — odgovara Đurica odsečno, gledajući pisareva konja kako češe glavu O vrljike, za koje beše privezan. Kmet opet uđe u kuću.
Ja ću sad da se provučem ovuda — viknu Marko. — Ni glava ti, brajko, ne može proći — odgovara terzija. — Koliko daš, de? — Šta da dam?... Znam da ne možeš. — Hoće da se klade! Bravos, Marko!
— Ih, da ga hoće gde sukobiti: ala bi bilo smeja i pričanja po selu! — More, deco, gledajte svoja posla — odgovara im onaj s puškom, otresajući pečen kukuruz i zavijajući ga u zelenu šašu.
— Ta neka me, snaho, mogu i ovako — odgovara on Stanki, koja mu nudi jastuk. — Naposletku ne branim... A ja do tebe... znaš...
Vujo se iznenadi, to mu se poznalo na licu, po kome padaše slaba svetlost svećice. Videvši da Đurica nerado odgovara na to pitanje, on promeni razgovor. — Kako je ovde, veliš.... — reče on posle kratkoga ćutanja. — Znaš kako je.
Stanka se začudi. Po svome poimanju, ona nije do sad smatrala sebe za krivca. »Ko čini zlo — on i odgovara za njega«, mislila je ona do sad, »a ja samo idem sa njim, ne činim nikome ništa«.
Veli: dogonio si mu dobra drva, pa te časti. Vino ti šalje gazda Mitar, a rakiju Janko. — Hvala im — odgovara Đurica mehanički, i gleda kako pandur raseca burek krivom britvom. Nastade prava gozba.
Vala joj je i priselo... jedva, kažu, ostade živa... I opet, kako vešto odgovara na sudu: ne zna ništa ni za koga, pa to ti je.
on ima još da živi, zadugo... — Hoćeš li rakije? — pita ga Dobrosav. — Ne mogu, ništa ne mogu... Spavaj ! — odgovara Đurica, pa opet leže. U glavi mu čitav haos, živci već otupeli od strahovanja...
— Da mi je ono jalovica i jaganjaca, što si ih sa njim pojeo, pa da se ne brinem za danak nikad — odgovara mu Mićo. — Da se nisi prekrstio, bolan, kad si počeo rad?. — Što, nije on valjada Turčin! — Kažu, ne valja se...
— viče mu Mitar, skidajući ga s kola. — Svet... Šta svet! ... — odgovara Đurica i usiljava se da drži glavu pravo. Poneše ga na rukama i odneše do mesta; spustiše ga više koca...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda konj pod čovekom zarže. Konj veli kobili: — Hajde brže! Što si ostala? A kobila odgovara: — Lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
A čoban: — Ako su je na bunište bacili, onđe je i živa ležala. Kad putnik čuje đe čoban tako na svaku odgovara, vrlo se začudi i pomisli u sebi da bi on bio dobar za prosca one kraljeve šćeri, pa mu reče: — Tako ti vjere,
— Pa onda reče onome bogatom čoeku: — Što je došao oni Vlah u gruboj robi? A čoban ne dade čoek da odgovara, nego se sam uteče i reče: — Ako sam ja Vlah u gruboj robi, ja imam više blaga nego oni u lijepoj robi, i suviše imam
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Vremenom mi je postalo savršeno jasno da sam bio samo automat obdaren mogućnošću kretanja, koji odgovara nadražajima čula i prema tome se ponaša i misli.
i dovela me konačno do saznanja da sam ja samo jedan automat, lišen slobodne volje u razmišljanjima i delovanju, koji samo odgovara na uticaj okoline.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na ta pitanja Kos nije hteo da odgovara. Nimalo čudno! Ni danas niko ne može da da sasvim zadovoljavajući odgovor na pitanja koja su u vezi sa zračenjem
Ali da dosegnete do onog nivoa nauke, koji odgovara onom što puritanski oci nazivaju verom u samom srcu, morate da potražite pravog istraživača.
elektricitet, jer je sav elektricitet, prema Faradeju, konstantan u prirodi i takav da svakom pozitivnom opterećenju odgovara isto tako negativno opterećenje, većina mojih slušalaca smatrala je da sam skrenuo u metafiziku.
Ova reakcija odgovara elastičnoj reakciji krakova zvučne viljuške i podleže istom zakonu. U slučaju zvučne viljuške elastična reakcija je
Veličanstveno zdanje na Trideset devetoj ulici, u blizini Pete avenije u Njujorku, potpuno odgovara ugledu ovih društava. Kad god pogledam ovu divnu palatu, uzbuđen sam pri pomisli da blaga koja ona sadrži u obliku
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Proto dobro nas poznaje; da ga zamolimo da Mitra s radnje otjera, da druge ne brka. —Tražiće razloga, — zamišljen odgovara stariji.
—Jeste li zdravo? — pita ih zabrjžuti otac. —Toliko što imamo dobra, — odgovara Spasoje, da upita: — A kako je na domu? Možeš li sam? —Slabo... stoka tek što se drži...
Da znaš: zarada nam je kod tamničara... To ti uzmi kod njega što ti je potreba, pa ponesi kući... valjaće ti, — odgovara Spasoje, i očito žali oca. —A kako majka? — sjeti se najednom mlađi, i stidljivo obori oči i mače se s mjesta.
Mirno ga sluša, no ne odgovara, a i ostala bi tu cijelu noć, jer sluti da je poočim neće u kuću pustiti, ali oko deset časova krčma ostade prazna.
—Vidjećeš kako je kod mene, — reče on smijući se. — Toliko da zaklonim glavu... Neka, neka! — odgovara ona. — Boga mi, biće ti ljepše no u gradu, gdje je uvijek mračno kao u špilji...
— pita ga djevojka, kad su bili blizu tvrđave. — Što ne mogu? — odgovara on. — Možeš svugdje, osim ondje gdje je zagrađeno, i pokaza joj rukom ogradu, pa ode da naredi stoku.
Ništa zato — prevrne besjedu, — možeš od samoga pranja živjeti! A vidjevši da se ona zbunila i da mu ne odgovara, diže se i nanovo svijet poslužuje pićem. Djevojka ostade na mjestu kao prikovana.
— Da, zima će brzo doći, pa ćemo za ružnih dana sami biti na školju, — prekide muk Marko. A Antica ne odgovara i neće da u nj gleda. — Bilo bi dobro da nas zima zajedno nađe, izbaci on i ne miče se.
Tako ona, snatreći i ne mogući u sebi zatajiti svoje prirođene osjećaje, odgovara na župnikove upite, a kad krene iz crkve, u očima jedino sobom ponese vanka onu zraku sunca što je treperila pred
se, kidaju od svojih usta zalogaj, da odgaje svoje mlade, i onda su najveselije, cvrkuću u naponu života, a nejač im odgovara..... Pa kad mladi narastu, izlete iz gnijezda, i nestane ih — bog zna kuda, daleko preko mora...
— Jesam, brate, — odgovara po treći put Pavle, i odmah ućuta. — Lako je tebi: u suvezu si, a Ilija je dobar suveznik. —Jest, brate!
—Neka ga, bolan, neka mu isteče malo one pogane krvi! — odgovara Ilija i mrko gleda preda se. —Što se ne poturči kad begeniše tema ženama?... —A meni dodija i jedna moja!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
zato što „parobrodi zaploviše more“ zbog pomerene rekcije pokreće još jedno, doduše potencijalno značenje, kome odgovara pravi objekt: da „parobrodi zaoraše more“.
Takva svest odgovara pesničkome (pa i filosofskom), a ne svakidašnjem našem stanju. Tako isto pri običnoj upotrebi jezika ne moramo biti
sa jezgrom građanskoga zdravog razuma, funkcionalne uniformnosti i tipiziranog oficijelnog ponašanja, a njemu podjednako odgovara uravnotežena, predvidljiva i prepoznatljiva misao, kao i, s druge strane, bezazlena osećajnost.
njegovih stavova: nije zatečeni poredak vrednosti ni jedini moguć, ni „prirodan“, niti, pak, na neki neobjašnjiv način odgovara „duhu našega jezika“ i, dalje, „duha naroda“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Todora, sa svoje strane, odgovara istom merom, pa se blisko sučeljeni pogledi međusobno ogledalski reflektuju. A kada otprati majku do kapije, Sofka će
U drugom slučaju prostor se opaža subjektivno, što odgovara imaginiranom mestu (položaju) koje zauzima neki lik (njegovo telo); otud i imenovanje pomoću zamenica (egocentričkih
Na istovetan način Jovanka okolišno pita Mladena i on joj okolišno odgovara da se ne misli njome oženiti - bez ijedne otvoreno kazane reči.
„Šta ima sad tamo da vidite?” - pita on retorski čitaoce već u prvoj rečenici, pa odgovara: „Ništa. Prosta, mala varotica, opkoljena vinogradima i brdima”.
265 Na biskupova retorska pitanja Vuk Isakovič odgovara, čini nam se, pomalo sumatraistički: „[... ] blenu u noć, punu zvezda, prešav pogledom sva mesečinom obasjana polja ...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ali šta da radim, vidite i recite?.. — Tako je — odgovara za sve najstariji sused pod bradom već — ko se od mučkoga psa, da ne ujede, može na svetu sačuvati, o ljudi vitezi!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1890. ZA POTOKOM (Po nemačkom) U samotnom domu našem Čuje s’ uvek žubor lak: Potok teče, vodenica Odgovara: tikatak! Potok teče dalje, dalje.. Šta je njemu zavičaj Njega more k sebi zove, Mio mu je poziv taj.
Gde je koren tom imenu, Gde je izvor, gde je građa? To se pita i na to se Odgovara i nagađa. Jedni ’vako, drugi ’nako — I bez dobre volje nije — Al’ se vidi e se hoće Nešto treće da odbije.
Eto vidiš, njojzi treba novo korito, — Ono staro juče nam se uzduž raspuklo.“ A riba mu odgovara: „Nije t’ ni brige! Idi kući, korito je babi došlo već.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
da li nakalamljeni Ružičića karakter svom teženju odgovara, ne znam; to znam da ne bi pozorište ovo bez djejstva ostalo kad bi mogućno bilo prvobitnu mu rolu zadržati.
Krakov, Stanislav - KRILA
Karaktera zatvorenog. Inteligencije slabe. Nepouzdan. U službi mu je potreban nadzor. Ne odgovara na vreme svojim obavezama. Preporuku ne zaslužuje. 2. ČETA. Komandir rez.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dolaze iz Liverpula i idu za Buenos Ajres. Slučajno pitam jednoga iz koga je kraja. „Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom. — A šta bih bio?
„Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom. — A šta bih bio? — odgovara on, uzbuđen, i ide, pošto se Arhanđel udaljuje, ivicom broda da bi mi bio što bliže. Posle ručka akvarel.
Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati. Gazda šalupe, crnac, džandrlja dok odgovara da ne zna i, pošto žuri, svršava nuždu tu, sasvim međ nama. Ogroman smeh.
Dozivamo ukućane, ispred jedne kolibe. Iz kolibe odgovara muškarac dubokim baritonom. N. mu govori bambara: „Donji, doni–sisa–tara!
On govori kao iza oltara, kao na pozornici u Meterlinkovim komadima. Ko zna šta kaže! Crnac takođe odgovara samo sa po jednom rečju, ali naglo, glasno, i sve uplašenije. Najzad N.
Onda odlazimo. — Šta ste govorili? — O, ništa, — odgovara on s gađenjem. — Prvo nije hteo da iziđe i udesi igru za vas zato što je hladno i što svi spavaju, a onda sam ja želeo
Ne zna francuski; na moje pitanje koje je rase, odgovara uobraženo N–u: „Junačke i ratničke“, i da su od te rase oduvek, i da su na ovoj zemlji oduvek, a da nisu došljaci i
da, ako me je možda lažno predstavio, to je jedino što je, na pitanje kraljevo „čime se zanimam“, rekao da sam nešto što odgovara komandantu ili inspektoru; da zapisujem sve što vidim na svom putu. „Ja sam im govorio samo ono što oni mogu razumeti!
za trenutak samo probudi kad uđem, i kad mu kažem da sam video celu svadbu, i da sam radostan što živim, on mi kratko odgovara: „Utoliko bolje!“ i produžava da spava.
Nikad se ne bi reklo da je to mali divljak, koji, čim je isteran iz dresure na čistinu, odgovara na primer ovako: „Moa pa bufe, musje (ja još nije žvakao, gospod'n); ili: „Il a parti šie, musje (otišao je da...
Oni znaju da grijon ne vidi i da je možda samo slučajno pogodio jedan stih koji odgovara i spoljnoj stvarnosti. Grijon ohrabren sad samo peva o tome: „Ti si veliki, ti si veći od sviju, Ti si veći od kolibe
Fonten pita svog boja, za vreme večere, gde je drugi boj. „Il e palti sie“ (Otišao je da svrši nuždu) odgovara ozbiljno ovaj. Inače svaki čas boj pita: „musje, pe ale pise“?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— pita opet stražar sa svoje strane. — Da, da, Turki, estь li ihъ tutъ vperedi? — E, Turci, kao Turci, odgovara vojnik ne razumev pitanje Komarova — pogana vera, baš su neki baksuz ljudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A sa naše strane nijedna puška nije opaljena... Razume se, za to niko neće da odgovara. Za takve poduhvate za vreme rata kaže se samo lakonski: „Eksperiment nije uspeo.“ Pet stotina mrtvih ljudi...
— Ko, je l’ ja? — odgovara Pera i podražava svoga posilnoga, za koga je pričao da uvek isplazi jezik kad završi rečenicu.
Našao se u nezgodnom položaju. — Hvala, hvala, ja sam na službi — odgovara suvo. — Gospodo! — poče govor „Fikus“. — Dižem ovu „šašu“ u „ščast“ po’pukovnika i...
— Vala, gospodine kapetane, dosadi ni kljucanje po ceo dan... — Kako vi naredite — odgovara drugi. — Da mi je da mu sručim jednu bombu u cevku, pa šta bude sa mnom.
Ali komandir kao da odgovara na moju misao, nastavi: — On je već peti vodnik koga gubim za poslednju godinu dana. Smrt je dakle ovde svakidašnji
— Da pričekamo dok priviknete oči... Pst! Svetomire, jesu li otišli? — zapita nekog Dragan. — Tamo su. Čekaju vas — odgovara onaj iz mraka. Dragan se okrete meni: — Sad idemo na objavnicu. Hajdete lagano za mnom.
— Nešto su se mnogo uzmuvali — veli jedan od vojnika. — Neka se izakaju, pa će se smiriti — odgovara komandir. — Mi smo stare čekalice. Svi oni podsećali su me na osuđenike koji su ostavljeni na belom hlebu.
— Zdravo, zdravo! Vi ste sigurno na prolazu. — „S mišlju i personom“ došli smo kod tebe da večeramo! — odgovara kapetan Bora. — Dede, posilni, pospi me da operem ruke. — A vi onako... bez poziva? — smeje se veterinar Sveta.
— Neka spuste puške. — Kad vidim dno čaše — odgovara Bora. I preko volje ispili su vino iz velikih čaša do dna. — Tako...
Luka prekide ovu tišinu. — Što pljuješ toliko u prste kad prevrćeš list? — To su moje stvari — odgovara Vojin mrzovoljno — Prostak! — reče Luka više za sebe i ućuta. U poslednje vreme postali smo nestrpljivi i razdražljivi.
Dragiša je uneo neku svežinu i mi ga obasipamo pitanjima. On odgovara kratko. Priča kako je dobio tri meseca bolovanja za Francusku. Na putu je probavio dvadeset dana.
— Ne, Elviru. — Ja... Ovaj, šta reče, bila je baronica. — Pardon!... Grofica od hotel „Turnira“ — odgovara Dragiša, koji se već snašao u novoj sredini. — Dakle, sobarica. Ti reče da je bila mlada, od dvadeset godina, lepa...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Odziv meni iz gorice s plačem odgovara, Zefir mi se među lišćem na žalost pretvara. I potoci s hladnom vodom svi sa mnom uzdišu, — Prolivajte, oči moje,
Ćifto na te reči jedva odgovara: — Prođi me se, oče, nije mi do kvara, Kako sam živio, tako ću umreti. S takvim nesretnikom nije što početi!
” Odgovara Cvet-devojče: „Slušaj mene, Sablja-momče: Ja s’ ne mislim udavati, Pa se mogu i zakleti. I zakletvu održati; Al’ ak
Pa govori mlado momče: „Daj mi ruku, Cvet-devojče, I pravo je i pravedno Da ti meni ruku dadeš.” Odgovara Cvet-devojče: „Poslušaj me, mlado momče, Jošt ti imam jednu reći: Ja sam rekla Sablja-momku Pod zakletvom na samrti
Isti đavo koji se leže u podlom zanatu, U kom baka sreću baje, a Ciganka čara, Odziv meni iz gorice plačem odgovara. Pa ako je što i znatno, to se jedva terpi, Osuđuje, ukorava, rasteže i kerpi, Kod takova zla espapa a goreg
97; u istome časopisu, knj. 108, str. 40, zabeležen je i drugi naslov pesmi: Soblazn (može biti da joj on bolje odgovara). SENI DOSITEJA OBRADOVIĆA (str. 124).
dveju poslednjih strofa, a mesto ne svima jasnoga matejca stavljen je običniji i opširniji šiljerac, i ovakva zamena baš odgovara Subotićevoj zamisli.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— ču se Lujo ispod haljinice. Jablan pase, šuti, ništa ne odgovara. On ustade, pomilova ga, izvuče iz stoga dva snopa zobi, metnu pred baka, pa leže kraj njeg'.
Zar nije tako? — Jest, brate Krstane, tako je — mijenja glas i odgovara sam sebi... — Kad bude po nekoj pameti, brate Krstane, mračne su ovo i krvave bešjede, ali se meni ne more ni
— Ideš li, rode? — Idem, idem — nemoćno odgovara dijete posrćući, padajući i ustajući, dok na jednom zviznu snažan vihor i debeo ga smet udari u prsa.
— viknu Simeun i sjâ s ata. — Nije, Simeune, 'vođe kaluđer. Malo prije protrka tamo u selo — odgovara Bradara i drhće. — Meni je svejedno. I ti si bradat — reče Simeun, pa ga u'vati za bradu i stade vodati oko kotla.
— Pa, braćo, i jesmo vaši ako ste Srbovi — odgovara jedan, a cepti na njemu ođeća kô da ga je groznica u'vatila — Ama, ne bi' veli, rek'o da ste Srbovi.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
” (Prestane čitati.) Ovo dalje te se ne tiče! Eto, sad znaš! Jesi razumela? Na to mi on odgovara: „Postupiću tačno po uputstvima koja si mi u pismu izložila”. Jesi razumela sad?
” Ima, znaš, hrabrih sobarica, pa smeju tako da kidišu na čoveka. Kucne ona na vrata, a otud odgovara onaj kao golub: „Slobodno!” Nama zaigra srce... ŽIKA: I siđe u pantalone! MILISAV: Siđe, bome!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ukoliko je i bilo promena, one su išle u korist crkvenog jezika, što odgovara prilikama u srpskom društvu. Pošto je uništeno političko vođstvo srpskog naroda, crkveni poglavari ostali su jedini
Makro, po majčinom savetu, ide prvo na venčano kumstvo ("Tamo pođe Kraljeviću u te crkve svete Petke"), pa tek onda odgovara na sultanov poziv za vojevanje protiv Arapa, savršeno svestan da je caru, kao vazal, neophodan.
za života neobjavljenom delu - Život i običaji naroda srpskoga, poglavlje pod naslovom Vjerovanje u stvari kojijeh nema odgovara demonološkim predanjima evropske klasifikacije, poglavlje o Postanju gdjekojih stvari poklapa se s grupom etioloških
Na sadržajno-tematskom planu tome odgovara nataloženo iskustvo i vekovna mudrost crpeni iz istočnih i iz zapadnih kultura, koje su se u Bosni susrele i ukrstile.
Jakšić, Đura - PESME
Raširila krila labudova bela, Beloću je snega na sebe uzela; Krst se na njoj blista, suncu odgovara I po hladnoj steni zlatne pruge šara.
“ Pet drugara, pet stražara, Takim glasom odgovara. U to doba neme noći Zatrese se u samoći Mračna gora, jela vita; A lomljava strahovita Razdiraše ponoć mraka, Kô
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen, smerno ali zadovoljno, svakom odgovara i povlači se u dućan. U dućanu toplo. Oseća se kako, što se više razdanjuje i dan osvaja, počinje otuda iz dna čaršije,
— Mladene, sinko, pošto sad kupuješ so? Znaš, tatko ti je kupovao po toliko... Mladen mu odgovara. Odgovara mu radosno, bez dosade, jer zna da mu on zato dosađuje, zapitkuje ga, što ga voli, što mu je milo da on,
— Mladene, sinko, pošto sad kupuješ so? Znaš, tatko ti je kupovao po toliko... Mladen mu odgovara. Odgovara mu radosno, bez dosade, jer zna da mu on zato dosađuje, zapitkuje ga, što ga voli, što mu je milo da on, Mladen, tako
Ko zna? Istina da dobro ide. Bolje se drži i odgovara obavezama nego toliko njih već starih, u godinama trgovaca — ali, ipak, ko zna?
Ofiksane cipele. Svako jutro, kada ga vidim, diram ga, pitam: »More, ona tvoja baba nešto se provrednela?« A on odgovara i čisto kao da blagosilja: »A, po babi mi, mogle bi vaške da me jedu, nego bog da prosti!«...
— U nedelju pijenje — odgovara joj, a ova ne može da se uzdrži od bola, radosti, izlete iz sobe. Zove babu. Baba, kao uvek, mirna, stroga, ulazi.
Majka Mladenova čisto se uplaši od nje. Nije ona, ne dao bog. Ako je ma za šta pita, ona odgovara nekako umiljato, bolno: — Ako, Setke, ako... I čak nije htela više za sofru da seda.
Moli, a u glasu mu se oseća jed, bol, prekor što je takva. — Hajde, nane, zašto... Ona, već ne mogući, odgovara: — Bolna sam, sinko. — I što više počne da se skuplja, usamljuje, da im nije na smetnji. Mladen je ostavlja.
— Hajde, već Grdelica pala. Eno po selima već se viđaju Srbi. On ne odgovara. Miran. Samo, kao da ne može da izdrži nešto u sebi što ga guši, te se hvata za grlo i tare ga, i smejući im se
Miran. Samo, kao da ne može da izdrži nešto u sebi što ga guši, te se hvata za grlo i tare ga, i smejući im se odgovara: — Čekajte! Sad ćemo, sad. I posle, opet kao pre, ne rešava se, ne odlučuje. Ovi jednako čekaju, trčkaraju oko njega.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Iz etimologije raznih imena ‹ove biljke› daju se izvesti zaključci o mitskim shvatanjima o njoj. Ime »sirota« odgovara nemačkom shvatanju, i pretpostavlja (ako naša reč nije pozajmica?
ono veli Ivanu livadaru: »Ko bi mene pokosio, Ja bi njeg̓va ljuba bila«, a na Ivanove reči da bi obljubio i ostavio odgovara pretnjom da će ga kazniti mesec, zvezde i sunce ponajviše (ibid., 143). Čempres (cіpreѕѕuѕ ѕempervіrenѕ).
Ćipiko, Ivo - Pauci
a ti, gospodaru, zapiši, a ja ću uzeti bakalar... — Pa da, zaboravio! — odgovara gospodar i kori slugu što hoće da obuzroči s krađe poštena čovjeka. — 'Ajde ti kući!
— I, govoreći plaho, rasijano, nasrće na nju. — Je li nam lijepo?... Što veliš? Maša ne odgovara, otupila je velika, neiskazana slast...
Ja karah što neće da svojoj majci kaže ... i pitam je nasami u četiri oka, a ona jednako odgovara: „Ne mogu da kažem, — stid me, majko!
Ali, dok progovori, Radu prođe i divljenje i jeza; glas ne odgovara ugojenoj prilici: tanak je i nerazgovjetan i na mahove ga izdaje; u popa Vrana ljepši je i snažniji nego u starješine
Rade je pita rašta opet odbjegnu svoga čovjeka. — Ne pitaj, braco, — odgovara Cvijeta. — Otkad sam s njime i u kući mu, i na sunce sam zamrzila...
—A kuću, zemlje, livade? — ljuti se Petar. —I to je meni fuk! — odgovara Vojkan. — Znaš čije je to? Gazda—Jove, bolan, kao i što je i tvoje njegovo... Jednaki smo, brate! ...
traži zgodu da ih izmiri, čak predlaže da troškove prepolove, samo da je mir, ali otac neće, već po zakonu, a Petar odgovara: — Kad ćeš po zakonu, gonićemo se! Znam da mi neće biti dobra, ali nisi ni ti na zakon sio...
— I hiljadu drugih sitnica, na koje upite žena teško i mucajući odgovara.. .A on u tome traganju osjeti začas neiskazanu slast...
Sudac proglasi osudu: Pop Vrane osuđuje se na dva dana zatvora, odnosno na globu koja toj svoti odgovara. Njegov advokat proti osudi položi utok na stariju vlast.
— Rade, poljubi me! — moli ga... —Nećeš, nije te briga za me, — odgovara žena za nj... A imaš i pravo... Ubij me, Rade! Bezmalo što ti se iznevjerih!
Svjedok sa strane općinske, stari Ždrale, odgovara na upite suca, pošto ga zakle: — Ja sam još od djetinjstva ovdje pasao blago, gdje i moj otac, i služio se drvima, i
Cirilo Josu tura da gre doma. On nije htio „Zašto ću doma?” odgovara. — „Hoćeš!” — „Neću!” Dok Cirilo na njega zamahne drškom od motike. — Jesi li vidio da ga je udario?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tek posle dugog lutanja stižemo do doma filozofovog. Vrata su zabravljena. Kucamo tiho, pa sve jače - niko nam ne odgovara. Razočarani, koračamo pored ograde velike bašte filozofove koja se polako spušta ka rečici Ilisos.
daće Vam diplomatski pasoš i snabdeti Vas sa novčanim sredstvima, potrebnim za putovanje i boravak u Carigradu, a kako odgovara kraljevskog izaslanika. Treba samo da mi dadete Vaš pristanak i primite moje instrukcije za Vašu novu misiju.
je svanulo u glavi da se pri našoj reformi radi u stvari o rešenju ovog zadatka: Valja ostvariti takav kalendar koji odgovara potpuno sadanjem stanju astronomske nauke ali podesiti njegov hod tako da se on ne odvoji na prečac od Gregorijanskog,
Ako i vremena stvarnog obilaženja planeta oko Sunca smanjimo u našem modelu, i to toliko da jednoj stvarnoj godini odgovara jedan minut u modelu, onda ćemo dobiti ovu sliku: Merkur će obići svoju putanju za 14 sekunada, Venera za 37 sekunada,
O njemu ću Vam rado pričati, jer to i bolje odgovara našoj učenoj prepisci. Dan je divan, možemo odmah u šetnju; Vaša fotografija upotpunjava iluziju da ste pored mene.
Stanković, Borisav - TAŠANA
« — »Lepa je, gazdo!« ,odgovaram ja. — »Da je uzmem, Stano?« — »Uzmi je, gazda!« — velim. »Mnogo je lepa!« sam sebi odgovara. I tako s tobom, s tvojim imenom na ustima uspavljuje se, brzo navuče jorgane na glavu i zaspi.
Sada eto znaj, kada sam završavao pesmu, kad ga pitam: »Ko da ti ljubi tanku Stojanku?« i kad on odgovara: »Neka je ljubi taj Hajduk-Veljko«, ja sam uvek zamišljao da on tebe meni ostavlja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ukućani su pričali: kad počne da pevuši, možeš doći i vikati da kuća gori, ona ne čuje i ne odgovara. I Toša, dobri Toša, kažu da je o tom pričao: „Onda, ovaj, moja Nola k'o da je zaljubljena.
— A što ćemo kupovati nova kola, kad su stara još dobra — odgovara preko zalogaja gospa Nola. — Jesu još jaka, ali su stara, otrcana, a ja, znate i sami, svaki čas moram da se vozim do
Mlađi su je tužakali da ne pazi po kući, ne čuva. Gos-Toša blago odgovara: — Dosta je ona čuvala i kuću i vas, sad vi nju čuvajte.
Ipak, u poslednje vreme vidim na njoj neku promenu, neki mali prkos; usići se, ne odgovara ili izvlači reči kao ćudljiv konj vlaće sena...
A pitaj, bogati, tu tvoju mamu, da li ona razume to što pričaš? — Sad je frau Roza morala lično da odgovara. — Pavle uči u gimnaziji, a ja učim od Pavla, i znam i to što on kaže, i još puno šta drugo, što s tobom ne možemo
Ne šalim se! Znaš dobro da sam svoju palio, pa ću i tvoju! — Ne besnuj na mene — odgovara Jova graničar dosta mirno. Vlaović onda tek planu. — A, tako veliš!
Na Pavlove proteste i intervencije, odgovarao je mirno kao da detetu odgovara: Videćemo, Pavle. — Od te superiornosti Pavle se čisto zastideo, i ućutao.
Mati njegova se savija oko njega, i razgovara ga, i traži drugi izlazak iz nevolje, ali Branko mirno odgovara samo jedno: — Videćemo.
— Još će ozdraviti, videste li je? Odgovara gospodin Joksim: — Neće ozdraviti, ali je dobila proces. Seljaci povukli optužbu; a kad su preko posrednika zamolili da
” — Jovan Mimić, otac Janin, čovek koji „uvek zuri”, veli palanka, ili u patos ili u knjigu, Mimić odgovara, gledajući u patos, kao sam sebi da govori: — Neće izostati ni roman ni priče, samo što ćemo svi u njima poigrati...
Otac nekako nasluti da je to čas, i navaljivaše da se Nata uda. — Nemam vremena! — odgovara Nata odlučno i važno. Prestala je da šije. — Apsolutno ne! — Uz svoje kirajdžije počela je da se dobro snabdeva ribom.
života pred njima nema! — Da li samo ženske držite? — A, ne, — odgovara bezmalo šaljivim tonom sredovečan čovek — imamo i kavalire, eto tamo, preko ograde. oni žive u drugom paviljonu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
(Šta je to kritiker, to će najbolje znati onaj koji jednako tuđa dela odgovara.) Ona zaista oštri usna, i s nekim smešenjem koje mi nije baš laskalo, ovako počne perorirati: »G.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Možda je to i toaleta. Glumice često puta oblače haljine one boje koja odgovara njihovome licu, ali je pitanje da li ta boja uvek odgovara i onome psihičkom raspoloženju koje ona u toj haljini
Glumice često puta oblače haljine one boje koja odgovara njihovome licu, ali je pitanje da li ta boja uvek odgovara i onome psihičkom raspoloženju koje ona u toj haljini preživljuje.
u novinama koji je dao jedan nesretan otac a koji je glasio: „Stan, hranu i dobru nagradu daću onome ko se primi da odgovara na pitanja moga trogodišnjeg sina“.
Na takva se pitanja obično ne odgovara. Po zdravoj pameti, po logici, po mome ličnome dubokome uverenju, po svima zakonima i božjim i ljudskim i po svima
Je li tako? — Tako je! — odgovara ceo razred. I, razume se, da smo od trenutka ovoga objašnjavanja svi smatrali nulu kao suprugu i svaka desetica
Je l' tako? — Tako je! — odgovara razred horom. — Ova prva nula, to je recimo njegova žena, je l, tako? — Tako je! — E, ova druga nula, to mu je
— ponavlja gnevno katiheta i već mu se stežu prsti u pesnice. Pa kad đak ipak ne odgovara, on rukne: — Milosrđe! — i tako nemilosrdno zvizne đaka po glavi da ovome pokulja mlaz svetlaca iz očiju.
— Tako, sad je pravilno, sad možeš ići! — veli profesor. — E, sad je dockan! — odgovara Stambolić, sav opušten i otromboljen. A nisu to samo padeži sa kojima smo se borili.
— E sad, reci mi ti, Milane, šta ćeš prvo sagleda ti od te lađe? — Dim, gospodine! — odgovara Milan pouzdano. — Dim, dobro... recimo, videćeš dim, — nastavlja profesor pomalo zbunjen.
'Ajde reci ti meni, kad se tako iz daljine lađa približava a ne dimi se, čime će se prvo javiti? — Zviždanjem! — odgovara Milan još uvek pouzdano.
nosili, bio je opšti, te smo mu se svi, voljno ili nevoljno, potčinjavali i prilagođavali se karakteru koji tome imenu odgovara.
— Komšiju Živka! — odgovara Sreten. — Ovoga Živka što sedi do tebe u klupi? — Jeste! — A kako ti on može pomoći? — Da mi šapne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Može li da se prokopaju rampe, pa da pregazimo? — pita komandir. — Smetaju stubovi. A i glib je do kolena — odgovara poručnik Kosta. — Gde si zapeo, životinjo jedna, s konjima na mene. Stani! — uzbuđuje se Kosta.
Kretali smo se lagano kroz šumu. Pitao je Kralj za moral vojnika. A komandant, čuo sam, odgovara kako moral nikad nije bio na takvoj visini kao danas.
— Zar tu nađe da zastaneš?! — razdra se poručnik Kosta „Turčin“. — Pa, kuda ću? — odgovara ravnodušno komordžija, sedeći ukraj puta. Revolver planu. Komordžija zamače u mrak.
— Ama rat je otpočeo... potukoše pešadiju — bunim se ja. — A—ja!... „Divizija je tako naredila!“ — odgovara lakonski komandant...
— Vi ćete se, gospođo, vratiti svojoj kući, odakle ste i pošli. Ali šta će sa nama biti, to niko od nas ne zna — odgovara jetko potporučnik Živadin. Pred veče stigosmo u neko selo ispred Mitrovice. Noć je bila hladna.
Zlo ćete se provesti! — opominje ih Gruja. — Lako je vama... O vama se vodi računa, ali o nama se niko ne stara — odgovara jedan pametno i otresito. Danima mi gladujemo — dodaje drugi. — Ako pođemo sa vama, pomrećemo od gladi.
Pobjegoste iz zemlje — grdi nas jedna Crnogorka. — A teško i nama s vama kada nam prodajete hleb za dvadeset dinara — odgovara narednik Obradović. — A je l’?... U šakama nosim zemlju zarad kruva. Da ste mi junaci neki, pa i da vam dam!...
— Naravno — odgovara Luka — ti si kod kuće jeo stalno pitu sa mlekom, pa ti omekšali zubi. Kipislcauf!... Žderi to i kaži hvala, kad si
— Jest, jest, tvoj najbolji prijatelj, s kime si u ona srećna vremena pojeo osam stotina četrdeset i sedam ćulbastija — odgovara Dušan. — Kipislcauf. A-ha! Drugo. Sveštenika ovoga puka uvažavam kao duhovno lice.
Objasni nam jedan, kako Englez traži od onog odrpanog pešaka pušku. I novac mu čak daje. A ovaj mu ono odgovara. Jer pre bi pešak i odelo skinuo sa sebe, nego što bi pušku dao. — Šta mislite, ko će kome pre da podvali?
Pronašli su ga i tamo. — A ti, pobratime, došao si ovde na „majalos“? — pita ga Dušan. — Kipislcauf! — odgovara mrzovoljno Luka. — Šteta!... A mi pošli kod tebe na kavu.
— More, ljudi budite ozbiljni! — nervira se Dragiša. — Šta ona zna o čemu mi govorimo! — odgovara ozbiljno Toplica. Ona samo vidi da je Živadinu odebljao jezik.
Petrović, Rastko - PESME
U prirodi se ne bi mogla roditi tako jedna fatalna ideja, o božanstvu, a da ne odgovara izvesnoj stvarnosti. O nestvarnostima se može misliti samo ako se misli kojim veštačko nakaznim putem o onom što već
kao nekada, Ovčari sviraju u svoje nesreće, I ništa vaše nije ko što je bilo, jer zašto bi i bilo: I ništa više ne odgovara onom što predstavlja.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
« Kao da odgovara na njegovu misao, Srebrenka reče: — Reci mu da si biser našao na obali. Neka jahanje na talasima ostane naša tajna!
Kakav mladoženja? Zar ne vidi da je star i da mu oko suvih cevanica vetar igra? — Pogledaj se! — reče devojka kao da odgovara na njegovu misao. Pogleda Starac svoj odraz u vodi i kriknu.
— Biće od njega carski sto! — reče drvoseča kao da odgovara na orahovu strepnju, ali žena izjavi da bi više volela stolicu: takvu u kojoj bi mogla sedeti kad severac zaurla nad
Ćutljiv i pažljiv, drvodelja je polako dubio deblo, odbijajući da odgovara na pitanja suseda. Polako i u tišini radio je, a orah se čitavom svojom dušom trudio da mu pomogne.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ARSA (pravdajući se): Pa to i radim. Gledam. Svakog dana govorim onom njihovom kmetu i pretim mu. »Neće«, odgovara on. »Ona nas, Cigane, i ne gleda«. TOMA A, neće? ARSA Neće.
A on, pusti i besni Stojan, odgovara: — Stameno, mori Stameno, Stameno, sito proletnja, Stameno, zrno biserno, Jesi li čula, razbrala: Sitno kamenje
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ona je ležala i u našim ljudima, u njihovoj zakrvljenosti. Kako se tu mogla iskoreniti? Na to pitanje odgovara narodni pevač opisujući postupak ljube Anđelije u pesmi Dioba Jakšića.
“ Ovo pitanje je istaknuto i time što ranjenik ne odgovara na njega odmah, nego tek pošto je skinut s konja, umiven i zapojen, i pošto mu je milica postavila niz novih pitanja.
tome kako je Marko rođen I negovan suprotstavljen je niz stihova o Musinom poreklu, tako da svakom detalju iz prvog niza odgovara suprotni detalj iz drugoga: gospođi kraljici ljuta Arnautka, meku dušeku studena ploča, čistoj svili crna struka, zlatnoj
Sličnih okamenjenih formula ima i kod Homera, na primer: „Kad ranoranka zora ružoprsta osvanu veće“ (stih koji odgovara našem „Kada svanu i ogranu sunce“).
Na jednom mestu Kravcov se pita „zašto su bili nužni istorija i pseudoistorija u epu“ i sam odgovara: „Samo zato da se stvori oko heroja legendarni pesnički oreol, da im se pripišu slavni preci, da se time proslavi
)2 likova“. Ali rezime — to samo Zogović može znati zašto — ne odgovara ni naslovu njegova napisa ni njegovim dvema osnovnim tezama: 1) da je poreklo naših starijih junačkih pesama feudalno i
“ Mehandžija njemu odgovara: „Id' odatle, crni Bugarine! Da s' donio bugarsku kopanju, ako bih ti i usuo vina; za te nisu čaše pozlaćene!
Iz šale smo odavde lećeli, bez nevolje, tek od obijesti, a danas mi polećeti nećeš!“ Al' mu konjic njiskom odgovara: „Gospodaru, vojvoda Momčilo, nit' me kuni, niti me nagoni, danas tebi polećet ne mogu; bog ubio tvoju Vidosavu!
Seja bratu kroz plač odgovara: „A moj brate, vojvoda Momčilo, kako ću ti puštit krpu platna, kad je meni snaha Vidosava, moja snaha, tvoja
Morô te je kogod naučiti, veće kazuj ko te naučio?“ Odgovara sirota devojka: „Mili kume, Kraljeviću Marko, tvoja me je sablja naučila!
“ Planu bane, prepade se ljuto, te dervišu turski odgovara: „Bre, dervišu, nesretna ti majka! Rašta piješ, rašta se opijaš, te u piću grdno progovaraš i Turčina zoveš kaurinom?
“ A derviš mu pravo odgovara: „Strahin-bane, ti sokole srpski, tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— A kakvo je to odgovarajuće oružje? — pitala je baba Vanjka Širokog. — Pa ono koje odgovara dotičnom neprijatelju — tumačio je Valjuško — kako idemo na odbjegle dječake, naoružaćemo se štapovima, opasačima,
— Šta je ono? — ispitivali su đaci zbijajući se oko nje. — Ne znam, djeco. Jutros, prvi put, učiteljica im, evo, odgovara da nešto ne zna i to učenike još više uznemiri. Nebo se ponovo ispupi hukom. Prolazili su novi avioni.
— Ako se ne vrati? Kao da joj odgovara na to njezino tajno pitanje, Mačak odjednom progovori: — Vratiće se opet naši dječaci, treba u to vjerovati.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« a ne da mu natrag odgovara preko, da reče: »More tko si ti, otkuda li, te ti li si se našao da mene teftišiš i na oči mi namećeš što ja činim?
Ako li se maže i sve se gizda, ponosno li hodi, prkonji se, zlom odgovara, ne sluša, — s pedepsijom prokinji, a ne odsecaj je sa srdca, ni odbijaj od sebe s nemarenjem, što čini da čini, s
Uzmi si s ovim i ugovor, te mi slovo daj, vnimaj tome što ti tvoj praotac David veli... I što već devojka k angelu odgovara? Evo ja sam, reče, gospodinova sluškinja, da mi se to zbude po tvome izrečenju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Donose kafe i čibuke, piju i srču. Paša zapodeva razgovor i pita, Zamfir samo kratko odgovara; čini se ljut, ćuti, srče kafu i pušta dimove, guste dimove, i gleda kroz prozor u stranu. Paši već pomalo dosadno.
Paša već unemiren. — Što si ćutiš, čorbadži-Zamfir?!... — Pa... pitaj me, pašo, pa će si zborim! — odgovara kao malo uslužno i ponizno, ali i hladno, Zamfir. — Ne li te pita, a ti si sal ćutiš!
— Aaa, Mado, — rekao bi kad je sretne — kude ti je ubavinja tvoja? — E, hadžijo, — odgovara mu ona — prođe si naše!... — Prođe, Mado! Odoše si i mlados’ i lepotija, kako lastavice u jesen!...
Pitao bi je: — Zone, mori, što ti raboti datke Kostadinke? — Ništo! — odgovara ljutito Zona i steže onu alvu simitom. — Kako ništo?!
— E, što gu treba alva kad su gu, ete, usta i bez alvu slatka i blaga!... A Zona samo prći usta i ne odgovara ništa; stoji kao sveća, sa sastavljenim nogama, i ne može odmah da se krene. — Pa pozdravi se na dadu Kostadinku.
“ A pobratim Pajica mu odgovara: „Za koga, more, gazimo ovo blato, a pobratime?!...“ A bacao je oko — nije šala, toliki trijumfi!
— Na dom, ete, zdravo li su vi? — zapita je Mane. — Zdravo! — odgovara mu Vaska, a gleda minđuše koje joj je Mane poklonio. — Što raboti čorbadžija... zdravo li je? — Zdravo!...
— A čorbadžika, što raboti ona?... — I ona si je zdravo! — A ti što rabotiš? Zdravo li si? — Zdravo sam si! — odgovara Vaska. Tu Mane zastade.
— veli Tašana Taski. — Koj ti reče za begendisuvanje? — Zna si cela ma’ala i sav grad, — ta ja da ne znajem! — odgovara Doka. — Mori, znajem si sve; sve mi kazaše, mori, kako na kadiju mi kazaše sve!... — Koj ti kaza?
A što pa ti tol’ko smićeš? — E, ja sam si tetka na Zonu! — veli Taska. — Ja pa tetka na Manu! — odgovara Doka. — Men’ mi kef za Manulaća — veli Taska. — Men’ pa za Manu! — veli joj Doka, pa se okrete ostalima.
jedna ga zove za devera, druga za kuma, treća za starojka, a on im odgovara peltečeći: „Ne-ne-ne može! I-i-ič ne može! M-m-ladoženja ’oću sam, a d-e-de-dever, ete-ete, i ku-ku-kum, — ete-te, neću
Tek malo posle neko se meškolji, zagleda u komšijsku tablicu, viče: „Mućni!“ Nacko odgovara: „Mućkam“. jedni viču: „Mućni bolje!“, drugi opet: „Dobro je, dobro!“ poneki dodaje: „Dobro je! Što da se mućka?