Употреба речи одговара у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Лице му беше тужно, забринуто. „Имате ли хлеба, Маро?“ пита тетку, а она му жалостивим гласом одговара: „Богме, Марко, данас смо ја и моја Грлица последњи залогај поделиле!...

После пола ноћи диже се Алекса да иде. „Куда ћеш?“ питам га ја, а он ми збуњено одговара: „Знаш, Грлице, продали смо једном Чивутину наш виноград, па идем тамо да узмем нешто мало хране, а, ако може бити, и

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

је слушати мојега доброга пријатеља софополитскога епископа, кад га ко запита је ли нужно епископом имати браду? Одговара: „Давнашњи је обичај, зато је морам носити: ја себе чувствујем да бих без браде могао бити епископ како год и с њом,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Но Веса отишао у другу зграду и неће да изиђе к нама у кућу. Зовемо га ми више пута, а он нити долази нити шта одговара. Једва у три сата ноћи дође. Наопако га дошао! Како дође, поче питати: „Шта је то, и шта хоћете ви?

смо Дамјана из Кутешице је и стриц у почетку слали у Црну Гору владици и графу Ивелићу у Рисан, и молили; но Ивелић одговара, да је његов господар, тј. Рус, с Турчином у великој љубави, но упућује нас у Цариград, да султана молимо.

Постојимо мало, и оданде одемо у пештере. У једној пештерици нађемо где се служи литургија, само један одговара, а један старац седи, велика му брада као снег, пред њиме књига колико велики триод и све миче уснама и тајно говори,

једни од Смедерева и Београда до Колубаре, а други од Шапца и ушћа у Саву реке Вукодражи, глас топовски гласом гласу одговара.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Добро је, господине, добро! — одговара Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити. Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три

Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?... Мо'ш ли с њима изићи накрај?... — Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид. — Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!... Добош ја!

— Може, може, ја! — Кад и девојка нега милује?... — настави Пурко. — Може, може, ја! — одговара поп ђа овом ђа оном. — Па кад може, хајдемо, браћо! — викну Ћебо, — Хајде, Страхиња!...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. — Дај да ијем! — Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен,

— Шта радиш ти ту? Лазару је само грмело у ушима. — Је ли, море? Лазар не одговара. — Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?... Па што ћутиш?... Што не кажеш?... Је ли?...

Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. — Море, и наживела се!... Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. — Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!... Ено, онамо се једна порађа!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере. Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и

Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита: — Боли ли те? Осјећаш ли штогод? Поп слабо одговара: — Не! — Боли ли те ма штогод? — рече доктор. — Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце.

Мислио сам на шетњу с њом. Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара како ти рекнеш! Сан ме хваташе. Слике се измешаше. Изиђе ми сестра и писмо. Сахат изби четири.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Хе-хе! »Зашто?« Како: зашто? — одговара му поп Спира — па где да стоји? Његово место и јесте баш ту где га видите. Није мени одликован трбух, па да на трбуху

« А човек, што кажу, »ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!« — »То јест«, одговара паор, »каз’ти: ’ватате души места!

однеше и затворише у »шпајз«, одмах је салетеше с питањима и мајка и ћерка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.

— Ванредно, госпођице. — Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?! Доћи из Карловаца, из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!

« — »Јесте, — одговара и гавран. — Досад је бријао туђе браде, а одсад неће смети ни своју.« А Шаца као опет наставља: »Јуло!

— А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац. Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа, — по свој прилици да јесу.

— Но, шта ти је... шта слиниш ту! Шта плачеш? — пита је гђа Сида. — Па кад вам нисам добра! — одговара Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила. — Но, но! Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...

— шапуће Јула, и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају. — А шта ти ту стојиш?

— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу. — Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић, и све брже пèрја. — А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?

— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај? Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај? — Нико! — одговара Шаца издалека већ. — Хе-хе! — смеје се Нића. — »Све по ’ладу, да га не познаду!« Ааа! Синовче, не ваља ти пос’о!

к’о Вла’ на рибу,« вели јој Нића, па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: »Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој!

— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп Спира — та кад је још комшија комшију преварио! После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Воли ли те он? Наза од стида, збуњености, почела да поцупкује, премешта се с ноге на ногу и угушено, тихо, да одговара: — Хоће и он. Како хоће? — почео поп да се јаче шали. — Па је ли ти рек’о, казао: да те воли.

Али он не да, пригрћава оно што му она узима. — Имамо си, имамо... — одговара јој — али још искам да имам. — И опет појури по путу да скупља око себе. Мајка га опет сустиже.

Он почиње да вам се стидљиво уноси у лице и смешећи се, понизно да загледа у вас. — Има... тридесет и две, три... — одговара не вама већ као себи. — А овај? — И показујете на другога. — Он? — И опет се исто онако и другоме уноси, загледа га.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— И мени је чудно. Ја јој једно пишем, а она друго одговара. Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

тамо што распита или сазна, него просто да види: има ли у атмосфери тога Београда чега год што он не очекује и што не одговара његовим чудним предосећањима.

— Знам, знам; али неће, ваљда бити последица? — Никако да зарасте, оваке ране најспорије зарашћују, одговара Христић, мршти се и удешава ногу...

могу да волим, јер љубав тражи целога човека и поверење, а ја сам сатрвен, уморан срцем и неповерљив, А осем тога, не одговара ни она свима мојим условима, и то закључујем по томе што сам многе њене недостатке уочио, па бих чак хтео да је друкче

Африка

Долазе из Ливерпула и иду за Буенос Ајрес. Случајно питам једнога из кога је краја. „Из Спалата!“ одговара он на италијанском. — Јеси ли Хрват? — питам га нашим језиком. — А шта бих био?

„Из Спалата!“ одговара он на италијанском. — Јеси ли Хрват? — питам га нашим језиком. — А шта бих био? — одговара он, узбуђен, и иде, пошто се Арханђел удаљује, ивицом брода да би ми био што ближе. После ручка акварел.

Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати. Газда шалупе, црнац, џандрља док одговара да не зна и, пошто жури, свршава нужду ту, сасвим међ нама. Огроман смех.

Дозивамо укућане, испред једне колибе. Из колибе одговара мушкарац дубоким баритоном. Н. му говори бамбара: „Доњи, дони–сиса–тара!

Он говори као иза олтара, као на позорници у Метерлинковим комадима. Ко зна шта каже! Црнац такође одговара само са по једном речју, али нагло, гласно, и све уплашеније. Најзад Н.

Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем. — Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео

Не зна француски; на моје питање које је расе, одговара уображено Н–у: „Јуначке и ратничке“, и да су од те расе одувек, и да су на овој земљи одувек, а да нису дошљаци и

да, ако ме је можда лажно представио, то је једино што је, на питање краљево „чиме се занимам“, рекао да сам нешто што одговара команданту или инспектору; да записујем све што видим на свом путу. „Ја сам им говорио само оно што они могу разумети!

за тренутак само пробуди кад уђем, и кад му кажем да сам видео целу свадбу, и да сам радостан што живим, он ми кратко одговара: „Утолико боље!“ и продужава да спава.

Никад се не би рекло да је то мали дивљак, који, чим је истеран из дресуре на чистину, одговара на пример овако: „Моа па буфе, мусје (ја још није жвакао, господ'н); или: „Ил а парти шие, мусје (отишао је да...

Они знају да гријон не види и да је можда само случајно погодио један стих који одговара и спољној стварности. Гријон охрабрен сад само пева о томе: „Ти си велики, ти си већи од свију, Ти си већи од колибе

Фонтен пита свог боја, за време вечере, где је други бој. „Ил е палти сие“ (Отишао је да сврши нужду) одговара озбиљно овај. Иначе сваки час бој пита: „мусје, пе але писе“?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Зато он нама стално опонира? Зато он не одговара на наше рескрипте? Цео ћесарски југ краљевства налази се у опасности. Какве су у њега само ручурде и ножурде. Сељачина.

“ Чуо је, и сад још, у сећању, како му жена оцу одговара, неким тупим гласом из груди, који није био чуо од ње, пре: „То се, отац, не мож казати, речима!

су чаврљали нешто немецки и загледали сребрне ширите на официру, а Павле се трудио да што више, ћути, да, што мање, одговара. Седео је мирно, чак и нехатно.

Велика мртвачка глава, која му се приближава, и пита. Отац? Ватер? А чу, како он онда одговара: Звао се Никола! А мати? Муттер? Звала се Петра! И додаде, а баба, Иконија! Она ми је била нешто најслађе на свету!

А оно, видим, слободније од тебе! А чу и то, у мраку, како му мати одговара: Стра ме је! Ситница је то била у мору сећања, али му је била драга и сачувао је у сећању, заувек.

А разговор се настављао. Исакович није био у стању да похвата, ни ко пита, ни шта пита, ни ко одговара, или не одговара. Чинило му се само да чује неки разговор људски, који слуша, као разговор неког сталног одјека.

А разговор се настављао. Исакович није био у стању да похвата, ни ко пита, ни шта пита, ни ко одговара, или не одговара. Чинило му се само да чује неки разговор људски, који слуша, као разговор неког сталног одјека.

зричу, а у висини, у мраку, јављала се опет ноћ, звездана, до које не допире људски глас, ни смех, ни плач, и која не одговара, никада.

То јој је нека навика. Ваљда зато, јер је стидљива. Не може да почне да одговара, а да се тихо не заљуља, у куковима. Љуља, као да жито шири, и рукама. Гледа те право у очи.

диви: да ли оделу тог официра, његовој коси, његовом лепом лицу, оку – како пуши, како говори, како дочекује, како одговара и како се смешка љубазно – или његовој кући, трпези, сребру, коњма, слугама, или његовом познавању толиких престоница.

“ За тренутак ништа се не чу. Затим чу како Трифун застења и како му одговара, мрмљајући, као да се напрегнуо: „Сићи ми с душе, слуто! Наслутићеш!

Нико није, ни помислио, да је оно, што Исакович одговара, дрско. Костјурин, међутим, почео је да хода, горе-доле, што је код њега био знак да га је капетан наљутио.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ово име не припада ни становништву ни крају са одређеним границама. Њему одговара психички тип који се срета у многим динарским областима, нарочито у Старом Влаху.

Многе речи постају дуге, премда и звучније; акцентуација је продужена и спора. Говор добија тако спорост, која не одговара активној и радној средини.

Али ова ношња тачно одговара њиховој унутрашњој тузи, коју оне само на тај начин испољавају. Када ове жене нису сасвим утучене бедом мучнога

Тако кад „убава мома“ каже драгоме: Не ли сме пуста роднина? он одговара: Високо дрво сем нема, убава мома род нема, јазе ћу тебе да земам.

Јужномакедонски варијетет Овај варијетет одговара јадранском варијетету динарског типа. Али је овде јужнословенска маса друкчија и осим тога је преиначена утицајем

То је хаљетак дугачак највише до пола метра, који се везује за задњи део појаса и одговара косовској „бојчи“ или тетовском „скутнику“.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— гунђа чича и опет се окреће. Свиња џак само се стресе као да се уплашио, али ништа не одговара. Чича сваки час силази с кола и својим зеленим очима буљи у модре вирове ријеке, али му се ниједан од њих не допада.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Па добро, кога смо ми сахранили? НОВАКОВИЋ: Одговара он и на то питање. СПАСОЈЕ: Шта каже, бога вам? НОВАКОВИЋ (чита): „На питање нашег сарадника ко је онда могао бити

) XВИИ ПАВЛЕ, ПРЕЂАШЊИ ПАВЛЕ (улази и погледа по свима): Добар дан! СВИ (нико му не одговара, нико не окреће главу. Остају у ставу у коме су били).

РИНА (збуњена, узбуђена, чисто грца): Ја... Ја... МАРИЋ: Да, да, да, госпођа ће сведочити, јер то потпуно одговара њеном схватању морала. НОВАКОВИЋ: Господине, ја вам не дозвољавам да вређате моју жену.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ко је то, Весна? - чух Маркоту како пита и један, башмебрига глас како одговара даје то Веснин брат. - Полубрат, ако баш хоћете!

народни одбор и гимназија распоређени су око трга и, седећи на било којој од клупа, можете да чујете неког клинца како одговара на питање о разломцима, „Деус Вобіѕцум” из католичке цркве и громогласно „Господи помилуј” Луке Црквењака.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.

Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. Сад клопкају на вратима. — Отварајте! Не одговара им се. — Развалићемо врата! Почну врата издизати.

Господар Софра реши се за доламу. Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара. Тако господар Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак,

Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар. Није шала, хиљада форинти. Сад Чамча гурне армицијаша.

Разговарају се донде. Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској. Чамча му на све одговара. Дође и Кречар са боцом. Чамча му узме из руке, па покаже грофу.

Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор. Ако је господар Софра што неспретно казао што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео него што је господар Софра рекао.

Два комесара најпре приђу гостионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда. Гостионичар одговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света.

Али теби се то допада! Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испаван. — Сад ћу ја тебе узети у регулу. Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до

— Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто. Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, — одговара кроз плач Кречар. — Ви сте баш луди!

Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину. Шамика не одговара. Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом. Они дођу.

Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају. Бадава сва његова слаткоречивост. Јуца не одговара, ћути. Сви се чуде тој просидби. Свака тајна дође на видело. Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.

) — чудо, чудовиште пратиум аффецтіонис (лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других купаца принципал (лат. прінціпаліс) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина провијант (итал.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Зато је лако објашњиво да се обреди којима једна култура одговара на овако важан догађај и којима покушава да регулише његов ток и повољан исход не могу произвољно мењати а да се не

не поздрављају и не рукују с породиљом нити јој кажу „збогом“, већ: „остани си сас здравље“ а на то породиља ништа не одговара. Постоји више табуа којих се учесници повојнице морају придржавати ради дететове среће и напретка.

Ако би се жена успротивила мужу, макар и била у праву, он је може псовати и тући а да за то никоме не одговара. Ако му не роди сина, муж је може једноставно отерати.

ритуалним стидљивим понашањем: оно гледа у земљу, главу држи оборену, стоји на знатној просторној удаљености од госта, одговара само онда кад му се постави питане и то кратко, смерно и озбиљно.

⁵⁷ Бајке, приче о чудесима, уједно су и чудесно лепе јер њиховом садржају одговара раскошно језичко рухо у које су оденуте. За ове приче с правом је речено да су узор народног јунака у прози.

друштвеном организацијом, системом идеала и вредности, у складу са религијским схватањима и особеном историјом — одговара особено схватање детета и његовог развоја.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Шта мислиш, када би хтела? А? – Како те не мрзи... — одговара Бел Ами. – Свлачио бих је лагано и посматрао погледом шлогиране кобре... – А онда? – И те како бих знао!

— рекла је тихо гутајући кнедлу. – Је ли неко ударао рецке? — упита председник. – Тридесет и шеста Јулија... — одговара риђа козја брадица. — Двадесет и једна Офелија! Петнаест поена предности за Јулије! – Молим? — упита млада жена.

Сада је он тај који се вратио кући са лошим оценама. И када га кћи упита како је било на послу, он кроз смешак одговара: Седнице, седнице... ПРИЈАТНО МЕСТО Хало! — позва млади човек келнера. — Хало, келнер!

Ништа се још није догодило. Само је један мештанин за тренутак сео за њен сто и частио је боцом пива. Могла би још да одговара за лажну оптужбу. — Хоће ли госпојца, можда, неко финије пиће? — Не, хвала. Не пијем. — Чоколад-ликер? — Хвала.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

стално ваља имати на уму, па да се наруши уметников посао и да се у њ унесе нешто сувишно и несавршено, што већ не одговара слободи и унутрашњој нужности визије.”5 Пресуда се чини добро заснована.

Али, и из једног другог разлога, назив дечје песме добро им одговара. Тај назив, наиме, може да значи: песма у дечјем добу свога живота, песма-дете, песма која није преузела сву

Једино дечја песма на ово питање данас одговара потврдно. У дечјим песмама, Змај је наиван и простодушан у добром смислу речи; у многим озбиљним његовим песмама та

„Ирационална алогичност одговара природном облику дечје мисли”, написао је, поводом Вучове дечје поеме, Марко Ристић (1902—1984).

спасавају ретка делца писаца који се само тобоже обраћају деци, да би нашли неко оправдање за лаку форму која органски одговара природи њихова дара. Та, ретка изворна делца, могла би опстати и наћи место и у постојећим оквирима књижевне уметности.

и приклањање утицају нове дечје песме наводе да се и сам поигра стварима и лексиком, иако му таква игра најчешће не одговара.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Њихов успех не одговара њиховој стварној вредности, и да су од Јована Ст. Поповића остали само његови историјски драмати, драматизације

критички дух међу српским критичарима, и његова слободна, независна књижевна критика, која је тражила само истину, одговара исто тако слободној и независној »неродољубивој историји« Илариона Руварца, који је исто тако као идеал поставио нагу

Милићевић, Вук - Беспуће

Гавре Ђаковић одбијаше увијек његове позиве, јер није волио да се упознаје с новим људима и да одговара на њихова радознала питања.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Питају један другога: »Пошто прасе?« — и један другом одговара, сваки каже пошто је купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а

— Деде, деде, говори! Знам да ти треба порез да платиш! — Па четири, рођаче! — одговара сељак. — Је л’ гроша? — пита Јова. — Ама каки’ гроша, рођаче! Динара! Четири динара. — Ма зар за то прасенце!?

— Хвала, такођер и вама! — чу се из комшилука. — Извол’те да ручамо. — А, хвала, постарали смо се и ми! — одговара Јован, и врати се у собу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Вели њојзи Милун четовођа, Ријеч збори, једва изговара: „Умри, Фато, умри, душо моја.“ „Хоћу, хоћу“, Фата одговара.

„Ајдмо, брже!“ она кара, Он грлећи одговара. 39. На канабе јоште седа, На своје је вуче крило, Чедо види да је беда, Па се њему попустило; На крило му

“ Тако пита девојку Милета, А јунаку одговара Цвета — Цвета, побре, јесте име њено, Још је мома јуначко колено, Јер да беше лошега колена, Када виде јунака

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Коњ који пуши! То би било нешто. Међутим, дјед као и да не чује говорника, још увијек се дури, ништа не одговара. Самарџија упиљи у њега и звоцне: — А ти ту нешто мислиш да си бољи од њега. Ајде! Дјед се узе крстити.

(бивши Швабин солдат српског добровољца, солунца) и показује му позадружну снашу, праву бикуљу, а овај му спремно одговара: — Може, брацо, али ваља ти чекати ред. И ово је поредовнички млин.

Је ли се поново зажелио Норд-Америке и хоће ли тамо да поведе своју незнанку? Као да одговара на женина забринута питања, с појила се поново јавља Ниџо са својом пјесмом: Маријано, вечерај па лијежи, а ја идем

Миланчић се на то само лецне на свом лежају као да га је ујела бува, али нит се окреће нит шта одговара. — Па бар да си пристигао ону помлађу, Анђу, како ли се зове, то би ти се некако и опростило — добродушно се утаче у

— Види га, помамио се ко азгин парип у сватовима. Од Саве, из обруча, поче да одговара непријатељска артиљерија. Једна граната звијукну стравично изнад партизанске батерије, подскочи упропањ несигурна

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А сад, одједном, постала осећајна... Немо се љутити, али то ми изгледа врло чудно. Не одговара ни њеном менталитету. Не знам шта да ти кажем. А шта би на то кадија?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Али да знате каквим је гласом питам! Гласом од кога она сва расте и понизно одговара: — Кумашини, сине. Заустављах их, док ти дођеш, али немају кад. Ето оставили су ти „протокал“1 и много те поздравили..

— Еј, домаћине! — виче ч’а Јован пењући се. — Ту смо, ту! одговара му мати, грцајући и трудећи се да се прибере. — Христос се роди, домаћице! Камо, где је домаћин?... — Ту је, ту је!

Око ње се остале девојке и младе начетају, згуре, а она их све скупља, као да их штити, а овамо одговара мужима на њихова пецкања, доскаче свима, али тако мило, понизно.

уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара, одупире се и плаче. ИИИ Ма да Мити онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох. Нисам могао.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— Крваво се звезда смеши, из крвавог тог смејутка неки шапат ко да јеца, чини ми се, да ме кара, да ми звезда одговара. Ал' не чујем оног звука, звонке јеке, мамна гука, што у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни

Иза сна се тешког прену, Мрак је. Где сам? — ал' на трему муклим тутњом одговара шеталица глухог доба, навила је кивна злоба, те се никад не одмара: Корачање мог стражара.

— Тако се ори очајни гласак, слуша га само црквица стара, кадикад му сетно звоном одговара, и слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у оквиру малу светитељ Ђорђе на беломе ждралу, дркће му рука како оштро

„Зар опет була, будало стара? Ко ће да пати, ко да одговара? Зар не знаш, болан, не знао бога? Зар не знаш воле паше честитога?

„На толико мога жара зар се ништ не одговара? На толико страсти праве, на толико збиљске јаве, зар одговор лажни сан? Или можда нема вере да Ми љубав нема мере ни

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Вук је мало збуњен. »Волкѕѕаген — одговара он Копитару — ја управо и не знам шта је то; него ако су то оне приповијетке, које народ прости приповиједа, таквих у

Онда коњ под човеком зарже. Коњ вели кобили: „Хајде, брже, што си остала!“ А кобила одговара: „Е, ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу и у њој дете, па у себи ждребе.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Сад збогом.. (Пољуби се с Љубом.) ЉУБА: Збогом. ПИЈАДА (Станији): Слузбеница понизна. (Станија не одговара ништа, и Пијада лагано Љуби.) Твоја се мајка несто срди на мене. ЉУБА: Е, што се има срдити.

МИЛАН: Та доста сам седио. Ја се препоручујем. ЉУБА: Службеница. МИЛАН: Слуга сам, мајко. (Станија не одговара, Милан одлази.) СТАНИЈА: Ох, Боже, што ме доведе на овај покор! ЉУБА: Али шта ти је, мајка? СТАНИЈА: Што ми је?

СТАНИЈА: Шта је то? ЉУБА: Кад се момак у девојку заљуби, па јој казује како је милује, и она њему одговара. СТАНИЈА: Па то слушају људи? ЉУБА: Каткад има по шест стотина, и било би више, да је соба већа.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Ми смо две жиже у једној елипси Зближене тачном мером одстојања Које у свему одговара црти Што спаја жиже љубави и смрти.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

И уопште, има ли шта горе од осамнаест година? Има — седамнаест! Пре свега, треба да знате да мачки од осамнаест не одговара сваки момак. Хоћу да кажем — није лако уватити слатку птицу младости.

Ето зашто не волим интервјуе: и онај који пита и онај који одговара труде се из петних жила да испадну што духовитији. Читава ствар ми личи на пинг-понг.

Читава ствар ми личи на пинг-понг. Зашто не би могло да се одговара мало без везе, за промену, мислим, без жеље да се испада непрестано духовит?

У атељеу имам џак за спавање. Заборавио га летос неки Швеђанин. Па, ако ти одговара док се не снађеш ... Почех да се смејем као луда на брашно: — На часну реч, нисам никакав сексуални манијак!

Највећи број афектација, наиме, одговара да би понео са собом „Илијаду“ и „Одисеју“, „Божанствену комедију“, „Библију“, „Рат и мир“, Алберта Камија или књигу

немају ама баш никакве везе под милим богом, јер је Маркс био човек-филозоф, а он својим потчињенима на сваку примедбу одговара: „Немој ту да ми филозофираш!

“ — а он, пажи шта му одговара: „Мајке ми, госн судија, каже, чисто зезање! На часну реч! Скочим ја тако с Локрума и зароним из зезања, ради друштва.

Хоћу да кажем: у том његовом лудилу има неког метода! Друга је ствар што он увек смисли систем који му највише одговара!

— вришти маман. —Зар човек чак ни недељом не може да попије чашицу вина ако сретне другара из детињства? — одговара он.

о. о. о. о. о. о!“: — Како оне твоје идиоткиње? — питам — Њушкају ли по купатилу? — Да, да, свакако... — одговара она као у игри „покварених телефона“. Карте за премијеру можете послати сутра, примиће их наша девојка ...

Кад га питамо шта то ради, одговара нам да неизмерно ужива: — Зашто да гледам телевизију — каже — која има само два програма, кад стари „Зануси“ има

— Нећу да покупите комплексе сиромаштва, ето, то је у питању! — одговара он поносно. — Због тога треба хитно разбацати сву лову коју имамо, тек да им покажемо да нам није до ње уопште стало!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

А y кући претрес је. Мамицу ти четничку, гдје је слика Краљева!? виче тројка скојевска. - Затурила негдје се одговара дједа им. - Шкрипе шкриње, полице кревет срушен, проваљен, а климаве столице под чизмама крцкају.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ЈЕЖЕВ ОДГОВОР Диже се Јежић, делија стара галамџијама одговара: „Ма какав био мој родни праг, он ми је ипак мио и драг.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Прилазимо заједно старцу који љубазно устаје да нас поздрави. Он је врло црвен, преплануо, изборан и угојен, што одговара вину, ветровима, годинама и јелу с којима је у пријатељству. — Хтео бих да пређем на Веће. Да ли бисте ме превезли?

Не, не, не мислим то, већ нешто што отприлике одговара тој идеји. У сваком случају, требало би написати нешто имитујући пчеле, нешто страховито савремено, а што ипак не би

— Јесте ли ви саме девојке, или има и мушких међ вама? — С нама су и два моја брата, — одговара једна насмејано. С њене стране је све сасвим црно. Не видим је.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

нас гледа и види слику која зури као што и лира више свој звук неће да преда тако и књига до врха пуна знака не одговара више и не пита листови се окрећу Слово само себе чита.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А када га видим идући пут да је заостао, ја му издалека викнем како сам замислио добро. Он ми ништа не одговара, већ пође напоредо, мрачан и туробан, а онда тајанственим гласом почне: — Ето тако размишљам путем...

Запитах једнога зашто не седне. — Теже ми је онда. Забрекну ноге, па ни да макнем — одговара пешак, вадећи из мараме крижани дуван.

Сваки сада увиђа, на свој начин, да се догађа нешто необично и непредвиђено, што не одговара замисли оних који су предузели ову судбоносну операцију.

— Има ли мртвих? — пита потпоручник Алекса. — Два мртва и три рањена! — одговара поднаредник. — Оставите мртве, а рањене превијајте. Сад ћу и ја — он се окрете мени. — Ја мислим, нађосмо га...

Неко од наших војника дозива Танасија. — А-ја!... Слатко ми је кад украдем. Имаће још села, не брини ти! — одговара Танасије. Сељаци истерују на пут кола натоварена децом, и стварима покупљеним на брзу руку.

Послужиоци, који иду стално пешке, седају са стране пута. Опомињао сам их да не лежу на влажну земљу, али један одговара: — Све се болести уплашиле од смрти, па се разбегле.

— Колико сте свега платили? — пита командир. — Четири динара — одговара тужно Танасије. — Ево вам десет! — рече, смејући се, командир.

Командант пука, већ озлојеђен, вели: — Народе, куд си навро? — Не питај куда... него, ако си човек, помагај! — одговара из мрака неки женски глас.

— Е, да ти кажем — одговара неки полупијани глас са тротоара. — Врати се на Саву, онда се окрени на југ, и терај, терај, терај, па ћеш право на

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Неће моћи сви стати. — Стаће... може и више, одговори он и насмеја се. — Знам, али то не ваља ; не одговара захтевима хигијене ни науке... — Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.

— Кад год ја што кажем коме ђаку, ОН одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара. Досади јој се ова напрегнутост мозга ; ово што се непрекидно мора мислити.

Ту су јој све мисли, цела душа... Деца одговарају : по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно. Љубица све више светли очима. Али по неко устане, па све наопачке...

Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању. — Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите ? — Па, знате...

— Госпоја, прекиде јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору? — Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.

— Полако, море, чекај... Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се. Ђавоља посла ови рачуни! — А хоће ли бити што на јашанцију?

— Е, кад ће пре ! Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић. — Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник. Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то. Море, њему се то знало... зарађено је.

— Јесте ли били до суднице? Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега. — Био... јест, био сам ... због квартирине.

Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља: — Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му

Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима. — Хо, брате... Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

жене; Од рода је од велика, Кољена је господскога, Никоме се и не јавља, Но се роду лицем клања, Род ми њојзи одговара: “Не клањај се, селе, роду, Но зафали вишњем Богу, Који ти је уд’јелио Млада рабра господара.

Чија л’ мајка даром даривати? Чиј ли братац вином напојити? Чија л’ сеја међу њима бити?“ Братац сеји тијо одговара: “Сејо моја, буди ми весела!

“ Снаха њему тихо одговара: “Н’јесам расла бора гледајући, Већ твојега брата чекајући!“ 76. Шта се бели горе на планини: Да л’ је иње, да

“ Ал’ девојка полукава била, Пак се онда млада одговара: “Ид’ одатле, млади чобанине! Ако си ми снопље повезао — Твоје овце по стрњики пасу.

Јели теби мила моја душа? Јел’ ти тврда моја десна рука?“ Мара њему тихо одговара: “Вјеруј Јово, и срце и душо! Дража ми је, драги, твоја душа, Него моја сва четири брата; Мекша ми је твоја десна

Поручује зумбул са Дољана: “Душо моја, у бостану кадо, Како ти је у бостану самој?“ Одговара из бостана када: “Што је небо — да ли је лист артије, Што је гора — да су калемови, Што је море — да је црн

“ Коњиц њојзи вриском одговара: “Ој богами, лијепа дјевојко, Није ми се господар женио, Него мисли тобом о јесени, О јесени која прва дође.

“ Она мени одговара тужно и жалосно: “Макни ми се, младо момче, ја сам жалосна, Драги ми је на далеко, у туђу земљу, Он ми пише тужно

Сеја брату говорила: ој ладо, ој! “Походи ме, мили брате!“ ладо ле, миле! Братац сеји одговара: ој ладо, ој! “Не ћу т’, сејо, походити, ладо ле, миле! Док не родиш мушко чедо.“ ој ладо, ој!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Нормална је нервоза уочи представе! ЈЕЛИСАВЕТА: И мом темпераменту уопште не одговара да играм мушкарца! ВАСИЛИЈЕ: И то ми кажеш сада, пред премијеру!...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” Испод тога другим рукописом реферат: „Стил неправилан. Ред речи не одговара правилима синтаксе. Употребљене су стране речи: дозволити и нужно.” (Те су речи у акту подвучене црвеном писаљком).

Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Помози Бог и у кућу! — Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!... Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и

— Јесте се уморили радећи? — Помало, вала, трчкарамо. Дијете, јесте метули јастуке на клупу? — Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. — 'Ај'те у собу!

— Очију ми, он се љути на ме!... — Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. — Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? — Јок ја.

— Је л' истина, Љубиша, славе ти? — питају они Љубишу. — Тсс... тек онако... ка' и сваки каплар, — одговара Љубиша и зачкиљи својим малим, зеленим очима.

Зар ни стража, која по целу ноћ бди на Палатинском Брегу...« А један му с катедре одговара: »У твојим годинама он је (подразумева се професор историје) био на Лицеју, а ти понављаш шести разред...

»Хоћу ли ?« — пита тета махнувши ножем... »Удри!« — одговара тата... Мама раширила очи, гледа уплашено, пружила руке унапред, као да се заклања њима...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Знате већ обичај код нас: изабраном посланику дође народ с музиком пред кућу да га поздрави. ДАНИЦА: А он одговара с прозора. Јест, јест, то знам! ИВКОВИЋ: Па? ДАНИЦА: Нека отац с прозора викне: „доле влада!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање. Ти си реакционар кад се бојиш јавности и

Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку. Нико не одговара. Срета наставља. — Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни! Смемо ли ми бити равнодушни!?

Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ал данас се не цени наше херојство: Ко беше Дон Кихот, сад је идиот!” Увек спремна да се свађа и кошка, Лазару одговара баба-Јошка: „Не пробијај ми ушни канал! Не мекећи, ко коза из Никозије!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Дођох, — кратко, са досадом, чуло би се како он одговара. А већ кад би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.

ба!... Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. | Али она га позва. — Дај руку!

Неке пролазећи поред Магде запиткују је: — Хајде, Магдо! Оде ли и снашка Тодора? | — Није, није! Сад ће — одговара им Магда, тупкајући папучама. Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала. Чисто и Софки.

Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били! — Хвала, нано! Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову

— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговара, и сигурно понова Алилу лепи новац. Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.

Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара: — Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — и то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.

ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговара: — Не знам, не знам, тато, не знам. Бога ми, ја ни за какве паре!

— Хоћу, хоћу! — излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом. Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

); д) говорни изрази за одговарање и надговарање — којима се одговара да би се надговорило или да би се избегло често запиткивање (Како си спавао? — Жмурећи; Колико је сати?

у онима: о свештеним лицима, нарочито о попу, који, кад се понуди да одржи „летурђију“ наместо попа који је остарио, одговара: „Бих, али моје књиге немам при себи, а из туђе не знам!

— Раја одговара: — Слабо ага: да се могу издуванити, лако бих се изљебио. На кадијину примедбу: Од чега је донета цванцика мрсна, Раја

На кадијину примедбу: Од чега је донета цванцика мрсна, Раја одговара: — Од крметине. А кадија ће на то: Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу.

— Дуг! Дууг!, Дуг на дуууг! — гуче голуб, а ласта на то одговара: Платићемо га! Платићемо га! Платићемо га! — Ду-кат! Ду-кат! Дукат!

— Ја носим, други купи: упропастих се! — какоће кокош кад снесе јаје, а петао кокодаком јој на то одговара: Ко покупи, закон му?! — Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај!

— Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај! — казује врана гаврану на разбојишту, показујући лешеве, а гавран јој на то одговара: Ја скраја! Ја скраја! Ја с краја! — Ја се мучим и носим, а деца крааду, крааду!

Ћију, ћију, изјео чича гљиву! — казује жуња у лугу, а на то јој друга одговара: — Није печена! Није печена! Није печена! Убио Илија Милију! — кличе прва жуња, а друга је пита: А што? А што? А што?

Шта би, би! Шта би, би! — виче мало гушче кад се откидајући кљунићем травку преврне; а на то му старије гушче одговара: Тако смо и ми! Тако смо и ми! Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим!

Ужичком вашару (због кише) Кад се жени Ибар, вода ’ладна, Он позива кишу у сватове — А киша му на то одговара: — „Не могу ти у сватове доћи, Јер ја морам Ужицу на вашар!“ 2. ЉУДИМА Рђавој ткаљи Нова ткаља, нова натра, Цака!

Газда (као кроза сан пита): — Ко то туда тапа? — Ја, куме, ја — (одговара онај). — Не укради ’чела мојих! — (наставља газда). — Нећу, куме, не дао бог!

За све то време коло пева, а играчица му на песму одговара песмом, чинећи пред сваким играчем и играчицом из кола грациозна увијања и превијања телом, уз враголаст поглед и

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда коњ под човеком заърже: коњ вели кобили: „Хајде брже! што си остала!” А кобила одговара: „Е, ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете, па у себи ждребе.

” А чобан: „Ако су је на буниште бацили, онђе је и жива лежала.” Кад путник чује ђе чобан тако на сваку одговара, зрло се зачуди и помисли у себи да би он био добар за просца оне краљеве шћери, па му рече: „Тако ти вјере, примакни

” Па онда рече ономе богатом чоеку: „Што је дошао они влах у грубој роби?” А чобан не даде чоек да одговара, него се сам утече и рече: „Ако сам ја влах у грубој роби, ја имам више блага него они у лијепој роби, и сувише имам

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

изгубљен ЈАГОДА, девојка из унутрашњости, око двадесет седам година; одевена, по свом схватању, модерно; могла би да одговара опису Вукосаве, који Скитница даје у првој слици ВИЛОТИЈЕВИЋ, човек са говорнице ИСЛЕДНИК МАНОЈЛО, капетан ИВ

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

А она, као да сам јој крвник а не брат, као да јој зло мислим, чак се и обрецне на мене: И моја кућа нека је весела! одговара и гледа ме попреко. И поред њега, и деца нам се искварише.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Виче старца: „Старче, нестаде воде; сад леђен пун бијаше, пак у један ма[х] остаде празан и сув као длан.” „Ха“, одговара старац, „нисам ли ти ја рекао: пиј, не накањуј се, јер ћеш се кајати.” А кад му каза каква је то вода била, и прочаја.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Јеси ли ми донео новине? — Ти Мислиш да ја имам времена и за твоје новине да бринем. Не одговара му се на прву Ђорђеву варницу. Посматра га с рукама на леђима. — Како процењујеш: шта ће бити у другим срезовима?

Аћим седи поред фуруне, пуши и радознало га посматра, а он повуче хартију из џепа као да му одговара на неизречено питање, па опет брзо гурну хартију на дно џепа, смирујући се; чека он овај тренутак откад памћење носи у

Тежа је његова кеса у левом џепу од свих Тих варошких голокотра са широким гаћама, и гледа их и презире, и неће да одговара на њихова питања, он, газда Ђорђе из Прерова. Испи нуну чашу.

је да сви пунолетни буду пред општином, јер ако дође до неке несреће, нека је сви искусе, ако пред властима мора да се одговара, нека сви одговарају равноправно, једнако.

Тором — вуци, време — наопако. Реци како крв да људску смирим? Да ли буну опет да распирим?“ Одговара Аћим крај ханџара: „Бриши сузе, пламен испод стреје, Букни, земљо, и Бог нек се згреје.

— А да си ми разбио главу? — смеје се Рака. — За твоје добро треба да изиђеш. — Чека. Аћим не одговара. Подиже глас и строго: — Господине Андро, изиђи напоље. Имам службени посао. Андра протестује.

— Ђорђе одговара: „Хоћу да потпишем све што тражиш, само да ме пустиш кући.“ — „Како ти, његов син, можеш да будеш боли од њега?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Од стида талас се згрчи, а стена помисли: »Драг је, али неозбиљан овај малецки. Не одговара стенама да се друже с таквим брбљивцима, а ипак!« —погледа га, осмехнувши се, а талас задрхта од нежности.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Петру промакне оно данас, гледа у измореног Стојана, који је преспавао поподне и који ништа не зна, па, смирен, одговара да је све добро. — И баш обично? — пита Стојан и Петар, безазлено, потврђује главом.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Чему живим?“ одговара, Кроз једно зрачно жуборење груди; „Туч немоћи, вај! знам како обара, У агонији духа који луди; „Сва дела људских

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

зв'јездах, - да дичнија на јутро изиде пред очима свога владаоца - на сва моја жарка љубопитства смијехом ми одговара њеним.

“ „Архангеле ума високога, ка дух један довољно се дижеш и чест твоме чиниш створитељу, - могући му творац одговара - ал' простора не знаш значеније: простор мраках и простор свјетлости које умом твојим воображаш - да се ц'јела

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Јер сваки нацртани или на који други начин добијени круг има увек својих недостатака и не одговара идеалу кружне линије.

се, као што ћу сада да покажем, запитао: како се одигравају небеске појаве пред нашим очима ако Аристархов систем одговара истини, тј. ако се са Земљом крећемо око Сунца и посматрамо кретање планета које такође обилазе Сунце?

Тај ред прати велики научни рад на свету и цензурише га. Прогања и ућуткује све што не одговара правилима и учењима тог реда. Наређења за све ово долазе од горе. Показаћу ти то на једном конкретном примеру“.

„Ја сам вас, господине Герике, разумео врло добро, али језуите ће вас разумети онако како им то најбоље одговара“. „То није могућно!“ „Није могућно?“, рекох разљућен.

притиска атмосферског ваздуха који присиљава воду да уђе гдегод се празан простор појави, и то до оне висине која одговара том притиску, што се подударало и са мојим осталим мерењима тог притиска“.

Четири пуне године морао је Њутн да одговара на нападе и побија замерке својих противника којима стигоше у помоћ научници са европског континента.

“ - „Пасе!“ одговара ми он, навикнут на надмене и расејане посетиоце великог научника. Нашао сам се у великом дворишту зграде.

Рекох му: „Ваш уџбеник статике, господине Монжу, допао ми се изванредно!“ „Књига је“, одговара ми Монж, „као што већ њен наслов казује, елементарног карактера“.

„Није ли о томе још ништа објављено?“, питам даље. „Још не“, одговара ми Лаплас, „та наука примењује се при пројектовању фортификација и зато је државна тајна“.

„Колико ће трајати тај велики Ваш рат?“ пита госпођа Лавоазије. „Врло дуго, милостива госпођо“, одговара јој Лаплас. „Значи: тридесетгодишњи рат“, додаје она. „Тако нешто“.

„Како да нас не интересује!“ одговара ми Лагранж. „Већ само проналажење и постављање каквог научног проблема само је по себи научно дело, клица његовог

„Таласастим ритмом“ додаде Делабр. „Не“, одговара му Лагранж, „то не могу бити једноставни, правилни, таласи, јер овде имамо услед оних трију астрономских елемената,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја заиста не знам. И зато, кад ми говорите о вашем идеалу, ја сам хладан — потпуно хладан. Јер то што тражите не одговара објективиним условима и није то оно сасвим ново што смо ми тражили и нејасно замишљали у рату, носећи наше Крстове

или закачи за дугме од нарамнице; онда кратко наређује дежурном да претпостављени поднесу оптужне рапорте, а четвртом одговара да нема одсуства.

„Где си у чети?“ питају војника, а он одговара: „Код Лазице.“ „Ко је дежурни?“ — „Лазица.“ „Ко је у резерви?“ — „Лазица.“ „Ко је рањен?

'Ајде, каже, да видиш оно што никад у животу видео ниси, ниси, нити ћеш икад видети. — „Не џвонкај ми,“ одговара јој Јаћим, „чујеш ли што ти кажем?

Није, брате, ово за нас.“ „Јок“, одговара ми он, „учините ми ту љубав, овде да останемо, дужност нашу партијску да испунимо.

— Сећамо се — одговара народ. — Е, ја сам лично рачунао, и мање нас није било од три хиљаде динара, а више је могло бити.

— Виђи, виђи, бога ти, тако, мислим, јесенас. — А одаклен сте? — пита Икета. — Ми из Врањске — одговара сељанка, па се стиди лажно и брише жвале.

— Гаџо Штипаревић? — каже Икета, али сад још брже и замршеније. — А не! Не бавим се шпортовима, није то за мене — одговара Шљивић, и даље капље над оним преписом. — Па није реч о шпортовима — збуњује га Икета.

) — Немам част познавати Вашега зета — одговара Шљивић. — Жао ми је да га не познајете. Међутим, морали сте, свакако, добро познавати чувеног Шапчанина Жагора који

И све тако редом распитује се он само за оне покојне, и све пропраћа са „лака му земља“, а онај му одговара и не досећа се. — Па то код вас, болан, све помрло — чуди се као Икета све више тронут.

— Није све помрло; има, ’вала Богу, још жива народа, — одговара му онај — него ти, газда-Ико, све некако потревиш те питаш за оне покојне. И тако се поздраве и растану.

страна зачују се узвици: „Прима се, прима се“, он, намрштен, непомичан, и сав у ставу једнога најмрачнијег мислиоца, одговара: — Јест, господо, али заједно с Ничеом и ја морам рећи: сав сам нијанса, и зато не умем ни да корачам!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

прати прелијетање мисли као што одраз у води прати прелијетање птице над огледалом језера; и осјећај тако спремно одговара мисли, да се у нама рађају, наизмјенично и непрекинутим слиједом, одрази радости и туге, као смијех на слијепчеву лицу.

Не допада ми се! Можда је и тачно. Штовише, хисторички, бит ће сасвим тачно. Али ми се не допада. Не одговара мени, мом укусу, мојој унутрашњој структури. Несумњиво, има много богова. Као и свих измишљених ствари.

— На тај начин, оно што знаш, знаш управ онако и у оном виду у коме теби треба и одговара: то твоје „знање” тако рећи кројено ти је по мјери. Није конфекција. А то је свакако нека врста луксуза.

Ја сам с овим задовољан: ја сам и желио управ ово. Село, природа, слободни зрак, кретање на отворену, то мени одговара. Петар Главоња је златан човјек, ведар, безазлен, у њему нема ништа што копка, што изгриза унутрашње стијенке...

Сваки човјек има једну оптималну доб која најбоље одговара његовој природи, његовом темпераменту, њему својственом степену психичке зрелости.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Ја ти каза' да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. Кмет опет уђе у кућу.

Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. — Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. — Колико даш, де? — Шта да дам?... Знам да не можеш. — Хоће да се кладе! Бравос, Марко!

— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! — Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.

— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним... А ја до тебе... знаш...

Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице. Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. — Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.

Станка се зачуди. По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.

Вели: догонио си му добра дрва, па те части. Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. — Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. Настаде права гозба.

Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива... И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.

он има још да живи, задуго... — Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. — Не могу, ништа не могу... Спавај ! — одговара Ђурица, па опет леже. У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања...

— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. — Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. — Што, није он ваљада Турчин! — Кажу, не ваља се...

— виче му Митар, скидајући га с кола. — Свет... Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда коњ под човеком зарже. Коњ вели кобили: — Хајде брже! Што си остала? А кобила одговара: — Ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете, па у себи ждребе.

А чобан: — Ако су је на буниште бацили, онђе је и жива лежала. Кад путник чује ђе чобан тако на сваку одговара, врло се зачуди и помисли у себи да би он био добар за просца оне краљеве шћери, па му рече: — Тако ти вјере,

— Па онда рече ономе богатом чоеку: — Што је дошао они Влах у грубој роби? А чобан не даде чоек да одговара, него се сам утече и рече: — Ако сам ја Влах у грубој роби, ја имам више блага него они у лијепој роби, и сувише имам

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Временом ми је постало савршено јасно да сам био само аутомат обдарен могућношћу кретања, који одговара надражајима чула и према томе се понаша и мисли.

и довела ме коначно до сазнања да сам ја само један аутомат, лишен слободне воље у размишљањима и деловању, који само одговара на утицај околине.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

На та питања Кос није хтео да одговара. Нимало чудно! Ни данас нико не може да да сасвим задовољавајући одговор на питања која су у вези са зрачењем

Али да досегнете до оног нивоа науке, који одговара оном што пуритански оци називају вером у самом срцу, морате да потражите правог истраживача.

електрицитет, јер је сав електрицитет, према Фарадеју, константан у природи и такав да сваком позитивном оптерећењу одговара исто тако негативно оптерећење, већина мојих слушалаца сматрала је да сам скренуо у метафизику.

Ова реакција одговара еластичној реакцији кракова звучне виљушке и подлеже истом закону. У случају звучне виљушке еластична реакција је

Величанствено здање на Тридесет деветој улици, у близини Пете авеније у Њујорку, потпуно одговара угледу ових друштава. Кад год погледам ову дивну палату, узбуђен сам при помисли да блага која она садржи у облику

Ћипико, Иво - Приповетке

Прото добро нас познаје; да га замолимо да Митра с радње отјера, да друге не брка. —Тражиће разлога, — замишљен одговара старији.

—Јесте ли здраво? — пита их забрјжути отац. —Толико што имамо добра, — одговара Спасоје, да упита: — А како је на дому? Можеш ли сам? —Слабо... стока тек што се држи...

Да знаш: зарада нам је код тамничара... То ти узми код њега што ти је потреба, па понеси кући... ваљаће ти, — одговара Спасоје, и очито жали оца. —А како мајка? — сјети се наједном млађи, и стидљиво обори очи и маче се с мјеста.

Мирно га слуша, но не одговара, а и остала би ту цијелу ноћ, јер слути да је поочим неће у кућу пустити, али око десет часова крчма остаде празна.

—Видјећеш како је код мене, — рече он смијући се. — Толико да заклоним главу... Нека, нека! — одговара она. — Бога ми, биће ти љепше но у граду, гдје је увијек мрачно као у шпиљи...

— пита га дјевојка, кад су били близу тврђаве. — Што не могу? — одговара он. — Можеш свугдје, осим ондје гдје је заграђено, и показа јој руком ограду, па оде да нареди стоку.

Ништа зато — преврне бесједу, — можеш од самога прања живјети! А видјевши да се она збунила и да му не одговара, диже се и наново свијет послужује пићем. Дјевојка остаде на мјесту као прикована.

— Да, зима ће брзо доћи, па ћемо за ружних дана сами бити на шкољу, — прекиде мук Марко. А Антица не одговара и неће да у њ гледа. — Било би добро да нас зима заједно нађе, избаци он и не миче се.

Тако она, снатрећи и не могући у себи затајити своје прирођене осјећаје, одговара на жупникове упите, а кад крене из цркве, у очима једино собом понесе ванка ону зраку сунца што је треперила пред

се, кидају од својих уста залогај, да одгаје своје младе, и онда су највеселије, цвркућу у напону живота, а нејач им одговара..... Па кад млади нарасту, излете из гнијезда, и нестане их — бог зна куда, далеко преко мора...

— Јесам, брате, — одговара по трећи пут Павле, и одмах ућута. — Лако је теби: у сувезу си, а Илија је добар сувезник. —Јест, брате!

—Нека га, болан, нека му истече мало оне погане крви! — одговара Илија и мрко гледа преда се. —Што се не потурчи кад бегенише тема женама?... —А мени додија и једна моја!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

зато што „пароброди запловише море“ због померене рекције покреће још једно, додуше потенцијално значење, коме одговара прави објект: да „пароброди заораше море“.

Таква свест одговара песничкоме (па и философском), а не свакидашњем нашем стању. Тако исто при обичној употреби језика не морамо бити

са језгром грађанскога здравог разума, функционалне униформности и типизираног официјелног понашања, а њему подједнако одговара уравнотежена, предвидљива и препознатљива мисао, као и, с друге стране, безазлена осећајност.

његових ставова: није затечени поредак вредности ни једини могућ, ни „природан“, нити, пак, на неки необјашњив начин одговара „духу нашега језика“ и, даље, „духа народа“.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Тодора, са своје стране, одговара истом мером, па се блиско сучељени погледи међусобно огледалски рефлектују. А када отпрати мајку до капије, Софка ће

У другом случају простор се опажа субјективно, што одговара имагинираном месту (положају) које заузима неки лик (његово тело); отуд и именовање помоћу заменица (егоцентричких

На истоветан начин Јованка околишно пита Младена и он јој околишно одговара да се не мисли њоме оженити - без иједне отворено казане речи.

„Шта има сад тамо да видите?” - пита он реторски читаоце већ у првој реченици, па одговара: „Ништа. Проста, мала варотица, опкољена виноградима и брдима”.

265 На бискупова реторска питања Вук Исакович одговара, чини нам се, помало суматраистички: „[... ] блену у ноћ, пуну звезда, прешав погледом сва месечином обасјана поља ...

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Али шта да радим, видите и реците?.. — Тако је — одговара за све најстарији сусед под брадом већ — ко се од мучкога пса, да не уједе, може на свету сачувати, о људи витези!..

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Јавор« 1890. ЗА ПОТОКОМ (По немачком) У самотном дому нашем Чује с’ увек жубор лак: Поток тече, воденица Одговара: тикатак! Поток тече даље, даље.. Шта је њему завичај Њега море к себи зове, Мио му је позив тај.

Где је корен том имену, Где је извор, где је грађа? То се пита и на то се Одговара и нагађа. Једни ’вако, други ’нако — И без добре воље није — Ал’ се види е се хоће Нешто треће да одбије.

Ето видиш, њојзи треба ново корито, — Оно старо јуче нам се уздуж распукло.“ А риба му одговара: „Није т’ ни бриге! Иди кући, корито је баби дошло већ.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

да ли накаламљени Ружичића карактер свом тежењу одговара, не знам; то знам да не би позориште ово без дјејства остало кад би могућно било првобитну му ролу задржати.

Краков, Станислав - КРИЛА

Карактера затвореног. Интелигенције слабе. Непоуздан. У служби му је потребан надзор. Не одговара на време својим обавезама. Препоруку не заслужује. 2. ЧЕТА. Командир рез.

Петровић, Растко - АФРИКА

Долазе из Ливерпула и иду за Буенос Ајрес. Случајно питам једнога из кога је краја. „Из Спалата!“ одговара он на италијанском. — Јеси ли Хрват? — питам га нашим језиком. — А шта бих био?

„Из Спалата!“ одговара он на италијанском. — Јеси ли Хрват? — питам га нашим језиком. — А шта бих био? — одговара он, узбуђен, и иде, пошто се Арханђел удаљује, ивицом брода да би ми био што ближе. После ручка акварел.

Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати. Газда шалупе, црнац, џандрља док одговара да не зна и, пошто жури, свршава нужду ту, сасвим међ нама. Огроман смех.

Дозивамо укућане, испред једне колибе. Из колибе одговара мушкарац дубоким баритоном. Н. му говори бамбара: „Доњи, дони–сиса–тара!

Он говори као иза олтара, као на позорници у Метерлинковим комадима. Ко зна шта каже! Црнац такође одговара само са по једном речју, али нагло, гласно, и све уплашеније. Најзад Н.

Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем. — Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео

Не зна француски; на моје питање које је расе, одговара уображено Н–у: „Јуначке и ратничке“, и да су од те расе одувек, и да су на овој земљи одувек, а да нису дошљаци и

да, ако ме је можда лажно представио, то је једино што је, на питање краљево „чиме се занимам“, рекао да сам нешто што одговара команданту или инспектору; да записујем све што видим на свом путу. „Ја сам им говорио само оно што они могу разумети!

за тренутак само пробуди кад уђем, и кад му кажем да сам видео целу свадбу, и да сам радостан што живим, он ми кратко одговара: „Утолико боље!“ и продужава да спава.

Никад се не би рекло да је то мали дивљак, који, чим је истеран из дресуре на чистину, одговара на пример овако: „Моа па буфе, мусје (ја још није жвакао, господ'н); или: „Ил а парти шие, мусје (отишао је да...

Они знају да гријон не види и да је можда само случајно погодио један стих који одговара и спољној стварности. Гријон охрабрен сад само пева о томе: „Ти си велики, ти си већи од свију, Ти си већи од колибе

Фонтен пита свог боја, за време вечере, где је други бој. „Ил е палти сие“ (Отишао је да сврши нужду) одговара озбиљно овај. Иначе сваки час бој пита: „мусје, пе але писе“?

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— пита опет стражар са своје стране. — Да, да, Турки, есть ли ихъ тутъ впереди? — Е, Турци, као Турци, одговара војник не разумев питање Комарова — погана вера, баш су неки баксуз људи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А са наше стране ниједна пушка није опаљена... Разуме се, за то нико неће да одговара. За такве подухвате за време рата каже се само лаконски: „Експеримент није успео.“ Пет стотина мртвих људи...

— Ко, је л’ ја? — одговара Пера и подражава свога посилнога, за кога је причао да увек исплази језик кад заврши реченицу.

Нашао се у незгодном положају. — Хвала, хвала, ја сам на служби — одговара суво. — Господо! — поче говор „Фикус“. — Дижем ову „шашу“ у „шчаст“ по’пуковника и...

— Вала, господине капетане, досади ни кљуцање по цео дан... — Како ви наредите — одговара други. — Да ми је да му сручим једну бомбу у цевку, па шта буде са мном.

Али командир као да одговара на моју мисао, настави: — Он је већ пети водник кога губим за последњу годину дана. Смрт је дакле овде свакидашњи

— Да причекамо док привикнете очи... Пст! Светомире, јесу ли отишли? — запита неког Драган. — Тамо су. Чекају вас — одговара онај из мрака. Драган се окрете мени: — Сад идемо на објавницу. Хајдете лагано за мном.

— Нешто су се много узмували — вели један од војника. — Нека се изакају, па ће се смирити — одговара командир. — Ми смо старе чекалице. Сви они подсећали су ме на осуђенике који су остављени на белом хлебу.

— Здраво, здраво! Ви сте сигурно на пролазу. — „С мишљу и персоном“ дошли смо код тебе да вечерамо! — одговара капетан Бора. — Деде, посилни, поспи ме да оперем руке. — А ви онако... без позива? — смеје се ветеринар Света.

— Нека спусте пушке. — Кад видим дно чаше — одговара Бора. И преко воље испили су вино из великих чаша до дна. — Тако...

Лука прекиде ову тишину. — Што пљујеш толико у прсте кад преврћеш лист? — То су моје ствари — одговара Војин мрзовољно — Простак! — рече Лука више за себе и ућута. У последње време постали смо нестрпљиви и раздражљиви.

Драгиша је унео неку свежину и ми га обасипамо питањима. Он одговара кратко. Прича како је добио три месеца боловања за Француску. На путу је пробавио двадесет дана.

— Не, Елвиру. — Ја... Овај, шта рече, била је бароница. — Пардон!... Грофица од хотел „Турнира“ — одговара Драгиша, који се већ снашао у новој средини. — Дакле, собарица. Ти рече да је била млада, од двадесет година, лепа...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Одзив мени из горице с плачем одговара, Зефир ми се међу лишћем на жалост претвара. И потоци с хладном водом сви са мном уздишу, — Проливајте, очи моје,

Ћифто на те речи једва одговара: — Прођи ме се, оче, није ми до квара, Како сам живио, тако ћу умрети. С таквим несретником није што почети!

” Одговара Цвет-девојче: „Слушај мене, Сабља-момче: Ја с’ не мислим удавати, Па се могу и заклети. И заклетву одржати; Ал’ ак

Па говори младо момче: „Дај ми руку, Цвет-девојче, И право је и праведно Да ти мени руку дадеш.” Одговара Цвет-девојче: „Послушај ме, младо момче, Јошт ти имам једну рећи: Ја сам рекла Сабља-момку Под заклетвом на самрти

Исти ђаво који се леже у подлом занату, У ком бака срећу баје, а Циганка чара, Одзив мени из горице плачем одговара. Па ако је што и знатно, то се једва терпи, Осуђује, укорава, растеже и керпи, Код такова зла еспапа а горег

97; у истоме часопису, књ. 108, стр. 40, забележен је и други наслов песми: Соблазн (може бити да јој он боље одговара). СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА (стр. 124).

двеју последњих строфа, а место не свима јаснога матејца стављен је обичнији и опширнији шиљерац, и оваква замена баш одговара Суботићевој замисли.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— чу се Лујо испод хаљинице. Јаблан пасе, шути, ништа не одговара. Он устаде, помилова га, извуче из стога два снопа зоби, метну пред бака, па леже крај њег'.

Зар није тако? — Јест, брате Крстане, тако је — мијења глас и одговара сам себи... — Кад буде по некој памети, брате Крстане, мрачне су ово и крваве бешједе, али се мени не море ни

— Идеш ли, роде? — Идем, идем — немоћно одговара дијете посрћући, падајући и устајући, док на једном звизну снажан вихор и дебео га смет удари у прса.

— викну Симеун и сјâ с ата. — Није, Симеуне, 'вође калуђер. Мало прије протрка тамо у село — одговара Брадара и дрхће. — Мени је свеједно. И ти си брадат — рече Симеун, па га у'вати за браду и стаде водати око котла.

— Па, браћо, и јесмо ваши ако сте Србови — одговара један, а цепти на њему ођећа кô да га је грозница у'ватила — Ама, не би' вели, рек'о да сте Србови.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

” (Престане читати.) Ово даље те се не тиче! Ето, сад знаш! Јеси разумела? На то ми он одговара: „Поступићу тачно по упутствима која си ми у писму изложила”. Јеси разумела сад?

” Има, знаш, храбрих собарица, па смеју тако да кидишу на човека. Куцне она на врата, а отуд одговара онај као голуб: „Слободно!” Нама заигра срце... ЖИКА: И сиђе у панталоне! МИЛИСАВ: Сиђе, боме!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Уколико је и било промена, оне су ишле у корист црквеног језика, што одговара приликама у српском друштву. Пошто је уништено политичко вођство српског народа, црквени поглавари остали су једини

Макро, по мајчином савету, иде прво на венчано кумство ("Тамо пође Краљевићу у те цркве свете Петке"), па тек онда одговара на султанов позив за војевање против Арапа, савршено свестан да је цару, као вазал, неопходан.

за живота необјављеном делу - Живот и обичаји народа српскога, поглавље под насловом Вјеровање у ствари којијех нема одговара демонолошким предањима европске класификације, поглавље о Постању гдјекојих ствари поклапа се с групом етиолошких

На садржајно-тематском плану томе одговара наталожено искуство и вековна мудрост црпени из источних и из западних култура, које су се у Босни сусреле и укрстиле.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Раширила крила лабудова бела, Белоћу је снега на себе узела; Крст се на њој блиста, сунцу одговара И по хладној стени златне пруге шара.

“ Пет другара, пет стражара, Таким гласом одговара. У то доба неме ноћи Затресе се у самоћи Мрачна гора, јела вита; А ломљава страховита Раздираше поноћ мрака, Кô

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан. У дућану топло. Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије,

— Младене, синко, пошто сад купујеш со? Знаш, татко ти је куповао по толико... Младен му одговара. Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он,

— Младене, синко, пошто сад купујеш со? Знаш, татко ти је куповао по толико... Младен му одговара. Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако

Ко зна? Истина да добро иде. Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?

Офиксане ципеле. Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«...

— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе. Зове бабу. Баба, као увек, мирна, строга, улази.

Мајка Младенова чисто се уплаши од ње. Није она, не дао бог. Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: — Ако, Сетке, ако... И чак није хтела више за софру да седа.

Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. — Хајде, нане, зашто... Она, већ не могући, одговара: — Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. Младен је оставља.

— Хајде, већ Грделица пала. Ено по селима већ се виђају Срби. Он не одговара. Миран. Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се

Миран. Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: — Чекајте! Сад ћемо, сад. И после, опет као пре, не решава се, не одлучује. Ови једнако чекају, трчкарају око њега.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Из етимологије разних имена ‹ове биљке› дају се извести закључци о митским схватањима о њој. Име »сирота« одговара немачком схватању, и претпоставља (ако наша реч није позајмица?

оно вели Ивану ливадару: »Ко би мене покосио, Ја би њег̓ва љуба била«, а на Иванове речи да би обљубио и оставио одговара претњом да ће га казнити месец, звезде и сунце понајвише (ибид., 143). Чемпрес (ціпреѕѕуѕ ѕемпервіренѕ).

Ћипико, Иво - Пауци

а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар... — Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. — 'Ајде ти кући!

— И, говорећи плахо, расијано, насрће на њу. — Је ли нам лијепо?... Што велиш? Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт...

Ја карах што неће да својој мајци каже ... и питам је насами у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!

Али, док проговори, Раду прође и дивљење и језа; глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговјетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине

Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека. — Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Откад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...

—А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар. —И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то? Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово... Једнаки смо, брате! ...

тражи згоду да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир, али отац неће, већ по закону, а Петар одговара: — Кад ћеш по закону, гонићемо се! Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...

— И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући одговара.. .А он у томе трагању осјети зачас неисказану сласт...

Судац прогласи осуду: Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу која тој своти одговара. Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт.

— Раде, пољуби ме! — моли га... —Нећеш, није те брига за ме, — одговара жена за њ... А имаш и право... Убиј ме, Раде! Безмало што ти се изневјерих!

Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите суца, пошто га закле: — Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима, и

Цирило Јосу тура да гре дома. Он није хтио „Зашто ћу дома?” одговара. — „Хоћеш!” — „Нећу!” Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. — Јеси ли видио да га је ударио?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тек после дугог лутања стижемо до дома филозофовог. Врата су забрављена. Куцамо тихо, па све јаче - нико нам не одговара. Разочарани, корачамо поред ограде велике баште филозофове која се полако спушта ка речици Илисос.

даће Вам дипломатски пасош и снабдети Вас са новчаним средствима, потребним за путовање и боравак у Цариграду, а како одговара краљевског изасланика. Треба само да ми дадете Ваш пристанак и примите моје инструкције за Вашу нову мисију.

је свануло у глави да се при нашој реформи ради у ствари о решењу овог задатка: Ваља остварити такав календар који одговара потпуно садањем стању астрономске науке али подесити његов ход тако да се он не одвоји на пречац од Грегоријанског,

Ако и времена стварног обилажења планета око Сунца смањимо у нашем моделу, и то толико да једној стварној години одговара један минут у моделу, онда ћемо добити ову слику: Меркур ће обићи своју путању за 14 секунада, Венера за 37 секунада,

О њему ћу Вам радо причати, јер то и боље одговара нашој ученој преписци. Дан је диван, можемо одмах у шетњу; Ваша фотографија употпуњава илузију да сте поред мене.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

« — »Лепа је, газдо!« ,одговарам ја. — »Да је узмем, Стано?« — »Узми је, газда!« — велим. »Много је лепа!« сам себи одговара. И тако с тобом, с твојим именом на устима успављује се, брзо навуче јоргане на главу и заспи.

Сада ето знај, када сам завршавао песму, кад га питам: »Ко да ти љуби танку Стојанку?« и кад он одговара: »Нека је љуби тај Хајдук-Вељко«, ја сам увек замишљао да он тебе мени оставља.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Укућани су причали: кад почне да певуши, можеш доћи и викати да кућа гори, она не чује и не одговара. И Тоша, добри Тоша, кажу да је о том причао: „Онда, овај, моја Нола к'о да је заљубљена.

— А што ћемо куповати нова кола, кад су стара још добра — одговара преко залогаја госпа Нола. — Јесу још јака, али су стара, отрцана, а ја, знате и сами, сваки час морам да се возим до

Млађи су је тужакали да не пази по кући, не чува. Гос-Тоша благо одговара: — Доста је она чувала и кућу и вас, сад ви њу чувајте.

Ипак, у последње време видим на њој неку промену, неки мали пркос; усићи се, не одговара или извлачи речи као ћудљив коњ влаће сена...

А питај, богати, ту твоју маму, да ли она разуме то што причаш? — Сад је фрау Роза морала лично да одговара. — Павле учи у гимназији, а ја учим од Павла, и знам и то што он каже, и још пуно шта друго, што с тобом не можемо

Не шалим се! Знаш добро да сам своју палио, па ћу и твоју! — Не беснуј на мене — одговара Јова граничар доста мирно. Влаовић онда тек плану. — А, тако велиш!

На Павлове протесте и интервенције, одговарао је мирно као да детету одговара: Видећемо, Павле. — Од те супериорности Павле се чисто застидео, и ућутао.

Мати његова се савија око њега, и разговара га, и тражи други излазак из невоље, али Бранко мирно одговара само једно: — Видећемо.

— Још ће оздравити, видесте ли је? Одговара господин Јоксим: — Неће оздравити, али је добила процес. Сељаци повукли оптужбу; а кад су преко посредника замолили да

” — Јован Мимић, отац Јанин, човек који „увек зури”, вели паланка, или у патос или у књигу, Мимић одговара, гледајући у патос, као сам себи да говори: — Неће изостати ни роман ни приче, само што ћемо сви у њима поиграти...

Отац некако наслути да је то час, и наваљиваше да се Ната уда. — Немам времена! — одговара Ната одлучно и важно. Престала је да шије. — Апсолутно не! — Уз своје кирајџије почела је да се добро снабдева рибом.

живота пред њима нема! — Да ли само женске држите? — А, не, — одговара безмало шаљивим тоном средовечан човек — имамо и кавалире, ето тамо, преко ограде. они живе у другом павиљону.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

(Шта је то критикер, то ће најбоље знати онај који једнако туђа дела одговара.) Она заиста оштри усна, и с неким смешењем које ми није баш ласкало, овако почне перорирати: »Г.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Можда је то и тоалета. Глумице често пута облаче хаљине оне боје која одговара њиховоме лицу, али је питање да ли та боја увек одговара и ономе психичком расположењу које она у тој хаљини

Глумице често пута облаче хаљине оне боје која одговара њиховоме лицу, али је питање да ли та боја увек одговара и ономе психичком расположењу које она у тој хаљини преживљује.

у новинама који је дао један несретан отац а који је гласио: „Стан, храну и добру награду даћу ономе ко се прими да одговара на питања мога трогодишњег сина“.

На таква се питања обично не одговара. По здравој памети, по логици, по моме личноме дубокоме уверењу, по свима законима и божјим и људским и по свима

Је ли тако? — Тако је! — одговара цео разред. И, разуме се, да смо од тренутка овога објашњавања сви сматрали нулу као супругу и свака десетица

Је л' тако? — Тако је! — одговара разред хором. — Ова прва нула, то је рецимо његова жена, је л, тако? — Тако је! — Е, ова друга нула, то му је

— понавља гневно катихета и већ му се стежу прсти у песнице. Па кад ђак ипак не одговара, он рукне: — Милосрђе! — и тако немилосрдно звизне ђака по глави да овоме покуља млаз светлаца из очију.

— Тако, сад је правилно, сад можеш ићи! — вели професор. — Е, сад је доцкан! — одговара Стамболић, сав опуштен и отромбољен. А нису то само падежи са којима смо се борили.

— Е сад, реци ми ти, Милане, шта ћеш прво сагледа ти од те лађе? — Дим, господине! — одговара Милан поуздано. — Дим, добро... рецимо, видећеш дим, — наставља професор помало збуњен.

'Ајде реци ти мени, кад се тако из даљине лађа приближава а не дими се, чиме ће се прво јавити? — Звиждањем! — одговара Милан још увек поуздано.

носили, био је општи, те смо му се сви, вољно или невољно, потчињавали и прилагођавали се карактеру који томе имену одговара.

— Комшију Живка! — одговара Сретен. — Овога Живка што седи до тебе у клупи? — Јесте! — А како ти он може помоћи? — Да ми шапне.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Може ли да се прокопају рампе, па да прегазимо? — пита командир. — Сметају стубови. А и глиб је до колена — одговара поручник Коста. — Где си запео, животињо једна, с коњима на мене. Стани! — узбуђује се Коста.

Кретали смо се лагано кроз шуму. Питао је Краљ за морал војника. А командант, чуо сам, одговара како морал никад није био на таквој висини као данас.

— Зар ту нађе да застанеш?! — раздра се поручник Коста „Турчин“. — Па, куда ћу? — одговара равнодушно коморџија, седећи украј пута. Револвер плану. Коморџија замаче у мрак.

— Ама рат је отпочео... потукоше пешадију — буним се ја. — А—ја!... „Дивизија је тако наредила!“ — одговара лаконски командант...

— Ви ћете се, госпођо, вратити својој кући, одакле сте и пошли. Али шта ће са нама бити, то нико од нас не зна — одговара јетко потпоручник Живадин. Пред вече стигосмо у неко село испред Митровице. Ноћ је била хладна.

Зло ћете се провести! — опомиње их Груја. — Лако је вама... О вама се води рачуна, али о нама се нико не стара — одговара један паметно и отресито. Данима ми гладујемо — додаје други. — Ако пођемо са вама, помрећемо од глади.

Побјегосте из земље — грди нас једна Црногорка. — А тешко и нама с вама када нам продајете хлеб за двадесет динара — одговара наредник Обрадовић. — А је л’?... У шакама носим земљу зарад крува. Да сте ми јунаци неки, па и да вам дам!...

— Наравно — одговара Лука — ти си код куће јео стално питу са млеком, па ти омекшали зуби. Кипислцауф!... Ждери то и кажи хвала, кад си

— Јест, јест, твој најбољи пријатељ, с киме си у она срећна времена појео осам стотина четрдесет и седам ћулбастија — одговара Душан. — Кипислцауф. А-ха! Друго. Свештеника овога пука уважавам као духовно лице.

Објасни нам један, како Енглез тражи од оног одрпаног пешака пушку. И новац му чак даје. А овај му оно одговара. Јер пре би пешак и одело скинуо са себе, него што би пушку дао. — Шта мислите, ко ће коме пре да подвали?

Пронашли су га и тамо. — А ти, побратиме, дошао си овде на „мајалос“? — пита га Душан. — Кипислцауф! — одговара мрзовољно Лука. — Штета!... А ми пошли код тебе на каву.

— Море, људи будите озбиљни! — нервира се Драгиша. — Шта она зна о чему ми говоримо! — одговара озбиљно Топлица. Она само види да је Живадину одебљао језик.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

У природи се не би могла родити тако једна фатална идеја, о божанству, а да не одговара извесној стварности. О нестварностима се може мислити само ако се мисли којим вештачко наказним путем о оном што већ

као некада, Овчари свирају у своје несреће, И ништа ваше није ко што је било, јер зашто би и било: И ништа више не одговара оном што представља.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

« Као да одговара на његову мисао, Сребренка рече: — Реци му да си бисер нашао на обали. Нека јахање на таласима остане наша тајна!

Какав младожења? Зар не види да је стар и да му око сувих цеваница ветар игра? — Погледај се! — рече девојка као да одговара на његову мисао. Погледа Старац свој одраз у води и крикну.

— Биће од њега царски сто! — рече дрвосеча као да одговара на орахову стрепњу, али жена изјави да би више волела столицу: такву у којој би могла седети кад северац заурла над

Ћутљив и пажљив, дрводеља је полако дубио дебло, одбијајући да одговара на питања суседа. Полако и у тишини радио је, а орах се читавом својом душом трудио да му помогне.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

АРСА (правдајући се): Па то и радим. Гледам. Сваког дана говорим оном њиховом кмету и претим му. »Неће«, одговара он. »Она нас, Цигане, и не гледа«. ТОМА А, неће? АРСА Неће.

А он, пусти и бесни Стојан, одговара: — Стамено, мори Стамено, Стамено, сито пролетња, Стамено, зрно бисерно, Јеси ли чула, разбрала: Ситно камење

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Она је лежала и у нашим људима, у њиховој закрвљености. Како се ту могла искоренити? На то питање одговара народни певач описујући поступак љубе Анђелије у песми Диоба Јакшића.

“ Ово питање је истакнуто и тиме што рањеник не одговара на њега одмах, него тек пошто је скинут с коња, умивен и запојен, и пошто му је милица поставила низ нових питања.

томе како је Марко рођен И негован супротстављен је низ стихова о Мусином пореклу, тако да сваком детаљу из првог низа одговара супротни детаљ из другога: госпођи краљици љута Арнаутка, меку душеку студена плоча, чистој свили црна струка, златној

Сличних окамењених формула има и код Хомера, на пример: „Кад раноранка зора ружопрста освану веће“ (стих који одговара нашем „Када свану и ограну сунце“).

На једном месту Кравцов се пита „зашто су били нужни историја и псеудоисторија у епу“ и сам одговара: „Само зато да се створи око хероја легендарни песнички ореол, да им се припишу славни преци, да се тиме прослави

)2 ликова“. Али резиме — то само Зоговић може знати зашто — не одговара ни наслову његова написа ни његовим двема основним тезама: 1) да је порекло наших старијих јуначких песама феудално и

“ Механџија њему одговара: „Ид' одатле, црни Бугарине! Да с' донио бугарску копању, ако бих ти и усуо вина; за те нису чаше позлаћене!

Из шале смо одавде лећели, без невоље, тек од обијести, а данас ми полећети нећеш!“ Ал' му коњиц њиском одговара: „Господару, војвода Момчило, нит' ме куни, нити ме нагони, данас теби полећет не могу; бог убио твоју Видосаву!

Сеја брату кроз плач одговара: „А мој брате, војвода Момчило, како ћу ти пуштит крпу платна, кад је мени снаха Видосава, моја снаха, твоја

Морô те је когод научити, веће казуј ко те научио?“ Одговара сирота девојка: „Мили куме, Краљевићу Марко, твоја ме је сабља научила!

“ Плану бане, препаде се љуто, те дервишу турски одговара: „Бре, дервишу, несретна ти мајка! Рашта пијеш, рашта се опијаш, те у пићу грдно проговараш и Турчина зовеш каурином?

“ А дервиш му право одговара: „Страхин-бане, ти соколе српски, твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води“.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— А какво је то одговарајуће оружје? — питала је баба Вањка Широког. — Па оно које одговара дотичном непријатељу — тумачио је Ваљушко — како идемо на одбјегле дјечаке, наоружаћемо се штаповима, опасачима,

— Шта је оно? — испитивали су ђаци збијајући се око ње. — Не знам, дјецо. Јутрос, први пут, учитељица им, ево, одговара да нешто не зна и то ученике још више узнемири. Небо се поново испупи хуком. Пролазили су нови авиони.

— Ако се не врати? Као да јој одговара на то њезино тајно питање, Мачак одједном проговори: — Вратиће се опет наши дјечаци, треба у то вјеровати.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

« а не да му натраг одговара преко, да рече: »Море тко си ти, откуда ли, те ти ли си се нашао да мене тефтишиш и на очи ми намећеш што ја чиним?

Ако ли се маже и све се гизда, поносно ли ходи, пркоњи се, злом одговара, не слуша, — с педепсијом прокињи, а не одсецај је са срдца, ни одбијај од себе с немарењем, што чини да чини, с

Узми си с овим и уговор, те ми слово дај, внимај томе што ти твој праотац Давид вели... И што већ девојка к ангелу одговара? Ево ја сам, рече, господинова слушкиња, да ми се то збуде по твоме изречењу.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор у страну. Паши већ помало досадно.

Паша већ унемирен. — Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!... — Па... питај ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир. — Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!

— Ааа, Мадо, — рекао би кад је сретне — куде ти је убавиња твоја? — Е, хаџијо, — одговара му она — прође си наше!... — Прође, Мадо! Одоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...

Питао би је: — Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке? — Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом. — Како ништо?!

— Е, што гу треба алва кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!... А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене. — Па поздрави се на даду Костадинку.

“ А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...“ А бацао је око — није шала, толики тријумфи!

— На дом, ете, здраво ли су ви? — запита је Мане. — Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио. — Што работи чорбаџија... здраво ли је? — Здраво!...

— А чорбаџика, што работи она?... — И она си је здраво! — А ти што работиш? Здраво ли си? — Здраво сам си! — одговара Васка. Ту Мане застаде.

— вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување? — Зна си цела ма’ала и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!... — Кој ти каза?

А што па ти тол’ко смићеш? — Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска. — Ја па тетка на Ману! — одговара Дока. — Мен’ ми кеф за Манулаћа — вели Таска. — Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима.

једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може! И-и-ич не може! М-м-ладожења ’оћу сам, а д-е-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу

Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшијску таблицу, виче: „Мућни!“ Нацко одговара: „Мућкам“. једни вичу: „Мућни боље!“, други опет: „Добро је, добро!“ понеки додаје: „Добро је! Што да се мућка?