Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— odseče Miloš. — Ja ne računam tako kad bijem boj s Turcima!... Nego, hteli vi, ne hteli — ja odlazim s mojim ljudima!... Meni oni trebaju i drugi put. Pa se diže, pogleda svoje ljude i reče: — Ko hoće neka ide za mnom!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Pa kako ste se usudili bukete bacati u pendžer frajle Mice Kicošićeve, kad znate da ja tamo odlazim? Marko tek što izreče, a korbačem preko berberinova fraka prevuče jedanput, dvaput. Berberin moli, no pardona nema.
Afrika
žedan, ali sam sebi ne smem da priznam, kao čovek koji još ne zna da li ga je zub prošao, ili je bol samo zaglušen. Odlazim u zaselak i, onako u mraku, pronalazim odakle dolaze zvuci tam–tama.
Dugi, stasiti. Devojke divnih grudi kao iz kamena, s neobično pupčastim bradavicama. Praćen slugama i dečacima odlazim pešice u susedno selo Baple. Šef sela, Kenj, mladić ozarenoga pogleda i kršan, boji se očito fotografskoga aparata.
ostaju radi odmora, na stazi koja ide kroz šumu, čudnoj crvenoj stazi koja kao kakva arterija protiče kroz goru, ja odlazim sa nje pravo međ stabla, međ vreže, lijane i šiblje.
Neću biti čovek koji svetli i koga zbog toga svi vide i svi ga pozdravljaju. Odlazim da večeram kod mojih prijatelja crnaca i opet ostavljam nedirnutu konjušarevu večeru (neka je deli sa prijateljem).
Dakle, odlazim zato kod frizera, smešnog, prljavog, razmaženog, ali ipak frizera. Noću na putu za tabaren otkrivam nekoliko sasvim
Na dvadesetom km ispred Rabata puca guma. Ostajanje na drumu četvrt sata za koje vreme odlazim do poslednje vodenice i fotografišem kamilu koja čeka da bude natovarena žitom.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene. Odlazim da je tražim po Terazijama: možda sedi pred »Moskvom« i pije pivo, a možda je u kiosku sa novinama; kupujem dve i po
Nešto severnije nalazi se parkić kod Skupštine. To je jedan kržljav, pretužan parkić, sa retkim oazama izgažene trave. Odlazim tamo posle Kinoteke da popušim cigaretu. Vidim tako mladog čoveka i mladu ženu kako sede na odvojenim klupama.
Radičević, Branko - PESME
(1843, dek.) DRAGI Petli poju, eto zore, Zbogom, draga, ja odlazim, Tuđe dole, tuđe gore Valja meni da polazim, Ta za leto, za čitavo Odo, zlato, ostaj zdravo!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
sad kad došla kući, počne čovjeku: — Čuješ, čovječe, evo ja ti i pošljednji put velim, ako nećeš krave klati, ja mam odlazim od tebe, jer vidim da nemam čovjeka koji bi bio vrijedan da s njim živim!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Zimnica moje bakute ili pesme ove oblajhane droplje, koje uvek počinju nečim što se baš kao njoj dešava? Kao: „Ja odlazim! Ja se penjem u nebesko plavetnilo! Moji dlanovi puni zvezda ... Moje ruke pružaju se ka travama čekanja...
Boci, inače, nije bilo ništa. I kad god mi se dogodi nešto neprijatno, mislim kad uletim u neko sranje, odlazim do te Nojeve barke, zavučem se u kabinu i opalim jedan san salvador.
Šifra: Dosta mi je svega, pusti me da spavam.“ Trebalo je, u stvari, da kažem: „Ja odlazim iz ove kuće!“ ali, ako već želite da znate zašto to nisam rekla, onda je to zbog toga što cela ta rečenica zvuči
Efektnim udarcem. izbija mi novine iz ruke: — Ko joj je dozvolio da čita dok jede? — vrisne. Tako i ja odlazim za bakutom na klupu za igrače sa pet ličnih grešaka.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
—Na dalek put vam odlazim, kaže, ispod nebeskog luka, gde večno Pseto, poljem bez kraja, juri večitog Vuka! Od toga dana putuje vreme,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Hoćete li da vidite zamak? — Ne verujem. Nisam poneo nikakvo pismo sa sobom, a sutra rano odlazim. — Oni su neobično gostoljubivi i rado pokažu sve strancima. Pismo vam ne treba. Šteta je ako ne vidite oružje.
— Dobru noć, prijatelju. — O, dobru noć! Ostajete li duže kod nas, gospodine? — Odlazim rano ujutru. — Prijatan put onda, gospodine. — Hvala, stari prijatelju. I uputih se lagano niz obalu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Zovu me opet u horu, ja odlazim naglo, pesme ko prašina dižu se za petama, bičem se zvuka od reči sad branim, mir! kažem im, dok se kupole njišu ko
Strina me lučem osvetljava, idem nizbrdo i ležem posred puta: pružam sam sebi ruku, ali ne vredi, odlazim, ne mogu pomoći. Pomoći!
zvonik i neki praotac kleči dok jure njegovog sina Đorđa čuje se topot sve na istom nišanu to je taj vrat koji ljubim i odlazim s njom u šumu kažite mi kako se zove dok sviće ni pijan ni trezan zemlje ove žamor nešto leti na mene brže od
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Gospodine... kapetane... oprostite mi... što odlazim! — i Đorđu se skotrljaše dve krupne suze iz očiju. Komandir se zagrcnu, obuhvati njegovu glavu i poljubi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jesenjim zracima Sunca, sa Bačke, u prah nebesnih, lebde sad bat moj i ševe, sa klasja. Od zemlje odlazim. I već slutim, u sebi, sva mučenja prošlosti, pre miline. Skoro će razneti dim i ovo što ovde zbivah.
samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah? Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna, ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju?
Šoferov sin – šofer! Ribarev sin – ribar! Oko ponoći odlazim da spavam. Brodovi sad plove tako lagano da se čini kao da stoje. Noć. Oko dva sata me bude. Izvlačiće mrežu.
Može se zamisliti moje zaprepašćenje kad sam, kroz tri dana, pozvat u bolničku kancelariju, gde mi je saopšteno da odlazim hitno u jednu bolnicu u Beču, u bolnicu manastira Kćeri božanske ljubavi, gde, vele, imam tetku, katoličku kaluđericu.
Posle te pijanke razilazimo se u pukove. Odlazim u Komoran dvadeset i devetoj. Očekujem da ću sa njom na ratište. Međutim, posle sedam dana dolazi moj ratni raspored.
Major mi kaže, sutradan, da se spremim. Došla su kola po mene, koja će me odvesti na položaj. Kaže mi da odlazim u jedan konjički puk, čiji je komandant jedan princ, pa da pazim.
Dobijam, dakle, ovde, i ja tu zapovest, često. Odlazim, sutradan, uštogljen, u rukavicama, u bolnicu i koračam posle, kruto, od bolnice do groblja, uz zvuke pogrebnog marša od
štampam Sumatru u Književnom glasniku i objašnjenje svoje poezije. Rešen sam da idem u Pariz i odlazim. Ja sam se nadao da u Parizu ostanem nekoliko godina. Ni ta mi se nada nije ispunila.
Obećava mi i platu u Parizu. Koju nisam dobio. Ja onda prodajem kuću očevu, iseljavam mater, i odlazim u Pariz. Načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, Nušić, daje nam, svakom ko odlazi za Pariz, franaka 500.
Ipak sam pred zoru zaspao. Šta još da javim o Austriji? To je sve. Sutra odlazim dalje. Šta ću tu? Nemamo više posla sa ovim gradom. Uostalom, sve je po starom.
ni sahrane, ni dragane, sa kljunova lađa bez tuge rastanka, veza, savesti, gledao u zoru širom otvorenih očiju, tako odlazim od svega ovoga; stojim na životu i gledam, sa ovog zvonika, pružajući ruke u zrak, milujući nebesa.
Ja se izvinjavam što sam odocnio i kažem da sam bio u Parizu i da sam se verio. Veli, preko toga da pređemo. U redu. Odlazim u logor puka i nalazim da su moji drugovi, oficiri, zaista, šareno društvo.
Pandurović, Sima - PESME
Posvećujem svoje misli sada Bogu, I svojim bliskim, Prirodi što šalje Proleće. Odlazim u šumu i polje. Pozdravlja te uvek tvoj... i tako dalje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
bio kaluđer u Manasiji, ukrao manastirsko zlato, nešto proćerdao a nešto Đorđe sklo— nio sebi, jer, kažu, nikada ne odlazim u crkvu i nikada se ne krstim kad pijem rakiju.
Sa mnom je razgovarao tek kad sam odrastao. I od nas se, dece svoje, stideo. Kada je saznao da svojim poslovima odlazim iz sela, razgovarao je sa mnom jedne noći u vodenici.“ „Je li imao krupan glas?“ Šta mu je trebalo da me to pita?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I tako sam se rešio na nešto drugo: na to da ovu zemlju nasvagda napustim. I napuštam je i odlazim. Bar za ostatak ovoga moga života ispunjenog poniženjem, ja moram biti gospodin.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Gotovo uvijek — govorio sam mu — na predstave velikih djela poezije odlazim sa zebnjom. I najčešće se s predstave vraćam, s još jedanput potvrđenim uvjerenjem da istinski velika djela dramske
I meni je kolporter ponudio „sutrašnje novosti”. — Ne, prijatelju, hvala! — odgovorio sam mu. — Ja odlazim na dva dana. Imate li možda preksutrašnje novosti? — Ne! Toga nema! Do toga još nismo došli.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
sad, kad došla kući, počne čovjeku: — Čuješ, čovječe, evo ja ti i pošljednji put velim, ako nećeš krave klati, ja ma̓m odlazim od tebe, jer vidim da nemam čovjeka koji bi bio vrijedan da s njim živim!
Petrović, Rastko - AFRIKA
žedan, ali sam sebi ne smem da priznam, kao čovek koji još ne zna da li ga je zub prošao, ili je bol samo zaglušen. Odlazim u zaselak i, onako u mraku, pronalazim odakle dolaze zvuci tam–tama.
Dugi, stasiti. Devojke divnih grudi kao iz kamena, s neobično pupčastim bradavicama. Praćen slugama i dečacima odlazim pešice u susedno selo Baple. Šef sela, Kenj, mladić ozarenoga pogleda i kršan, boji se očito fotografskoga aparata.
ostaju radi odmora, na stazi koja ide kroz šumu, čudnoj crvenoj stazi koja kao kakva arterija protiče kroz goru, ja odlazim sa nje pravo međ stabla, međ vreže, lijane i šiblje.
Neću biti čovek koji svetli i koga zbog toga svi vide i svi ga pozdravljaju. Odlazim da večeram kod mojih prijatelja crnaca i opet ostavljam nedirnutu konjušarevu večeru (neka je deli sa prijateljem).
Dakle, odlazim zato kod frizera, smešnog, prljavog, razmaženog, ali ipak frizera. Noću na putu za tabaren otkrivam nekoliko sasvim
Na dvadesetom km ispred Rabata puca guma. Ostajanje na drumu četvrt sata za koje vreme odlazim do poslednje vodenice i fotografišem kamilu koja čeka da bude natovarena žitom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kažite im da odlazim da im pomoć pošljem«. Ja, vrdajući glavom to levo, to desno, da se bajagi sačuvam od kuršuma, što su mi pevali oko
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ovako se, nebog, tješim kad se Sreća m'jenja, K'o, kad zima na njih stupi, bezlisna korenja: Kad odlazim s mjesta koga, i strah mi se ježi, jeda l' bolje drugdi naći kamo noga teži; Što, premda mi serce trza, nemir daje
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
spokojan i podmiren od sveta koji ostavljam, da znam toga trenutka da se od njega opraštam u naponu njegove lepote, da ne odlazim ia svoj daleki put kao očajnik, poražen i proteran, nego da ustanem od stola punog jela i pića u trenutku kad mi je
Strah me odjednom obuzima, gušim se, nedostaje mi vazduha, ustajem iz kreveta i odlazim ka prozoru. Promaljam glavu kroz otvor i žudno dišem.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1890. HIMNA VEKOVA Ne znam je l' na snu samo il' zbilja odlazim često U čudan predeo neki. Tu svako kazuje mesto Tragove razorenja; Kiparis zeleno tavni i korov širi se samo, I
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Vojnik odista porciju češće puta izgubi, ili mu ukradu. — Da, porcija, to je druga stvar! — odobravam mu ja i odlazim, veseo što sam najzad stvar objasnio te zauvek otklonio napast koja me je već počela i u snu goniti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Baterija je bila oslobođena... Uveče cela divizija se zadržala na položajima ispred Banice. Sa komandantom odlazim u prvu bateriju. Vojnici gledaju unezvereno i jedva ponešto odgovaraju na naša pitanja.