Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!... Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!... Мени они требају и други пут. Па се диже, погледа своје људе и рече: — Ко хоће нека иде за мном!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Па како сте се усудили букете бацати у пенџер фрајле Мице Кицошићеве, кад знате да ја тамо одлазим? Марко тек што изрече, а корбачем преко берберинова фрака превуче једанпут, двапут. Берберин моли, но пардона нема.
Африка
жедан, али сам себи не смем да признам, као човек који још не зна да ли га је зуб прошао, или је бол само заглушен. Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама.
Дуги, стасити. Девојке дивних груди као из камена, с необично пупчастим брадавицама. Праћен слугама и дечацима одлазим пешице у суседно село Бапле. Шеф села, Кењ, младић озаренога погледа и кршан, боји се очито фотографскога апарата.
остају ради одмора, на стази која иде кроз шуму, чудној црвеној стази која као каква артерија протиче кроз гору, ја одлазим са ње право међ стабла, међ вреже, лијане и шибље.
Нећу бити човек који светли и кога због тога сви виде и сви га поздрављају. Одлазим да вечерам код мојих пријатеља црнаца и опет остављам недирнуту коњушареву вечеру (нека је дели са пријатељем).
Дакле, одлазим зато код фризера, смешног, прљавог, размаженог, али ипак фризера. Ноћу на путу за табарен откривам неколико сасвим
На двадесетом км испред Рабата пуца гума. Остајање на друму четврт сата за које време одлазим до последње воденице и фотографишем камилу која чека да буде натоварена житом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пре тога, отварам сандуче за писма (можда ми је неко послао поштом?), али тамо су само неплаћени рачуни и опомене. Одлазим да је тражим по Теразијама: можда седи пред »Москвом« и пије пиво, а можда је у киоску са новинама; купујем две и по
Нешто северније налази се паркић код Скупштине. То је један кржљав, претужан паркић, са ретким оазама изгажене траве. Одлазим тамо после Кинотеке да попушим цигарету. Видим тако младог човека и младу жену како седе на одвојеним клупама.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1843, дек.) ДРАГИ Петли поју, ето зоре, Збогом, драга, ја одлазим, Туђе доле, туђе горе Ваља мени да полазим, Та за лето, за читаво Одо, злато, остај здраво!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
сад кад дошла кући, почне човјеку: — Чујеш, човјече, ево ја ти и пошљедњи пут велим, ако нећеш краве клати, ја мам одлазим од тебе, јер видим да немам човјека који би био вриједан да с њим живим!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Зимница моје бакуте или песме ове облајхане дропље, које увек почињу нечим што се баш као њој дешава? Као: „Ја одлазим! Ја се пењем у небеско плаветнило! Моји дланови пуни звезда ... Моје руке пружају се ка травама чекања...
Боци, иначе, није било ништа. И кад год ми се догоди нешто непријатно, мислим кад улетим у неко срање, одлазим до те Нојеве барке, завучем се у кабину и опалим један сан салвадор.
Шифра: Доста ми је свега, пусти ме да спавам.“ Требало је, у ствари, да кажем: „Ја одлазим из ове куће!“ али, ако већ желите да знате зашто то нисам рекла, онда је то због тога што цела та реченица звучи
Ефектним ударцем. избија ми новине из руке: — Ко јој је дозволио да чита док једе? — врисне. Тако и ја одлазим за бакутом на клупу за играче са пет личних грешака.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
—На далек пут вам одлазим, каже, испод небеског лука, где вечно Псето, пољем без краја, јури вечитог Вука! Од тога дана путује време,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Хоћете ли да видите замак? — Не верујем. Нисам понео никакво писмо са собом, а сутра рано одлазим. — Они су необично гостољубиви и радо покажу све странцима. Писмо вам не треба. Штета је ако не видите оружје.
— Добру ноћ, пријатељу. — О, добру ноћ! Остајете ли дуже код нас, господине? — Одлазим рано ујутру. — Пријатан пут онда, господине. — Хвала, стари пријатељу. И упутих се лагано низ обалу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Зову ме опет у хору, ја одлазим нагло, песме ко прашина дижу се за петама, бичем се звука од речи сад браним, мир! кажем им, док се куполе њишу ко
Стрина ме лучем осветљава, идем низбрдо и лежем посред пута: пружам сам себи руку, али не вреди, одлазим, не могу помоћи. Помоћи!
звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на мене брже од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Господине... капетане... опростите ми... што одлазим! — и Ђорђу се скотрљаше две крупне сузе из очију. Командир се загрцну, обухвати његову главу и пољуби.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Јесењим зрацима Сунца, са Бачке, у прах небесних, лебде сад бат мој и шеве, са класја. Од земље одлазим. И већ слутим, у себи, сва мучења прошлости, пре милине. Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах.
само сени, на које сам, кроз благост, и жалост, и тишину, стресао, устрептао, свој звездан, зрачни, чисти, прах? Одлазим, дакле, са тела топлих, и младих, срна, леду, на врху неком, у болном свом хитању?
Шоферов син – шофер! Рибарев син – рибар! Око поноћи одлазим да спавам. Бродови сад плове тако лагано да се чини као да стоје. Ноћ. Око два сата ме буде. Извлачиће мрежу.
Може се замислити моје запрепашћење кад сам, кроз три дана, позват у болничку канцеларију, где ми је саопштено да одлазим хитно у једну болницу у Бечу, у болницу манастира Кћери божанске љубави, где, веле, имам тетку, католичку калуђерицу.
После те пијанке разилазимо се у пукове. Одлазим у Коморан двадесет и деветој. Очекујем да ћу са њом на ратиште. Међутим, после седам дана долази мој ратни распоред.
Мајор ми каже, сутрадан, да се спремим. Дошла су кола по мене, која ће ме одвести на положај. Каже ми да одлазим у један коњички пук, чији је командант један принц, па да пазим.
Добијам, дакле, овде, и ја ту заповест, често. Одлазим, сутрадан, уштогљен, у рукавицама, у болницу и корачам после, круто, од болнице до гробља, уз звуке погребног марша од
штампам Суматру у Књижевном гласнику и објашњење своје поезије. Решен сам да идем у Париз и одлазим. Ја сам се надао да у Паризу останем неколико година. Ни та ми се нада није испунила.
Обећава ми и плату у Паризу. Коју нисам добио. Ја онда продајем кућу очеву, исељавам матер, и одлазим у Париз. Начелник Уметничког одељења Министарства просвете, Нушић, даје нам, сваком ко одлази за Париз, франака 500.
Ипак сам пред зору заспао. Шта још да јавим о Аустрији? То је све. Сутра одлазим даље. Шта ћу ту? Немамо више посла са овим градом. Уосталом, све је по старом.
ни сахране, ни драгане, са кљунова лађа без туге растанка, веза, савести, гледао у зору широм отворених очију, тако одлазим од свега овога; стојим на животу и гледам, са овог звоника, пружајући руке у зрак, милујући небеса.
Ја се извињавам што сам одоцнио и кажем да сам био у Паризу и да сам се верио. Вели, преко тога да пређемо. У реду. Одлазим у логор пука и налазим да су моји другови, официри, заиста, шарено друштво.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Посвећујем своје мисли сада Богу, И својим блиским, Природи што шаље Пролеће. Одлазим у шуму и поље. Поздравља те увек твој... и тако даље.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
био калуђер у Манасији, украо манастирско злато, нешто проћердао а нешто Ђорђе скло— нио себи, јер, кажу, никада не одлазим у цркву и никада се не крстим кад пијем ракију.
Са мном је разговарао тек кад сам одрастао. И од нас се, деце своје, стидео. Када је сазнао да својим пословима одлазим из села, разговарао је са мном једне ноћи у воденици.“ „Је ли имао крупан глас?“ Шта му је требало да ме то пита?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И тако сам се решио на нешто друго: на то да ову земљу насвагда напустим. И напуштам је и одлазим. Бар за остатак овога мога живота испуњеног понижењем, ја морам бити господин.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Готово увијек — говорио сам му — на представе великих дјела поезије одлазим са зебњом. И најчешће се с представе враћам, с још једанпут потврђеним увјерењем да истински велика дјела драмске
И мени је колпортер понудио „сутрашње новости”. — Не, пријатељу, хвала! — одговорио сам му. — Ја одлазим на два дана. Имате ли можда прексутрашње новости? — Не! Тога нема! До тога још нисмо дошли.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
сад, кад дошла кући, почне човјеку: — Чујеш, човјече, ево ја ти и пошљедњи пут велим, ако нећеш краве клати, ја ма̓м одлазим од тебе, јер видим да немам човјека који би био вриједан да с њим живим!
Петровић, Растко - АФРИКА
жедан, али сам себи не смем да признам, као човек који још не зна да ли га је зуб прошао, или је бол само заглушен. Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама.
Дуги, стасити. Девојке дивних груди као из камена, с необично пупчастим брадавицама. Праћен слугама и дечацима одлазим пешице у суседно село Бапле. Шеф села, Кењ, младић озаренога погледа и кршан, боји се очито фотографскога апарата.
остају ради одмора, на стази која иде кроз шуму, чудној црвеној стази која као каква артерија протиче кроз гору, ја одлазим са ње право међ стабла, међ вреже, лијане и шибље.
Нећу бити човек који светли и кога због тога сви виде и сви га поздрављају. Одлазим да вечерам код мојих пријатеља црнаца и опет остављам недирнуту коњушареву вечеру (нека је дели са пријатељем).
Дакле, одлазим зато код фризера, смешног, прљавог, размаженог, али ипак фризера. Ноћу на путу за табарен откривам неколико сасвим
На двадесетом км испред Рабата пуца гума. Остајање на друму четврт сата за које време одлазим до последње воденице и фотографишем камилу која чека да буде натоварена житом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кажите им да одлазим да им помоћ пошљем«. Ја, врдајући главом то лево, то десно, да се бајаги сачувам од куршума, што су ми певали око
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Овако се, небог, тјешим кад се Срећа м'јења, К'о, кад зима на њих ступи, безлисна корења: Кад одлазим с мјеста кога, и страх ми се јежи, једа л' боље другди наћи камо нога тежи; Што, премда ми серце трза, немир даје
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
спокојан и подмирен од света који остављам, да знам тога тренутка да се од њега опраштам у напону његове лепоте, да не одлазим иа свој далеки пут као очајник, поражен и протеран, него да устанем од стола пуног јела и пића у тренутку кад ми је
Страх ме одједном обузима, гушим се, недостаје ми ваздуха, устајем из кревета и одлазим ка прозору. Промаљам главу кроз отвор и жудно дишем.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1890. ХИМНА ВЕКОВА Не знам је л' на сну само ил' збиља одлазим често У чудан предео неки. Ту свако казује место Трагове разорења; Кипарис зелено тавни и коров шири се само, И
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Војник одиста порцију чешће пута изгуби, или му украду. — Да, порција, то је друга ствар! — одобравам му ја и одлазим, весео што сам најзад ствар објаснио те заувек отклонио напаст која ме је већ почела и у сну гонити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Батерија је била ослобођена... Увече цела дивизија се задржала на положајима испред Банице. Са командантом одлазим у прву батерију. Војници гледају унезверено и једва понешто одговарају на наша питања.