Teodosije - ŽITIJA
I odmah u poslednjoj starosti iznenada mladićki sa odra ustade, i kao da je čekao da dođu neki blagorodni i ljubljeni i svetli i visoki od cara, veselom dušom, svetlim i svetim
tebi istinitom Bogu, nas radi očovečenom; koji si raslabljenoga pri Ovčijoj banji video, i ovoga iscelivši i od odra podigavši i odar da uzme zapovedivši kao dokaz dane mu tobom snage; koji si udovičina sina na pogreb nošena, ulazeći
da uzme zapovedivši kao dokaz dane mu tobom snage; koji si udovičina sina na pogreb nošena, ulazeći u grad Nain, sa odra vaskrnuo; koji si četvorodevnog Lazara u Vitaniji svemoćnom ti rečju adu iz čeljusti istrgao, — Ti sada,
Jer odmah, sa rečju, bolesni kao da je zdrav od mnogo godina, skočivši s mandije kao sa odra, hodaše. I Boga koji ga podiže uznošaše molitvom slavu zajednički sa onim koji ga je podigao.
i koji se nikako nije mogao ispraviti i za koga su i najbolji lekari mislili da je izgubljen za život, iznenada brzo sa odra ustade.
koja strada pomilovao jesi; Jairovu kćer iz smrti kao iza sna podigao jesi; udovičina sina, na pogreb nošena, sa odra podigao jesi; i ja ću se grešni danas njima upodobiti, pripadajući molim se tvojoj dobroti, kao što si njih negda tako i
Radičević, Branko - PESME
Ta pomami ko god može, Pomami joj majku, Bože, Da j' iz odra krene meka, Da je dogna do meneka, Da ja vatim svoju dragu, Da je ljubnem golu, nagu.
81. Deset sati e to bije, On od odra svog ustade, Pa se brije, pa se mije, Pa s' u ruvo dično dade, I dovati cigaricu, Pa ajd' odma na kavicu. 82.
XIII Strašan časak već je minu. K sebi dođe, s odra usta, Pa odšeta u gradinu, Noseć sobom jada pusta; Onde dole tužna seda, Glavu divnu oborila, Pušta misli
“ I otuda jadne nesta, Golema je bolja svlada Te kraj odra klonu mlada. Sad se junak smiri malo, Ali dugo ne ostalo, Plaim okom eto gleda Tamo kutu unapreda, I eto se
“ Pa s' od odra svoga trže, I otuda skočit ćaše, Ma ga sluge zadržaše. I tako je dugo bilo, I buncanje i besnilo; Sada manje, sada
Gledaše me brižno, žalostivo, Ta srce mi ponela je živo. Ukraj odra vide jednu štaku, A podalje opet jednu baku, Slomile je preteške godine, Ona nosi neke vidarine.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Naša nada - sen praznoga sena! Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. - Ona moli: - „Pričaj mi što lepo!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ ako se kadgod iz sna Ti probudiš, s odra skoči Pa pogledaj kroz prozora Divnu sliku mirne noći. Ti pogledaj ćilim ovi, Kim nas noću Bog pokriva, Trudna
Krakov, Stanislav - KRILA
I Duško je odjednom osetio tugu kao da leži kraj nečijeg mrtvačkoga odra. A pukovnik je i dalje govorio, a najviše o svojim bolestima. Šta ih je on samo imao.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
II Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada! Naša nada, — sen praznoga sena — Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. — Ona moli: „Pričaj mi što lepo!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kakva mračna misô: spavati u noći, I znati da neko pored odra stoji, Koga ne poznajem. I duh, u samoći, Kô plašljivo lane da se večno boji Da sluti i čeka.