Теодосије - ЖИТИЈА
И одмах у последњој старости изненада младићки са одра устаде, и као да је чекао да дођу неки благородни и љубљени и светли и високи од цара, веселом душом, светлим и светим
теби истинитом Богу, нас ради очовеченом; који си раслабљенога при Овчијој бањи видео, и овога исцеливши и од одра подигавши и одар да узме заповедивши као доказ дане му тобом снаге; који си удовичина сина на погреб ношена, улазећи
да узме заповедивши као доказ дане му тобом снаге; који си удовичина сина на погреб ношена, улазећи у град Наин, са одра васкрнуо; који си четвородевног Лазара у Витанији свемоћном ти речју аду из чељусти истргао, — Ти сада,
Јер одмах, са речју, болесни као да је здрав од много година, скочивши с мандије као са одра, ходаше. И Бога који га подиже узношаше молитвом славу заједнички са оним који га је подигао.
и који се никако није могао исправити и за кога су и најбољи лекари мислили да је изгубљен за живот, изненада брзо са одра устаде.
која страда помиловао јеси; Јаирову кћер из смрти као иза сна подигао јеси; удовичина сина, на погреб ношена, са одра подигао јеси; и ја ћу се грешни данас њима уподобити, припадајући молим се твојој доброти, као што си њих негда тако и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та помами ко год може, Помами јој мајку, Боже, Да ј' из одра крене мека, Да је догна до менека, Да ја ватим своју драгу, Да је љубнем голу, нагу.
81. Десет сати е то бије, Он од одра свог устаде, Па се брије, па се мије, Па с' у руво дично даде, И довати цигарицу, Па ајд' одма на кавицу. 82.
XИИИ Страшан часак већ је мину. К себи дође, с одра уста, Па одшета у градину, Носећ собом јада пуста; Онде доле тужна седа, Главу дивну оборила, Пушта мисли
“ И отуда јадне неста, Голема је боља свлада Те крај одра клону млада. Сад се јунак смири мало, Али дуго не остало, Плаим оком ето гледа Тамо куту унапреда, И ето се
“ Па с' од одра свога трже, И отуда скочит ћаше, Ма га слуге задржаше. И тако је дуго било, И бунцање и беснило; Сада мање, сада
Гледаше ме брижно, жалостиво, Та срце ми понела је живо. Украј одра виде једну штаку, А подаље опет једну баку, Сломиле је претешке године, Она носи неке видарине.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Наша нада - сен празнога сена! Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. - Она моли: - „Причај ми што лепо!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи. Ти погледај ћилим ови, Ким нас ноћу Бог покрива, Трудна
Краков, Станислав - КРИЛА
И Душко је одједном осетио тугу као да лежи крај нечијег мртвачкога одра. А пуковник је и даље говорио, а највише о својим болестима. Шта их је он само имао.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада! Наша нада, — сен празнога сена — Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. — Она моли: „Причај ми што лепо!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Каква мрачна мисô: спавати у ноћи, И знати да неко поред одра стоји, Кога не познајем. И дух, у самоћи, Кô плашљиво лане да се вечно боји Да слути и чека.