Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zar ćeš ti sramotiti našu kuću i njegovu reč?... Nemoj, ćeri, tako ti moje hrane kojom sam te odranila!... Pa, dete moje, taka je tvoja sudbina!... A od sudbine se ne može pobeći!... Što ti je suđeno — suđeno!... Slušaj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
moguće — izražava najplemenitiji heroizam: Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke Morava nas voda odranila, nek Morava voda i sarani. Pesma uči: nema krnje slobode; ona je ili potpuna ili ne postoji.
neću ako t' i jest rodila kraljica na čardaku, na meku dušeku, u čistu te svilu zavijala, a zlaćanom žicom povijala, odranila medom i šećerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploči studenoj, u crnu me struku zavijala, a kupinom lozom
i šećerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploči studenoj, u crnu me struku zavijala, a kupinom lozom povijala, odranila skrobom ovsenijem; i još me je često zaklinjala da se nikom ne uklanjam s puta.
neću ako t’ i jest rodila kraljica na čardaku, na meku dušeku, u čistu te svilu zavijala, a zlaćenom žicom povijala, odranila medom i šećerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploči studenoj, u crnu me struku zavijala, a kupinom lozom
i šećerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploči studenoj, u crnu me struku zavijala, a kupinom lozom povijala, odranila skrobom ovsenijem; i još me je često zaklinjala da se nikom ne uklanjam s puta“.
se oboje za ruke, pa odoše na beden Stalaća, pa besedi Jelica gospođa: „O Prijezda, dragi gospodaru, Morava nas voda odranila, nek Morava voda i sarani!“ Pa skočiše u vodu Moravu. Car je Memed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga.
Hranila ih i odranila ih na preslici i desnici ruci. Kad su deca ženidbe dorasla, obadva je oženila majka, dovela im dve lepe devojke: Vidu