Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?... Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!... Па, дете моје, така је твоја судбина!... А од судбине се не може побећи!... Што ти је суђено — суђено!... Слушај!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
могуће — изражава најплеменитији хероизам: Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани. Песма учи: нема крње слободе; она је или потпуна или не постоји.
нећу ако т' и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћаном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом
и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала да се ником не уклањам с пута.
нећу ако т’ и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћеном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом
и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала да се ником не уклањам с пута“.
се обоје за руке, па одоше на беден Сталаћа, па беседи Јелица госпођа: „О Пријезда, драги господару, Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани!“ Па скочише у воду Мораву. Цар је Мемед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога.
Хранила их и одранила их на преслици и десници руци. Кад су деца женидбе дорасла, обадва је оженила мајка, довела им две лепе девојке: Виду