Jakšić, Đura - PROZA
Kuća, kao što je bila spolja čista, taka je bila i iznutra: kujna lepo raznim gvozdenim i bakarnim sudovima okićena; u sobi dva, belim čaršavima zastrta kreveta, u začelju jedna ofarbana klupa, a u sredi sobe astal...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jedna joj papuča spade, pri tom, s noge, i ostade kraj Trifuna, kraj tronošca, a bila je crvena, okićena dugmićima od srebra.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
preuzeta od odraslih, sa druge jalovo upinjanje da se toj frazeologiji udahne duša; konačna slika: povenula parola okićena cvetićima „lirske” dovitljivosti.
Radičević, Branko - PESME
Ta pusta je volja u Srbinja. Jedna mala dolina se vije Kroz kamenje i kroz provalije, Travom, cvećem, žbunjem okićena, Za pesmice divno ugođena, I za vrulu i za te slavuje, Al' se jako sasvim drugo čuje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
misao takvu ne dopuštam !... Znate li vi... znate li... o, pa vi ne znate, vi ne vidite!... uzviknu on usred dva okićena voćnjaka, opijen mirisom cveća, prisustvom i suzama ove devojke, kršeći ruke od muke što ne ume ili ne sme jasnije da
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A nad tobom se natkrilila zelena gora, okićena sivoplavim dragim kamenjem, koje se ne preliva, ali ti je njegova siva »maglica« draža i lepša od kamenog bleska...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Onom drugom rukom držao bi Sofku na kolenu, a ona bi bila tada okićena i obučena kao već velika devojka. Cela kosa bila joj povezana, svi zuluvčići izvučeni oko čela i ušiju, a pretrpana
treštala, kao neka dva crvena stašna oka, a između njih se lelujao venac od šimšira i velikih belih ruža, kojim je bila okićena kapija — njoj cela kuća, naročito zbog toga šimšira, kao da zamirisa na nešto | pokojno, mrtvačko.
Svi hoće da vide da li je zaista onako lepa, onako obučena i okićena kako se mislilo. I zato Sofka, pored svega što je znala da ne treba da se žuri, da treba polako da ide, ipak, i protiv
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kazaću ti onda kad ti korjen sa svim žilama sprema suncu vidim. 3 Pitali ljeti goru: — Zašto plačeš kad si tako okićena? — Zato što znam da posle ljeta dolazi zima. 2. O ŽIVOTINjAMA 1 Pitali vuka: — Kad je najviše zima?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
ali đecu za nje udovoljstva? al' oboje jedno rad drugoga? No vremena pitatelnica mi, okićena cvijetnim vremenom, okrunjena sunčanim zrakama, ali vlase cvijetne pletući, bisernom ih rosom nasipljući pri igranju
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Između tih kula smešten je bio portal, a pred ovim uzdizala su se, nebu pod oblake, dva vitka stuba, okićena zastavama.
To je bilo uglavnom slika sveta ranog Srednjeg veka, okićena još bezbrojnim pojedinostima. Toma Akvinski bavio se u svom glavnom delu ishranom, njenim svarivanjem i snom anđela.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
treštala kao neka dva crvena strašna oka, a između njih se lelujao venac od šišmira i velikih belih ruža, kojim je bila okićena kapija, - njoj cela kuća, naročito zbog toga šimšira, kao da zamirisa na nešto pokojno, mrtvačko”.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
A preda me ti iziđe, Okićena sa biseri, Sa biseri naše sreće, Sa tri sina i dve kćeri. Ja vas spazih, pa zadrhta’, — Htedoh pitat’, al’ se
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U vračanjima na kraju vršidbe upotrebljava se, pored ostalog, i »metla okićena cvećem« (ibid., SEZ, 83, 164) — svakako radi toga da se »ovršeno a nevejano žito« zaštiti od nečastivih sila.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Mlađarija, muška i ženska, bezbrižno koračaše, okićena mirisavim cvilećem i sve žagoreći u južnjačkoj šali. Oni su svjetliji i strojniji.
Nakon malo vremena diže se, upre očima u oltarnu sliku i gledaše je poduže u onoj svečanoj odori, ozbiljna lica, okićena bijelom bradom. Čini joj se da je blagosilja...
U pristaništu, ispod načelnikove kuće, još vrvi svijet. Od vreve odvojila se gomila seljaka okićena vinom; na mahove zastane i zapjeva jednu kiticu pjesme, pa dalje kreće. Općinski čauš, dug, mršav, pušta rakete.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1888. IZ BELEŽNIKA 1. Slobodna zemljo, po kojoj se krećem, Slaviću tebe uvek, kô i sada, I tvoja polja, okićena cvećem, Gde pasu tvoja sviloruna stada.
Kô kandilo bledo pred gospodom sveta, Tako trepti svetlost sa čela mu bleda... A daleko tamo, gde se gora diže, Okićena cvećem, plavom nebu bliže; Gde zanosno slavuj o ljubavi zbori; Gde potočić tiho žubori, žubori, Snevajući rajske čari i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
čoha rumenija, a na glave kalpak i čelenke, na junake meneviš-dolame, a na noge kovče i čakšire, — nek su naša đeca okićena, nek su naša đeca ođevena sa onijem ruhom gospodskijem, da svatove moje začinite, da ljepote ni tog ruha nema, da im
imaš devet pavunovah, a za njima devet pavunicah, i pred njima mudra vidra šeta, a za njima zlatoutva škripa, među njima okićena kuna, — to je tvoja vjerenica ljuba: koliko je b’jela i rumena, kada lije vodu oli vino, vidi joj se proz grlo