Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Puti su im sada lakši, Jer ti si ih kaldrmisô. »Starmali« 1888. OMLADINI celoj i jednom delu njenom I Omladino, oči naše mlade; Omladino, ruke naše jake; Omladino, zvezdo naše nade — Ja te zdravljam kroz mutne oblake.
»Starmali« 1888. OMLADINI celoj i jednom delu njenom I Omladino, oči naše mlade; Omladino, ruke naše jake; Omladino, zvezdo naše nade — Ja te zdravljam kroz mutne oblake.
»Starmali« 1888. OMLADINI celoj i jednom delu njenom I Omladino, oči naše mlade; Omladino, ruke naše jake; Omladino, zvezdo naše nade — Ja te zdravljam kroz mutne oblake.
Čista rečca duha iskrnjega Nek’ kâ munja oblačinu para Tako s’ đetić doba negdanjega S omladinom svojom razgovara. Omladino, na života pragu; Omladino, u razvoju svome; Omladino, hvati svoju snagu, Jačaj snagu, ne igraj se njome!
Omladino, na života pragu; Omladino, u razvoju svome; Omladino, hvati svoju snagu, Jačaj snagu, ne igraj se njome! Njome možeš mnoge naše sanke Sutra
Omladino, na života pragu; Omladino, u razvoju svome; Omladino, hvati svoju snagu, Jačaj snagu, ne igraj se njome! Njome možeš mnoge naše sanke Sutra već ostvarit’, A još više
Ova rečca, koju davno Ne čujem u grudi, Ova rečca, omladino, Sad se življe budi. Taj amanet šaljem danas Crkvi vaših srca, Da vidimo, može l’ da se I stvarno otrca.
To s’ kandilo pripaljuje Rad’ spasa i leka, Od kolena do kolena, Od veka do veka. To kandilce, omladino, Gleda tvoju metu, Raduje se svakom tvome Naprednijem letu.
To kandilce, omladino, Gleda tvoju metu, Raduje se svakom tvome Naprednijem letu. Omladino, srpska soja, Nado rodu svome, Šir’te krila, braćo moja, Letu naprednome!
Ja se bojim samo Boga I ukora svoga, A za drugo... a za drugo „Kâ za dora moga“. Da, bojim se još nečega, Omladino mila, Ja se bojim još nečega — To mi lomi krila. Ja se bojim našeg duha, Lako stranputnoga.
Oporuku činim, omladino draga, Ma da nemam zlata, ma da nemam blaga; Je l’ mi pero skvrno, ti ga samo prebi, — I dugove moje sve ostavljav
— Gde je danas snage bez truna očaja? Zapadô sam kadšto u sentimentalnost, Pa i tome grehu evo sada kraja. Omladino draga, i tebi sam kadšto U brk našto rekô, nikada ti laskô; Pod barjakom svojim na trnju sam stajô, — A i gde bi