Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Пути су им сада лакши, Јер ти си их калдрмисô. »Стармали« 1888. ОМЛАДИНИ целој и једном делу њеном И Омладино, очи наше младе; Омладино, руке наше јаке; Омладино, звездо наше наде — Ја те здрављам кроз мутне облаке.
»Стармали« 1888. ОМЛАДИНИ целој и једном делу њеном И Омладино, очи наше младе; Омладино, руке наше јаке; Омладино, звездо наше наде — Ја те здрављам кроз мутне облаке.
»Стармали« 1888. ОМЛАДИНИ целој и једном делу њеном И Омладино, очи наше младе; Омладино, руке наше јаке; Омладино, звездо наше наде — Ја те здрављам кроз мутне облаке.
Чиста речца духа искрњега Нек’ кâ муња облачину пара Тако с’ ђетић доба негдањега С омладином својом разговара. Омладино, на живота прагу; Омладино, у развоју своме; Омладино, хвати своју снагу, Јачај снагу, не играј се њоме!
Омладино, на живота прагу; Омладино, у развоју своме; Омладино, хвати своју снагу, Јачај снагу, не играј се њоме! Њоме можеш многе наше санке Сутра
Омладино, на живота прагу; Омладино, у развоју своме; Омладино, хвати своју снагу, Јачај снагу, не играј се њоме! Њоме можеш многе наше санке Сутра већ остварит’, А још више
Ова речца, коју давно Не чујем у груди, Ова речца, омладино, Сад се живље буди. Тај аманет шаљем данас Цркви ваших срца, Да видимо, може л’ да се И стварно отрца.
То с’ кандило припаљује Рад’ спаса и лека, Од колена до колена, Од века до века. То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету.
То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету. Омладино, српска соја, Надо роду своме, Шир’те крила, браћо моја, Лету напредноме!
Ја се бојим само Бога И укора свога, А за друго... а за друго „Кâ за дора мога“. Да, бојим се још нечега, Омладино мила, Ја се бојим још нечега — То ми ломи крила. Ја се бојим нашег духа, Лако странпутнога.
Опоруку чиним, омладино драга, Ма да немам злата, ма да немам блага; Је л’ ми перо скврно, ти га само преби, — И дугове моје све остављав
— Где је данас снаге без труна очаја? Западô сам кадшто у сентименталност, Па и томе греху ево сада краја. Омладино драга, и теби сам кадшто У брк нашто рекô, никада ти ласкô; Под барјаком својим на трњу сам стајô, — А и где би