Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Na njemu lepe čošne čakšire, džemadan vezen zlatom — čisto gori, pa ćurče, pa na glavi nov fes, pa se opasao tarabolosom i za njega zadenuo nov vezen peškir, pa na nogama mu čizme.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali sve mu je ispadalo naopako i činilo ga smešnim. Tako, ujutru, pošto se umije i prekrsti, počeo bi da se oblači. Opasao bi se, steg’o jakim kajišem pojaseve i čakšire, ušio bi mintane, i nakvasiv kosu vodom on je rukom ugladi i potapka.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Divonja Milošu: — Ostani ti kod kuće, a ja idem dalje na pašu, jer ovdje nemam već gdje travke zakinuti, pošto sam sve opasao. — I Divonja ode.
Danas mi je pšenicu opasao. Miloš počne plakati, a jarac mu reče: — Recide svome Divonji neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan da se
Gdje ti je Divonja? Danas mi je pšenicu opasao. Kaži mu neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka mu bude sva moja pšenica za pašu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A po vitkom stasu, što ga diči tako, Tvrdom se je likom opasao jako. I on smerno stoji. O njegovom vratu Samo krst treperi u suvome zlatu. To bejaše Rastko.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ne bi pao, upinje i glavom i temenom da se održi uz direk a jedva drži uzdignute ruke, da bi ga Arsa što jače stegao, opasao. Posle jedva promuca: — Alata! Arsa mu poče silav opasivati.
Koliko bi ga puta, iz jutra, kad hoće iz sobe da iziđe, ona natrag sebi pozivala. I videći kako nije lepo opasao pojas, nije se dobro zakopčao, počela bi ga sama doterivati, i to više iz sažaljenja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— uzviknu kmet odjednom, izdvojivši iz one gomile jedan veliki fitiljaš, koji beše istovetan onomu, kojim se beše opasao preko pasa. — Otkuda ovaj peškir kod tebe? — zapita on babu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja kako ga bane osedlao, kako li ga tvrdo opasao! Pa zauzda đemom od čelika, pred dvore ga vodi u avliju k binjektašu bijelu kamenu, pa se đogu fati na ramena.
kako u sokola; iz kovči su sindžiri od zlata, na sindžirim’ sitne titreike, što đevojke nose o gr’ocu; opasao mukadem-pojasa, za pojasom devet danickinja sve u čisto zaljevene zlato; o bedri mu sablja okovana, na sablji su tri
bio krilat konj, pa izlazio noću te pasao Momčilove kobile, koje su pasle po livadi oko jezera; no kako bi koju kobilu opasao, on bi je udario nogama u trbuh, te se izjalovi (da ne bi oždrijebila krilata konja).