Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На њему лепе чошне чакшире, џемадан везен златом — чисто гори, па ћурче, па на глави нов фес, па се опасао тараболосом и за њега заденуо нов везен пешкир, па на ногама му чизме.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али све му је испадало наопако и чинило га смешним. Тако, ујутру, пошто се умије и прекрсти, почео би да се облачи. Опасао би се, стег’о јаким кајишем појасеве и чакшире, ушио би минтане, и наквасив косу водом он је руком углади и потапка.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Дивоња Милошу: — Остани ти код куће, а ја идем даље на пашу, јер овдје немам већ гдје травке закинути, пошто сам све опасао. — И Дивоња оде.
Данас ми је пшеницу опасао. Милош почне плакати, а јарац му рече: — Рециде своме Дивоњи нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан да се
Гдје ти је Дивоња? Данас ми је пшеницу опасао. Кажи му нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан, па ако ми дојача, нека му буде сва моја пшеница за пашу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А по витком стасу, што га дичи тако, Тврдом се је ликом опасао јако. И он смерно стоји. О његовом врату Само крст трепери у сувоме злату. То бејаше Растко.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао. После једва промуца: — Алата! Арса му поче силав опасивати.
Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала. И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажаљења.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. — Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја како га бане оседлао, како ли га тврдо опасао! Па заузда ђемом од челика, пред дворе га води у авлију к бињекташу бијелу камену, па се ђогу фати на рамена.
како у сокола; из ковчи су синџири од злата, на синџирим’ ситне титреике, што ђевојке носе о гр’оцу; опасао мукадем-појаса, за појасом девет даницкиња све у чисто заљевене злато; о бедри му сабља окована, на сабљи су три
био крилат коњ, па излазио ноћу те пасао Момчилове кобиле, које су пасле по ливади око језера; но како би коју кобилу опасао, он би је ударио ногама у трбух, те се изјалови (да не би ождријебила крилата коња).