Miljković, Branko - PESME
i bune Jetkih mudraca s izmišljena brega Tvoje je srce u drugima ti samo pevaš I tvoja ih praznina sve više očarava Oproštena im oporost dosneva Tvoje je srce u drugima dok pevaš O iskri iskrenoj koja očajava U taštom predelu kome odolevaš.
zločin u slavu sunčevog izlaska Sve je to gromom zapamćeno I svetlošću koja me smrzava Pa hoće li mi onda biti oproštena Moja neumešna ljubav moje vreme Koje me više opijalo negoli hranilo Moja tužna glava koja me izgubila PROMENI SVOJU