Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Naskoro se pojavi na onoj drugoj strani. Pred njima je sada livada, te vojnici zastadoše. Verovatno osmatraju. Centar zamače iza onoga šljivara... — Ovde nema neprijatelja? — zapitah komandira. — Po izveštaju konjice, oko reke su.
Pobauljke kreću... Neki pretrčavaju do jedne vrzine. I ostali se pridigoše i sad su poravnani uz živu ogradu. Osmatraju... Puške se čuju sve češće. Jedan pogrbljen trči duž ograde. Sigurno je ordonans. Ali, videće ga!...
Pešaci se digoše iz svojih zaklona. Kao da se nešto rešavaju, osmatraju. Najednom, probiše se kroz vrzinu i uz gromki usklik: „Ura, ura!“ poleteše ka neprijateljskim rovovima.
u dužnost komandantu diviziona, a ovaj zapovest prenosi komandiru baterije, s napomenom da ovoga puta vodnici lično osmatraju iz pešačkog rova. Komandir baterije pozva nas dva vodnika.
Ona dvojica su već prišli na tri kilometra. Ali sad idu obazrivije. Svaki čas staju i osmatraju. — Eno je i njihova pešadija! — reče komandir. Ispred one šume videla se gusta kolona, sa isturenim prednjim odeljenjima.
Uz neku kosu ugledamo naša prednja pešačka odeljenja kako osmatraju, pa onda obazrivo kreću... Ili zmijastu pešačku kolonu dvojnih redova, kako se provlači pored neke vrzine.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mi se pribismo na zemlju. Tu su, dakle. Na nekih stotinu metara: Ali šta je sa kaplarom? Da bih se uverio da li nas osmatraju, skinem svoj šlem, pa ga lagano odignem. Zamalo da mi kuršum probije ruku. A-u!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandant pozva preko telefona komandire. Skrenuo im je pažnju da osmatraju desno od visokih jablanova, odakle dopiru pucnji. — Čim šta primetite, otvorite odmah vatru!
Druge traže njihovu artiljeriju. Pešaci u rovu, levo i desno od nas, ćute, ali svi su se nagli preko grudobrana i oštro osmatraju. Od sela Donji Vrbeni razleže se ubrzana puščana paljba. Čuju se i mitraljezi.