Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наскоро се појави на оној другој страни. Пред њима је сада ливада, те војници застадоше. Вероватно осматрају. Центар замаче иза онога шљивара... — Овде нема непријатеља? — запитах командира. — По извештају коњице, око реке су.
Побауљке крећу... Неки претрчавају до једне врзине. И остали се придигоше и сад су поравнани уз живу ограду. Осматрају... Пушке се чују све чешће. Један погрбљен трчи дуж ограде. Сигурно је ордонанс. Али, видеће га!...
Пешаци се дигоше из својих заклона. Као да се нешто решавају, осматрају. Наједном, пробише се кроз врзину и уз громки усклик: „Ура, ура!“ полетеше ка непријатељским рововима.
у дужност команданту дивизиона, а овај заповест преноси командиру батерије, с напоменом да овога пута водници лично осматрају из пешачког рова. Командир батерије позва нас два водника.
Она двојица су већ пришли на три километра. Али сад иду обазривије. Сваки час стају и осматрају. — Ено је и њихова пешадија! — рече командир. Испред оне шуме видела се густа колона, са истуреним предњим одељењима.
Уз неку косу угледамо наша предња пешачка одељења како осматрају, па онда обазриво крећу... Или змијасту пешачку колону двојних редова, како се провлачи поред неке врзине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ми се прибисмо на земљу. Ту су, дакле. На неких стотину метара: Али шта је са капларом? Да бих се уверио да ли нас осматрају, скинем свој шлем, па га лагано одигнем. Замало да ми куршум пробије руку. А-у!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант позва преко телефона командире. Скренуо им је пажњу да осматрају десно од високих јабланова, одакле допиру пуцњи. — Чим шта приметите, отворите одмах ватру!
Друге траже њихову артиљерију. Пешаци у рову, лево и десно од нас, ћуте, али сви су се нагли преко грудобрана и оштро осматрају. Од села Доњи Врбени разлеже се убрзана пушчана паљба. Чују се и митраљези.