Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Jest – pričao je Pavle – ponavljao joj je to, bez prestanka, ali se ona na to samo tužno osmehivala. Kaže, nema više kuda. Otkad odvedoše, bundžije, Maljkoviča i Meandžiča u gvožđa, proklinje je cela Mahala.
Pretio joj je, veli, svim mogućim kaznama. Ali se ona tužno osmehivala. Čudi mu se, kaže, što joj, i on, oficir, gospodin, rođak Zekoviča, naređuje da se prosto otrese Trifuna, kao kokoš,
Ćosić, Dobrica - KORENI
polako klizili po čvrstoj beloj kupi i zaboravljeno zastajali na vršku, tamnom i šiljatom kao zrno drenka, dok se žudno osmehivala „čvorku“ — „bradonji“, zapazila je da su joj dojke nekad bile manje i čvršće.