Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Zora je osmej Božje dobrote, A sunce peva Najvišu moć... Bogu je milo Što j’ tako tajno Divnu i bajnu Stvorio noć.
Srce mi je lisno drvo, A pesme ga cvetom rese; Jedan pogled, jedan osmej Uvek koji cvetak strese. Ja i ne znam šta je bilo U trenutku tom — Tek osetim da je nešto Lakše srcu mom.